Percepcija...objasnjavao nam je to profesor astronomije u srednjoj samo sto se ne secam, nesto je bio fazon da ulazis u rupu brzinom svetlosti, a pri toj brzini za udaljenog posmatraca izgleda da je vreme stalo...ali stvarno nisam siguran u to...tako da nemojte mi verovati na rec, vec upotrebite google, narodnu bibilioteku i sl.

Ko kaze da kad se sudare nema vise kretanja? Mislim velika je verovatnoca da ce se raspasti na toj brzini ti protoni, ali nece stati. Bice tu neke velike energije verovatno, ali velika je verovatnoca da ce se odbiti u nekom obliku i nastaviti kretanje. Crne rupe propadanjem(umiranjem zvezda nastaju takodje sudarima protona, jednostavno gravitacija krene da uvlaci spoljasnost zvezde ka unutrasnjosti i sad zavisno od mase nastanu super nove, beli patuljci ili crne rupe. Kad se previse zgusnu molekuli zvezde dolazi do sudara jezgara i nastaje crna rupa)


Pa bilo je planeta...a na kraju krajeva kad znas da ce te nesto ako mu pridjes pretvoriti u spagetu, tj u jednu tanku liniju materije, kolike sanse su ti da prezivis?

Za one koji nisu videli

http://fliiby.com/file/68104/o0e6mcdy6o.html

Hvala na linku

Uspešan start eksperimenta veka u laboratoriji CERN u Švajcarskoj
Sve je spremno za novi Veliki prasak
Autor: T. Trikić | Foto:Reuters | 11.09.2008. - 06:57

Tačno u 10.36 po centralnoevropskom vremenu u kontrolnoj sobi laboratorije Evropskog instituta za nuklearna istraživanja (CERN) kod Ženeve juče su odjeknuli povici oduševljenja, aplauzi i otvaranje boca šampanjca, kada su signalni uređaji pokazali da je prvi snop protona napravio počasni krug u mašineriji za „drugi Veliki prasak“, najvećem i najskupljem projektu u istoriji nauke, koji je izazvao brojne kontroverze i strah od smaka sveta.

„Postoje dva osećanja, zadovoljstvo zbog završetka velikog posla i nada u velika otkrića koja su pred nama“, izjavio je Robert Ajmar, generalni direktor CERN.
Posle brzo otklonjenih manjih problema sa elektronapajanjem, dr Lin Evans iz Velsa počeo je eksperiment u 9.30 po centralnoevropskom vremenu. „Pet, četiri, tri, dva, jedan, nula - ništa“, našalio se on pre nego što je kompjuterski monitor sigalizirao da su se isplatile duge godine rada i da mašinerija funkcioniše. Naučnici su u mukloj tišini sačekali da prođe prvih 48 sekundi, koliko je protonima trebalo da prevale prva tri kilometara.
Za manje od sat vremena, čestice su prošle čitav put duž kružnog tunela od 27 kilometara, smeštenog 100 metara ispod švajcarsko-francuske granice, u koji su bile uprte oči čitavog sveta. One će najpre ići u jednom, a zatim u drugom smeru, da bi se zatim izveo sudar, koji će osloboditi ogromnu energiju, slično situaciji nakon Velikog praska.
„Hvala vam, hvala svima“, srećno se osmehivao Evans, koji je rukovodio izgradnjom velikog hadronskog kolajdera (LHC), najmoćnijeg akceleratora čestica ikad napravljenog.

