VEĆ po tradiciji, u popularnoj "petici" na Pravnom fakultetu okupili su se brucoši, povodom početka nove školske godine na univerzitetima u Srbiji. Ove godine akademska zajednica postala je bogatija za 38.995 novih studenata na sedam državnih univerziteta. Obraćajući se budućim pravnicima, prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, rekao je da imaju privilegiju da studiraju na najelitnijem fakultetu u okviru društvenih nauka, koji je i u primeni "Bolonjskog procesa" našao meru između tradicije i modernog. - Morate da učite kontinuirano tokom cele godine, jer ćete jedino tako uspeti da dajete godinu za godinom - rekao je Kovačević. - Studirate za sebe, a ne da bi vam se roditelji radovali. Učite za sebe, da biste sutra radili dobro plaćen posao, a kad vama bude bolje, biće bolje i ovoj državi. Buduće kolege pozdravio je i Dušan Petrović, ministar pravde i bivši student ovog fakulteta. On je istakao da će svako ko bude verovao u sebe, uspeti da ostvari cilj sa kojim je ušao u amfiteatar. - Branite pravdu, tako što ćete primenjivati pravo - poručio je Petrović. - Ne sme u jednoj zemlji, koja želi da uđe u EU, da bude zastarelih predmeta u krivičnim stvarima. Kaznena politika mora biti dramatično oštrija, jer ne može da vlada pravo jačega, već zakon. Prof. dr Mirko Vasiljević, dekan ove visokoškolske ustanove, poručio je brucošima da su napravili pravi izbor fakulteta i našalio se: "Nadam se da će ovaj amfiteatar biti jedina petica sa kojom ćete se družiti tokom studija."
Ok... Da li neko zna gde mogu da se nadju konkursi za stipendije,ali gde se vise gledaju polozeni ispiti i materijano stanje,a malo manje prosek(jer je 8,88)...Studiram u NSu ali bi mi bilo kakve pomoc dobro dosla...Pa ako neko moze da pomogne,hvala!!!
Ok... Da li neko zna gde mogu da se nadju konkursi za stipendije,ali gde se vise gledaju polozeni ispiti i materijano stanje,a malo manje prosek(jer je 8,88)...Studiram u NSu ali bi mi bilo kakve pomoc dobro dosla...Pa ako neko moze da pomogne,hvala!!!
Hvala,ali kao sto sam vec napisao tu stipendiju vec primam,ali posto mi je losa situacija u kuci,hteo bih da nadjem da konkurisem(i nadam se dobijem) jos jednu...
U vecini Opshtina u Srbiji se dodeljuje i lokalna Opshtinska stipendija za najbolje studente. Proveri da li tako neshto postoji i kod tebe u Opshtini, pa se prijavi. Takodje, chitaj dosta novine, tamo se chesto pojave konkursi za raznorazne stipendije, koje lako prodju neprimeceno. Raspitaj se da li u nekim preduzecima iz tvog kraja chija se delatnost poklapa sa tvojim buducim zanimanjem daju stipendije ili kredite najboljim studentima.
To se neke generalne smernice, a nekih konkretnih uputa trenutno nemam da ti dam.
