Studenti kao atletičari

Studente Biološkog fakulteta u Beogradu zovu još i atletičari. Ali ne zato što treniraju atletiku već zato što za četiri i po godine studija moraju dobro da se istrče da bi stigli na sva predavanja i vežbe koje imaju na četiri različite lokacije. Iako postoji više od 150 godina, Biološki fakultet nikada nije imao svoju zgradu.

- Oko 1.200 studenata raštrkano je na četiri mesta. Na Filološkom fakultetu na Studentskom trgu 3 je Institut za zoologiju i Institut za fiziologiju i biogehemiju. Deo nastave održava se i na Prirodno-matematičkom fakultetu, deo u zgradi Fizičkog fakulteta u Dušanovoj ulici, kao i u Institutu za botaniku u Botaničkoj bašti „Jevremovac“. Kada se to preračuna u kvadrate, ispada da svaki student ima dva kvadratna metra na fakultetu. Dovoljno je da pogledate dekanat u kućici na terasi zgrade Filološkog fakulteta, gde je u 20 kvadrata smešteno tri prodekana, administracija dekanata, fotokopirnica i ja pa da vam bude jasno u kakvoj smo situaciji - priča za „Blic“ dekan Biološkog fakulteta u Beogradu prof. Mirko Cvijan.

Zbog nedostatka prostora, radni dan studenata biologije traje od osam ujutro do devet uveče. Između časova nemaju gde da uče jer nemaju čitaonicu. Nastavu imaju i subotom, a ponekad i nedeljom.

Za asistente je pregrađen deo hodnika tako da nemaju ni svežeg vazduha ni prirodno osvetljenje. Ipak, u najgoroj situaciji je Institut za botaniku i Botanička bašta. Zgrada u kojoj je bila slušaonica sa 50 mesta i baraka - laboratorija srušene su pre 10 godina zbog dotrajalosti. Odmah je započeta izgradnja nove zgrade, ali bez građevinske dozvole, te je ubrzo sve stopirano.

- Gradski čelnici mnogo su nam pomogli, iako to nije njihova obaveza. U poslednje dve godine uvedeno je grejanje, noćno osvetljenje a u planu je i sanacija staklenika koji je zatvoren za posete jer se urušava - priča Veljić.

Ipak, studenti Biološkog fakulteta ne mogu da se požale da nemaju klupe, stolice, mikroskope, laboratorijski pribor i drugu opremu za rad.

- U nove mikroskope i adaptaciju dve sale u kojima se održavaju vežbe uložili smo oko 100.000 evra sopstvenih sredstava. Adaptirali smo prostor svih slušaonica-vežbaonica, okrečili, sredili parket. Imamo i Centar za primenu i razvoj PCR-a, referentnu ustanovu u kojoj se rade genetičke analize, utvrđivanje očinstva, kriminalistika, u saradnji sa MUP-om. Adaptirali smo prostorije i Centar za lasersku mikroskopiju, potom i „štalicu“ - životinjski blok u kojem se gaje životinje neophodne u nastavi i naučnim istraživanjima. Svaki centimetar prostora smo iskoristili, ali ne možete od 300 napraviti 3000 kvadrata - kaže dekan.



Izvor: Blic \ Jovana Subotić

Sedam fakulteta bez struje

Samo dan posle svečanog prijema studenata u novu školsku godinu, sedam fakulteta na Beogradskom univerzitetu ostalo je bez struje zbog neplaćenih računa. Dug je 22 miliona dinara, a Ministarstvo prosvete juče je na sednici Vlade izdejstvovalo deset miliona iz budžetskih rezervi.

Dekani sedam „prirodnjačkih“ fakulteta smeštenih u zgradu PMF na Studentskom trgu u centru Beograda sami su tražili od „Elektrodistribucije“ Beograd da ih isključi sa mreže, kako se kamate ne bi gomilale. Isto su tražili od „Beoelektrana“. Dug je, po njihovim rečima, nastao tako što su za režije od Ministarstva prosvete dobijali mnogo manje para nego što je realno potrebno.