Projekat vredan devet milijardi dolara, u koji je bilo uključeno oko 20.000 naučnika, od toga 7.000 fizičara, obuhvatio je izradu četiri detektora, pri čemu su dva točka od nerđajućeg čelika na detektoru „Atlas“ napravljena u saradnji Instituta za fiziku u Beogradu i fabrike „Lola“, dok je u gradnji drugog detektora CMS učestvovao Institut „Vinča“ i fabrika „Goša“.
Dr Mihajlo Mudrinić iz Instituta „Vinča“ jedan je od onih koji čvrsto veruju da će naučni tim CERN, čiji je i on deo, uspeti u glavnom cilju eksperimenta - pronalasku svetog grala kvantne fizike, Higsovog bozona, hipotetičke čestice kojom se, po standardnoj teoriji čestica, objašnjava masa.
„Očekujem i više od toga - da se pronađu neke savremenoj fizici nepoznate čestice, koje bi skinule veo tajne sa zagonetki koje intrigiraju nauku, poput tamne materije i antimaterije, ali i nekih drugih oblika materije o kojima ništa ne znamo“, kaže za „Blic“ dr Mudrinić i napominje da materija kakvu znamo čini samo pet odsto svemira, a antimaterija 25 odsto. „Preostalih 70 odsto je prazan prostor, a šta je u njemu, možemo samo da nagađamo“, napominje naučnik, koji je sa dr Ivankom Božović-Jelisavčić i dr Petrom Adžićem iz istog instituta radio na projektu CERN.
„Naš zadatak je sada da selektujemo i analiziramo događaje u detektorima, pa i eventualne crne rupe, koje će, ako nastanu, biti veličine 10 na minus petnaesti stepen metra i trajati delić sekunde i zato će biti bezopasne“, naglašava dr Mudrinić.

Sin rudara pritisnuo dugme
Prolazak prvog snopa protona kroz džinovski akcelerator u CERN je kulminacija 14 godina rada dr Lina Evansa (63), koji je kao šef projekta radio na izgradnji velikog hadronskog kolajdera (LHC), naučnofantastične naprave na granici između Švajcarske i Francuske. „Vodio sam projekat od koncepcije, preko prototipa, do izgradnje“, kaže ovaj inženjer iz Velsa, poreklom iz rudarske porodice. Najveći izazov je, ističe Evans, bila izgradnja magneta, koja je trajala pet godina, a svaki je testiran na temperaturi od 271 stepeni Celzijusa. Naučnik planira da se penzioniše za godinu i po, čim se njegova mašinerija potpuno uigra.

Mogući rezultati eksperimenta
registrovanje Higsovog bozona, Božje čestice
objašnjenje mase
objašnjenje nastanka i razvoja svemira
otkrivanje prirode tamne materije i antimaterije
novi nalazi o crnim rupama, koje usisavaju sve oko sebe
pronalazak paralelnih univerzuma

Izvor: Blic

Једна занимљивост са јутуба:

Zvanicno se prica da su naucnici na ovaj nacin pokusali da priblize ekspriment deci i mladima. stvarno su blesavi 

pfff,mene je bilo sramota kad to gledam,osecam se kao kreten (mislim na ove repere)
hvala mnogo za link...ono snimak dogadjaja

 

SVEMIR SE PONOVO RAĐA

Naučnici juče uspešno obavili prvu fazu u pokušaju simulacije "Velikog praska" u gigantskom akceleratoru, postavljenom na švajcarsko-francuskoj granici

Prva faza najvećeg eksperimenta u istoriji čovečanstva juče je uspešno završena puštanjem snopa čestica u gigantskom akceleratoru, kroz tunel stotinak metara pod zemljom, na francusko-švajcarskoj granici. Naučnici iz svih zemalja sveta će pod vođstvom Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) u narednih 15 godina pokušati da u Velikom hadronskom sudaraču (LHC-Lardž hadron kolajder) simuliraju "Veliki prasak".

Ukoliko eksperiment bude uspešno završen, mogle bi da se razreše preostale tajne kvantne mehanike i da se dobiju odgovori na brojna pitanja o poreklu svemira.

Eksperiment, koji se prenosi putem interneta na adresi http://webcast.cern.ch/index.html , započeo je juče u 9.30 časova sinhronizovanjem rada svih komponenti LHC-a. CERN je tada saopštio da je postojao mali električni problem tokom prethodne noći, ali da naučnici zbog toga ne nameravaju da odlože eksperiment. Vođa projekta Lin Evan nije navela nikakve detalje u vezi sa tim problemima.

Detektori pravljeni u Srbiji

Ceo naučni projekat je vredan devet milijardi dolara. U izradu akceleratora bilo je uključeno 7.000 fizičara, koji su izradili četiri detektora. Pri tom, na svakom detektoru nalaze se četiri točka od nerđajućeg čelika, prečnika devet metara i težine 120 tona. Jedan od njih napravljen je u srpskoj fabrici "Lola", dok je u izradi drugog detektora učestvovao Institut "Vinča".