ŠIRA POZITIVNA LISTA MEDIKAMENATA Više lekova na recept Autor: R. Marković | 09.10.2007 - 10:36
Početkom novembra biće proširena lista lekova koji se dobijaju o trošku zdravstvenog osiguranja. Koji će lekovi ući na tu listu još ne znam, o tome odlučuje komisija za lekove sastavljena od naših najeminentnijih lekara. U svakom slučaju, lista će biti proširena i građani će do većeg broja lekova dolaziti o trošku osiguranja, a ne o svom trošku, kaže u razgovoru za „Blic“ Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Da li će i neregistrovani lekovi za vrlo retke bolesti ući na pozitivnu listu o trošku osiguranja? - Radi se i na tome. Očekujemo da se i oni nađu na toj listi, i to do kraja ove godine. Malo je pacijenata kojima su takvi lekovi potrebni, možda desetak godišnje. Komisija će sagledati koji su to lekovi kako bi se ljudima kojima su potrebni pomoglo da dođu do njih. Postoji i takozvana D lista neophodnih lekova koji su takođe neregistrovani. Njima se ne leče retke bolesti, ali je problem u njihovoj nabavci. I taj problem smo rešili jer će te lekove nabavljati apotekarske ustanove na lekarski recept. Koliko se na ime neplaćanja doprinosa duguje Zavodu? - Nešto više od 40 milijardi dinara, što je duplo više para nego što Zavod godišnje da za sve lekove, više od trećine zdravstvenog budžeta za ovu godinu. U ovu sumu ulazi i deo reprogramiranih dugova, kao što su „Srbijašume“ , Elektroprivreda Srbije i druga društvena preduzeća. Međutim, naša država jednostavno i dalje smatra da zdravstvo može funkcionisati bez novca i da se na teret zdravstva mogu rešavati socijalni problemi. EPS će, na primer, dugove nastale devedesetih vraćati počev od sledeće pa u narednih 10 godina. Tako oni vraćaju dug nama, a kada neka zdravstvena ustanova ne plati struju na vreme - oni je iseku. Kod nas se sve češće može čuti da je naš model zdravstvenog osiguranja prevaziđen i da i zdravstveno osiguranje treba privatizovati. Kakav je vaš stav prema takvim predlozima? - Prvo, nije tačno da je naš model zdravstvenog osiguranja prevaziđen, jer on takav, zasnovan na solidarnosti, postoji svuda po Evropi. U njemu pravo na lečenje ostvaruju svi pod jednakim uslovima nezavisno od visine uplate. Nasuprot tome, recimo u Sjedinjenim Američkim Državama postoji tržišni model, koji je ubedljivo najskuplji, ali je po kvalitetu usluga tek na 37. mestu u svetu. Takav model i za Srbiju zagovaraju pojedini neodgovorni političari iako on podrazumeva da 25 odsto novca odlazi na administrativne troškove i da u njemu trećina stanovništva nema garantovano zdravstveno osiguranje. Tržišni model pruža maksimum prava i zdravstvene zaštite za jedan mali broj, i to bogatih ljudi, a veoma malo za siromašne, dok naš sistem ovakav kakav je omogućava zaštitu i onima koji nemaju prihode.
Novčanu pomoć Vlade Srbije dobilo samo šesnaestoro studenata Država ne da stipendije Autor: Irena Radisavljević | 14.10.2007 - 00:03
Srbija je još jednom zaboravila na svoje najbolje studente i učenike! Više od 1.000 njih ove godine je ostalo bez stipendija Republičkog fonda za mlade talente, u kome se umesto prošlogodišnjih 900 miliona našlo tek 160 miliona dinara. Da stvar bude gora, podeljeno je samo 16 stipendija od po 830.000 dinara, što otvara pitanje gde je "iščezlo" ostalih 147 miliona dinara namenjenih ulaganju u naše najbolje umove.
Prazna obećanja Koštunice i Tadića Iako je Marko Janković, student generacije Pravnog fakulteta, ove godine osvojio treće mesto na međunarodnom takmičenju u Beču, uprkos obećanjima, ni dinara od države nije dobio. - Kada smo se vratili u Beograd s nagradom, pompezno su nas dočekali premijer Koštunica i predsednik Tadić i obećali da ćemo kada se formira vlada, podele fotelje u upravnim odborima i reše ostala pitanja i mi doći na red. Koliko vidim, sve je to završeno, a od nagrada ni traga ni glasa - priča Janković. U Ministarstvu prosvete kažu da ne znaju da li će ove godine biti podeljen čitav budžet koji je izdvojen za finansiranje mladih talenata Srbije. Može se očekivati da neće, jer je činjenica da je školska 2006/07. godina već uveliko počela, te da će više od 1.000 mladih talenta koji su se nadali pomoći države ostati "kratkih rukava". U prilog tome govori i izjava Zorana Lončara, ministra prosvete, prema kojoj će se tek početkom naredne godine raspisati konkursi za sve vrste stipendija koje je Fond i do sada podržavao, a koje će važiti za 2008/09. školsku