Bez obzira od čega se sastoji, ono te je oblikovalo i napravilo ovime što si sad, tako da je ono nerazdvojivi deo nas samih. Ne razmišljaš o prošlosti, ali ona se desila; nerazmišljanjem nećeš učiniti da ona nestane, samo ćeš sebe skratiti muka od prisećanja i ponovnog preživljavanja iste.

Mislim, nemam ja nameru sad nešto tu da ti kenjam, ali mislim da kapiraš šta pokušavam da reknem.

to je zato sto si besmrtna  

Jedan od mojih vecih strahova. Ne toliko strah od smrti koliko strah od prerane smrti. Keva mi zna pomenuti,a secam se donekle i sam,da sam negde sa 10ak godina razvio jeziv strah od umiranja. Valjda zato sto nikad nismo vaspitavani preterano religiozno pa sam utuvio u glavu da su sve te price o zagrobnom zivotu bullshit. Bilo je kukanja,plakanja i sve sto klinci vec rade. I dan danas me stresu zmarci kad pocnem misliti o tome,al jbg ,brzo predjem na nesto drugo .
Sad to nije toliko strah od smrti,koliko bojazan od umiranja od neke gluposti tipa . pregaze te kola jer nisi gledao,ili davljenje na hranu jer nisi dovoljno sazvakao tj. neki razlog koji se vrlo lako mogao izbeci. Da panicim zbog nekih kometa,virusa ili ostalih stvari tome nikad nisma bio sklon,nad tim stvarima nemas kontrolu jbg.