mene je to nesto i napalo  nekoliko puta ...u snu 

ma ajte. pomozite malo vašem prijatelju, buregdžiji 

Ne znam, pravo da ti kažem, i ja imam taj strah i nekako stičem utisak da je i bolje da što manje znam o tome. 

Eh, mislim da ne bi bilo loše da oživimo ovu temu.
Tačno je nekako po mom ukusu: i psihološka, i spooky. 

Dakle, ima li ovde još koga da se plaši mraka?

Fear of the dark, fear of the dark
I have constant fear that something's
always near
Fear of the dark, fear of the dark
I have a phobia that someone's
always there 

Ја ноћни човек, спавам преко дана... 

ne.


ali mi pomozi....Bambina...(evo me,vidim sebe kao klinku od nekih 6 godina...cijenim...koliko se sjecam da jesam imala godina...tu negdje)


imala sam period kao dijete...negdje pred skolu....kada sam se od rane zore bojala trenutka kada cu ici u krevet.
i trajalo je....dugo...
strah od noci....mraka....trenutka kada moram da odem u krevet.
ne znam sada sta me je konkretno plasilo...ali imam neki osjecaj sada....da je bilo vezano za smrt...indirektno mi je to bilo vezano za odvajanje od ukucana i odlazak u krevet i ...uzasno gasenje svijetla.

i onda je u jednom trenutku... nestalo kao rukom odneseno.

kasnije sam ucila iz psihologije,a i sama u svojoj reziji pokusala naci racionalno objasnjenje za svoj iracionalni strah kao malog dijeteta....i kazu da je dio razvojne faze kod djece.

imam u svojoj biblioteci puno knjiga o tome, ali iskreno ...mrzi me sada da rovarim i da konkretnije pisem o tome...a cijenim da je tebi svjeze i u malom prstu

a nijesam ljencuga,majke mi...

danas sam neko kome je najomiljeniji dio dana noc.obozavam noc.
znam biti jako aktivna nocu...cesto  ucim i radim nocu...nocobdija sam kada mi sjutrasnje obaveze to dozvoljavaju..
ali moj najzesci strah u zivotu koji pamtim je strah od noci.

Hehehe, verujem ti na reč da nisi lenčuga.

Pa, koliko mene ovo malo pamćenja i još manje znanja služi, ne postoji neko jedinstveno objašnjenje za to.
Nego onaj stari fazon u psihologiji: jedan je rekao, drugi oporvgnuo, treći izneo neki svoj sud, i tako u krug. 

Sasvim je logično da je taj strah povezan sa smrću, posebice ako se desila u vreme kada se javio i strah.
Drugo, mala deca imaju veliki strah od odvajanja od majke. To se zove ~ separaciona anksioznost i potpuno je normalan deo odrastanja svakog deteta. U nekom periodu je jači, u nekom slabiji, a zatim, kako dete raste i socijalizuje se, taj strah nestaje.

Sasvim je moguće da se strah prenese i na druge objekte, posebno na mrak, koji je i odraslima, a kamoli maloj deci, misteriozan i jeziv.

S druge strane, ako te je neko od odraslih plašio... baba rogom i svim tim stvorenjima koja uhode decu koja nisu dobra, sasvim je za očekivati da ćeš početi da se plašiš mraka.

Evo ja, recimo, kao mala sam bila neustrašiva, a sad spavam sa upaljenim TV-om. 
To objašnjavam najviše čitanjem Artura Konana Dojla. 

Moj covek 

Znam da sam se kao klinac toga jako bojao, narocito kada pogledam za'eban horor  I proucavao sam svoju psihu (jos kao mali  )... Sta je to sto me plasi, zasto osecam strah... I mic po mic, mic po mic, uspeo sam da ga pobedim.

@Bambina ma samo imas stav "You can't stop me." i prema tome i bice OK. Racun za struju manji, jastuk meksi 

Или нађе мушко чељаде поред кога ће се осећати заштићеном...

@ThePhilosopher 

Bambinu,

jesam u tom periodu imala blizak susret sa smrcu bliske osobe...(kakvi ste vi psiholozi...ubijate misticnost)...


u pravu si da ima jako puno oprecnih misljenja o tome...meni se sad vrzmaju po glavi neke koje pamtim,a koje su jako interesantne...a opet ne znaci da su u sprezi sa istinom


mrak i tama su sinonim za smrt...odvajkada...
u kolektivno nesvjesnom...arhetipskim slikama koje naslijedjujemo mrak je sinonim za smrt,zlo,nestajanje...destrukciju...
meni je uvijek bilo interesantno koliko je meni dugo trebalo da smrt,kao dijete,prihvatim i shvatim...i koliko me je sokiralo saznanje...da smo smrtni

dan danas pamtim sta je meni kao djetetu bilo nelogicno i sta sam htijela da znam kada je smrt bila u pitanju...
i to je pitanje koje sam postavila svojim roditeljima na njihovo uzasavanje:
" da li raste kosa i nokti kada umremo?"
vrlo jasna i direktna .
jesus.

a to je bio period mog straha od mraka

poslije se odraslo...nista...obozavam horore i omiljen su mi zanr ....i nikada mi se nije desilo da mi je lose poslije njih u toj mjeri da se plasim...malo se jezim....ali zato i gledam horore...volim to ...
bazam nocu na suludim mjestima i nista...
strasno koliko je dosadno
i strasno je da su neki ljudi strasniji od mraka...
to jos ne mogu da svarim...