Ima da padne neki meteor i sve kompletno da nas sjebe sta mislite o tom scenariju?

Samo bez panike, sutra nece ni sudarati cestice u akceleratoru, samo ce ih vrteti u krug. A i da hoce, jos nece to raditi pri maksimalnim energujama cestica.

ja mislim da su oni to vec odavno obavili i da ce sjutra posto su sve sumirali da bude samo javno predstavljanje rezultata...

Ajde ljudi napljujte sefove,profesore,komsije i onako sutra nepostoji
Ili kao onaj lik u Armagedonu zaduzite se 500.000 jura pa sta bude

evo za sve koji ne znaju prenos je od 9:00 ili 9:30 (nisam siguran) do 11:30 na linku
http://webcast.cern.ch/index.html

Neće biti crnih rupa kraj Ženeve
Danas počinje eksperiment veka - simuliranje Velikog praska
Autor: T. Trikić | Foto:Beta Ap | 10.09.2008. - 06:25

Simulacija Velikog praska, za koji neki govore da nas dovodi na prag najvećeg naučnog otkrića u istoriji, a drugi da je početak smaka sveta, startuje danas u devet časova u Evropskom centru za nuklearna istraživanja (CERN), u podzemnom objektu nadomak Ženeve. Ceo istraživački postupak, koji bi trebalo da otkrije tajne nastanka kosmosa i njegove budućnosti, trajaće oko 15 godina.

Ako sve bude u redu, prvi sudari protona u najvećem akceleratoru čestica na svetu, zvanom Veliki hardonski kolajder, mogu se očekivati najranije 21. oktobra. Eksperiment veka je u poslednje vreme postao predmet žestokih rasprava, pošto su se neki bojali da bi iz njega mogle da se izrode crne rupe, koje će rasti i na koncu progutati Zemlju.
Danas će naučnici svečano pustiti prvi snop protona u počasni krug od 27 kilometara, kaže za „Blic“ dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku u Beogradu, čiji je tim deo armije od 20.000 naučnika angažovanih na projektu.
„Puštanje prvog snopa protona za nas je simbolično važno kao ostvarenje sna koji je ogromna ekipa naučnika sanjala skoro dve decenije, ali neće se dogoditi ništa opasno ni spektakularno, a ponajmanje famozne crne rupe“, objašnjava Popović za „Blic“.
On ponavlja da ni danas, ni u kasnijem toku eksperimenta javnost nema ni najmanjeg razloga za paniku.
Komentarišući pretnje smrću, koji su primili neki naučnici iz CERN upravo zbog navodnog rizika od katastrofe, on kaže da je to posledica straha od nepoznatog.
„Kada je proradio prvi voz, koji se kretao 30 kilometara na čas, pričalo se da zbog tolike brzine sav kiseonik može da ode u zadnje vagone, pa da se putnici u prednjem poguše“, duhovito primećuje naš sagovornik.
Eksperiment, čiji će se početak danas prenositi putem interneta (na adresi http://webcast.cern.ch/index.html), počinje sinhronizovanjem rada svih komponenti Velikog hadronskog kolajdera (LHC) - najpre sedam struktura koje su odvojeno hlađene do temperature 1,7 stepeni više od apsolutne nule. Tako niske temperature su potrebne da bi se smanjio otpor sredine i dala mogućnost protonima da postignu maksimalno ubrzanje, a time i energiju potrebnu za sudar snopova čestica. Sledeća faza je ubacivanje snopa već ubrzanih čestica u akcelerator, gde će biti dovedene do brzine neznatno manje od brzine svetlosti.
„Neka sofisticirana podešavanja su već obavljena u poslednje dve nedelje. Idemo korak po korak. Mnoge stvari naučnici rade prvi put u istoriji i još ne znamo hoće li sve funkcionisati prema napravljenim proračunima“, kaže dr Popović i dodaje da će maksimalna projektovana energija od 14 teravolti biti dostignuta tek 2010.
Planirano je da se 4. oktobra održi dan jednog od četiri detektora, „Atlasa“, na kojem je radio i Institut za fiziku i gde će se 21. oktobra izvesti prvi sudar čestica. Do tog datuma snopovi će biti pušteni u oba smera kružnog tunela, danas u pravcu kazaljke na satu, a kasnije u suprotnom.
Cilj eksperimenta je simuliranje Velikog praska, u uslovima sličnim onima koji su postojali milijarditi deo sekunde posle postanja svemira. Merenja u kolajderu daće šansu naučnicima da predvide dalji tok razvoja kosmosa i pronađu Higsov bozon, česticu koja je ključ za objašnjenje mase i suštine univerzuma, zbog čega je prozvana „Božja čestica“.
„Ako bude sreće, naći ćemo je već 21. oktobra, ali verovatnije je da će to biti kad se postigne maksimalna energija“, kaže dr Popović.
Međutim, Stiven Houking, čuveni fizičar kladio se u 100 dolara da CERN neće uspeti da nađe Higsov bozon.
„Biće mnogo uzbudljivije da ne pronađemo Higsa. To će pokazati da moramo da razmišljamo iznova“, rekao je Houking za Bi-Bi-Si.
„A ja se kladim u 100 dolara da ćemo naći tu česticu i potvrditi standardni model o interakciji čestica, važeću teoriju u fizici“, uzvraća dr Popović.

