Život bez očiju

Četvorogodišnja Nikolina Petković zatočenica je večnog mraka. Nina je rođena bez oba oka, šest godina pošto su njeni roditelji pred bombarderima „Milosrdnog anđela“ iz svog doma u Đakovici prebegli u Srbiju. Za lekare, Nina je medicinski fenomen, tema za istraživački rad, primer na kojem bi mogle da se dokažu posledice bombardovanja... Za roditelje - samo bol. Doveka.

Petočlanu porodicu Petković rat je 1999. zarobio u dvadesetak kvadrata sobe 203, hotela „Srbija“ u Boru, prinudnom domu kosmetskih nevoljnika. Jugoslav i Snežana Petković, sa dvoje dece i ostarelim ocem, pet godina kasnije, u oktobru 2005. godine, dočekali su Ninu.
- Redovno sam išla na ultrazvuk. Rekli su da je sve u redu. Posle porođaja, otpuštena sam iz porodilišta, a niko mi nije objasnio zbog čega je moja beba rođena bez očiju. Nisu mi, čak, ni dali uput za Beograd, ni sanitet, nismo imali para ni za autobus. Kao da nikoga nije bilo briga - opisuje majka Snežana početak očajničkog traženja spasa za svoje dete.
- Bez očnih proteza, Ninini glava i mozak ne bi mogli normalno da se razvijaju - priča otac. - Kako raste, potrebne su nove. Zavod za zdravstveno osiguranje plaća samo jednu godišnje. A mi smo ih kupili bezbroj. Svake godine 15-20.
Ova devojčica, Nikolina, kako navodi dr Radomir Kovačević iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“, samo je jedna od mnogih žrtava posledica tromesečnog NATO bombardovanja, od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Tada je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, baš kao i u Iraku, gde su nemački lekari otkrili slične slučajeve dece rođene bez očnih jabučica.
Posledice traju do danas i sve su evidentnije. S obzirom na to da je vek poluraspada uranijuma i njegovih oksida četiri i po milijarde godina, može se zaključiti da će hemijsko i radioaktivno zagađenje biti večno. U najboljem slučaju, stručnjaci predviđaju da će se genetske mutacije kod budućih generacija pojavljivati i posle 60 pokolenja!

Epidemija raka

Sledećeg meseca navršiće se punih 11 godina, a još se ne zna koliko je tačno projektila sa uranijumskim punjenjem prosuto po Kosovu, jugu Srbije i poluostrvu Luštica u Crnoj Gori. Prema priznanju NATO, u pitanju je 31.000 projektila. Prema podacima Vojske Srbije 50.000.
Prema ruskim izvorima neverovatnih 90.000!
Najviše su gađana područja između Peći i Đakovice (gde je kasnije bio raspoređen italijanski bataljon Kfora), južno od Prizrena (gde je kasnije bio nemački bataljon), oko Uroševca i Gnjilana, zatim od Kosovske Mitrovice prema administrativnoj liniji sa jugom Srbije, kao i opštine Bujanovac (sela Bratoselce i Borovac), Vranje (predajnik na Pljačkovici) i Preševo (Reljan).
Ukupno oko 112 lokacija.
Zanimljivo je da na područje na kome je danas vojna baza „Bondstil“ za vreme rata nije bačen nijedan projektil sa uranijumskim punjenjem.
Kako su nam potvrdili u Ministarstvu zdravlja Srbije, samo na teritorije opština Bujanovac, Vranje i Preševo, ispaljeno je oko 3.500 metaka obogaćenih uranijumom 238 (U-238), odnosno jedna i po tona! Kada se tome doda i Kosovo, procene se kreću između devet tona (podaci NATO) i 15 bačenih tona (srpski podaci) ovog opasnog radioaktivnog elementa.
Niko ne može sa sigurnošću da tvrdi dokle sežu posledice, ali je činjenica da broj obolelih od leukemije i malignih bolesti drastično raste. Zvanični podaci Ministarstva zdravlja pokazuju da je od bombardovanja 1999. godine stopa učestalosti obolevanja od raka dramatično porasla: kod muškaraca za 21,8 odsto, a kod žena za 16,8! Kod muškaraca je, recimo, stopa obolevanja od raka prostate porasla čak za 60,3 odsto, dok su kod žena bolesti raka debelog creva i rektuma povećane za gotovo četvrtinu.
Prema informacijama dr Radomira Kovačevića, u ugroženim krajevima povećan je broj spontanih pobačaja, deca se rađaju sa manjom težinom, a u prirodi se pojavljuju i neke neverovatne genske mutacije. Tako je ekipa u kojoj je i sam učestvovao 2002. godine, u selu Bratoselce, kod Bujanovca, otkrila blizance sa Daunovim sindromom, što je neverovatna retkost.
- Tada smo ispitivali 29 ljudi koji žive u okolini mesta bombardovanih osiromašenim uranijumom - tvrdi ovaj toksikolog. - Kod većine, od dece do staraca, tri godine posle bombardovanja i dalje su postojali tragovi uranijuma u urinu! Jedan je čak imao neverovatnih 3.759 nanograma po litru urina (3,7 miligrama), a uranijuma u ljudskom organizmu ne bi smelo da bude uopšte. On je radio na rekonstrukciji bunara koji je gađan uranijumskim projektilima.

