Zašto nismo u životu postigli ono o čemu smo maštali kao deca? Kada smo odustali od želje da budemo učiteljice, lekari, turistički vodiči? Zašto smo odustali od sviranja nekog instrumenta? Zašto nismo napisali knjigu ili objavili zbirku pesama? Zašto nismo leteli padobranom? Zašto nikad nismo zaigrali makar i sporednu ulogu u nekom filmu, o čemu smo sa žarom maštali sa svojim najboljim prijateljima? Zašto smo tokom godina odustali od ostvarenja svojih snova?

Autori: Jelena Skoko, Vanja Govorko
Izvor: Sensa, magazin za srećniji zivot



Napustio nas je entuzijazam. Umorili smo se od stalne težnje i nikakvih rezultata. Izgubili smo strast.

Moglo bi se reći da je strast Sveti gral ljudskog života. To je cilj koji često zaboravljamo pritisnuti svakodnevnim problemima. Zato ne treba da dozvolimo da se navika, strah i teskoba ispreče na putu prema ostvarenju naše životne strasti. Postoje načini da nadvladamo probleme i počnemo da živimo srećno i ispunjenije.

U 106-godišnjoj istoriji Nobelove nagrade samo je jedna žena čak dvaput dobila to prestižno priznanje. Reč je o naučnici Mariji Sklodowskoj Currie (Marija Sklodovska Kiri). Prvi put nagradu je dobila 1903. godine za fiziku, a osam godina kasnije za dostignuća u hemiji. Uz nobelovca Linusa Paulinga, jedina je osoba koja je Nobelovu nagradu dobila za naučna dostignuća u dve različite oblasti.

Istovremeno, bila je prva žena predavač u istoriji uglednog pariskog Univerziteta Sorbone. Zašto je uspela? Od najranijeg detinjstva imala je veliku strast za učenjem. U ranoj mladosti umrla joj je sestra, a posle nekoliko godina i majka, ali Mariju Sklodowsku to nije pokolebalo u želji za znanjem. Među prijateljima je bila poznata po vanrednoj samodisciplini, a kad je učila, zaboravljala bi i na glad i na san. Pri završetku srednje škole zbog toga je čak doživela nervni slom. Umesto da odmah upiše fakultet, zbog siromaštva je četiri godine radila kao guvernanta. Tek kad joj je starija sestra poslala novac, otputovala je u Pariz i na Sorboni u roku diplomirala na odseku za fiziku i hemiju. Očigledno da je strast prema svemu što je radila bila njena pokretačka snaga.


Njen savremenik Franz Kafka jednom je rekao: „Ljudi koje najviše razdiru strasti mogu najviše da uživaju u životnim zadovoljstvima.“ Zato ne čudi što strast povezujemo s uspešnim ljudima i njihovim životima, bez obzira na to kakva su naša merila uspeha.

Svako od nas poseduje talenat koji ga čini jedinstvenim iako možda nemamo uvek slobodu i mesto da ga pokažemo. Međutim, priliku često i ne primećujemo. To može biti zbog straha od neuspeha, ali i uspeha, zbog nedostatka samopouzdanja i manjka podrške.

Svi ti problemi mogu da se prebrode, a sve što vam je potrebno jeste da budete iskreni prema sebi.

Najpre treba da pred samim sobom iznesete svoje ideje, da iskreno priznate u čemu biste voleli da napredujete, šta biste voleli da radite. Ukratko, najvažnije je da sagledate svoj lični cilj.

Ključ potrage jeste da se pronađe sopstvena aktivnost koja u vama izaziva najveće uzbuđenje i osećaj zadovoljstva. Jer ako radite nešto sa zadovoljstvom i osećate se srećno, znajte da ste pronašli svoju strast. Provedite neko vreme razmišljajući o tome šta vas uzbuđuje, dotiče i inspiriše da razmišljate na potpuno nov način. Pustite da vašim mislima prolaze i one stvari koje vas nerviraju jer i one mogu da vas navedu na nove ideje.

Vi ste vlasnik svoga života


Važno je znati da nisu svi stvoreni da bi menjali ili spasli svet. Usadite sebi misao da vaš duhovni napredak ipak ovaj svet čini boljim. Zapamtite da i male stvari mogu da budu presudne. Samo se trudite da budete ono što jeste, a ne ono što mislite da se od vas očekuje. Vaša okolina vremenom će se navići na vašu promenu i što je još važnije, menjaće se i ona. Isto tako naviknite se da ništa ne očekujete od drugih i da nikoga ne okrivljujete za svoje neuspehe. Zapamtite da ste jedino vi graditelj svoje sreće.

Na vama je da sagledate svoj život i svoje raspoloženje i odlučite se na promene. Pokušajte da budete optimistični, iskreni i otvoreni, fleksibilni, odgovorni za svoja dela i radoznali. Iznad svega, važno je da naučite da tražite pomoć i prihvatite savet.