Paralelni svetovi iz naučne fantastike
Britanski fizičar Stiven Houking ukazuje na to da bi eksperiment mogao doneti drugo važno otkriće: takozvane superpartnere, čestice od kojih se verovatno sastoji misteriozna tamna materija koja drži galaksije na okupu. Fizičari oprezno govore da bi eksperimenti u CERN mogli da ih odvedu naučnofantastičnim putem - do postojanja paralelnih svetova, različitih nivoa egzistencije, povezanih crnim rupama. „Univerzum nema samo jednu istoriju“, objašnjava Houking.

Plan eksperimenta
4. oktobra prezentacija detektora „Atlas“
21. oktobra prvi sudar čestica u „Atlasu“
2010. postizanje maksimalne energije čestica
2028. kraj eksperimenta

Izvor: Blic

Pocelo je pocelo !!!! 

Hawking se okladio da LHC neće ostvariti svoj cilj

UGLEDNI nuklearni fizičar Stephen Hawking se okladio da Veliki hadronski sudarač (LHC), koji se danas pušta u pogon, neće pokazati Higgsov bozon.

>Video: LISA - "kopija" spornog LHC projekta planirana za daleki svemir

Uređaj, čija je izgradnja trajala godinama i koštala oko 9,5 milijardi dolara, će u 9:30 (po našem vremenu u 10.30) službeno pokrenuti u 27 km dugom tunelu na francusko-švicarskoj granici. Ondje je trenutno okupljeno više od 8,000 znanstvenika iz 85 zemalja Europske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN).

Jutros su znanstvenici imali "manjih problema sa strujom" na ubrzivaču, no poručili su da zbog toga neće biti odgađanja pokusa, ni minute. Na CERN-ovim internetskim stranicama kolabirao je izravni prijenos pokusa, jer je zanimanje jednostavno preopteretilo server.

Podsjetimo, riječ je o dosad najjačem ubrzivaču podatomskih čestica koji bi znanstvenicima trebao po prvi put omogućiti da u laboratorijskim uvjetima simuliraju stanje svemira neposredno nakon Velikog praska, odnosno dobiju vrijedni podaci o starosti i strukturi svemira.

Hawking: Mogućnost stvaranja crnih rupa je manja od jedan posto, i brzo će "ispariti"


Pokus se smatra najskupljim, najspektakularnijim i najambicioznijim u povijesti znanosti, ali je i izvor kontroverzni, s obzirom da nekoliko stručnjaka, uključujući profesora Otta Roesslera, smatraju da postoji mogućnost stvaranja crnih rupa koje će progutati Zemlju.

