Nazalost, ovaj forum je slika naseg drustva.. tako da su i teme vezane za kriminal zastupljenije nego neke druge..

Prevarene studente niko ne štiti

Naša deca upisala su se ove godine na novoosnovani „Megatrendov“ Fakultet za umetnost i dizajn. Prošla su prijemni i srećna iščekivala početak školske godine. Upis je obavljen početkom oktobra i platili smo prvu ratu za školarinu u visini od 500 evra. Ali nastava nije počela kada i na drugim fakultetima. Ispostavilo se da fakultet još nema dozvolu Ministarstva prosvete - stoji u pismu koje su redakciji „Blica“ poslali zabrinuti roditelji.


Rektor Univerziteta „Megatrend“ prof. dr Mića Jovanović potvrdio nam je da su deca polagala prijemni, platila prvu ratu školarine i upisana su, jer se očekuje da će Fakultet već danas dobiti dozvolu za rad od Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja.

Slično se desilo i sa nesuđenim studentima dva fakulteta Univerziteta „Braća Karić“. Oni su pred sam početak školske godine obavešteni da Fakultet za visoke tehnologije i Fakultet pravnih nauka uopšte ne postoje. Do poslednjeg trenutka oni nisu znali da fakulteti nemaju dozvolu i da školska godina neće početi. U međuvremenu su prošli svi prijemni ispiti i upisi na druge fakultete pa će mnogi od njih izgubiti godinu. Univerzitet „Braća Karić“ omogućio im je da besplatno upišu bilo koji fakultet istog univerziteta, a u susret im je, naravno, izašla i konkurencija. Upis na svoj Pravni fakultet navodno im je ponudio Univerzitet „Union“. Međutim, ni tog fakulteta nema na sajtu Ministarstva prosvete.


Provere na sajtu
- Samo fakulteti koji su na sajtu Ministarstva prosvete i sporta imaju dozvolu za rad. Svi ostali rade nezakonito. Građani mogu da pozovu ili pišu na adresu Ministarstva ukoliko žele da se obaveste da li je fakultet na koji žele da upišu dete legalan. Ali u slučaju da su dete već upisali i dali novac, ne mogu da se obrate za pomoć Ministarstvu prosvete, jer „ono nije nadležno za to, a ni krivo ako neko prevari ljude“ - rekla je za „Blic“ pomoćnik ministra prosvete za više i visoko obrazovanje Emilija Stanković.

Privatni fakulteti niču kao pečurke. Mnogi nemaju dozvolu a upisuju studente, uzimaju novac za školarine, izdaju diplome koje možda nikad niko neće priznavati. Neki su dobili dozvole za jedno, ali školuju i za neke druge poslove na nepostojećim odsecima. Stotine pa i hiljade studenata u Srbiji studira na divljim fakultetima ili divljim ograncima priznatih fakulteta.

Većini ovakvih fakulteta teško je ući u trag. Ne samo da nemaju internet adrese nego ih je teško naći i u imeniku. Međutim, iznenađuje da se slično dešava i sa priznatim i poznatim privatnim univerzitetima kao što su „Megatrend“ i Univerzitet „Braća Karić“.

Prema podacima do kojih smo došli preko veb sajtova ovih univerziteta, oni su za ovu jesen planirali otvaranje novih fakulteta. Na „Megatrendu“ trebalo je da zaživi Fakultet za umetnost i dizajn, Fakultet za državnu upravu i administraciju, Fakultet za kulturu i medije, Fakultet za biofarming, jedan Fakultet za menadžment u Valjevu i dve više škole u istom mestu. Na sajtu „Megatrenda“ zainteresovani kandidati mogli su od juna do pre nedelju dana da se informišu o nastavnim planovima i programima na novim fakultetima, a za neke čak i o školarinama, datumima prijavljivanja za prijemni, polaganja prijemnog ispita i upisa.

Na „Braći Karić“ trebalo je da osvanu Fakultet za ekonomiju i političke nauke, Fakultet za strane jezike, Fakultet za visoke tehnologije i Fakultet pravnih nauka. Na ovom univerzitetu su očekivali da će dozvole dobiti pre oktobra. Pošto za dva fakulteta (za visoke tehnologije i pravne nauke) dozvole nisu stigle, morali su o tome da obaveste studente u poslednjem trenutku i obustave upis.