- Nije bilo drugog načina. Svi pozivi nadležnim ministarstvima i Rektoratu za pomoć, ostali su uzaludni. Mi od Ministarstva prosvete dobijamo 11,5 miliona dinara godišnje, a realni troškovi za struju i komunalije svih sedam fakulteta su preko 20 miliona godišnje. Samo kamate na dug iznose između 2,3 i 2,5 miliona dinara mesečno - rekao je za „Blic“ dekan Hemijskog fakulteta Živoslav Tešić.

Poseban problem predstavljaju opasne materije i mikrobi koji se čuvaju u frižiderima na fakultetu. Zbog vanredne situacije najopasniji sastojci privremeno su preseljeni u zgradu Više pedagoške škole u Dušanovoj ulici.

U zgradi PMF-a smešteni su Hemijski fakultet, Fizički fakultet, Matematički fakultet, Fakultet fizičke hemije, dok delom nastavu izvode Rudarsko-geološki, Geografski i Biološki fakulteti. Zbog imovinsko-pravno nejasne situacije, svi računi za komunalije dolaze na sto dekana Hemijskog fakulteta Tešića. Ostali fakulteti ne plaćaju ništa jer, a po rečima tih dekana, ne postoji ni pravni osnov po kojem bi oni bili dužni da dostavljaju novac za režije Hemijskom fakultetu.

Zgrada PMF-a juče, uprkos mraku, nije bila bez studenata i nastavnika. Onoliko koliko to uslovi dozvoljavaju, održavaju se predavanja, ali nastava polako zamire.



Izvor: Blic \ S. Palić

Akademci Filozofskog fakulteta u Beogradu juče protestovali zbog školarine

Profesori zbog većih plata globe studente

Visina školarine ove godine povećana sa 51.000 na 69.000 dinara, a obnova godine je 23.000 dinara, dok je prošle godine za studente iz budžeta bila 8.500 dinara
BEOGRAD - Oko dve stotine studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu okupilo se juče ispred dekanata fakulteta zahtevajući smanjenje školarina i troškova studiranja. Jedan od organizatora protesta kaže da je školarina ove godine povećana sa 51.000 na 69.000 dinara, a obnova godine sada je 23.000 dinara, dok je prošle godine za studente iz budžeta bila 8.500 dinara.

- Tražimo da se školarina smanji na 55.000, a obnova godine na 10.000 dinara. Hoćemo da nam uprava pokaže vidljive tragove investiranja u fakultet. Školarina je povećana paušalno, a to nije vezano za inflaciju. Najveći deo od školarina odlazi na plate profesora koji ništa ne objavljuju, niti se pojavljuju u akademskoj javnosti. Besmisleno je da se studentski novac usmerava na njihove plate - rekao je jedan student.

 
  Najskuplji Stomatološki

Najveće školarine u Srbiji imaju Stomatološki i Arhitektonski fakultet gde za jednu godinu studiranja roditelji treba da plate 160.000 dinara. Farmaceutski i Medicinski fakultet su nešto jevtiniji, a zanimljivo je da su upravo na ovim najskupljim fakultetima sva mesta popunjena u prvom upisnom krugu. Za ovim fakultetima kaskaju FON sa 96.000 i Građevinski i Matematički sa 80.000 dinara. Međutim, interesovanje za upis na ove fakultete je manje. Zanimljivo je da fakulteti gde su školarine najniže (Rudarsko - geološki, Tehnološko - metaloruški) ne mogu da upišu planiran broj studenata.
   
 
 
 
Ivan Pančić, student i jedan od organizatora protesta, kaže da su velike i cene prijave ispita.
- Prijava ispita košta 200 dinara, a svaku potvrdu ili molbu treba platiti 400 dinara. Zamislite da student piše molbu za smanjenje troškova zbog loše materijalne situacije, a tu istu molbu mora da plati. Razumemo da se cene moraju povećati ali neka budu više koliko i inflacija. Plašimo se da će sledeće godine uprava otići predaleko sa cenama - žali se Pančić.