godinu. Ova izjava resornog ministra demoralisala je mnoge studente i učenike. Na primer, Marku Jankoviću, studentu generacije Pravnog fakulteta stipendija Fonda bila je planirana ulaznica za doktorske studije na Sorboni. - Iako su sve prošle generacije ispoštovane za svoje uspehe, država je mene i moje kolege potpuno zaboravila. Proteklih godina su objavljivani konkursi, a studenti koji su osvojili prva tri mesta na mađunarodnim takmičenjima redovno su nagrađivani, za razliku od nas - kaže Janković. Ovaj perspektivni mladić će sada sam morati da se postara za finansiranje studija, i to zaduživanjem u kredite ili traženjem sponzora . - Ja ću svakako na Sorbonu, jer se takva prilika ne pruža svakome. Moram da nađem načina, ma koliko neprijatna bila situacija u kojoj se nalazim - rekao je Marko. Jasno je da je Fond za mlade talente, čijim su se dostignućima od osnivanja 2005. godine svesrdno hvalili Vojislav Koštunica, predsednik Fonda, Mlađan Dinkić i ostali članovi, dočekao je novu školsku godinu nespreman. Uzaludna su bila obećanja nadležnih da će se u budžetu Fonda 2007. naći 1,1 milijarda dinara. Namesto 1.000 stipendija od 20.000 dinara mesečno za najbolje studente završnih godina i još 100 puta po 15.000 evra za postdiplomske studije, dodeljeno je skromnih 16 postiplomskih stipendija, koje zajedno iznose nešto više od 13 miliona dinara. A kamo nestadoše novčane stimulacije za osnovce i srednjoškolce koji su osvajali prva mesta na prestižnim takmičenjima? I o njima se ćuti, kao da nikada i nisu bile dodeljivane. Odgovor na pitanje kako se budžet Fonda za samo godinu dana smanjio gotovo osam puta treba najverovatnije tražiti u brzopletom usvajanju budžeta. Bogdan Bulat, bivši predsednik komisije Fonda za mlade talente kaže da je saznao da se trenutno polemiše o tome da stipendije nisu neophodne. - Ove godine i neće podeliti više stipendija, a raspravlja se o tome i da one nisu ni potrebne?! Dok sam bio u Fondu aktivno se radilo na pomoći našim mladim talentima i velike pare su tu bile u opticaju. Međutim, odjednom je nastupio vakuum i sada je ova odlična inicijativa države dovedena u pitanje - kaže Bulat.
Ovako jadna moja prijateljica iz nasih prostora tacnije sa kosova je 99 studirala u pristini na pravnom fakultetu dala je prvu godinu u roku i onda je dosla ovde u francuskoj. njen problem je sledeci kako bi ona mogla zavrsiti sto joj je ostalo u beogradu i dali je moguce zato sto bi ona mogla da dolazi jednom ili dva puta godisnje jer posle toga zeli da specijalizira medjunarodno pravo kako bi radila ovde u francuskoj? ako neko nesto sna o tome sta treba da uradi odgovorite mi ....hvala unapred :flower:
Diplomirani mogu da dobiju diplomu mastera samo ako se podudara 80 odsto gradiva. Zvanja diplomirani i master će biti izjednačena. Sve stranke Skupštine Srbije, izuzev Srpske radikalne stranke, najavile su posle jučerašnje rasprave da će glasati za ovu odluku link.
Ovako jadna moja prijateljica iz nasih prostora tacnije sa kosova je 99 studirala u pristini na pravnom fakultetu dala je prvu godinu u roku i onda je dosla ovde u francuskoj. njen problem je sledeci kako bi ona mogla zavrsiti sto joj je ostalo u beogradu i dali je moguce zato sto bi ona mogla da dolazi jednom ili dva puta godisnje jer posle toga zeli da specijalizira medjunarodno pravo kako bi radila ovde u francuskoj? ako neko nesto sna o tome sta treba da uradi odgovorite mi ....hvala unapred :flower:
Koliko znam, da bi joj bili priznati ispiti sa prve godine, potrebno je da ima ispisnicu sa prethodnog fakulteta. Ne znam kako je to danas kada je uveden Bolonjski sistem, ali po stranom je mogla da se upise kao samofinansirajuci student, jer samofinansirajuci nisu morali da skupljaju potpise sa vezbi i predavanja, tj. nisu ni morali da dolaze na fakultet, a mogli su da izlaze na ispite u svim ispitnim rokovima.
Dragi moji ljudovi,vodim veliku bitku sama sa sobom..nadam se da cete mi priteci u pomoc..u VELIKOJ sam dilemi:
Student sam Elektrotehnichkog fakulteta u Beogradu! Upravo sam zavrshila prvu godinu studija i da bih se upisala na drugu godinu neophodno je da izaberem zeljeni smer! Problem je sledeci: jako se dvoumim izmedju odseka za Telekomunikacije i odseka za Signale i sisteme! Molim sve koji se iole razumeju da mi pojasne prednosti i mane oba odseka, koji je bolji, tezi, perspektivniji..ma sve shto mislite da bi mi pomoglo da prelomim.. HVALA!
Tema: 
