Нисам ни сигуран да ли сам нашао прави подфорум за ову тему, тако да најлепше молим модераторе да је преместе уколико сам погрешио.


Јесенас сам почео да студирам. Уписао сам Фармацеутски у Београду, смер медицинска биохемија. За сада ми иде добро, да куцнем у дрво, ја сам задовољан. Дајем све од себе.

Седео сам са друштвом са факултета претпрошле недеље у кафићу на паузи. Нисмо ми неки пријатељи, само људи са факса са којима проводим време и у чијем присуству се осећам пријатно. И неко је покренуо тему о томе зашто смо уписали баш овај факултет. Сви од реда су причали како су одувек желели да буду биохемичари, како су обожавали биологију у хемију у средњим (већином сви из медицинских, ја сам завршио гимназију), како је биохемија много интересантна и занимљива наука, како би волели да раде на научним истраживањима... Када је дошао на мене ред, шта да вам кажем, осећао сам се као дебил.

Ја сам Фармацеутски одабрао након завршене гимназије (коју сам уписао јер нисам имао представу шта бих хтео да радим у животу). Отворио сам списак свих факултета на Београдском универзитету и ишао редом и редом избацивао по принципу "ово никако, ово нема шансе, ово је досадно, ово не бих ни мртав" и на крају приметио да је једино фармација остала са позитивним коментаром. А немам појма зашто. Ваљда зато што једино хемију никад нисам мрзео. Мама ми је фармацеут, апотекар, целог живота гледам како је сви около поштују и цене, верујем да је и то имало утицаја. Свиђа ми се и да носим бели мантил. Ипак, ја нисам одабрао општи смер (са којим се постаје апотекар, фактички трговац лековима са дипломом, а то ипак нисам хтео да будем), него биохемичарски смер (јер се ради нешто практично и корисно у лабораторији). Највише од свега, одабрао сам ово јер сам свестан да фармацеутски биохемичари добро зарађују и лакше налазе посао на бироу него неки са диполомама других факултета. Јер имам намеру да својој некој будућој деци колико толико пружим угодан живот (што је жестоко зајебано у овој земљи). Нема говора о томе да сам као мали сањао да радим у лабораторији, да налазим лекове против канцера и слично. Само желим да сутра могу да живим од свог образовања.

Када сам им ово рекао... Прво чудни погледи. Па онда "Аууууууу". Један дечко којег ценим као успешног колегу ми је рекао да сам га жестоко разочарао и да ће ме од сада гледати другачије. Ни други нису били нешто блажи. Као, "Па шта си уписивао ког ђавола фармацију ако то не волиш. Ми волимо биохемију и зато је студирамо, нисмо је уписивали тако што смо гледали са чиме можемо да се запослимо и где је добра плата".

Немам појма како је то прошло, али сам данас био на предавању када су неки од ових седели иза мене у амфитеатру и када сам чуо део разговора "...ма брате, мене смара што сад у овом амфитеатру седи 200 дебила који су ово уписали само зато што је добра плата..." И тад сам хтео да се бијем.

Ја стварно волим историју, увек ми је била интересантна, али сам мало размишљао и скапирао да не желим сутра да са том дипломом будем наставник у школи где ће ми дечурлија скраћивати живце или да окрећем ћевапе негде. Ја не разумем људе који у афитеатру седе поред мене и кад професор прича о, небитно, било чему, долазе до оргазма јер је то нешто што их испуњава. Ја сам тамо јер ми то што тај професор прича потребно да бих добио диплому, иначе бих радије спавао, слушао музику, дружио се са друштвом, шетао са девојком... Да имам наследство од пет милиона долара, отишао бих на Флориду у Мајами и тамо по цео дан блејао на плажи и болело би ме уво за факултет и за животне амбиције и за посао. Али немам, па морам да се сналазим.

Зар треба уписивати исључиво нешто што волиш? Без обзира што са тиме немаш посебне шансе за успех, поготово у овој земљи? Јесам ја глуп што овако размишљам? Стварно бих хтео да чујем коментаре од неких других људи који су завршили или студирају, колико вас сте јурили да остварите животну амбицију или сте гледали шта се тражи и да ли се кајете због тога. Јер ако грешим, још увек имам времена.

