Строго контролисане ученичке беседе :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Строго контролисане ученичке беседе
Правилником о такмичењу, након што су неки ученици одржали говоре о случају владике Пахомија и афери „Кофер”, забрањене беседе о актуелним друштвено-политичким темама

На републичким надметањима из ораторства средњошколци више неће смети да беседе о актуелним друштвено-политичким темама. То им забрањује члан 10 новог Правилника о Републичком такмичењу средњих школа у беседништву који је недавно једногласно усвојила Скупштина Заједнице економских, правно-биротехничких, трговинских и угоститељских школа. Ту јасно стоји и да ће сваки ученик чија беседа не буде у складу са поменутом одредбом бити дисквалификован.

Тако се, упозоравају стручњаци за реторику, после нешто више од деценије и по одржавања школских надметања из ораторства, први пут уводи цензура. Такмичења из говорништва одржавају се у десетак средњих школа. Најбољи беседници са школских надметања иду на републичко такмичење. Уколико се на том нивоу укину беседе са актуелним политичким темама онда их неће бити ни на оном нижем школском нивоу, јер је деци циљ да се квалификују за републичко надметање.

Због тога супре неколико дана заједно са професорком реторике у средњој школи Светланом Градинац и професори београдског Правног факултета Сима Аврамовић и Јовица Тркуља, али и портпарол Уставног суда и публициста Дејан А. Милић, упутили Министарству просвете приговор на поменути правилник. Захваљујући овим и код нас и у свету веома угледним универзитетским професорима не само да је својевремено обновљена традиција беседништва на Правном факултету у Београду, већ је надметање из ораторства на тој високошколској установи постало спектакл за који се тражи место више и у коме уживају сви, па и они који се у беседама препознају. Ови професори су, као и Дејан Милић који је као студент освајао награде на такмичењима из ораторства, до сада најчешће били и чланови жирија на такође веома посећеним школским надметањима у говорништву.

У писму упућеном министру просвете, његовом помоћнику за средње образовање, али и Заједници економских, правно-биротехничких, трговинских и угоститељских школа, ови стручњаци траже укидање спорне забране и упозоравају да без бритке речи и без актуелних друштвених тема нема ни беседништва. У приговору између осталог стоји да се забраном изговарања беседа на актуелне политичке теме ограничава Уставом загарантовано право на слободу говораи угрожава се једно од најтемељнијих људских права.

„Овакав став се не може правдати никаквим разлозима, јер се у предмету oснови реторике и беседништва учи област политичко беседништво. На матурском испиту је могуће полагати и реторику као практичан рад и изабрати једну од три области (судско, политичко или пригодно беседништво). Ако је циљ такмичења у беседништву подстицање говорне културе, слободе говора и критичког мишљења, онда се елементарно право на актуелност не сме забрањивати ни ученицима, тим пре што се овај предмет учи у четвртој години када су матуранти већ пунолетни и имају изграђене културолошке, економске, социолошке и општедруштвене, па и политичке ставове”, истиче се у приговору.

– Циљ такмичења је да деца комуницирају, да буде у сврси струке за коју се образују. Не би требало да излази из оквира плана и програма. А и политичко организовање у школама је забрањено. Зато политичке теме не треба да буду у ђачким беседама – сматра Слободан Павловић, члан Националног просветног савета, професор математике и директор Правно-пословне школе Београд, школе у којој је 1993. године одржано прво средњошколско такмичење из беседништва у Србији. Садашњи директор управо те школе је на поменутој седници скупштине предложио да се у правилник унесе забрана беседништва на актуелне политичке теме.

– Због беседе „Пахомије, Бог је љут” могао сам и наставника да казним, јер та беседа изазива верску нетрпељивост. Не смеју се прозивати људи. Веома дискутабилна је и беседа на тему корупције и афере „Кофер”. Те беседе су још и објављене у школском листу, а сумњам и да су их осмислили сами ученици. Сувише су зреле за њихов узраст – упозорава директор Павловић.

– Беседништво није политичко организовање, нити су то биле страначке беседе – одговара професорка реторике у поменутој школи Светлана Градинац.

Она указује на то да су теме спорних беседа претходно биле у медијима. Брујало се и о афери „Кофер” и о педофилији и неморалу појединих свештеника. Наша саговорница се пита ко ће бити тај и по којим стандардима ће одређивати која је беседа подобна, а која није, јер свака тема може да буде проткана политиком.

– У релевантном уџбенику аутора проф. др Обрада Станојевића и проф. др Симе Аврамовића „Основи реторике и беседништва” јасно је истакнут захтев да свака беседа мора бити актуелна – поручује професорка.

Каже да нема ништа против да остане други део члана 10 у коме пише да беседа не сме ни на који начин да позива на националну, верску, расну, полну или било коју другу дискриминацију.

– Мада поменути правилник Министарство просвете није ни креирало ни одобрило, нити је то у његовој надлежности, обратили смо се тој институцији верујући да она има слуха за беседништво – образложила је професорка Градинац.

Александра Бркић
[објављено: 03/03/2009] - Politika