Ideš na budžet sa 48 bodova,al ako je gužva za isti onda se gleda i prosek  Tako da znače i ocene.

Pa nema tu guzva, nije guzva... iz budzeta treba da se finansiraju najbolji

Znaci njih 5-10% moze na budzet, a ostali da izdvoje soma evra za studiranje... I sta ce fakultet da uradi s tim parama? NISTA!

Svake godine jedna te ista tema i prica...

Mada nije ni to lose, realno koji kurac ima neko da uci ckole i svaka susa da ima diplomu, lepo samo odabrani mogu da studiraju, i nesto vise njih da uci srednju skolu, jer ako je vec i srednja neobavezna kao i fakultet moze i ona da se placa skoro ko privatna. I lepo se vratimo poljoprivredi i zanatima, i realno bicemo zdravija nacija nego danas, a samo najbolji nek studiraju i eventualno neki mentoli sto hoce da budu medju najboljima ali oni obavezno da plate!

Pa ne mora 5-10%, moze njih vise. Evo ovo sufinansiranje nije losa ideja. Nisam bas procitao kako ce da funkcionise, ali nema veze Recimo ne bi bilo lose da se boduju ocene, a ne predmeti, ili neka kombinacija ocena i predmeta. I onda lepo postave par granica koje moras da ispunis da bi ti celo ili jedan deo skolarine bio pokriven budzetom...

jel ova nova pravila uvode slina,mali,toma i ostali magistri i doktori

Američki fazon je najbolji tj koledži.Imaš stan,hranu i knjige kad okineš moraš da im platiš sve što su "uložili" u tebe,al za uzvrat lupam 5 godina si obavezan da radiš u zemlji u kompaniji gde te država pošalje.

Imaš tri izbora, onog momenta kada odlučuješ kako ćeš pohađati koledž :

• Da odabereš čime ćeš pokriti troškove školovanja, iz sopstvenog ili tuđeg fonda;
• Da se odlučiš između stipendije samog koledža, odnosno kompanije koja trebuje školovane kadrove;
• Da se "uvališ" u studentski zajam.

Stvar se svodi na uplate koje ležu na račun koledža, gde se eventualno treće lice ugovorno obavezuje kod banke. Ukoliko rešiš da se zaustaviš pre nego što diplomiraš - logično, svaka opcija osim finansiranja iz fonda je pogubna po tvoje buduće finansije.

Stipendija koledža može da prestane samo na kraju godine, i tada se zadužuješ kod banke i dužan si da isplaćuješ iznos retroaktivno, u ratama (kao da se finansiraš iz fonda). Kompanija koja "ispusti" nedoškolovan kadar tvoj dug prepisuje banci, koja odlučuje o kamati i zaduženjima.

Najčešća opcija studentskog zajma te obavezuje da deset godina nakon završetka školovanja plaćaš mesečne rate. Tzv. "državna" pozajmica je povoljnija samo utoliko što "pokriva" kamate, ako možeš da dokažeš skromnije prihode, nakon čega postoji mogućnost da bude odobrena. Ma kakva da je priroda pozajmice, ona zavisi od statusa studenta - ukoliko dovršiš manje od pola semestara ili pak diplomiraš, dobijaš "grace" period od šest meseci pre nego što te zaduže kao Grčku. Ukoliko usereš nakon više od pola završenog koledža, već sledećeg meseca te čeka dužnički pakao.

Više od polovine američkih studenata traži zajam za studiranje, i ima ih više tipova. Pored nekoliko olakšica od strane federalne vlasti tj. određenih fondova, banka ponekad izlazi u susret dužniku pa mesečna rata biva usklađena sa nivoom primanja.