Svako malo sam u Moskvi ..... Nego , kad si ti bio ...   1938 ? 

Moskva je glavni grad svakog cestitog i umnog Srbina .

Не кува он, у кући која има домаћина постоји и домаћица, и зна се ко кува боршч а ко сипа вотку и ракију кад дођу гости, чим се то поремети, и боршч почне да кува глава куће, тј. мушкарац, онда жена мора да точи ракију гостима, и удара шаком од сто несрећним стицајем околности, и све вредности се поремете - тако пропадају породице, тако државе...
Алекс, немој никад да те неко убеди да куваш било какву чорбу, осим ако си не дај боже на ратишту, или на војној вежби.

ја сам убеђен да се ти зајебаваш

......који је неким чудом преживео лоботомију и пад клавира са солитера на главу ал ето остао му неоштећен центар за моторику и координацију прстију да може релативно успешно да употребљава тастатуру....

e,ovo je (bilo) dobro...  
jedan tupi o Rusiji na platnom spisku voljenog mu ujka Sema,a drugi kako je sad ceo sve najebo jer je,eto,rublja slabija od dolara 30 puta... 

sta sve necu procitati ovde... 
e,ovo je stvarno komedija.  

A treci ni posle pet citanja da ukapira  : Svaki dolar koji nam pozajmljuje MMF je 37,85 puta veci od dolara koji nam pozajmljuje Rusija !! Ja ne dovodim u sumnju otkrica  ekonomskih eksperata sa B92 .....    ... zato sto sam poverljive prirode ....

Дођи повремено на нашу слободну територију, у Руско-Српску Федерацију, па ћеш видети да грешиш. Мртва сам озбиљна. Тј. жива сам, глава ми је на раменима, и стварам са најумнијим људима са ових простора заједничку државу са Русима.
Нема ту ни з од за***анције.

a,da,kako da zaboravim i cuvenu "ruski-dolar-je-37,85-puta-manji-od-americkog" frazu... 

u pravu si,izvinjavam se. 

@shkorpion

To matematičko pitanje? 11godina i izašli su 89-te! I opet su rusi više kontrolisali od nato-a. Osim toga nije bilo izvoza droge, dok je to danas osnovna ekonomska grana u Afganistanu, kao i na kosovu!


Evo iz wikpedije:
Sve do kraja 1970-ih SSSR i Afganistan su, usprkos velikih ideoloških razlika, imali korektne dobrosusjedske odnose. No to se počelo mijenjati kada je u Afganistanu 1973. godine zbačena monarhija i uvedena republika, da bi taj režim 1978. godine svrgla marksistička Narodna demokratska stranka Afganistana.

Nova komunistička vlada je odmah započela s programom opsežnih društvenih reformi kojima je cilj bio uvesti socijalističke na račun tradicionalnih islamskih institucija. To je izazvalo opće nezadovoljstvo širom zemlje i pobunu koja je, s obzirom na prirodu afganistanskog planinskog terena te etničke, vjerske i plemenske podjele, našla na plodno tlo. Dodatni problem za komuniste bila je i duboka podjela njihove stranke na dvije frakcije - Parcham, koja se zalagala za čvrste veze sa SSSR-om te Khalq, koja su nastojali voditi nezavisnu vanjsku politiku, po uzoru na Titovu Jugoslaviju. Frakcijske nesuglasice su s vremenom dovele do manjih oružanih sukoba i serije atentata u kojima je Parcham frakcija izvukla kraći kraj te njen vođa Babrak Karmal bio prisiljen na progonstvo.

Sovjetska vlada je to odbila prihvatiti te odlučila Parcham vratiti na vlast direktnom vojnom intervencijom. 27. decembra 1979. godine 700 elitnih sovjetskih specijalaca tzv. Alfa grupe se infiltiriralo u Kabul, zauzelo predsjedničku palaču i likvidiralo predsjednika Hafizullaha Amina, nakon čega je Babrak Karmal preuzeo formalno vlast u zemlji.

Kada je na čelo SSSR-a godine 1985. došao Mihail Gorbačov i počeo provoditi reforme glasnosti, novoustanovljena sloboda izražavanja među sovjetskim građanima je pokazala kako gotovo nitko nema razumijevanja za rat koji se godinama vodio bez nekog naročitog političkog opravdanja te nije donio ništa osim gomile mrtvačkih sanduka i isfrustriranih veterana. Gorbačov je shvatio da SSSR mora što brže izaći iz Afganistana, ali je, isto kao i Nixon u sličnoj situaciji, morao pronaći način da to učini bez gubitka obraza. Godinu dana kasnije nepopularni Karmal je zamijenjen Mohammadom Najibullahom, šefom komunističke tajne policije KHAD, koji je dotadašnji dogmatski kurs zamijenio politikom tolerantnijom prema islamu. Istovremeno su Sovjeti strategiju direktne vojne konfrontacije nastojali zamijeniti politikom pridobijanja umjerenijih mudžahedinskih frakcija na svoju stranu.

Neformalni pregovori o sovjetskom povlačenju su godine 1988. doveli do sporazuma između Pakistana i Afganistana, kojim su se SAD i SSSR službeno obvezale kako se neće više miješati u unutrašnje stvari te zemlje. Za Gorbačova je to stvorilo dovoljnu podlogu da naredi povlačenje sovjetskih snaga, koje je dovršeno u februaru 1989. godine.

1990-ih je na Zapadu vladalo mišljenje kako je afgansko-sovjetski rat predstavljalo ključan događaj hladnog rata koji je doveo do nestanka SSSR-a sa svjetske scene i omogućio da se pobjednički SAD nametne kao jedina svjetska supersila. Iako su Sovjeti u Afganistanu imali relativno male gubitke, čak i usporedbi s američkima u Vijetnamu...

Prema tome tišina!

Pa da ..... Za to otkrice ce Veran Matic dobiti Nobelovu nagradu  ...... A udovica Zorana Dr Bulevara , isto neku Legiju .....