Rađanje monstruma

Ono što posebno brine, po Kovačevićevim rečima, jeste i to što su na jugu Srbije pronađeni tragovi plutonijuma, koji je toksičniji i radioaktivniji od uranijuma. Da bi se zaključilo koliko je opasan, dovoljno je reći da je „mali dečak“, atomska bomba koja je zbrisala Hirošimu, imao jednu megatonu punjenja, a sada ga zamenjuje plutonijumska bomba od svega osam grama!
Ali, nisu zabeležene samo genetske promene na ljudima, već i na životinjama. Prema administrativnoj liniji sa Kosovom meštani i lovci su viđali pacove sa ogromnim repovima kao u veverice, ribe sa tri repa, životinje sa dve glave. Tako se kod Vranja rodilo tele sa dve glave, a veterinari upozoravaju i na porast leukemije kod ovaca, konja i goveda. Kako su nam potvrdili u Lovačkom savezu Srbije, lovci iz okoline Vranja, odmah posle bombardovanja, masovno su prijavljivali rađanje zečića sa dve spojene glave i srna sa po pet nogu!
Dr Stojan Sekulić, direktor bolnice u Gračanici, potvrđuje za „Novosti“ da su i oni uočili genetske promene, na nivou hromozoma, zbog kojih se kod ploda, dok je još u majčinom stomaku, javljaju anomalije. Srećom, takve anomalije se otkrivaju ultrazvukom veoma rano, a trudnoća se prekida.
- Ipak, pre nekoliko meseci kod nas u bolnici rođena je beba sa tako teškim nedostacima, da nije ličila na ljudski rod - kaže Sekulić. - Čak je i meni kao lekaru bilo teško to da vidim. U pitanju je žena iz gnjilanskog regiona, koja pre porođaja nije dolazila na ultrazvuk. Beba nije preživela. Imali smo i neverovatan, zapušten tumor dojke, takođe kod neke starije žene iz gnjilanskog kraja, koji se ne sreće ni u medicinskim udžbenicima.

Stradanje vojnika

Ova priča dobila je i međunarodne razmere. I to još pre deset godina, kada se pred italijanskim senatom našao slučaj njihovih vojnika, obolelih od, kako ga zovu, „balkanskog sindroma“. Prema poslednjim zvaničnim podacima, od osiromašenog uranijuma u Bosni, na Kosovu, u Iraku, Somaliji i Avganistanu, umrlo je 174 italijanskih vojnika, „mirotvoraca“, a 2.534 je obolelo od različitih vrsta raka. Epilog priče desio se u novembru prošle godine, kada je rimski sud porodicama stradalih dodelio odštetu od 1,4 miliona evra.
Da li će iko ikada porodici male Nikoline i ostalih bolesnih u Srbiji platiti odštetu, tek će se videti. Dotle, porodica Petković uspela je tek toliko da se posle osmogodišnje patnje i sobička u izbegličkom hotelu, 2008. godine preseli u skromnu kućicu na periferiji Smederevske Palanke. Jugoslav se zaposlio kao varilac u „Goši“, i od plate od oko 20.000 dinara izdržava troje dece i suprugu. Ono najbolnije pitanje, zašto je Nina rođena bez oba oka, još ih muči.
- Pitali smo lekare. Neće da kažu. Ali, kako je naša Brana, koja je rođena 1999. godine, zdrava? - pita Jugoslav.
Četvorogodišnja Nina premalena je da razume mrak oko sebe. Ne zna ni šta su proteze, bombardovanje, uranijum. Širom zatvorenih očiju savršeno se snalazi. Brat Mladen (14) i sestra Brana (10) brinu da je svaka stvar na svom mestu. Ne uzmiče pred gostima, pričljiva je i ne odvaja se od omiljene lutke. Plave, zna, iako ne može da je vidi.