Naučnici su najpre testirali prohodnost staze tako što su pratiti tok protona u akceleratoru, duž 27 kilometara dugog tunela sa vakuumskom cevi smeštenom ispod zemlje. Protoni su prvo pušteni u jednom pravcu.
Evanova je izjavila da su se nakon nekoliko testova pojavile dve bele tačke na ekranu kompjutera, što znači da je protonski snop uspeo da pređe punu dužinu tunela LHD-a.
Nakon prvog testa sledi puštanje čestica u drugom smeru. U narednim nedeljama ubrzani snopovi protona će biti poslati u oba pravca kako bi se izazvao njihov sudar, nakon čega će doći do oslobađanja energije i velikog broja čestica, koje su postojale nakon "Velikog praska". Posebna četiri detektora će pratiti milijarde čestica nastalih nakon sudara i beležiti kako se spajaju, udaljuju ili naprosto nestaju.
Sve to će biti postignuto uređajem LHC, koji koristi velike magnete za ispucavanje čestica koje će tunelom juriti brzinom od 99,99 odsto brzine svetlosti. Za ubrzavanje čestica koristi se supravodljivost koja se ostvaruje u šupljem linearnom elementu napravljenom od niobijuma, čiji su zidovi ispunjeni tečnim helijumom, uz delovanje elektromagnetnih talasa. Kompjuteri će registrovati sva dešavanja, a oko 10.000 naučnika širom sveta će analizirati prikupljeni materijal.
Inače, kako se datum početka eksperimenta primicao, rasplamsavale su se polemike o tome da li će on označiti početak kraja sveta ili otkriti nove tragove o poreklu kosmosa, novim česticama, novim dimenzijama i verovatno novim zakonima fizike. Mnogi su se bojali da bi u slučaju neke nepredvidive situacije tokom eksperimenta mogla da nastane crna rupa, koja bi mogla da proguta čitavu Zemlju.
Britanski astrofizičar Stiven Hoking, međutim, smatra da postoji manje od jedan odsto verovatnoće da uređaj LHC proizvede crne rupe, a ako nekim slučajem one nastanu, neće napraviti veliku štetu. S druge strane, on je siguran da naučnici neće uspeti da pronađu Higsov bozon, pračesticu, koja se smatra "svetim gralom" nauke o svemiru.



Izvor: Press

Veliki prasak
Otpočeo lov na „Božiju česticu”
U najvećem naučnom poduhvatu u istoriji, nadomak Ženeve, sudaranjem snopova protona koji se kreću gotovo svetlosnom brzinom, naučnici će pokušati da dočaraju prvih nekoliko delića sekundi posle „Velikog praska”, strahotne eksplozije u kojoj je pre 13 milijardi i 700 miliona godina nastao kosmos

Ubrzavani protoni su juče optrčali prvi krug nadomak Ženeve, dve bele tačkice su zasijale na računarskom ekranu u 10 sati i 36 minuta, što je bio povod da poteče šampanjac. Hoće li se naučnicima posrećiti da jednog dana ugledaju opipljive tragove najneuhvatljivijeg begunca na planeti, od čije malenkosti (ili velikosti) zavisi naše poimanje svekolikog kosmosa.

Čuveni astrofizičar Stiven Hoking, poznat po klađenju (i gubljenju opklada), založio je sto dolara (70 evra) da neće pronaći tajanstvenu česticu, nazvanu Higsov bozon (prema britanskom fizičaru Piteru Higsu), u čije hvatanje je uloženo oko osam milijardi dolara i 14 godina mukotrpnog truda. Pre četiri godine morao je da namiri dug Džonu Preskilu i Kitu Tornu, zato što je uporno ponavljao da iz „crne rupe” – zbog čijeg se opisa proslavio (sa Rodžerom Penrouzom) – ništa nije u stanju da utekne.

Ali tu nije kraj svakojakim govorkanjima, čak i najzlokobnijim, da su zaneseni istraživači na dobrom putu da unište Zemlju. Mesecima je u javnosti podgrevano nagađanje da će se nenadano pojaviti majušna „crna rupa” koja bi sve usisala. Dvojica fizičara, Stiven Godings sa Kalifornijskog univerziteta Santa Barbara, i Mikelanđelo Mangano iz CERN-a, nedavno su to opovrgli u uglednom časopisu „Fizikal rivju (di)”. I kad bi se stvorila, isparila bi u deliću sekunde!

Šta to naučnici nameravaju?