I na „Megatrendu“ i na BK univerzitetu tvrde da nijednog studenta nisu upisali na fakultete koji još nemaju dozvole za rad i da nikome nisu uzeli novac za školarinu.


Testiranje u junu
- Na Univerzitetu „Braća Karić“ u junu nije bio prijemni za studente već samo testiranje zainteresovanih kandidata. Administrator sajta je pogrešio u formulaciji. Niko nije upisan, nikome nije izdat indeks i ni od koga nije uzeta uplata za školarinu. Predali smo elaborat o osnivanju na vreme, a na odgovor Ministarstva smo neuobičajeno dugo čekali. Fakultet za ekonomiju i političke nauke i Fakultet za strane jezike su prošli akreditacionu komisiju i čeka se još samo verifikacija Ministarstva prosvete. Druga dva nisu prošla pa smo ih zato povukli sa sajta. Doradićemo elaborate pa ćemo ponovo pokušati - rekao je za „Blic“ menadžer BK univerziteta Goran Đoković.

Kako je dodao, kandidatima na fakultete koji još nisu dobili dozvole ponuđeno je da se besplatno upišu na neki od postojećih fakulteta BK, što je većina i prihvatila. „Čim dobijemo dozvolu za rad, obezbedićemo im prelazak na željene fakultete“, dodao je on.

Rektor „Megatrenda“ objašnjava da, kada je univerzitet objavio konkurs za upis na Fakultet za umetnost i dizajn, jasno je naglašeno da je fakultet u osnivanju. To su svi znali, a primljeno je 90 studenata, mnogo manje nego što je konkurisalo, kaže on.

- Tačno je da smo uzeli prvu ratu školarine, ali zato što smo bili sigurni da će fakultet početi sa radom. Imaćemo zakašnjenje od tri nedelje samo zato što se trenutno oprema nova zgrada određena specijalno za ovaj fakultet - objasnio nam je Jovanović.

Fakultet za kulturu i medije, Fakultet za državnu upravu i administraciju, Fakultet u Valjevu i Fakultet za poslovne studije u Požarevcu već su dobili dozvole, verovatno je u pitanju neažurnost Ministarstva, pa ih zbog toga nema na sajtu Ministarstva, dodao je on.

Najtužnije od svega je to što nismo uspeli da saznamo ko prevarenim studentima i roditeljima može da pomogne u slučaju da su već upisani i platili školarinu na nepostojećem fakultetu.

Pomoćnik ministra Emilija Stanković kaže da fakulteti koji su u proceduri osnivanja nemaju pravo da upisuju studente.



Izvor: Blic \ Jovana Subotić

Rektori državnih univerziteta izbegli glasanje

Bez dozvole 17 privatnih fakulteta

Rektori i prorektori svih državnih univerziteta demonstrativno su napustili sednicu Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja na kojoj je preksinoć trebalo da se glasa o osnivanju 17 novih privatnih fakulteta. Oni su time izrazili protest protiv neograničenog i nekontrolisanog otvaranja privatnih visokoškolskih ustanova.

- Kao ustanove sa dugom tradicijom, mi snosimo veliku odgovornost za garantovanje kvaliteta novoosnovanih institucija visokog obrazovanja, i državnih i privatnih. Neprestano se govori o kvalitetu, a fakulteti o kojima je trebalo da se glasa nisu imali sve elemente za dobijanje dozvole. Činjenica je da po novom Zakonu o visokom obrazovanju u roku od šest meseci treba da završimo sve započete postupke za osnivanje. Nije problem da ispoštujemo taj rok, ali predlozi koji nam stižu prvo treba da budu procenjeni na bazi određenih standarda jer, u suprotnom, dovodimo u opasnost sve studente a pogotovu one koji se tek upisuju - prokomentarisala je juče rektor Novosadskog univerziteta, prof. Radmila Marinković-Nedučin, jedan od članova Republičkog saveta koji su istupili sa prekjučerašnje sednice.

Godinu dana insistiramo na tome da se napravi sistem kontrole koji bi omogućavao uvid u kvalitet obrazovnih institucija, dodala je ona. To je bio jedan od osnovnih razloga da se donese novi Zakon o visokom obrazovanju. U međuvremenu, Republički savet je pokušao da prevaziđe vakuum koji je postojao u nedostatku zakona formirajući neku početnu akreditacionu komisiju. Članovi te komisije su učinili maksimalan napor da dođu do nekih standarda. Ali sada imamo zakon i zakonsku obavezu da uspostavimo sistem kontrole, naglasila je ona.

