Strana piletina puna hormona


D. MARINKOVIĆ | 04. avgust 2013. 21:20

Na naše trpeze, preko Kosmeta i Crne Gore, stiže sve više mesa sumnjivog porekla i kvaliteta. Klaničarima dolaze tovari bez kontrole iz Brazila, Argentine...




SAMO u prvoj polovini godine uvezli smo, prema zvaničnim podacima, mesa za oko 15 miliona dolara, što je skoro duplo više nego lane. U našu zemlju je, tako, stiglo svinjetine, govedine... uglavnom iz Evropske unije - Austrije, Nemačke, Španije i Mađarske. Ali stručnjaci tvrde da je bar duplo više mesa došlo ilegalnim putevima i da se ono uglavnom koristi za preradu. U Upravi za veterinu potvrđuju da meso uvoze prerađivači, a ne trgovinski lanci.


Potrošače najviše plaši to što klaničari za proizvodnju prerađevina koriste meso iz Brazila i Argentine i drugih zemalja, koje preko Kosova i Crne Gore stiže zamrznuto.

Preko administrativne linije sa Kosmetom prelaze tovari mesa, koje završava ne samo u radnjama gradova u blizini administrativne granice, već i u drugim delovima zemlje. Ilegalno preko granice stižu mahom pileći bataci proizvedeni u Americi. Osim što su prepuni hormona, koji su u Evropi zabranjeni, a SAD ih legalno koristi u proizvodnji, sumnjiva je i bakteriološka ispravnost ovih namirnica pošto se isporuke na putu do kupaca više puta odmrzavaju. Piletina iz Južne Amerike stiže i preko crnogorskih luka, bez bilo kakvih carinskih deklaracija. Na jugu Srbije, ovo meso dominira i prodaje se uglavnom u manjim privatnim prodavnicama.

U Privrednoj komori Srbije kažu da su, prema zvaničnim podacima, kontrola kvaliteta i bezbednosti mesa na našem tržištu dobri, ali da u praksi to baš i nije uvek tako.



- Ne možemo nedokumentovano da tvrdimo da je meso iz uvoza loše - napominje Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju Privredne komore Srbije. - I odmrznuto meso može da ide i u prodaju, ali to mora da bude deklarisano, kako bi potrošači imali informaciju o tome šta kupuju. Za prvih šest meseci ove godine uvezeno je oko 4.600 tona svinjskog mesa, gotovo duplo više nego prošle godine, kada je granicu prešlo 2.600 tona mesa mahom za preradu.

U 2012. godini u Srbiji je proizvedeno 9.796 tona svežeg goveđeg i telećeg mesa, 35.956 tona svežeg svinjskog mesa, 237 tona jagnjećeg i ovčijeg, kao i 33.957 tona piletine. Proizvedeno je i 55.094 tona kobasičarskih proizvoda, 22.883 tone trajnih mesnih konzervi i 3.078 tona polutrajnih mesnih konzervi.

Budimović, kao i mnogi agroekonomisti, smatra da je srpsko stočarstvo na izdisaju, a s njima se slažu i stočari. Milenko Babić iz Kuzmina ističe da je cena tovljenika od 195 do 205 dinara za kilogram izuzetno niska i da ne pokriva troškove uzgoja svinje.

- Meso se uvozi, jer su cene u inostranstvu znatno niže, pošto je očigledno da njihove države podstiču stočarstvo i još im daju pomoć da bi mogli da izvoze - smatra Babić. - Ovih dana ne dolaze u selo da otkupljuju stoku, tako da je sigurno da su opet pojačali uvoz. Gajili smo po 35 krmača i prodavali po 600 svinja godišnje. Smanjili smo za 60 odsto i sada imamo samo 10 krmača. Ne smem da razmišljam o paritetu i koliko nam se u stvari ništa ne isplati. Ako rodi kukuruz, padnu cene, ako ima više svinja, meso gubi vrednost. Izgubio sam volju da se bavim svinjarstvom.



