Stručnjaci o očekivanom ulaganju
Strane investicije ne smeju da se proćerdaju na plate
Jelena Aleksić | 18. 01. 2010. - 00:02h | Foto: N. Rauš | Komentara: 1

Godina za nama bila je jedna od rekordno niskih po nivou stranih ulaganja u poslednjoj deceniji. Investicije stranih firmi u Srbiju su, prema nekim procenama, u kriznoj godini iznosile oko 1,5 milijardi evra. Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, uveren je da će se tokom 2010. godine u Srbiju sliti bar tri milijarde dolara, ili nešto više od dve milijarde evra. Slična očekivanja deli i Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije, dok ekonomisti nisu jedinstveni u proceni.


Da li nam se ovaj novac zaista smeši pitali smo i stručnjake. Činjenica je da je domaća privreda u kriznoj godini, umesto povoljnih zajmova za investicije, uglavnom zajmila za likvidnost kako bi se spasla od bankrota. I baš zato je Srbiji neophodno između tri i pet milijardi dolara direktnih stranih investicija godišnje.
Dragan Pejčić, savetnik za strana ulaganja u Agenciji za promociju izvoza i strana ulaganja (SIEPA), kaže za „Blic” da ministar ne govori napamet već na osnovcu zvaničnih prognoza ovog Ministarstva. Ograđujući se, on kaže da ipak ništa nije konačno dok se stvarno i ne desi.
- Sve zavisi od toga koliko će investirati „Fijat” ove godine, mada su čelnici ove kompanije potvrdili da proizvodnja kreće 2011. godine. Očekuju se i dalje investicije „Gaspromnjefta” - navodi Pejčić.
Pejčić ne krije da je jedan broj stranih kompanija na neko vreme odložio svoje projekte koji su bili najavljeni za 2009. godinu.
- U tu grupu spadaju, na primer, „Ball Packaging Europe” koji ima u planu izgradnju nove fabrike poklopaca za limenke u Zemunu, u vrednosti od oko 25 miliona evra, kao i „Ju-Es stil” koji je najavio podizanje pogona za galvanizaciju u okviru fabrike u Smederevu, u iznosu od oko 100 miliona dolara - kaže Pejčić i dodaje da je u slučaju povećanja narudžbina ove godine realno je očekivati početak realizacije ovih projekata.
Iako su mišljenja o moguće magične tri milijarde dolara investicija među stručnjacima različite, svi se slažu da novac ne sme kao do sada da se proćerda na povećanje plata.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, optimista je sa zadrškom. On veruje da bi prognozirane tri milijarde dolara stranih investicija zaista mogle pristići u Srbiju, s obzirom na to da smo u godini najveće krize prikupili skoro dve.
Ipak, pre pametnog trošenja, novac treba i da stigne. Bugarin smatra da ga veliki igrači neće pare ubaciti u zemlju u kojoj nema, pre svega, političke stabilnosti. Zato je imperativ dolaska stranih investicija održivost Vlade, koja bi morala da izgura ceo mandat.
- Ako Vlada izdrži ceo mandat i ispuni sve ono što je obećala, završi što je započela, ne sumnjam da će biti ne samo investicija nego i celokupnog ekonomskog boljitka. Potrebno je da izvršna vlast obezbedi kvalitetnu i predvidivu političku situaciju i završi reformu penzionog sistema i javnog sektora. To očekuje i srpski narod i privreda. Ne mogu se Vlade menjati na svakih godinu i po dana, pa onda snalaziti, pa kritikovati prethodne dok vreme prolazi i ništa se ne radi - poručuje Bugarin.
On smatra da bi ova Vlada mogla prekinuti lošu praksu i obezbediti bolje uslove ne samo za strance već i za domaće privrednike.
- Za grinfild investicije potrebno je obezbediti slobodne zone, industrijske parkove koji će imati svu prateću logistiku, smanjiti procedure za pokretanje biznisa što je u Srbiji golgota koja čeka investiture. Nivo administriranja potrebno je svesti na minimum a sve je to ova Vlada započela. Mi smo regionalni privredni lider na zapadnom Balkanu, i treba da iskoristimo šansu - navodi Bugarin.
Nade polaže i u zakon o državno-privatnom partnerstvu koji bi investitorima omogućio da uđu i u javna komunalna preduzeća. - Država treba da ostane dominantni vlasnik, ali da se upravljanje ovim preduzećima poveri privatnom biznisu - zaključuje Bugarin.
Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku i poljoprivredu, Dinkićevu procenu smatra realnom. I povezuje je sa posledicama ukidanja viznog režima, čime se povećava rejting Srbije. Investicije očekuje pre svega u agrarnoj infrastrukturi i energetici. Ali, ma koliko neki sumnjali u domaće investitore, on ih vidi kao lokomotivu. Očekuje raslojavanje gazdinstava gde će mali nestati i ukrupnjavanje gazdinstva zbog masovnih otkaza u industriji.
- Oni koji se bave tom proizvodnjom shvatili su da imamo komparativne prednosti zbog CEFTA, a oni ne mogu da žive bez hrane iz Srbije - podseća Cvijanović.
Za Vladimira Vučkovića, ekonomistu, čak i kada uzima u obzir prodaju „Galenike”, procene o tri milijarde ocenjuje preambicioznom i posmatra je takođe u odnosu na globalna svetska ekonomska kretanja. Neosporno smatra da je potrebno oko dve milijarde evra za dinamičan rast BDP.
- Ali jedno su želje, a drugo realnost - kaže on.
Ipak, Vučković se nada da Dinkić svoje uverenje bazira na informacijama o tražnji investitora.
Kao optimizam bez pokrića ovakvu prognozu tumači Mlađen Kovačević, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Sumnja da će ove godine ući tri milijarde dolara stranih investicije, izuzev „ako se pod tim ne podrazumeva da ćemo prodati sve što još imamo”. Prodaju uspešnog preduzeća kao što je „Telekom” ne vidi kao investiciju, ako se novac slije u potrošnju kao do sada.
- Stanje na međunarodnim tržištima ne govori da je kriza prošla, već da bi ove godine moglo biti malo bolje nego prošle. S tim u skladu bi i priliv investicija mogao biti na istom nivou kao prošlogodišnji, u najboljem slučaju - zaključuje Kovačević.
Prateći prilike na velikim tržištima, on navodi da je veliko pitanje i šta će se dešavati sa „Fijatovom” investicijom, koji je kako kaže uplatio 100 miliona evra pred kraj godine, samo da bi ostao u igri.
- To ne znači da će oni uplatiti i ostatak jer je moguće da automobilskoj industriji bude još teže nego prošle godine. Međutim, nikada nije bilo teže prognozirati šta će se dešavati na svetskim tržištima - ne krije Kovačević.
Veruje, međutim, da će ova godina biti neznatno bolja nego prošla i da bi investicije mogle ostati na istom nivou.
Ekonomista Ljubomir Madžar nije nimalo optimističan, a budućnost vidi kao i dalje nepovoljnu za strane investicije.
- Malo se investira i na Zapadu, a iz tog pravca se očekuju ulaganja. Prethodna godina, ako izuzmemo privatizaciju NIS, što je vanredni događaj, donela je daleko ispod tri milijarde, tako da ne verujem da će ova godina po tom pitanju biti bolja - smatra Madžar.
On dodaje da srpska Vlada može vrlo malo da uradi da bi se situacija u privredi preokrenula nabolje, jer ne vidi koje bi korake mogla da povuče kako bi ipak Srbija postala primamljiva destinacija u tako teškoj globalnoj ekonomskoj situaciji.

