BENZIN s olovom truje samo stanovništvo Srbije, Bosne i Hercegovine i još nekih "egzotičnih" zemalja. Za svetom kaskamo u mnogo čemu, a ovo gorivo, sa dokazano štetnim, teškim posledicama po zdravlje ljudi i životnu okolinu, još 2000. godine proterano iz Evrope, i dalje se proizvodi i prodaje kod nas. Po veoma optimističnim procenama, ali i strategiji zaštite životne sredine, ovo neekološko gorivo moglo bi da "nestane" iz Srbije tek krajem 2010. godine.
Do tada ćemo ostati u neveselom društvu Bosne i Hercegovine, Koreje, Monogolije, Iraka, Tadžikistana, malog broja država, čiji vozači i dalje sipaju benzin s olovom - ubedljivo najveći zagađivač među svim derivatima, zbog čije upotrebe je i nivo olova u celoj Republici daleko iznad dozvoljenih granica. Benzin s olovom izbačen je sa američkih pumpi još početkom devedesetih, a Evropa je pozitivan primer sledila nešto kasnije. Tako, na primer, na benzinskim pumapama u Sloveniji naše vozače na proputovanju, koji traže ovu vrstu derivata, pumpadžije gledaju u čudu, jer ne veruju da neko i dalje vozi automobile na takvo gorivo. U Srbiji, nažalost, ono je i dalje realnost...
U javnosti se često pominje i da naše rafinerije zasada moraju da proizvode gorivo s olovom, s obzirom na tražnju, što je apsurd svoje vrste, jer sva takva kola mogu da voze i na bezolovni. Drugi argument je da nemaju tehnološke mogućnosti da proizvode više čistijeg goriva. A, zanimljivo je i na kraju da na benzinskoj stanici "olovni" i dalje košta kao i bezolovni benzin sa istim brojem oktana.
- Proizvodnja bezolovnog benzina je malo skuplja - objasnio nam je jedan od trgovaca naftnim derivatima. - Nekada je bio manji porez na bezolovni, ali sada su jednaki i porezi i akcize.
Izvesno je, u svakom slučaju, da će proizvodnja goriva po evropskim standardima morati da sačeka modernizaciju Naftne industrije Srbije i velika ulaganja u postrojenja, međutim, sigurno je neophodan i pritisak nadležnih institucija na NIS. Pominje se kao rok 2010. godina, za kada je najavljeno i otvaranje našeg tržišta za derivate iz sveta, a kao najkasniji datum kompletnog usaglašavanja sa evropskim kvalitetom pominje se i 2012. godina.
Nezvanični podaci ukazuju da je na našim putevima u prošloj godini bilo registrovanih nešto više od 1,5 miliona automobila. Trećina građana Srbije i dalje vozi kola proizvedena u "Zastavi". Prosečna starost vozila je 15 godina. Precizne statistike koliko vozača na pumpama toči bezolovni, a koliko benzin s olovom nema, ali je potpuno izvesno da iz velikog broja auspuha izlazi - otrov. I to onaj koji, kada se jednom nađe u zemlji, travi ili ljudskom organizmu, tu i ostaje.
Pojedini ekolozi ukazuju da bi trebalo da se uvede namet u vidu takse, koju bi plaćali svi koji zagađuju vozeći automobile u koje sipaju derivat s olovom, i to bi bila prava stimulacija za veću potrošnju bezolovnog goriva.

POLICIJA
SAOBRAĆAJNA policija može da isključi iz saobraćaja automobile koji izbacuju crni dim iz auspuha i potom ih pošalje na tehnički pregled, ali se to u praksi veoma retko dešava. Zasada nije sigurno ni kojim bi uređajem saobraćajci eventualno mogli da proveravaju nivo izduvnih gasova na licu mesta.
A. MUSLIBEGOVIĆ