IZVOZ-UVOZ

ŠTO se tiče goveđeg mesa, izvoz je u 2013. godini duplo veći u odnosu na isti period prošle godine, ali su količine zanemarljive. Lane smo izvezli 14,7 tona govedine, a u 2013. godini 28,5 tona. Uvoz goveđeg mesa manji je ove godine za desetak tona, nego 2012. godine, kada smo uvezli 104 tone te vrste mesa.

Izvor: Novosti

U prerađevinama trećina stranog sumnjivog mesa

Uvozimo mašinski okoštano meso, zamrznuto, kom rok upotrebe ističe. Namirnice animalnog porekla u našoj zemlji pune su aditiva i raznih konzervanasa, za koje je dokazano da su štetni za zravlje



PRAVE pršutu, a farme ni na vidiku. Gotovo da nema prerađevine u našoj zemlji bez uvoznih sirovina. Najmanje trećina mesa koja raznoraznim kanalima stigne u Srbiju završi u „domaćim“ viršlama, salamama, paštetama. Osim toga, namirnice animalnog porekla u našoj zemlji pune su aditiva i raznih konzervanasa, za koje je dokazano da su štetni za zravlje.

U svežem mesu i nekim mesnim prerađevinama otkriveni su hormoni, antibiotici i sedativi, ali i soja, loj, kao i polifosfati, čija je upotreba zabranjena u svetu. Stoga građani sve više strahuju zbog gotovo dupliranog uvoza mesa iz sveta ove godine.

Šunke u crevu, pica-šunke, viršle, salame spadaju u vrlo „opasne“ prerađevine... Sumnju u startu izazivaju nelogičnosti da je recimo šunka duplo jeftinija od svoje osnovne sirovine - svinjskog buta! To je zato što se na 100 kilograma buta doda 100 do 150 kilograma leđa, a da bi se ta masa ujedinila, dodaje se soja, plus polifosfati, kao i poboljšivači ukusa, glutaminati, emulgator „karagenan“, koji spada u hidrokoloide, materije koje vezuju vodu...

- Veliki broj potrošača s razlogom ima primedbe na kvalitet mesa i prerađevina - kaže za „Novosti“ Mladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. - Iako Srbija tvrdi da ima propise, koje je harmonizovala sa EU, ona nema sistem laboratorija i nema sredstava za kontrolu tih proizvoda, koja su potrebna da bi potrošači bili apsolutno zaštićeni. Posebno nema uvida u kvalitet uvoznog mesa. Osim toga, spominju se vrlo često lobiji između proizvođača i uvoznika.

Prema procenama stručnjaka, najmanje trećina uvoznog mesa završi u našim mesnim prerađevinama, jedan deo u ugostiteljskim objektima, a ostalo u STR-ima i manjim radnjama.

Najviše primedbi je, dodaje Ševarlić, na uvoz MOM-a, mašinski okoštanog mesa, od koga se prave paštete, viršle, razne salame, pa na uvoz mesa iz Robnih rezervi zemalja u Evropskoj uniji na samom kraju isticanja roka upotrebe. Sve više strepnji izaziva i uvoz mesa iz Brazila, Čilea i SAD-a, gde se dodaju veće količine hormona rasta u uzgoju stoke, pre svega kod piletine i govedine.

TRAŽITE DOMAĆE

- U ovakvim okolnostima savetujem potrošačima da se kada god je moguće orijentišu na domaće proizvođače, ugovore isporuke na seljačkim gazdinstvima - izričit je Ševarlić. - Tada postoji direktna odgovornost između proizvođača i potrošača, što je kada uđete u prodavnicu nemoguće uspostaviti. Bilo bi dobro da u prodavnicama bude označeno uvozno meso od domaćeg. Ali to, nažalost, nikada nije zaživelo, iako se o tome govori. Kupci treba maksimalno da izbegavaju kupovinu već pripremljenog mlevenog mesa, i da zahtevaju da se ono melje pred njihovim očima iz komada mesa. Zato imaju pravo kao potrošači. Takođe, ako nije provereno mesto kupovine, nije dobra ideja kupovati ni meso za roštilj, ćevape i pljeskavice.


Preuzeto sa ...