Naravno, naići ćete i na izazove koji bi lako mogli da vas vrate na stari put, ali svest o onome što zaista želite trebalo bi da vas drži na pravom putu.

Napravite listu prioriteta


Da bismo živeli život pun strasti, treba da odbacimo sve ono što nam umanjuje energiju. Jednolična svakodnevica, loše navike, negativno razmišljanje i neki ljudi sigurno nas iscrpljuju. Često pored sebe imamo nekoga, prijatelja ili člana porodice, ko nas vuče nadole i ne daje nam podršku. Tom problemu najbolje je da pristupimo kao što pristupamo prolećnom čišćenju kuće. Razmislite o ljudima koji utiču na vas i o načinu na koji to čine. Da li su to druženja koja vam donose neprijatnost i ne dozvoljavaju vam da se razvijate? Vi ste dobra osoba i ne možete da napustite prijatelja tek tako iako vam on crpe energiju, ali treba da znate da će on naći nekog drugog.

Isto važi i za ljude zbog kojih se osećate loše jer ismevaju vaše snove. Jednostavno, promenite smer u kojem se takav odnos odvija ili pokušajte da se na neko vreme od takvih ljudi i udaljite.

Postoje li neke navike zbog kojih se ne osećate dobro? Možda im čak više i nije mesto u vašem životu. Sasvim je izvesno da neke obaveze više ne zaslužuju vaše vreme i strpljenje, makar to bila i karijera koja vas ne zadovoljava ni u jednom segmentu osim što donosi platu.

Smanjenjem broja ljudi i situacija koje nam ruše samopouzdanje, a samim tim umanjuju naš entuzijazam, napravili smo prvi korak ka pronalaženju i zadržavanju životne strasti. Baš kao i s velikim spremanjem kuće, ponekad treba biti odlučan i u izbacivanju stvari koje nam više ne čine dobro.

Autentičnost deteta


Kao dete, živeli ste autentičan život. Ponekad ste bili brutalno, ali predivno iskreni, puni nade i uzbuđeni zbog najjednostavnijih užitaka.

Budili ste se sa energijom i entuzijazmom, radovali se životu, bili radoznali i voleli iznenađenja. Sa sazrevanjem autentičnost se gubi zbog želje za uklapanjem u društvo i potrebe da nas drugi prihvate. Gubi se i zbog odgovornosti koju nosimo i stresa.

Zbog takvog razvoja događaja strast bledi i ostatak života trudimo se da vratimo sreću koju smo osećali kao deca. Kako onda da znamo da li živimo autentičan ili neautentičan život? Kako vratiti onu dečju začuđenost životom. Ako ste pod stalnim pritiskom, cilj vam je da zadovoljite druge, ne verujete u sebe, želite da impresionirate okolinu, ljuti ste ili vam se konstantno vraćaju negativne misli, onda znajte da živite neautentičan život. Ali nije sve izgubljeno.

Kvalitet življenja možete da poboljšate svesnom odlukom da promenite ustaljene načine ponašanja i delovanja.

Zamenite strah hrabrošću


Živimo sa stvarima i ljudima koje dobro poznajemo, robujemo predrasudama i bežimo od izazovnih situacija. Iako nismo srećni, bojimo se da učinimo bilo šta u svoju korist. Strahujemo od neuspeha.

Bilo bi pogrešno misliti da se hrabri ljudi ne plaše. Oni strahu jednostavno drugačije pristupaju. Znaju da neuspeh ne znači kraj sveta. Izvukli su pouku i shvatili da se život nastavlja i posle razočaranja.

Važno je da shvatimo da su i strah i hrabrost stanje uma i da smo slobodni da biramo između jednog i drugog.

Strah je jedna od naših najvećih prepreka. Kada kažemo sebi „ja to ne mogu“, tog trenutka srušili smo sve šanse za uspeh. Tada nam treba podrška pravog prijatelja isto kao što nam je bila potrebna podrška roditelja u trenucima straha kada smo bili deca. Najčešće upravo tu leži osnova naših strahova, u nedovoljnoj podršci roditelja dok smo bili mali. To nedovoljno bodrenje i ohrabrivanje ili čak sprečavanje datira od roditeljskih bojazni. Na taj način još u detinjstvu nismo napojeni dovoljnom količinom samopouzdanja i to nas sprečava u napretku. Kada ovako uvidite poreklo svojih strahova, lakše ćete ih se osloboditi.


Strah nas zaustavlja u ispunjenju ciljeva, sprečava nas da promenimo život i čini nas neiskrenima prema sebi i drugima. Umesto da hrabro krenemo napred, najčešće igramo na sigurno. Strah umanjuje radoznalost, a manjak radoznalosti ubija strast. Strah od neuspeha, odbijanja, gubitka, samoće, poniženja ili neprihvatanja, pa čak i uspeha, sve su to uobičajeni strahovi čiji smo zarobljenici. S druge strane, hrabrost nas tera da se suočimo sa strahovima i živimo fascinantan život.