ZABRANA NEDOZVOLJENOG ORUŽJA NA JESEN?
PriČa o posledicama bombardovanja Srbije naći će se pred Ujedinjenim nacijama na jesen, u izveštaju koji će podneti Međunarodna koalicija za zabranu uranijumskog oružja iz Mančestera. Oni su do sada izdejstvovali donošenje dve deklaracije kojima se ograničava upotreba ovog oružja, a sada je na redu izglasavanje i treće, za koju očekuju podršku zvaničnog Beograda. Kako saznajemo, naša ministarstva zdravlja i spoljnih poslova za tu priliku pripremaju ozbiljne izveštaje.

Преузето са...

Ово је табу тема за Србију и треба је избрисати, како не би пољуљали веру у проевропске странке СНС+ДС+ЛДП које служе убицама српске деце.

Мени то из главе нико и никада не може избрисати. Могу ми неки рећи да живим у прошлости и да сам затрован мржњом, али нека сам. И јесам!
Могу ми неки рећи и да треба да заборавим. Нећу!
Неки су ми и говорили да су то надуване приче пуне претеривања. Јел и мала Милица измишљена мајку им јебем болесну?
Али нека: "Неко то од горе види све", а њега не могу ни плутанијумом, ни уранијумом, ни дозвољеним, ни забрањеним оружјем.

Lepo se provedi u ostatku života.

Вероватно лепше него ти, и са твог, и са мог аспекта, али не вреди да ти објашњавам, сигурно да ме не би сватио, а не би ни ја желео да трошим речи. Ја знам да мора и вас да постоји, такав смо народ. Али срећом има и нас.

Oprosti ali nikad ne zaboravi. Mada opet sve je to visa politika i po meni jedan veliki zacarani krug pa je svaka diskusija o tome suvisna.

”Anđeo” izbrisao vekove

Sve mi se činilo da je reč o nečijem tuđem životu. Jednostavno, nisam mogao da verujem da mi se to dešava, baš kada sam mislio da su sve nedaće prošle. Razmišljao sam kako da organizujem život, nadajući se nekom premeštaju iz kolektivnog centra, a onda sam odjednom bio primoran da se borim sa opakom bolešću. Ovo je sudbina Bogdana Zavišića (56), koji se kao dvostruki izbeglica obreo u Kolektivnom centru ”Selova”, nadomak Kuršumlije. Tu je saznao da je, u međuvremenu, dobio rak debelog creva. U maju 2008. godine operisan je u prokupačkoj bolnici, da bi samo desetak dana kasnije, zbog neuspešne operacije, još jednom završio na operacionom stolu.

Stalno se, iznova i iznova, pita šta je prouzrokovalo bolest:
- Prostorije tehničke škole u kojima smo bili smešteni u Srbici, na Kosmetu, nalazile su se preko puta stanice policije koja je često bombardovana. Zato verujem da me je, pored stresa, satrlo i bombardovanje - objašnjava Bogdan.
Kako život ponekad ume surovo da se poigra, njega je posle dve operacije debelog creva zadesila i nova nesreća - rak jetre, koji ju operisao samo mesec dana posle drugog zahvata.

