hvala na pohvali,ali mozda sto sam nova na forumu pa i nisam puno informisana se tako ponasam,videcemo :-kmozda i ja kasnije krenem stranputicom,u svakom slucaju ti me opomeni ako hoces,svaka dobronamerna kritika je o.k.pozdravljam te :wave:a sada vratimo se temi,zelala bih sto vise da se informisem o stradanju srba

ne shvaćam kao šalu i ne sprdam se sa tim ali me oblije inspiracija kad vidim kako neki koriste to stradanje u promicanju svojih krivih razmišljanja

Nema tu "promocije razmisljanja"
Samo cinjenice.

ma ajde molim te, anea piše na snimci se jasno vidi, ma šta se to jasno vidi? ajde daj lin pa da svi vide kako se to jasno vidi

vidiš mene jebe to "jasno vidi" (a ne vidi se) tim riječima nešto kao da postaje istina

Ne znam o kom linku pricas.
Zamoli nju da ti da taj link pa ces vidieti.
 
Sa onim "Samo cinjenice." mislim da nema mesta off-u 

Na Kosovu od 1999.ubijeno 1.206 ljudi
Petak, 1. septembar 2006. 16:17

Od dolaska medjunarodnih snaga na Kosovo, juna 1999. godine, zabeleženo je skoro 7.000 različitih napada, u kojima je ubijeno 1.206 osoba, mahom kosovskih Srba, za čije stradanje vlasti u Beogradu optužuju kosovske Albance.

Pravosudje na Kosovu je, uz pomoć medjunarodnih i snaga kosovske policije, do danas rasvetlilo mali broj slučajeva.

Medju najdrastičnijim a nerazrešenim slučajevima su ubistvo 14 srpskih žetelaca u selu Staro Gracko kod Lipljana, ubistvo 11 Srba u miniranju autobusa "Niš ekspresa" kod Podujeva, ubistvo tročlane porodice Stolić u Obiliću, dvojice dečaka u Goraždevcu...

Takodje, nerasvetljena su i većina od ubistava osmoro Srba tokom nasilja Albanaca 17. i 18. marta 2004. godine.

Prema podacima vlasti u Srbiji, do izbijanja nasilja u martu pre dve godine na Kosovu je zabeleženo 6.445 napada, u kojima je ubijeno 1.194 ljudi, od kojih 1.166 civila, 24 policajca i četiri pripadnika bivše Vojske Jugoslavije (VJ). U tim napadima ranjeno je 1.312 osoba, a oteto 1.136, od kojih je 1.097 civila, 29 pripadnika MUP-a i 10 pripadnika VJ.

Od ukupno 6.445 napada, 6.378 je na civile, a prema nacionalnosti - 5.863 napada bilo je na Srbe i Crnogorce, 183 na Albance i 332 na pripadnike ostalih nacionalnosti.

Prema podacima MUP-a Srbije, medju 1.166 ubijenih civila najveći je broj Srba i Crnogoraca - 989, 104 su Albanci, a 73 pripadnici ostalih nacionalnosti.

Od ukupno 1.097 otetih civila, 955 su Srbi i Crnogorci, 69 Albanci i 73 pripadnici ostalih nacionalnosti.
U martu je na Kosovu usledilo nasilje Albanaca, u kojem je poginulo 19 civila, medju kojima osmoro Srba. Iz oko 1.000 spaljenih i opljačkanih kuća proterano je 4.000 Srba. Spaljeno je i porušeno 35 pravoslavnih manastira i crkava, medju kojima su i spomenici iz srednjeg veka. Jedan od njih, Crkva Bogorodice Ljeviške stavljena je na listu svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESKO-a.

Nakon relativnog zatišja koje je na Kosovu nastupilo posle martovskog nasilja 2004. godine, napadi na kosovske Srbe su intenzivirani kada je u oktobru 2005. doneta odluka o početku razgovora o budućnosti Kosova i Metohije.

U pokrajini je u tom periodu bilo 186 incidenata, sa tri smrtna slučaja. U tim napadima 20 ljudi je zadobilo teške povrede, prema podacima Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.
Od martovskog nasilja na Kosovu je ubijeno petoro Srba, od kojih tri u periodu kada su otvoreni pregovori Beograda i Prištine u Beču.

Kod Lipljana su ubijeni Milijana Marković i Zlatko Kostić. Na putu za Štrpce iz zasede su ubijeni Ivan Dejanović (25) i Aleksandar Stanković. U tom napadu su teško ranjeni Nikola Dukić i Aleksandar Janković, svi iz Novog naselja kod Lipljana.

Na putu od Zvečana ka selu Žerovnica letos je ubijen Miljan Vesković.