U najvećoj „krckalici čestica” na svetu, „Velikom hadronskom sudaraču” (Large Hadron Collider), ubrzavaće u suprotnim smerovima snopove protona gotovo svetlosnom brzinom (99,99 odsto), da bi u sudarima dočarali prvih nekoliko delića sekundi posle „Velikog praska” (Big Bang), strahotne eksplozije u kojoj je pre 13 milijardi i 700 miliona godina nastao kosmos, i pronašli otiske zagonetnog Higsovog bozona.

Poduhvat bez premca

Ni to nije dovoljno za verodostojan holivudski zaplet, za šta se pobrinuo reditelj i glumac Ron Hauard, snimajući prizore u CERN-u (Evropski centar za nuklearna istraživanja) za filmsko ostvarenje „Anđeli i demoni”. Eto nama i sumnjičavog i zagonetnog Dena Brauna koji je u istoimenom špijunskom romanu opisao pljačku antimaterije zarad uništenja velikih gradova. (Jedan gram otpustio bi energiju kao omanja atomska fisiona bomba, a za sakupljanje potrebno je nekoliko milijardi godina!). I na kraju, u okakvo krupno zamešateljstvo umešali su se Srbi. Zašto je, uopšte, podignuta tolika hajka?

Ukoliko se otkrije vidljiv beleg, a do sada je bilo nekih naznaka, dokazaće se, konačno, da je „Božija čestica” izvorište mase za sve ostale elementarne čestice.

U ogromnom akceleratoru mlazevi protona vrtoglavo jure maltene svetlosnom brzinom, poslednje poznate i priznate granice; svaki 11.245 puta u sekundi! Nakon sudaranja proučavaju se „događaji”, zaostali otisci, u nadi da će se stići do poslednjeg, krajnjeg, od kojeg sve satkano, do a-tomosa kako ga je pre dve i po hiljade godina nazvao Demokrit iz Abdere. Ubaci li se dovoljno energije, nastaće nove čestice jer se energija i materija – prema slavnoj jednačini Alberta Ajnštajna (E=mc2) – pretvaraju jedna u drugu. Što je energija ubrzanja veća, to se dublje prodiru u materiju.

Većina ubrzivača i sudarača nije toliko velika i neobična, televizor u svakom domu je to isto u malom (elektrone ispušta zagrejana žica, ubrzava ih električno polje, usmerava magnetsko, a otkrivaju se – detektuju kad pogode ekran).

Brzinom svetlosti

U podzemlju CERN-a nalaze se četiri – lanac akceleratora: čestice kreću iz najmanjeg i ubrzavajući se prelaze u sve veće, a na kraju stižu u najveći – „Veliki hadronski sudarač”. U grubim crtama, on je sastavljen od podzemnog koluta s dve cevi, u kojima se nateruju „reke protona” u suprotnim smerovima, svaki energije do sedam teravatelektronvolti, i četiri detektora u kojima se posmatraju sudari. Snažnim magnetima (indukcija do osam tesla), postavljenim sa strane, mlazevi se savijaju da bi strujali savršenim kružnim tokom. Na mestima sučeljavanja njihova energija se udvostručuje na – 14 teravata.
Svaki proton dostiže maltene svetlosnu brzinu koja iznosi približno 300.000 kilometara u sekundi, a u tački udara temperatura dostiže deset hiljada milijardi Celzijusovih stepeni i više. Stoga se magneti neprekidno hlade tečnim helijumom. Pretpostavlja se da će to biti najhladnije mesto u svekolikom kosmosu.

Akceleratori su i svojevrsni džinovski mikroskopi u kojima se kroz detektore – naše elektronske oči – gviri u sastav subatomskih čestica, toliko stisnutim da razmaci među njima ne prelaze jedan femtometar (bilijarditi deo metra ili 10-15). Očekuje se da „Veliki razbijač” koji se većim delom proteže ispod Francuske, a manjim ispod Švajcarske, oponašajući „Veliki prasak” (otprilike pre 13,7 milijardi godina), najdublje prodre u nepoznato, da nas kao u „vremenskoj mašini” vrati u bilioniti deo sekunde (10-12) posle zastrašujućeg rasprsnuća u kojem se začeo sadašnji svemir.