- Republički savet mora prvo da napravi jednu vrstu analize postojeće mreže obrazovnih institucija i njenih kapaciteta i da shodno tome odlučuje o opravdanosti osnivanja novih fakulteta - precizirala je ona.

Ministar prosvete Slobodan Vuksanović kaže da je napuštanje sednice Saveta „uobičajeno ukrštanje mišljenja i interesa o podnetim elaboratima koje je odobrila komisija za akreditaciju“.

- U raspravi je Republički savet ostao bez kvoruma. Nastavak je zakazan u dogovoru sa rektorima za onda kada bude moglo da prisustvuje dovoljno članova - rekao je novinarima juče ministar Vuksanović.

On smatra da je uobičajeno da se saglasnost za osnivanje teško dobija i da je dobro da se svaki elaborat detaljno razmatra, zato što je u pitanju „tek zametak“. Visoki kriterijumi treba da spreče hiperinflaciju fakulteta, izjavio je ministar Vuksanović.

Među 17 fakulteta koji su očekivali da će dobiti dozvolu za osnivanje nalaze se i Fakultet za umetnost i dizajn Univerziteta „Megatrend“ i dva fakulteta Univerziteta „Braća Karić“. Da podsetimo, studenti su već dali po 500 evra kao prvu ratu za školovanje na Fakultetu za umetnost i dizajn „Megatrenda“. Koliko je studenata upisano na ovih 17 fakulteta pouzdano se ne zna, ali je izvesno da se radi o stotinama, možda i hiljadama prevarenih brucoša.

Rektoru Univerziteta „Megatrend“, prof. dr Mići Jovanoviću nije jasno zašto članovi Saveta iz redova državnih univerziteta nisu jednostavno glasali protiv osnivanja fakulteta umesto što su napustili sednicu.

- Bilo gde u Evropi bi za ovakav gest oni dobili trenutni otkaz i snosili bi zakonske sankcije - rekao je on dodajući da je prekjučerašnja sednica Republičkog saveta jasna opstrukcija implementacije Zakona o visokom obrazovanju i da je praktično označila kraj Saveta.

- Fakultet za umetnost i dizajn počeće da radi u novembru čim se završi opremanje nove zgrade na Obilićevom vencu. Smatramo da je pozitivan izveštaj akreditacione komisije zakonski sasvim dovoljan za početak rada novog fakulteta - izjavio je Jovanović.

Rektor Univerziteta „Braća Karić“ Danijel Cvetičanin kratko je prokomentarisao da ne želi da produbljuje sukob između državnih i privatnih fakulteta i da je uveren da će ovaj nesporazum biti prevaziđen.



Izvor: Blic \ Jovana Subotić

Pobuna protiv haosa u visokom školstvu

Predstavnici državnih univerziteta odbili su da glasaju o davanju saglasnosti za osnivanje privatnih fakulteta i iz protesta napustili poslednju sednicu Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja zato što je to, kako kažu, jedini vid protesta koji im je preostao. Tako je 17 zahteva za otvaranje privatnih fakulteta ostalo bez odgovora iako su mnogi od njih već upisali studente.

Predstavnici privatnih univerziteta brojčano polako nadjačavaju državne u Savetu univerziteta, a predstavnici Vlade, kojih ima 10 u Savetu, većinom ne dolaze na sednice, saznaje „Blic“. Zato su „državni“ rektori pribegli opstrukciji.

- Broj privatnih fakulteta na ovaj način nekontrolisano se povećava. Glasanje za elaborate ničemu ne vodi, jer nas predstavnici privatnih univerziteta uvek nadglasaju, bez obzira na to da li elaborati o kojima se raspravlja imaju sve potrebne elemente. Zato nam je bojkotovanje ostao kao jedini vid protesta protiv ovoga što se dešava - kaže za „Blic“ jedan od predstavnika državnih univerziteta koji je napustio četrnaestu sednicu Saveta.

Inače, Republički savet čine rektori i prorektori svih državnih i privatnih univerziteta sa licencom za rad, kao i 10 članova koje postavlja Vlada Srbije.