Studenti su juče uputili protestnu poruku upravi i oformili grupe koje će još bolje pripremiti njihove zahteve, a ako ne bude bilo odgovora, studenti najavljuju blokadu šaltera i zgrade fakulteta. U dekanatu kažu da su za protest saznali sa plakata koji su juče bili izlepljeni po fakultetu. Studenti, međutim, pričaju da su imali pre dva dana sastanak sa dekanom na kome su izložili svoje zahteve, ali je Marica Šuput, dekan Filozofskog fakulteta, rekla da nema menjanja školarina, a da će videti da se omogući plaćanje u više rata.

Studenti Filozofskog fakulteta prvi su se pobunili protiv visokih školarina, a kažu da su čuli da su i na Pravnom fakultetu studenti nezadovoljni.
- Kako studenti da plate školarinu od 69.000 dinara u dve rate kada je prosečna plata u Srbiji 12.000 dinara. Prilikom uplate ne pitaju nas ni odakle nam pare - žali se Ivan Pančić.



Izvor: Glas Javnosti \ M. Jakovljević

Najugroženiji slepi i slabovidi studenti

BEOGRAD - Studenti sa hendikepom suočavaju se sa velikim preprekama u sticanju visokog obrazovanja, što podrazumeva najpre nedostupnost učionica, toaleta, restorana i studentskih domova, ali i nedostatak učila, kao što su knjige na Brajevom pismu ili uvećanom štampom, knjige u zvučnom obliku i komjuterskih programa za osobe sa oštećenim vidom. Prema rečima Gorana Pavlovića, izvršnog direktora Udruženja studenata sa hendikepom Srbije i Crne Gore, koje je juče predstavilo rezultate istraživanja o položaju ovih akademaca na univerzitetima u regionu, na pitanje šta bi fakultete učinilo dostupnijim, više od polovine anketiranih studenata smatra da je to poboljšanje fizičke dostupnosti.

- Studenti su još naveli da je neophodno prilagoditi rad visokoobrazovnih ustanova osobama oštećenog vida, poboljšati komunikaciju, ali jedan procenat anketiranih akademaca smatra da bi trebalo poboljšati i higijenu. Svi koji su učestvovali u anketi složili su se oko toga da ni na jednom fakultetu nema znakova za olakšavanje orjentacije studentima sa oštećenim vidom. Čak 80 odsto anketiranih studenata sa oštećenim vidom reklo je da su bili diskriminisani, dok su ostali studenti potvrdili da imaju dobar odnos sa profesorima i administrativnim osobljem na fakultetima - kaže Pavlović.

Istraživanje o položaju studenata sa hendikepom sprovedeno je na osam državnih univerziteta u tri države jugoistočne Evrope, a tokom maja i juna ove 2004. godine anketirano je ukupno 175 akademaca na univerzitetima u Beogradu i Nišu.



Izvor: Glas Javnosti \ M. S. B.

Defektološki fakultet promenio ime

BEOGRAD - Defektološki fakultet Univerziteta u Beogradu promenio je juče ime i sada se zove Fakultet za socijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Razlog za promenu imena prof. dr Dejan Popović, rektor Univerziteta u Beogradu, naveo je nemogućnost odgovarajućeg prevođenja na engleski jezik dosadašnjeg imena fakulteta. Na jučerašnjoj sednici Veća Univerziteta u Beogradu izabrani su članovi Konferencije univerziteta Srbije čija će se prva sednica održati 18. oktobra.

Svaki univerzitet, državni i privatni, imaće u Konferenciji onoliko članova proporcionalno broju studenata i profesora. Prof. dr Dejan Popović, rektor Univerziteta u Beogradu, kaže da svaki univerzitet dobija jednog predstavnika na 1.000 profesora i asistenata i 5.000 studenata.

- Konferencija univerziteta Srbije imaće 80 delegata, a najviše predstavnika imaće Univerzitet u Beogradu - 23 člana. Posle sabiranja broja studenata i profesora, odlučeno je da državni fakulteti imaju 75 odsto članova Konferencije. Beogradski univerzitet predstavljaće rektor, dva predstavnika biotehničkih fakulteta, osam društvenih, četiri medicinskih, dva prirodnih i šest predstavnika tehničkih fakulteta-saopštio je prof. dr Popović.