Udar po severu

Bogdanova priča je tipičan primer onoga sa čim se svakodnevno sreću kosovski lekari. Jedan od njih je i dr Nebojša Srbljak, predsednik nevladine organizacije ”Milosrdni anđeo”, koji je bio na čelu tima kosovskomitrovačkog zdravstvenog centra koji je pratio posledice bombardovanja. Srbljak tvrdi da je porast malignih oboljenja na ovom području u odnosu na 1999. toliko porastao da se može govoriti o pravoj epidemiji:
- Do rata smo imali 10 obolelih na 300.000 stanovnika, a sada imamo 20 na 60.000 - kaže Srbljak. - Posledice su najčešće kod muškaraca, posebno onih koji su direktno bili izloženi dejstvu uranijuma, a to su pripadnici 21. mehanizovane jedinice, koja se kretala na potezu Peć - Đakovica, odnosno bila na Košarama. Ova jedinica je bila sastavljena od stanovnika severa KiM, i oni su prvi počeli masovno da obolevaju.
Od raka obolevaju svi, pa i deca. Tako je jednom dvanaestogodišnjaku nedavno odstranjen tumor na štitastoj žlezdi. Za prvih šest meseci prošle godine, u Kosovskoj Mitrovici dijagnostifikovano je više od 2.000 novootkrivenih slučajeva.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, muškarci u centralnoj Srbiji pre bombardovanja najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa. Između 1999. i 2005. sve je više bolesnih od svih ovih vrsta kancera, osim raka želuca. Tako je, recimo, stopa učestalosti raka prostate porasla za neverovatnih 60,3 odsto, raka bešike za 36,6 odsto, debelog creva i rektuma za 28,6 odsto i pluća za 15,5.
Kod žena najčešći su maligni tumori na dojci, kolonu i rektumu, grliću materice, plućima, telu materice i želucu. Od bombardovanja naovamo porastao je i procenat žena obolelih od ovih vrsta tumora, izuzev raka grlića materice, gde je stopa učestalosti smanjena za 3,5 odsto. Tako su stope učestalosti raka debelog creva i rektuma porasle za 24,6 odsto, pluća za 23,7 odsto, tela materice za 17,1 odsto i dojke za 6,8 odsto.
Posle rata, ali tek posle tri godine, srpski timovi počeli su da rade dekontaminacije terena na pet lokacija (od 12 gađanih), od kojih nijedna nije bila na Kosmetu. Ne zna se prava istina čime je sve, i koliko, kontaminirano Kosovo.
Po rečima dr Milojka Kovačevića, direktora laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Instituta ”Vinča”, koji je na dve lokacije bio vođa tima, čišćenje terena od projektila sa osiromašenim uranijumom trajalo je od 2002. do 2007. godine. Osim stručnjaka ”Vinče”, učestvovali su i pripadnici Vojske, jedinice za atomsko-biološko-hemijsku odbranu, i dr Radomir Kovačević iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu.

Tajna na Kosovu

Prva lokacija bila je u Crnoj Gori, a potom su pretraživani Reljan u opštini Preševo, Pljačkovica kraj Vranja, Bratoselce i Borovac na teritoriji opštine Bujanovac.
- Ove lokacije su detaljno očišćene, ali nije isključeno da je na terenu ostalo još projektila ili košuljica. Vreme njihovog poluraspada je do 4,5 milijardi godina, pa ako su ostali, neće skoro prestati da zrače - upozorava Kovačević.
On dodaje da su saznanja da se koristi osiromašeni uranijum u ”Vinči” imali još pre kraja bombardovanja. U Institut su već tada na analizu stigli prvi projektili, kakve su dobijali i tokom rata u Bosni. Uranijumska punjenja bila su dimenzija 196 sa 16 milimetara i teška 300 grama.
Lokacije su obeležili prema informacijama koje su dobili od NATO, mada se ispostavilo da njihovi podaci nisu sasvim pouzdani, pa su na nekim mestima pronašli osiromašeni uranijum, iako koordinata nije bilo na mapi.
Zanimljivo je i da nijedan od projektila nije pogodio pravi cilj. Milojko Kovačević naglašava da su bombarderi gađali releje i predajnike, ali su ih promašivali i pogađali lažne mete.
- Avioni, koji ispaljuju 4.000 metaka u minuti, služe kao pratnja pešadiji, pa su dejstvovali tamo gde je OVK napadao na zemlji. Problem je što je čišćenje terena počelo kasno, tri godine posle bombardovanja, a u međuvremenu su padale kiše, snegovi, duvali vetrovi i to razneli - naglašava ovaj stručnjak.