Poslednji incident, za koji kosovske vlasti sumnjiče maloletnog Albanaca A.D. dogodio se prošlog vikenda, kada je od eksplozije bombe u kafiću "Dolče vita" u severnom delu Mitrovice povredjeno devetoro ljudi, medju kojima i jedan britanski policajac, pripadnik UNMIK policije.


          [/b]Izvor[b]:Tanjug

Klina- Bačena bomba na kuću Srbina povratnika

KLINA, 29. DECEMBRA /SRNA/ - Sinoć oko 23.30 časova u Ulici 29. novembra u Klini, u jugozapadnom dijelu Kosova, bačena je bomba na kuću Branka Mazića.

Žrtava i povrijeđenih nije bilo iako se u kući nalazilo četvoro Srba.

"Policija je dobila prijavu da je kuća Mazića kamenovana. Tokom uviđaja na spratu kuće su pronađene dvije neeksplodirane ručne granate, a utvrđeno je i da je jedna granata eksplodirala pričinivši manju materijalnu štetu" - rekao je Srni portparol Kosovske policije Veton Elšani.

On je naveo da je porodica Mazić jedna od prvih povratničkih porodica koja se u Klinu vratila 2002. godine.

Izvor: MTS-Mondo

MASAKAR VOJNIKA U TUZLI, 14 GODINA BEZ KAZNE


IZGINULI PO NAREĐENJU


Više od 200 regruta iz kasarne "Husinska buna " mučki ubijeno prilikom povlačenja u Srbiju • Rodbina još traga za njihovim kostima



- Ko od vojnika opali metak lično ću ga streljati - naredio je svojim vojnicima, 15. maja 1992. godine, tada potpukovnik Mile Dubajić, komadant tuzlanske kasarne "Husinska buna". Gotovo trećina ih je izginula poštujući naređenje komandanta i verujući obećanjima gradonačelnika Tuzle Selima Bešlagića i komandanta Teritorijalne odbrane Envera Delibegovića da će vojnicima JNA biti obezbeđen siguran izlazak i povlačenje ka Majevici-Ugljeviku-Bijeljini-Srbiji.
Dok porodice 200 mučki ubijenih vojnika i danas tragaju za njihovim kostima, vera i nada u pravdu lagano blede.

Napad iz bolnice

Putem kojim je trebalo da prođu pripadnici JNA postavljana su mitraljeska gnezda, "beretke" su se pripremale za krvavi pir, a jedan od najznačajnijih položaja bila je bolnica "Gradina". S prozora bolnice pucano je na vojsku koja je napuštala kasarnu. Pored ove bolnice, udaljenje stotinak metara od kasarne "Husinska buna", "zelene beretke" su, takođe, bile stacionirane i u bolnici za plućne bolesti "Slavinovići". Prema svedočenju medicinskog osoblja srpske nacionalnosti, "beretke" su ispraznile treći sprat bolnice "Slavinovići" i iz nje dejstvovali tokom dobro isplaniranog i pripremljenog masakra nad regrutima JNA.


- U živici pored groblja Trnovac u Tuzli, pre 7 godina, eshumirani su ostaci nagorelih kostiju za koje je DNK analizom utvrđeno da su mogle pripadati više od 30 osoba. Među njima su pronađeni i ostaci butne kosti mog brata Cvijetina Vujanovića. Eto, to sam sahranio od njega u zajedničkoj Spomen-kosturnici na groblju Pučile u Bijeljini - priča Miodrag Vujanović, predstavnik porodica ubijenih u tuzlanskoj koloni. Cvijetin Vujanović izgoreo je u "pincgaueru" sa jasnim oznakama Crvenog krsta, a zajedno sa njim poginuo je i vozač Miroslav Lopatko, golobradi vojnik rodom iz Srbije, koji je bio na redovnom služenju vojnog roka.
- Gostujući, pre petnaestak dana, na bijeljinskoj TV BN Selim Bešlagić je tvrdio da je broj poginulih 46 i da su svi dostojanstveno sahranjeni na tuzlanskom groblju. Besramno laže, dabogda i njega onako sahranili! Postoje očevici, svedoci koji su videli kako su izgorela tela kupili lopatama, a onda konjskim kolima prebacivali na smetlište. Samo manji broj ubijenih zakopan je u jami koja je iskopana bagerom pored groblja Trnovac. Tako se ni životinje ne sahranjuju! - ogorčen je Vujanović.
Porodice poginulih sačinile su spisak od 95 stradalih, koji nije konačan jer su neke od porodica stradalih emigrirale i nisu prijavile njihov nestanak, neki od stradalih su bili samci, a deo porodica s Ozrena i iz Zenice u potpunosti je likvidiran.
Tačan broj vojnika koji je 15. maja 1992. godine trebalo da napusti kasarnu "Husinska buna" u Tuzli nemoguće je utvrditi, a prema slobodnoj proceni preživelih bilo ih je oko 680.

