Крај неолибералне ере


Криза која је захватила светска финансијска тржишта носи разоран потенцијал не само по економију него и по идеологију. Ово свакако није крај капитализма, али је вероватни крај неолибералне ере. Идеја је поражена тамо где је и зачета, у САД. Улога државе поново избија у прва план, јер у тренуцима хаоса сви од ње траже помоћ и спас.

Економске кризе се јављају циклично и у неправилним интервалима. Узроци могу бити различити, као што је различитa и дужина трајањa криза, њихов интензитет, географски и тржишни опсег. Задатак економских власти је да периоде кризе скрати и да, колико то може и жели, ублажи њене тешке социјалне и економске последице.

Овакво разумевање криза је преовладавало све до касних деведесетих година, када се у економску праксу САД увукла нова идеја. Њен творац је Ален Гринспен, тадашњи гувернер америчке централне банке (ФЕД). По њему, кроз технолошку револуцију (а поготово развој Интернета), привреда је закорачила у нову зону продуктивности у којој је могуће избећи цикличне кризе. Сви уобичајени знаци прегревања економије – велики раст цена некретнина, берзанских акција, сировина, као и огроман дефицит текућег биланса, добили су ново објашњење и престали да се сматрају проблемом. У том „тра-ла-ла” универзуму на монетарним властима је да систему обезбеђује довољно новца, како би кредити несметано текли према потрошачима. У центру овог модела је грађанин који се све више задужује и све више троши.

Финансијски сектор је нове идеје дочекао раширених руку, па је уз помоћ јефтиног новца још једном померена граница грамзивости – отпочело је одобравање хипотекарних кредита и кредитно неспособним дужницима. Од оваквих дужника се може наплатити већа камата од уобичајене и управо ту лежи мотив ове кардиналне неодговорности. Отплата главнице кредита престаје да буде важна ако је дужник у стању да плаћа камату, и ако је вредност некретнине већа од вредности неотплаћеног кредита. Mодел функционише све док се камата уредно плаћа, а вредност некретнина расте.

Током лета 2007. појавили су се јасни знаци кризе. Велики број дужника више није могао измиривати ни обавезе по каматама. Тржиште некретнина је у озбиљном паду и механизам на коме модел почива се распада. Хипотекарни кредити су раније, кроз процес сложене банкарске технике, претворени у огроман број вредносних папира који су продајом расејани кроз светски финансијски систем. Планирана дисперзија ризика претворила се у контаминацију широких размера. Огроман број финансијских кућа је инвестирао у ове папире и сада је суочен са драстичним падом њихове вредности и огромним потенцијалним губицима. При томе, добар део ових инвестиција финансиран је позајмљеним новцем.

Хипотекарни кредити нису једини проблем великог глобалног казина. Финансијски сектор је пун ризичних пласмана, па се са страхом чека са ког ће дела тржишта стићи нови шок (кредитне картице, кредити за пословне зграде итд.). Сви крију своје потенцијалне губитке, па у атмосфери општег неповерења, нико не жели да новац позајми другом. Оно мало слободних средстава се усмерава у „реалне” вредности – злато, сировине и енергенте, или у државне вредносне папире, као последње сигурно уточиште.

Ликвидног новца је све мање и централне банке, ФЕД понајвише, убацују стотине милијарди у систем како би се одржала ликвидност и спречио ланац пропадања великих финансијских кућа. Агресивно се смањују каматне стопе и води опасна политика јефтиног новца која обара вредност долару. У помоћ је прискочила и влада САД, па су порези смањени како би грађанима остало више новца за трошење. У паници која прераста у хистерију, дневно се крше сва правила одговорне економске политике.

Како привреда још увек није у рецесији, штампање јефтиног новца је ветар у једра инфлације. Берзанска роба, попут сировина и енергената, наставља свој динамичан раст који је помогнут огромном тражњом новоиндустријализованих држава. Скупа нафта омогућава да и производња биогорива буде економична. Велике површине се користе за производњу сировина за биогориво, што смањује површине намењене производњи хране, чије цене вртоглаво расту. Истовремено, како долар убрзано губи вредност, цене берзанске робе која се котира у доларима расте још више, да би се компензовали валутни губици. Свет се налази на прагу новог инфлаторног доба, ако тај праг већ није и пређен.