„Blic“ je došao do spiska od 17 fakulteta čiji su elaborati prošli akreditacionu komisiju Republičkog saveta i o kojima je trebalo da se raspravlja na poslednjoj sednici Saveta. Među osnivačima i to čak tri fakulteta navedeno je i ime Đorđa Tešića o kome je „Blic“ već pisao. Komisija Ekonomskog fakulteta u Beogradu utvrdila je da je njegov sin A. Tešić na sumnjiv način polagao pojedine ispite. Za pomoć u tome bio je osumnjičen tadašnji profesor Ekonomskog fakulteta Žarko Ristić koji je, kako nezvanično saznajemo, suosnivač ova tri fakulteta. U vezu sa osnivačima ovih fakulteta, saznaje „Blic“, dovodi se i Slobodan Komazec, javnosti poznatiji kao bivši direktor Više poslovne škole iz Beograda, o kome su mediji dosta pisali i dovodili ga u vezu sa raznim malverzacijama i protivzakonitim odlukama kojima je opstruirao rad škole.

Među sedamnaest fakulteta o čijim je elaboratima trebalo da se glasa na poslednjoj sednici Republičkog saveta našle su se i privatne firme „Interspeed Trade“ d.o.o. koja hoće da osnuje Kriminološki fakultet u Beogradu, zatim Preduzeće za finansijske ekspertize i izdavačku delatnost „Fineks“ i prof. dr Dragoslav Slović koji osnivaju Fakultet za računovodstvo i berzansko poslovanje, kao i Beogradska akademija računarskih nauka koju osniva firma „Link group“ d.o.o.

Zahvaljujući čitaocima, saznali smo da „Link group“ već ima takozvani Beogradski koledž računarskih nauka BCCS u Zemunu. Školovanje na ovom koledžu, koji po svemu sudeći treba da preraste u Akademiju, traje dve godine. Koledž pruža mogućnost jednogodišnjeg i dvogodišnjeg doškolovanja, u vidu studija na daljinu, na fakultetima u Americi. Posle prve dve godine studiranja (od kojih svaka košta po 1.500 evra) koledž izdaje svoju diplomu, a nakon još godinu dana školovanja, na američkom univerzitetu Akamai, dobijate takozvanu bečler diplomu - po Bolonjskoj deklaraciji. Kakvu dozvolu za rad ovaj koledž ima, nismo uspeli da saznamo, ali jedno je sigurno - šta god da na flajerima koji kruže Zemunom piše, ovo nije fakultet.

Inače, da bi mogli uopšte da počnu da primaju prijave potencijalnih studenata, organizuju prijemne i počnu sa nastavom, fakulteti moraju da dobiju pozitivno mišljenje Akreditacione komisije Republičkog saveta, moraju da prođu Republički savet, kao i Upravni nadzor Ministarstva prosvete.

U Ministarstvu prosvete juče niko nije bio raspoložen da nam odgovori na pitanja ko će i kako da spreči fakultete koji nemaju licence da počnu sa radom, uzimaju novac od školarina i dele nevažeće diplome. Samo nam je ponovljeno da Ministarstvo nema mehanizam niti da to spreči.



Izvor: Blic \ Jovana Subotić

Konkurs Fonda "Zoran Đinđić"

BEOGRAD - Fond "Dr Zoran Đinđić" raspisao je konkurs za mlade stručnjake za usavršavanje u elitnim nemačkim kompanijama, javlja Fonet.

Konkurs je otvoren do 22. novembra, a dokumenta se mogu preuzeti na internet adresi www. zorandjindjic. org. Svi troškovi boravka mladih stručnjaka u Nemačkoj, zahvaljujući pomoći nemačke vlade, biće plaćeni.



Izvor: Glas Javnosti

Nezvanicno-sledece nedelje pocinje isplata studentskih kredita i stipendija za septembar,cek glasi na 5100dinara 

Izdavačka piraterija uzela maha uoči međunarodnog sajma knjiga

Pirati skidaju kajmak sa knjiga

Fotokopiranje knjiga i udžbenika masovnije od divljeg štampanja
NIŠ - Nedavno privođenje i podnošenje krivične prijave protiv vlasnika niške izdavačke kuće "Crvčak" Miodraga Grubišića, koji je "na divlje" štampao knjige poznatih domaćih i stranih pisaca, pa čak i Vujaklinijinu "Enciklopediju", dalo je povoda oficijelnim izdavačima da progovore o pirateriji u štampanju i distribuciji knjiga i udžbenika koja sve više uzima maha. Štetu imaju autori, izdavači i država koja ostaje uskraćena za porez, a pirati ubiraju kajmak.