Dekani i prodekani beogradskih fakulteta juče su odlučili da se privremeno izmeni Statut Univerziteta u Beogradu dok se ne donese novi Statut početkom septembra sledeće godine. Izmene su vezane za način izbora nastavnika i dodatka diplome.



Izvor: Glas Javnosti \ M. J.

Veroučitelje obučava Bogoslovski fakultet

BEOGRAD - Ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović obećao je Bogoslovskom fakultetu u Beogradu svaku vrstu pomoći u rešavanju tekućih problema fakulteta. U cilju poboljšavanja nastave veronauke, veroučitelje u Srbiji ubuduće će obučavati i usavršavati Bogoslovski fakultet u Beogradu.

- Taj mladi predmet u osnovnim školama treba osmisliti na pravi način kako bi bio prilagođen deci najmlađeg uzrasta. Veronauka je izborni predmet i tretiramo je isto kao i drugi izborni predmet, takođe mlad, a to je građansko vaspitanje. S druge strane, čini mi se da su i Veronauka i Građansko vaspitanje uvedeni nekako na brzinu i ne baš sasvim iskreno, verovatno zbog želje da budu ispunjeni neki svetski i evropski standardi. Pri tom niko nije mario i ulagao mnogo truda i znanja - rekao je Vuksanović. Bogoslovski fakultet i Ministartsvo prosvete i sporta uskoro će potpisati ugovor o saradnji za stručno usavršavanje veroučitelja.

Komisija Vlade Srbije za versku nastavu održala je juče sednicu na kojoj je prihvaćen izveštaj o nedavno održanim seminarima za nastavnike verske nastave. Dogovoreno je da se stečena iskustva na seminarima primene na seminare koje organizuju tradicionalne Crkve i verske zajednice, kao i da se organizuje jedan veliki skup svih veroučitelja. Konstatovano je da se u pojedinim školama verska nastava ne odvija na zadovoljavajući način ili se i ne održava. Komisija je apelovala da se poteškoće najhitnije otklone i započne sa nastavom.



Izvor: Glas Javnosti \ M. J.

Naši univerziteti spremni za Evropu

BEOGRAD - Međunarodni skup "Evropski akademski prostor i Beogradski univerzitet" počeo je juče u Rektoratu Univerziteta u Beogradu. Tokom dva dana trajanja skupa naši i profesori iz inostranstva izložiće svoja viđenja Bolonjskog procesa i napretka reformi u našoj zemlji.

- Osnovna ideja skupa je da vidimo gde smo sada i koji su nam putevi najbliži dostizanju onoga što Evropa želi. Pozvali smo ljude iz inostranstva da nam kažu svoja iskustva, a mi ćemo pokazati šta smo do sada uradili. Želimo da pokažemo naučni potencijal društva i kažemo da smo spremni za Evropu, ali da u taj proces ugradimo naše iskustvo-rekao je prof. dr Ljubiša Topisirović, prorektor Univerziteta u Beogradu.

Predstavljajući predloge grupe profesora sa Fakulteta organizacionih nauka za poboljšanje položaja Univerziteta u evropskim akademskim okvirima, profesor tog fakulteta Mirjana Drakulić je ukazala na neophodnost standardizacije programa, tržišnu orijentisanost i uvođenje efikasnog menadžmenta.

- Univerzitet u Beogradu je u istraživanju o dostupnosti i kvalitetu informacija na svojoj internet prezentaciji zauzeo 135. mesto u konkurenciji 500 evropskih univerziteta - rekla je Drakulićeva.



Izvor: Glas Javnosti \M. J.

Dozvoli,zasto je tema o studentima u crnoj hronici?!

Problemi u drustvu.. zar niko vise ne cita naslov foruma..

Hm,problemi... Ja sam video ove druge teme u forumu,vise je crna hronika al ok