Небојша Катић

Politika

 upravo je problem u tom "jeftinom" , a u stvari virtuelnom novcu . nachin na koji americhke ,pa i druge "zapadne" (chitaj : paznja...tanak led  ) banke "kreiraju" kapital je vrlo jednostavan i vrlo opasan:

  - danas iza novca koji je u opticaju ne stoji nikakva vrednost (zlato , srebro , nafta , nekretnine) - vec obveznice 
odnosno , potvrda da neka banka poseduje kapital kojim ce izmiriti svoje obaveze se sastoji u tome shto noj neka druga banka duguje novac ,a ovoj treca i.t.d.....
   i to sve lepo funkcionishe dok jednog dana lanac prevare ne pukne  - odnosno kad jedna od karika ne bude u stanju da isplati svoj dug. onda ona svojom propasti vuche svoje poverioce , koji su takodje nechiji duznici i .t.d.



Edit by: zero1

obveznice, hehe....tacno je da ne postoji zlatna podloga novca u danasnje vreme, ali to nije nikakva ujudurma vec prosta realnost....da postoji iznos novca bi bio znatno limitiran iz jednostavnog razloga..de da nadjes toliko zlato...tako da.... sad bi sedeo za abakus 4 masini  uzmi malo pa izguglaj kako se danas i na osnovu cega stampa novac i sta mu je pokrice.....
nema te banke(a bila je zlatna podloga) koja moze da izdrzi paniku komitenata koji zele da povuku svoj novac..svi i odma bre....

neoliberalni koncept ekonomije podrazumeva ne mesanje drzave u regulisanje trzista... drzava im je jedino potrebna za nametanje sile drugim drzavama radi ubedjivanja u ispravnost slobodnog trzista....
meni je on licno simpatican u laboratorijskim uslovima.....

a za "zapadne banke".... netje da moze...nemoj dvaput da te opominjem 

Film 'Zeitgeist' ovu pojavu dosta lepo objasnjava.

Ko najžešće oseti udar ekonomske krize? Niži srednji stalež koji svoj status gradi na kreditima: stan, auto, pokućstvo... Te kad se sajla recesije pritegne padaju u stalež proletera, tj gube stan, auto... jer su postali kreditno nesposobni zbog gubitka posla ili smanjenja prihoda. Stimulisanje proletera da postanu niža srednja klasa je jedan od temelja ekonomije Zapada, tim stimulansom su obuhvaćeni čak i imigranti.
Naravno, moglo bi se živeti sa manje troškova i zadužuvanja, ali tu je propaganda koja reklamira "blagodeti" srednje klase, a skroman život se izvrgava ruglu. Klackalica doba prosperiteta i doba krize dodatno melje nižu srednju klasu, viša srednja klasa opstane redukujući troškove, a kajmak pokupe lihvari koji prinudno naplaćuju dugove tj ode mu sve na doboš.

Da li si čuo, pukla Dafina?
Ma ne mogu da verujem!

nije ovaj put puklo zbog srednje nize klase......malo im i to bilo, nego su davani krediti i kreditno nesposobnim komitentima zaobilazeci regulative obavezne provere, koja je i onako popustila pod pritiskom enormnog kapitala, sa "kvaka" ugovorima koji u slucaju zakasnjenja placanja automatski povecavaju kamata..i ...voila     ili ti , a sad spektakl..ko prezivi pricace...mada je ovo sve samo uvod i bedno objasnjenje u ozbiljnu recesiju ciji je ovo samo vrh ledenog brega...otpustanja tek pocinju od septembra 

 ti ochigledno ne razumesh shta je novac - dovoljno je da na planeti postoji 1g zlata ,pa da se na njemu zasnuje sva trgovina - tako shto bi npr taj 1g zlata vredeo 100 milijardi dolara (ili koliko je potrebno) . vazno je da svako ko poseduje novchanicu zna koliko ona tachno vredi u zlatu ,a ostale cene fluktuiraju .


zato shto banke po modelu koji sam vec pomenuo , nemaju realan kapital , vec pozajmljuju novac na osnovu obecanja drugih banaka ...


netachno  u danashnje vreme drzavu poseduju velike korporacije i ona direktno utiche u njihovu korist - vidi skorashnji sluchaj pokushaj spasavanja bear sternsa ...


koliko god ti cenzurisao , svi znaju da narod_koji_ne_sme_da_se_pomene kontrolishe svetski finansijski sektor - tako da nema potrebe da se uzbudjujesh i plashish ...  mor`o sam 

edit by zero1