Glavni urednik niške "Prosvete" Tihomir Nešić priznaje da je i sam nedavno u Beogradu kupio Kenoove "Stilske vežbe" po neobično niskoj ceni, a onda, tek kada je stigao kući, bilo mu je jasno da je kupio fotokopiju. Nešić kaže da je fotokopiranje knjiga i udžbenika masovnije od "divljeg štampanja knjiga", a navodi primer da udžbenik "Epidemiologija" za studente medicine "Prosveta" jedva prodaje za 300 dinara, jer se pomenuta knjiga fotkopiranjem može dobiti mnogo jeftinije. Neke fotokopirnice u gradu se čak reklamiraju ponudom za kopiranje i ukoričavanje svih vrsta knjiga i udžbenika.

Zoran Pešić Sigma, predsednik Udruženja književnika Niša i glavni i odgovorni urednik "Gradine", ističe da su književnici čak bolje živeli u ono "bivše vreme", kada je poneko od njih dobijao i stan, dok sada u ovo vreme tranzicije muku muče dok naplate i svoje skromne honorare. Za njega je vid piraterije i kada štampate nečije književno ili drugo delo, pa ga uskratite za honorar.

- Dok država, koja takođe gubi velike pare, ne reši probleme sa svim vrstama piraterije, mi možemo samo da gledamo šta se radi i da plačemo, a pirati izdavači i koopiranti da lepo zarađuju. Ali, zar ja kao izdavač da jurim piratske izdavače i da upadam u fotokopirnice, pa da posle budem krivično gonjen za nasilničko ponašanje? Problem je ozbiljan, a čuo sam i od jednog profesora da je od studenata kupio fotokopiju sopstvene knjige - kaže za Glas vlasnik privatne izdavačke kuće "Zograf" Despot Despotović.

Izdavačima udžbenika i studentima je poznat i vid "profesorske piraterije" na fakultetima. Naime, univerzitetski profesori često otkupe od izdavača sve svoje udžbenike i onda ih, bez plaćanja PDV-a i drugih dažbina, prodaju studentima lično - po ceni koju sami "odrežu". Istovremeno studente, kupce knjiga, upisuju u spiskove koji kasnije služe kao "preporuka" na ispitu. Studenti naravno samo gunđaju o tome, ali kupuju knjige ne pitajući za cenu, jer nije lepo ne naći se na profinom spisku kupujući polovnu knjigu ili snaći se na drugi način.



Izvor: Glas Javnosti \ M. Doderović

U sobama do 3. decembra

BEOGRAD - Studenti zainteresovani za smeštaj u studentskim domovima, svoju dokumentaciju do kraja oktobra mogu predati matičnom fakultetu. Prilikom predaje dokumenata, akademci treba da donesu prijavu za prijem u ustanovu, uverenje o prosečnoj oceni i godini studija, uverenje o prihodima po članu domaćinstva i lekarsko uverenje. Studentski centar "Beograd" najavio je da će konačne rang-liste za fakultete biti poznate 16. novembra, dok će za studente viših škola konačne liste biti gotove 23. novembra, a podela mesta na fakultetima biće završena do 27. novembra.

Studenti se moraju useliti u nove sobe do 3. decembar u 15 časova. Akademci koji žele da međusobno menjaju sobe, mogu se prijaviti do 30. novembra Studentskom domu "Karaburma". Dozvoljena je jedna zamena između domova, a svaki student koji hoće da zameni sobu treba da kupi zahtev od 50 dinara (zamena u okviru doma) i 150 dinara (zamena između domova).

Služba smeštaja će 8. decembra, posle prve raspodele, objaviti sva slobodna mesta na oglasnim tablama studentskih domova i na sajtu njnjnj. sc. org. zu. Raspodela za studente koji su ostali ispod crte obaviće se do 23. decembra.

Studentski centar "Beograd"objavio je i konkurs za smeštaj studenata na tržišno-ekonomska mesta u domove. Pravo na smeštaj imaju svi studenti koji nemaju prebivalište na teritoriji Beograda, a u tekućoj godini upisali su odgovarajuću godinu studija. Rangiranje kandidata obaviće se na osnovu prioriteta - prvo akademci koji se finansiraju iz budžeta, a zatim samofinansirajući studenti.



Izvor: Glas Javnosti \ M. J.