И требао си да ишибаш пичке педерске. Наклон до пода брате. Слажем се са сваком речи коју си написао. Људи су једноставно такви и мани их у пичку материну. Што је највећа иронија, пре ћеш се ти запослити са таквим размишљањем у струци него ти трипери што воле.
Код мене је слична прича само што ћу ја (Боже здравља) уписати на ПМФ-у туризам или хотелијерство. Не готивим Географију претерано. Једноставно две ствари су се повезале: Готивим контакт са људима и путовања + добра перспектива. И јеби га. Верујем да ћу и ја наилазити на географичарске фанатике који ће исто тако да серу. Гледаш себе и боли те тукидид.

Свака част на ставу.

Studiras iskljucivo ono od cega mozes da zaradis a tom kolegi koji ti je to rekao si trebao da lupis jednu samarcinu posto pesnice nije vredan

Upisao si nesto sto te generalno interesuje i sto ti generalno i ide a od cega ces moci da zivis sutra tako da si po meni napravio pametan izbor fakulteta.

Ljudi imaju razne motive prilikom upisivanja fakulteta. Neko upise samo zbog para, neko zato sto ga to mnogo interesuje itd. Ti si se negde nasao na pola i ide ti, tako da bas treba da te bude briga sta pricaju i da samo teras dalje sa istim. 

da , upisao sam ono sto sam zeleo i sto jako volim . za sada sigurno znam da na ovom svetu imam samo jedan zivot i zato gledam da radim ( ucim ) ono sto volim i sto mi se dopada .
poenta je da su svi ljudi razliciti i niko nije isti na svetu .
nista nije crno belo , odnosno dobro ili lose .
radi se o tome da li se tebi , njima ili bilo kome svidja zivot i da li uzivaju u istom .

jednostavno , neko postane svestenik da bi ziveo u miru sa svetom , a neko da bi vozio crni bmw ..

@stefaneka slazem se sa tobom,slicno razmisljamo...samo sto hvala Bogu moji poznanici-drugari sa faksa ne kenjaju tako.Niti osudjuju nekoga ako ga ne zanima preterano faks.

Ja volim pare. Mnogi dele tu moju strast. Studirati samo nesto visoko profitabilno.

Tvoje razmišljanje je za jedno 3 klase ispred njihovog, jer ljubav prema struci ti neće nabaviti 'leb na sto. Tvoj pristup je mnogo racionalniji i nema potrebe da se osećaš loše. Samo ignoriši njihove zlurade komentare i vremenom će im dosaditi kad vide da ih ne fermaš 3%.

Ja sam bila (tačnije, još uvek sam) jedna od tih bolida koji su upisali fakultet iz ljubavi prema struci (samo što je moja struka, za razliku od tvoje, daleko neprofitabilnija). Da li se kajem? Ponekad.

I ja se tu potpuno slazem...

Zato se i ne bavim pravom... jer znam da ma koliko se ja zapenila da zavrsim fakultet, da promenim nesto, da zaista budem strucna... na mene ide 200 debila koji su tu samo zato sto su culi da se od prava dobro zaradjuje...

 

Okej ti je pogled na celu stvar
Treba da znas da nije nista ni lose biti profesor istorije, i to ljudi rade i srecni su
Imaju manje radnih sati, raspuste i solidnu p@atu, mogu da se posvete porodici ili imaju vremena za svoje kaprice

Jednostavno opredelis se za ono sta ti je u zivotu najvaznine, ako je to novac onda je trebalo da studiras neku robotiku u inostranstvu i odes u sangaj kao stipendista i zaradjumes deset hiljada do@ara mesecno  salim se malo, ali ti si svoje odabrao

I kao biohemicar mozes da ostanes bez posla, da se smoris, da ti plata ne bude bas tolika koliko si je ti zamisljao, da stalno radis jednu te istu stvar na poslu i poludis i udjes sa motornom testerom u tramvaj i napravis rigoleto..

Nista ti u zivotu nije sigurno.. Pa ne bi bilo lose da budes zadovoljan onim sto radis ako vec imas mogucnost da biras

Ja bih ostala tu gde sam da sam na tvom mestu, videla kako to ide.. uvek moze drugo,, nemas dvesta godina