Zarad proučavanja sudara ili događaja, kako su ih krstili fizičari, koji se dešavaju takoreći u magnovenju, na četiri mesta (tri u Francuskoj i jedno u Švajcarskoj) postavljeni su detektori da snimaju (800 miliona proton-proton sudara u sekundi). Iz svakog sudara sliće se po deset miliona podataka! E da biste to sačuvali i obradili, svake godine potrebno je skladište od 15 petabajta (15 biliona bajtova), što bi odgovaralo stubu DVD diskova visokom tri metra!

Najnovije procene predviđaju da će se u skoroj budućnosti na celoj planeti godišnje stvarati nekoliko hiljada petabajta podataka, od čega će gotovo jedan odsto otpadati na „Veliki hadronski sudarač”. Da bi se ogromni rudnik svakojakih činjenica prekopao i proučio, stručnjaci su predložili mrežu, čija bi snaga odgovarala zbiru od 100 najbržihličnih računara.

Srpske družine

Već posle godinu dana progonjeni begunac trebalo bi da upadne u zgotovljenu zamku. Kada se on izmeri i izuči, razotkriće se jedna od najvećih tajni fizike i kosmologije: poreklo mase čestica. Zamišlja se da je svekoliki kosmos ispunjen jednim poljem, Higsovim poljem, koje prožima sav vakuum i koje postoji baš svuda. Čestice pod dejstvom tog polja stiču masu, a to je masa mirovanja. Masa nije unutrašnja odlika čestica, već nastaje u njenom međudelovanju (interakcija) sa okolinom. Higsovo polje daje masu predmetima na svim mestima, i to bez ikakvog usmeravanja.

U poslednjoj godini postojanja „Velikog elektronsko-pozitronskog sudarača” (LEP), preteče nedavno sklopljenog, zabeležena su dva događaja za koje se veruje da bi mogli da budu tragovi Higsovog bozona. Nažalost, istraživanja su obustavljena, mašina rastavljena, a sastavljen novi akcelerator (LHC) u kojem će neuhvatljivi – kako se očekuje – ostaviti pokoji otisak zato što će se čestice ubrzavati do većih energija nego ranije. (Higsov bozon mogao bi da se raspada na nekoliko načina, u opticaju je pet.)

Očekivanja su veća: bolji uvid u „tamnu materiju”, antimateriju i moguće skrivene dimenzije u tkanju prostor-vremena. Stiven Hoking se nada otkriću mnoštva antičestica, parnjaka postojećim s druge strane ogledala. Štogod da se odgonetne (ili ne odgonetne), upoznaćemo podrobnije ustrojstvo kosmosa.

A kakve sve to veze ima sa Srbima?

Dve ovdašnje istraživačke družine – jedna iz „Vinče” (predvodnik dr Petar Adžić), druga iz Instituta za fiziku (čelnik dr Dragan Popović) – učestvuju u najzamašnijem naučnom poduhvatu u ljudskoj istoriji.

------------------------------------------------------------------------

Moderna Vavilonska kula

Međunarodna laboratorija (CERN) podseća na Vavilonsku kulu, u kojoj se svakodnevno čuje desetine jezika, iako se zvanično sporazumeva samo na dva – francuskom i engleskom. Smeštena je u oko hiljadu zdanja i u Švajcarskoj i u Francuskoj (nadzemno većinom u prvoj, a podzemno uglavnom u drugoj). Okuplja šest i po hiljada istraživača sa 500 univerziteta iz osamdesetak zemalja koje opslužuje oko tri hiljade stalno zaposlenih.

-------------------------------------------------------------------------------------

Najhladnije mesto na svetu

Za ispunjenje zavetnog cilja ili „svetog grala” nauke valjalo je imati u rukama četiri naj-keca – najveću, nasloženiju, najskuplju i najmnogoljudniju – skalameriju ikad sagrađenu. Graditeljski poduhvat bez premca je okončan, veoma skupocena mašina položena u kružni prsten dužine 27 kilometara na dubini od sto metara. Nekoliko dana ranije otpočelo je hlađenje tečnim helijumom kakvo nigde, ama baš ni u jednom kutku vaseljene, ne postoji: do 270 Celzijusovih stepeni ispod nule (1,8 Kelvinovih), što je veoma blizu apsolutne nule.

Stanko Stojiljković
[objavljeno: 11.09.2008]

Izvor: Politika