VAŽNI TELEFONI STUDENTSKOG CENTRA "BEOGRAD"

Adresa: Svetozara Markovića 56
Žiro račun: 840-630661-33
Studentski centar "Beograd"   
Centrala 3611-375, 3611-376, 3611-377
Tel / faks: 3611-270
Direktor:  658-699 
Stručne službe:  3610-068
Info služba Studentskog centra:  2685-013
Služba smeštaja:  334-00-43
Direktor sektora studentskih restorana 3611-375, 3611-376, 3611-377
Direktor sektora studentskih domova 3611-375, 3611-376, 3611-377
Rukovodilac Studentskog Grada 699-302
Direktor sektora komercijalnih restorana 2643-376
E-pošta:  scentar@infosky.net

Studentski domovi
4. april 2466 575
Karaburma 750 962
Košutnjak 559 747
Kralj Aleksandar I 401 800, 401 536
Mika Mitrović 469 502
Patris Lumumba 751 977
Slobodan Penezić 34 00 386, 34 99 384
Rifat Burdžević 24 23 029, 24 13 435
Studentski grad - dom 1 310 21 81 
Studentski grad - dom 2 310 21 81 
Studentski grad - dom 3 310 30 82
Studentski grad - dom 4 310 40 82
Vera Blagojević 1 32 32 446
Vera Blagojević 2 759 926
Žarko Marinović 316 0003

Studentski restorani
KARABURMA
 011 750 122
PATRIS LUMUMBA
 011 752 661
RIFAT BURDŽEVIC
 011 404 655
KRALJ ALEKSANDAR I
 011 404 411
VOŽDOVAC
 011 642 282
KOŠUTNJAK
 011 553 043
ZEMUN
 011 618 163
STUDENTSKI GRAD
 011 601 790
MIKA MITROVIC
 011 397 02 83 lok. 353
OBILICEV VENAC
 011 623 321
MAŠINAC
 011 33 70 266
FARMACEUT
 011 235 22 91 lok. 778
ĐUŠINA
 011 32 35 569
AGRONOM
 011 615 315

Važni telefoni
Studentska unija Srbije (SUS)
 011 311 15 61
Važni telefoni
 011 9824
Razna obaveštenja
 011 9812
Buđenje
 011 9811
Informacije o lekovima
 011 435 008
Urgentni centar (centrala)
 011 36 18 444
Dispecer GSB
 011 629 019
Železnicka stanica
 011 629 400, 011 645 822
Beogradska autobuska stanica
 011 636 299
Lasta
 011 625 740
Aerodrom
 011 601 555


 

Posledice političkih sukoba u Novom Pazaru

Studentima uskraćene stipendije

NOVI PAZAR - Studenti stipendisti Regionalnog fonda „Rifat Burdžović Tršo“ još nisu primili ovogodišnje stipendije. Zastoj u isplatama oko 80 stipendija rezultat je sukoba između skupštinske većine i predsednika opštine.

Tokom prošle akademske godine, za rad fonda, koji su osnovali opštine Novi Pazar, Sjenica i Tutin, izdvojeno je 4,8 miliona dinara, od čega je iz novopazarske opštine izdvojeno 2,4, dok su opštine Sjenica i Tutin za stipendiranje studenata izdvojile po 1,2 miliona dinara. Dosadašnji predsednik fonda Zekerija Dugopoljac ocenio je da je isključivi krivac za nastalu situaciju Skupština opštine Novi Pazar, koja je „nezakonito“ imenovala novi Upravni odbor i predsednika fonda Ismeta Beganovića.

- Za ovakvu odluku potrebna je saglasnost sve tri skupštine, a novoizabrani predsednik ima samo podršku novopazarske skupštine. Zato sam ja još legitiman predsednik fonda i potrudiću se da studentima budu isplaćene zaostale stipendije - kaže Dugopoljac.

S druge strane, Ismet Beganović ocenjuje da od ove situacije najveću štetu imaju studenti.

- Ne znam gde su izdvojena sredstva, nisam imao pristup dokumentaciji koja je kod gospodina Dugopoljca. Mislim da je u pitanju još jedna politička manipulacija opštinske uprave. Zbog ekonomske krize, velikom broju studenata stipendija je jedini izvor za školovanje. Bojim se da će zbog našeg političkog nadmudrivanja neki napustiti studije - kaže Ismet Beganović.



Izvor: Blic \ E. Halilović