Bomba ispod zemlje

Kada su počeli da rade, dekontamineri gotovo ništa nisu pronašli na površini, već ispod zemlje. Ali, kako tvrde stručnjaci, nije bilo dovoljno samo pokupiti penetratore koji nisu eksplodirali, već i podići i stručno odložiti ceo jedan sloj zemljišta, a za to nije bilo para. Takođe, problem je što posle tog čišćenja nikada nije rađen naknadni monitoring.
Inače, uranijum prvo ide u vodu, koja na suncu isparava, pa onda u vazduhu stvara uranijumske okside. Tako se pravi aerosol koji se raznosi okolo i taloži. Veoma je opasno ako je neko u direktnom kontaktu sa ovim elementom, jer je samo jedan miligram toliko otrovan da potpuno razori bubrege. Ako se udahne mala doza, u plućima se stvara pravi izvor radioaktivnog zračenja. Ukoliko je čovek otporan i zdrav, ove čestice ne prodiru dalje od sluzi koja štiti ćelije pluća. Ali, ako je neko načetog zdravlja ili osetljiv, uranijum lako stiže do pluća i to je začetak raka.
Dr Ana Jovićević, direktor Službe epidemiologije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, podseća da u svetu svake godine od neke forme raka oboli 12 miliona ljudi, a oko sedam miliona umre. Taj broj se stalno povećava, i predviđanja su da će se do 2020. godine cifra udvostručiti. Ona dodaje i da se iz godine u godinu sve više zahuktava i epidemija kancera u zemljama u razvoju, u koje spadamo i mi, a pošto se 80 odsto slučajeva otkrije tek u uznapredovaloj fazi, smrtnost je visoka.
- Svake godine imamo oko 32.000 novoobolelih od kancera, a oko 20.000 umre. Muškarci boluju najviše od raka pluća, debelog creva i prostate, a žene od raka dojke, debelog creva, grlića materice i pluća. Svake godine registruje se i 300 novoobolele dece.
Mnoga od njih su sa Kosova i Metohije. Prema podacima koje smo dobili iz gračaničke bolnice, najveći je porast raka pluća, pa debelog creva, dojke, jetre, tumora mozga, reproduktivnih organa, kostiju, bubrega i mokraćne bešike. Samo, u Gračanici, faktore rizika ne traže u pušenju, kao u svetu, već u - radijaciji.

OTROV GUTA KRV, RAZARA KOSTI
Prema rečima dr Radomira Kovačevića uranijum je duplo otrovniji od olova i žive, a njegovo radijaciono dejstvo je direktno kancerogeno. Kroz telo ga prenosi krvni sistem, odnosno eritrociti i proteini plazme:
- Vezuje se za skelet i zauzima tačno mesto gde se nalazi kalcijum. Da li će se posledice pojaviti brzo ili posle nekoliko decenija, zavisi od individualnih svojstava organizma. Kada pogodi somatsku ćeliju, najopasnija posledica su maligna oboljenja. Ali, ako promena pogodi ćeliju germinativnog epitela (jajnu), posledice se prenose na potomstvo.

SAMO RUSI POŠTUJU KONVENCIJU
Bio sam predsednik Društva za zaštitu od zračenja i još tada smo apelovali da se zabrani upotreba municije sa osiromašenim uranijumom, pozivajući se na Ženevsku konvenciju - kaže Milojko Kovačević iz Instituta ”Vinča”. - Ali vojske, dodaje, ne mare za to. Sve velike sile imaju uranijumsku municiju, jer je efikasna i jeftinija od takozvanih srebrnih metaka, koji košuljice pune volframom. Jedino Rusija koristi volfram, dok Amerika, Francuska, Engleska, Brazil i Pakistan prave uranijumske bojeve glave.

Пренето са...

Не треба им ни праштати ни заборављати него је мука што смо на нашу велику жалост сувише мали и слаби да би им се могли осветити иначе им свакако треба јебати маму мамину.

Evo ja juce razgovarao sa zenskom koja je bila u vojci. Oni su na bombardovali iz ljubavi, bas kako i Iraq i Afganistan.  Samo je jedna razlika, mi nismo trazili pomoc a ovi ostali navodno jesu 

Freedom, democracy and peace through bombing 

znate li vi samo koliko je vreme polu - raspada osiromašenog uranijuma koji je bacan , koliko sam ja upućen vie od 500 godina.....