Rane tridesete. U pomalo neudobnom položaju oslonjen na sank.
Svako malo lizne od svog duplog pelinkovca. Po odelu, nogama koje u ritmu muzike titraju po podu, po drzanju tela, prosto po svemu, moze se reci, stereotipni Eros-Bosanceros.

Dva stola dalje, sama, mirna sedi lepa zena. Po spoljasnosti bi se reklo
da su generacija. Je li samo dobro ocuvana ili je stvarno ista godina
proizvodnje, tesko je reci, ali da dobro izgleda je cinjenica!
- Mmmm, vidi one mace - pomisli nas glavni junak - bas dobro izgleda.
Kako bi samo rado pricao s njom... Ali sta da joj kazem?? Tako sam
prokleto stidljiv i svaki put kad pokusam pricati s nekom zenom, valjam
samo gluposti.. Hm.. Znam!! Reci cu joj da sam se u nju zaljubio na prvi
pogled. Ma, ne.. Radije ne.. Ismejace me i izvaliti neki od zenskih
fazona na tu temu. Mozda da joj posaljem pice, a ostatak ce doci sam po
sebi. Pih, bas sam smotan.

U tom trenutku zena ustaje i odlazi.

- Jebi ga.. Stvar se sama od sebe resi. Bas sam smotan. Kako mi fali
hrabrosti svaki put. Toliko je tema o kojim bi se dalo nesto pricati. Pa
i upucavanje je za ljude. Sta mi moze biti, da me odbije ili da
pristane?! Ni od jednog od tih stvari se ne umire. Mada bi u ovom drugom
slucaju umro od srece. Možda je i bolje ovako. Ko zna kakve bi
mi sve probleme ova lepa zena donela...

Par minuta posle, zena se vraca i seda za isti stol.

- Evo je opet!! Vratila se!! To je to! To mora da je znak! Mi smo
odredjeni jedno za drugo! Sada cu joj prici. Valjda ispricam nesto
interesantno! Sad ili nikad!

Eksira svoj dupli pelinkovac da se okurazi, provuce ruku kroz kosu,
uvuce stomak, ispravi ledja, lagano odseta do stola za kojim lepa zena
sedi, spusti se na slobodnu stolicu i dubokim glasom upita:
- "Jes' ti to pišala?!"

 

Dobar

 

захваљујем 

jebi ga trema  

 

 

ајд сад тамо гласајте за виц мјесеца