* * * * *

I NAJSTARIJI MODELI KOLA SU PRILAGODLJIVI
SVI NA BEZOLOVNI

NEMA automobila, uključujući, na primer, i najstarije "Zastavine" modele - "juga" i "stojadina", koji ne može da koristi bezolovni benzin, potvrđuju stručnjaci. Za to nisu potrebne bilo kakve tehničke promene na motoru, a potrošnja goriva - sa ili bez olova - jednaka je u oba slučaja. Tako, sa te strane ukidanje prodaje benzina koji sadrži olovo na pumpama ne bi imalo nikakve posledice.
- Savesni vozači koji brinu o životnoj sredini odavno su počeli sa upotrebom bezolovnog goriva - objašnjava Radivoje Pešić, redovni profesor na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu. - Automobili koji troše benzin sa olovom mogu bez ikakvih problema da koriste i bezolovni. Potrebno je samo dodati određeni aditiv za gorivo. Razlika pri korišćenju ove dve vrste benzina uočljiva je na jednom delu motora - sedištu izduvnog ventila. Olovo iz goriva podmazuje ovaj deo, te on nesmetano radi, dok se ista funkcija kod bezolovnog nadoknađuje aditivima koji se mogu kupiti na većini benzinskih pumpi.
Čak i ako vozači ne dosipaju aditive, posledica nema, jer je potrebno na desetine hiljada pređenih kilometara da bi se nešto primetilo. Takve dodatke, koje koriste i vozila na tečni naftni gas, trebalo bi dosipati u rezervoar prilikom svakog četvrtog sipanja goriva.
Prema Pešićevim rečima, u Srbiji postoje vrste bezolovnog benzina koje takođe zagađuju okolinu. Umesto olova, rafinerije koriste aditive na bazi mangana i drugih metala da bi povećale oktanski broj.
- Proizvođači goriva u razvijenim zemljama sada koriste dodatke na bazi alkohola. Svoje zalihe aditiva koji sadrže metale, prodaju zemljama u kojima je njihovo korišćenje i dalje dozvoljeno. Dakle, trebalo bi onemogućiti upotrebu takvih dodataka za gorivo, jer oni takođe štete životnoj sredini.

ALTERNATIVE
MEĐU ekološkim pogonima za motorna vozila izdvajaju se prirodni gas, biogoriva i električna energija. Biodizel, koji se dobija preradom kukuruza i žita mnogo manje zagađuje okolinu, ali dovodi do povećanja cena hrane, s obzirom na to da se uzgajivačima žitarica više isplati da prinose prodaju proizvođačima goriva.
P. J.

* * * * *

KOLIČINE OLOVA NA BEOGRADSKIM ZELENIM POVRŠINAMA NEKOLIKO PUTA VEĆE OD DOZVOLJENIH, POKAZALA NAJNOVIJA ISTRAŽIVANJA
PARKOVI PUNI OTROVA

OLOVOM su zatrovane čak i najomiljenije zelene oaze Beograđana, mesta gde roditelji najčešće izvode decu... Frapantno zvuče podaci da su količine u uzorcima zemljišta iz Tašmajdanskog parka, sa Kalemegdana, Ade ciganlije nekoliko puta veće od dozvoljene, a, zabrinjavajuće je i drastično povećanje u poslednjih pet godina!
Najgora je situacija na Kalemegdanu, gde je, preko puta francuske ambasade, izmereno 572 miligrama po kilogramu zemljišta, a dozvoljena količina je 100 miligrama! Pre pet godina, na istoj lokaciji bilo je oko 190 miligrama olova.
Ovo su najnoviji rezultati projekta istraživanja stanja životne sredine u Beogradu koje su radili Ministarstvo za zaštitu životne sredine i stručnjaci sa Tehnološko-metalurškog fakulteta.
- Ispitivanja su rađena na 37 lokacija u glavnom gradu, sa najsavremenijim aparatom ICP-MS i dobijeni rezultati su apsolutno pouzdani - kaže za "Novosti" dr Dušan Antonović, savetnik u Naučnom savetu Ministarstva i redovni profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu. - Uzimali smo uzorke zemljišta sa dubine do 10 centimetara, jer se tu zadržava najveća količina zagađivača.
Uzorci su uzeti iz petnaestak parkova u Beogradu. Pošto tu nema industrije, zagađenje teškim metalima dolazi iz kotlarnica, inndividualnih ložišta i pre svega saobraćaja, sagorevanjem otpadnog benzina.
- Olovo je otrov koji ne može da se izluči iz organizma. Naprotiv, on se deponuje u kostima i zauvek ostaje tu. Posebno su ugrožena deca, ljudi koji rade na benzinskim pumpama,saobraćajni policajci, ali i građani koji žive blizu najprometnijih raskrsnica, poput one kod Londona, u Takovskoj, Despota Stevana, Kneza Miloša.
U Tašmajdanskom parku 2003. godine izmerena količina olova bila je blizu normale - 120 miligrama, dok su novi podaci pokazali čitavih 409 miligrama! U Karađorđevom parku, pre pet godina bilo je 113 miligrama po kilogramu, sada 243. U uzorku zemlje kod Mostarske petlje zabeležen je "skok" sa 235 na 315, a zagađeno je i popularno beogradsko more, Ada ciganlija, gde je izmereno 462 miligrama olova, odnosno 4,6 puta više od dozvoljenog maksimuma!
A. ŠERER

KRITIČNE RASKRSNICE
POSLEDNJA istraživanja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" pokazala su da je zagađenost vazduha olovom povećana na gotovo svim većim raskrsnicama u Beogradu. Koncentracija ove štetne materije na saobraćajnici kod Vukovog spomenika povećana je za čak 95 odsto. Slede Slavija, raskrsnice kod Gradske bolnice i Zelenog venca, Terazijski tunel, Železnička stanica i Bulevar oslobođenja.

Izvor: Novosti