 

NIS ulaže 118 miliona dolara
Naftna industrija Srbije juče je u Kruševcu otvorila prvu novoizgrađenu benzinsku stanicu u Srbiji otkad je ruski „Gaspromnjeft” preuzeo većinsko vlasništvo u toj kompaniji. NIS je u tu benzinsku pumpu uložio oko 1,5 miliona evra, a iz kompanije je najavljeno da će ove godine u razvoj maloprodajne mreže i eksploataciju biti uloženo ukupno 118 miliona dolara.
Oleg Šalimov, zamenik izvršnog direktora NIS Petrola za promet, na otvaranju novog objekta rekao je da NIS otvaranjem novih i obnavljanjem postojećih benzinskih stanica želi da podigne svoje usluge na najviši mogući nivo. - A. E.

Deset najvećih stranih investicija u 2009.
Kompanija Delatnost Vrsta investicije iznos (u mil. evra) Broj radnih mesta
Bernardi* Nekretnine Grinfild 250 1.000-5.000
MPC Propertis&Merrill Lynch Nekretnine Grinfild 150 1.200
Fijat Automobilska Braunfild 100 /
BIG CEE* Nekretnine Grinfild 70 1.000
MR. Bricolage Maloprodaja Grinfild 40 (9) /(90)
Kika Maloprodaja Grinfild 30 250
Mercator Maloprodaja Grinfild 30 /
Electrawinds i Kafilerija Klenj** Reciklaža Grinfild 25 50
Merkur Maloprodaja Grinfild 25 /
Calzedonia Tekstilna Grinfild 20 500
*najavljene investicije u 2009. godini, a novac će biti plasiran u narednim godinama
** u 2009. godini uloženo devet miliona evra, ostalo u narednim godinama

Đelić: Srbija mora da nastavi sa reformama
- Cilj Srbije je da ove godine privuče tri milijarde dolara stranih direktnih investicija - izjavio je nedavno potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić na simpozijumu „Novi svet, novi kapitalizam” u Parizu.
On je rekao da Srbija mora da nastavi sa reformama.
- Da u ovim otežanim okolnostima nastavimo kao što smo uradili i 2009. godine - da privlačimo investicije. Ako smo prošle godine privukli oko dve milijarde dolara sa „Fijatom”, „Gaspromnjeftom”, naš cilj je da ove godine privučemo tri milijarde dolara stranih direktnih investicija - istakao je on.

Očekivanja SIEPA za 2010. godinu
U SIEPA izdvajaju nekoliko većih investicija koje očekuju ove godine, a to su:

-Fabrika industrijskih pumpi danske kompanije „Grundfos” u Inđiji od 80 miliona evra
-Pogon austrijskog proizvođača građevinskih mašina „Wacker Neuson” u Lapovu, vredan oko 40 miliona evra
nFabrika slovenačke kompanije „Cinkarna Celje” u Inđiji, u iznosu od 21 milion evra
-Proizvodni kapaciteti italijanske kompanije „Calzedonia” u Somboru od 20 miliona evra
-Pogon filtera za dijalizu nemačkog „Freseniusa” u Vršcu od 15 miliona evra

Iz SIEPA ponavljaju da se računa i na moguću prodaju „Galenike”, ali i početak aktivnosti konzorcijuma „Industricum” koji je privatizovao „Matroz” u Sremskoj Mitrovici, kao i nastavak realizacije investicionog plana švajcarskog „Holcima” u vrednosti od gotovo 90 miliona evra.

Izvor: Blic