Studenti pobedili! :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Атипично српски на самом почетку желим да кажем да сам погрешио јер сам мислио да ће Вучић добити ове изборе и кроз две до три године предати власт али сам погрешио. Ову представу ћемо поделити на чинове како и свакој представи доликује, па да почнемо, а у личној гадости ка накнадној памети.
Први чин - Избори
Ванредни парламентарни избори у којима владајућа гарнитура има наспрам себе никада боље организовану, нити парама снабдевену екипу. На дан самих избора излазност рекордна иако је по попису становника у Србији 6.600.000, а гласача 6.400.000. То Студентима није сметало.
Апостол јада и прометеј наде пушта или мора да их пушта да у миру претходне две године шетају и на сваки шамар од стране полиције (коју су у главном сами изазвали) кукају о полицијској репресији. Примера ради погледајте данас Француску и шта полиција ради демонстрантима. У нашем случају мекано и килаво. Нека деца шетају. Елем, да се вратимо на саме изборе. Пријава бројних неправилности, куповине гласова, дуплих гласачких спискова, батинаша, затамљених кола и џипова.
Већина бирачких места затвара се у 20 часова и из штаба СНС у обраћању јавности саопштавају да ће се Александар Вучић обратити око 22:30. Кад не лези враже. Сат времена раније у 21:30 Вучић излази пред камере и то пре прелеминарних резултата и изјављује да су изгубили изборе. Показаће се да су изборе изгубили убедљиво и то поред тога што имају фонд од 1.300.000 до 1.500.000 гласача, а не ставника Србије који су могли али очигледно нису смели да искористе. Славље почиње.
Други чин - Искуство ранијег периода
Петог октобра је опозиција прогласила победу, па када су упали у Скупштину прво су попалили бирачке листиће. Еуфорија рајетине, као и сада је била огромна. На крају, након дванаест година власти разочарење и велики шипак али ту ступа СНС.
СНС преузима власта од отпадака ДОС-а и влада следећих (до јуче) четрнаест година. На председничким изборима између Тадића и Томе председник комисије Евопске уније честита победу Томи три сата пре пребројаних гласова. Понавља се иста прича. Тадић признаје пораз, баш као сада Вучић. Разочарење, изгубљена љубав и смена.
Шта је заједничко претходним изборима две екипе које су владале 26 година. Једна и друга признају поразе и ноншалантно силазе са власти. Политичарима и њиховим бизнисменима нико од стране нове влати не суди. Нема кривичних процеса, нема национализације отетог од народа и државе и представа се наставља само са другим луткама. Колонина је и више, него стабилна. У оба случају гласачи добијају на важности мислећи да својим гласовима/вољом народа могу да мењају/управљају власт за корист свих нас. Појам колоније и служења другом је потпуно стран јер је то свето слово сваке странке које не смеју ни у сну да спомену.
Трећи чин - СНС као опозиција
СНС у садашњем облику је прошлост, као и СПС и ДС некада. Фракције које могу да се одвоје у будућности могу улазити у коалиције скупљајући поене тако што ће пљувати по Вучићу који их је намирио, као што се свиње намирују за следећа три живота. Сама странка је прошлост, као и Вучић који је у договору са Западом на миран начин препустио власт, као што је и своје ситне дилере, батинаше и колеге у разгрнатој мрежи тешке корупције пустио низ воду. Себи је обезбедио да га кривично не гоне, а остали се надају истом што је врло могући епилог али баш због тога ти његови ће се осећати изданим. Његових 40% на изборима се већ два дана након истих преполовило и падаће из дана у дан. 14 година као да ништа није било. Један добар сан медведа у зимско доба.
Четврти чин - Студенти као "Власт"
Марширали су, нажуљали се, хранили их наши сељаци, добијали по који шамар од полиције, једном речју патили и на крају њихова листа од бар 160 професора од којих је бар пола 20 година на буџету победила, а што би они рекли није у систему и неки нови људи. Имали су одличну организацију, мноштво људи да покрију свако бирачко место и паре из разноразних донација. Донација (!!!) да се бар толико не шалимо јер ће наша представа попримити облик комедије. Написали су танак програм који је ретко ко и прочитао али то није ни битно и у томе су у праву, овај нам се згадио дај неке друге. Чиста емоција, а не разумевање ствари/политике. Како их описати? Конгломерат свега и свих крајности. Имате са једне стране људе који вичу Ратко Младић херој и на другој Сребреница геноцид. Православне иконе и крстове, а на другој већа права за ЛГБТ. Санкције Русији и не улазак у ЕУ. и обрнуто. Косове је Србија и боли ме пенис за Косово. Та питања када се поставе видећете њихову снагу и хомогеност. Битно да је Вучић отишао.
Пети чин - Надања/веровања
Рајетина се весели, два дана траје славље у ослобођеној Србији. Од кога се ослободила колонија? Од Вучића или Владара. Оно што сам научио у Србији је то да што год је веће одушевљење је и веће разочарење. Ја сам дан након избора био забринут, не срећан, не разочара н, него забринут. Зашто? Ово је трећи пут да ће доћи до разочарења и сва та младост ће са пуним правом отићи у иностранство. Лично не желим да ми деца причају Енглески или Немачки нити да живимо у страној земљи. Ови људи који преузимају управу нису Сој који би нешто конкретно могао да уради, а ако грешим видећемо у првим месецима процесуирање одговорних за корупцију и пад надстрешнице. Не верујем у то. У најбољем случају слична куповна моћ и релативно спречавање насиља и дивљања по улицама/путевима од татиних синова, а ако се са тим задовољима, онда треба да скроз пропаднемо.
Шести чин - Мржња
Створили су велику огорченост и мржњу према ћацијима и маснокосо/крезубим присталицама СНС-а као да то није њихов народ. Губећи из вида да су ти људи медијски 30 година тровани и материјално стављани на маргине живота. Руку на срце ако им је ико икада нешто дао био је Вучић. Не препознају ту своје очеве и деде и не схватају да су они иако у скупим патикама и јакнама исти ти пушачи пропаганде који би најрадије ове прве оградили у неке резервате. Ту нема будућности, ту нема среће. Овде се увек гласа против неког, а не за нешто.