Cijeli projekt, iza kojeg stoji CERN, je zbog toga bio predmet sudskih tužbi koje su ga bez uspjeha pokušale zaustaviti, a znanstvenicima koji u njemu sudjeluju je prijećeno smrću.

Profesor Hawking se, pak, nalazi među većinom koja smatra da od LHC-a ne prijeti ozbiljna opasnost. U intervjuu za BBC je rekao da postoji manje od 1 posto vjerojatnosti da LHC proizvede crne rupe, a ako se one i proizvedu, "isparit" će u djeliću sekunde prije nego što naprave ikakvu štetu.

Umjesto "Božje čestice" dobit ćemo znanje za razmišljanje o paralelnim univerzumima i putovanju kroz vrijeme

Hawking, s druge strane, smatra kako Higgsov boson - ili tzv. "Božja čestica" koji se smatra Svetim gralom suvremene fizike - ipak neće biti pronađena zahvaljujući CERN-ovom pokusu, a tu je tvrdnju potkrijepio okladom od 100 funti.

Ugledni fizičar ipak podržava LHC, smatrajući kako je riječ o projektu koji će opravdati uloženi novac i resurse s obzirom da pruža mogućnost dosada nezamislivog proširenja ljudskog znanja. Hawking je tako rekao da će zahvaljujući pokusu koji započinje sutra znanstvenici moći po prvi put ozbiljno razmišljati o paralelnim univerzumima i putovanju kroz vrijeme - konceptima koji su dosada bili u isključivom domenu znanstvene fantastike.

Devedesetih im je uspjelo stvoriti WWW

Dio stručnjaka vjeruje da, čak i ako LHC doživi neuspjeh, nedostatak očekivanih novih saznanja na polju fizike će biti kompenziran novim dostignućima na polju računalne tehnologije. S obzirom na dosada nezamislive količine podataka koje se trebaju obraditi, CERN-ovi znanstvenici su razvili novu tzv. "LHC mrežu" koja omogućava obradu podataka dosad neslućenim brzinama. Slični CERN-ovi projekti početkom 1990-ih su Timu Berners-Leeju omogućili da stvori sustav danas poznat kao World Wide Web.

Sve je spremno

James Gillies, glavni glasnogovornik CERN-a, kaže da su priče o crnim rupama glupost i da najgore što se može dogoditi jest da se pri punoj snazi akcelerator ošteti samoga sebe.

"U srijedu ćemo početi 'na malo'. Započet ćemo upotrebljavanjem male količine energije, koju ćemo povećavati kako budemo upoznavali stroj", kazao je Giles AP-u. On je, naravno, uvjeren da će pokus uspjeti.


Znanstvenici koji već desetljećima rade na ovom pokusu na vrhuncu su uzbuđenja, jer će divovski akcelerator napokon moći upaliti. Ništa manje uzbuđeni nisu ni mlađi znanstvenici. Katie McAlpine, koja ima 23 godine i radi na CERN-u, čak je napravila rap spot o pokusu, koji je objavila na YouTubeu. Iznenađena je jer je pogledan više od milijun puta. AP-u je rekla da je uzbuđena zbog znanja do kojega će se doći zahvaljujući LHC-u.

Zašto su čestice teške?

Između ostaloga,  taj bi superstroj trebao odgovoriti i na jedno od najbitnijih pitanja s kojim se znanost susreće, a koje je podignuto na novi nivo otkrićem nuklearne energije, odnosno atomske bombe: odakle česticama masa? Nuklearna bomba je, podsjetimo, napravila nesrazmjernu pustoš u odnosu na vlastitu veličinu i to zahvaljujući raspadanjem jezgra atoma radioaktivnih metala od kojih je sačinjena.

Izvor: Index

cak i google zna da je ovo kraj sveta 

To je mali korak za atome, ali veliki za covecanstvo...