Važno je da naučimo kako da pristupimo strahovima. Sa tim osećanjem treba da se suočimo i razmislimo o realnim razlozima za strah u datoj situaciji. Shvatićemo da su naši strahovi mali ili da ih uopšte nema.

Čovek se rađa sa samo dva straha: strahom od pada i strahom od buke. Ostali strahovi su stečeni, zato ih se oslobodite.

Dakle, umesto „ja to ne mogu“ recite sebi „sposoban sam da uradim to, ja to mogu“. Na taj način delovaćete pozitivno na svoju podsvest i otklonićete sopstvene sabotere.

Budite fleksibilni i prihvatajte druge


Krutost u razmišljanju ne dozvoljava nam da vodimo strastven život. Obratite pažnju na opuštene ljude oko sebe. Njihov moto je da niko nije savršen. Krutost je srodna perfekcionizmu, a i jedno i drugo podrazumeva nemir i stres jer je, jednostavno, nemoguće baš sve držati pod kontrolom. Fleksibilnost je, s druge strane, mogućnost prihvatanja stvari i ljudi oko sebe. Ona nam dozvoljava da se rešimo nemira i uživamo u onome što donosi svaki novi trenutak. Fleksibilnost ostavlja mesta inspiraciji. Nudi mogućnosti kojih nema kad ste zatvoreni i kruti u svojim razmišljanjima. Fleksibilnost dopušta slobodu da osetimo, iskusimo i vidimo nove stvari. Prihvatanje i tolerancija vrline su koje šire vidike, otvaraju srce i dušu za sve što nas čeka iza ugla. Na taj način učimo i rastemo, koristimo se novim iskustvima u svakodnevnom životu, zadovoljavamo radoznalost i postajemo kreativniji.

Ono što je važno za život pun strasti jeste dozvoliti i drugima da žive na taj način, a razmenjivanje ideja i iskustava može samo da obogati vaš duhovni život.

Radoznalost je sloboda


Svet kakav danas poznajemo ne bi se ovako razvio da nije bilo hrabrih istraživača koji su duboko udahnuli i napravili prvi korak u nepoznato. Većina nas nema želju da zalazi u nepoznato, ali znajte da na taj način možemo da izađemo i van granica koje smo sami sebi nametnuli. Odluke koje donosimo najčešće se temelje na onome što znamo i, nažalost, većina nas ne produbljuje svoje znanje. Većina ne razmišlja dalje od onog što je očigledno.

Radoznalost je jedan od imperativa za strasniji život. Kada vam se prošire vidici i primetite mnoštvo mogućnosti koje vas okružuju, osetićete adrenalin. Zato još danas pogledajte i poslušajte iskustva drugih ljudi. Pročitajte nešto što inače ne biste, pogledajte emisiju koju inače ne pratite i shvatićete da su mogućnosti neograničene. Ne bežite od rizika. Izađite iz okvira i učinite nešto novo. Izazovite sami sebe i na taj način ojačajte samopouzdanje.

Biti radoznao znači biti slobodan u svojim htenjima, idejama i namerama. To je vrhunski cilj svakog od nas.

Ako niste sigurni šta da učinite, posavetujte se s najbližima. Neka vam oni kažu u čemu ste dobri i u kojoj situaciji zračite srećom. Setite se da se sreća događa kad se krećete napred. Ako probate nešto novo a da uopšte ne znate kuda će vas to odvesti, sasvim slučajno biste mogli da naletite na strast.



Izvor: B92

ja imam samo strasti prema kuhinji hihihi , e to sam ostvarila da prčkam po ceo dan

Decje zelje su za mene uvek bile genijalne...

Neznanje je blagoslov... kao sto davno rekoh... ko zna sta ga ceka, nece se ni upustati u to

stvarno bi bilo lepo kad sve bilo lako kao kad si dete, i sve da rešavamo kao deca svi bismo bili mnogo iskreniji i prema drugima i prema sebi , a tako bismo bili ono što smo nekad strastveno želeli

ostaricu a strasti ne ispustam sala na stranu sve je to do osobe..cinjenica je da su mi se interesovanja promenila tokom godina i naravno ambicije, ali nikad sebi nisam dozvolila da upadnem u taj ambis gde ne postoji strast za necim...sta god to nesto bilo....

Jako sam strastvena u svemiu sto radim ,volim da izgaram i od sebe maksimum dam .Drugacije neznam.
Neki dan sa drugarom pricam o nekom novom poslu i kazem - ''Sto ,sta fali ,malo cu da raduckam ,a malo ''...
Presekao me sa recencom - ''Ne zanosi se -ti ne znas da raduckas''!

Kad izgubim tu svoju strast ,znacu da je doslo vreme da umrem .

ja se bas nesto i ne secam podrske za bilo kakve eksperimente od strane skole, roditelja, okruzenja... nije tu bilo bas puno mesta za istrazivanja i inovacije, pa valjda onda nestane taj entuzijazam od svakodnevnog presinga... ali se svakako trudim da ga barem malo zadrzim