Grob do groba

Na pravoslavnom groblju u selu Crno Blato, desetak kilometara od Tuzle, sahranjeni su četvorica Đurića stradalih u tuzlanskoj koloni. Do Marka Đurića (1936), počivaju njegovi sinovi Zoran (1961) i Milenko (1963) , i bratanac Živko (1968).


- Rok za povlačenje JNA iz BiH bio je 19. maj, pa se vojska povlačila prema kasarnama najbližim granici sa Srbijom. Svaku noć su pristizali novi vojnici iz svih krajeva, da ih je prosto bilo nemoguće evidentirati - objašnjava Slavko Novaković, koji je radio na obezbeđenju tuzlanske kasarne.
Iako su danima posmatrali ukopavanje "zelenih beretki" oko kasarne nadali su se da će biti ispoštovan dogovor komandanta Mileta Dubajića sa gradonačelnikom Tuzle Selimom Bešlagićem, komandantom Teritorijalne odbrane Enverom Delibegovićem, bivšim načelnikom DB Tuzle Mehmedom Bajrićem i radnikom Ministarstva odbrane Muhamedom Žilićem (poslanik SDA u parlamentu BiH), i da će JNA napustiti kasarnu 15. maja u 14.00 časova, evakuišući se u pravcu Skojevska ulica-Brčanska malta-Požarnica-Ugljevik-Bijeljina-SR Jugoslavija.
Radojica Ilić, vojnik po ugovoru, jedan je od onih koji je uspeo da preživi masakr kao invalid druge kategorije.
- Pet dana pre evakuacije počele su ekscesne situacije oko kasarne. "Beretke" su se ukopavale iznad kasarne, pucale su i provocirale. Gledali smo ih kako koriste bolnicu "Gradina" u blizini naše kasarne. Nekoliko dana pred izlazak razgovarali smo sa komandantom i njegovim zamenikom, Miletom Dubajićem i Veljkom Brajićem, koji su nas uveravali da imamo garancije za bezbedan izlazak. I tog dana Bešlagić je Dubajiću garantovao bezbednu evakuaciju, mada nam nije dozvoljen izlazak u željenom pravcu ka Ozrenu i Doboju - svedoči Ilić.
Kolona od približno 150 vozila natovarenih materijalno-tehničkim sredstvima i oko 680 vojnika u dogovoreno vreme bila je spremna za polazak. Ilić se nalazio na čelu kolone, u trećoj pragi, pokvarenoj i prekrivenoj. Kilometar od kasarne, na raskrsnici Skojevske ulice (današnja Ulica Armije BiH) i Brčanske malte dočekala su ih dvojica pripadnika "zelenih beretki" sa puškomitraljezima naredivši im da se vrate nazad.
- Nisu bili spremni za napad, trebalo im je još vremena da se organizuju, pa su nas vratili - jednoglasni su preživeli iz tuzlanske kolone.
- U povratku smo sreli komandanta kasarne Dubajića koji nam je zakazao sastanak u 18.00 časova, na kojem ćemo dobiti instrukcije. Već je nastao haos. Počeli su pucati s brda po vojsci i kasarni. Od povratka u kasarnu, pa sve do 18.00 časova, gledali smo autobuse pune pripadnika "zelenih beretki" kako dolaze iz pravca sela Crno Blato i idu ka Brčanskoj malti. Bili smo svesni šta nas čeka - svedoči Slavko Novaković koji je nekoliko sati kasnije tog istog dana ostao bez desnog oka, leve noge i izrešetanih bubrega.

TV PRENOS ZLOČINA

• Na nenaoružane vojnike pucali iz podruma solitera, stanova, specijalno urađenih vozila, šume, a sve to prenosila televizija "FS-3"




Nakon što je kolona JNA sa Brčanske malte vraćena u kasarnu "Husinska buna", paravojska SDA - "zelene beretke" i muslimanska policija ubrzano su nastavili pripremu masakra. U 18 časova u kasarni je održan novi sastanak komande tuzlanske brigade i komandanta Teritorijalne odbrane Envera Delibegovića.O detaljima dogovora priča tadašnji bezbednjak Slavko Novaković:
- Prisustvovao sam sastanku komandanta Dubajića sa tadašnjim načelnikom tuzlanske TO Enverom Delibegovićem gde je dogovoreno naše povlačenje u pravcu Brčanska malta - Požarnica - Ugljevik - Bijeljina - SR Jugoslavija. S obzirom na to da smo videli šta se sprema izrazili smo bojazan i sumnju u bezbedno napuštanje kasarne, na šta je Delibegović energično reagovao i rekao da će on ići na čelu kolone zajedno sa komandantom Miletom Dubajićem. Tražio sam da njih dvojica idu u sredini kolone kako bi mi bili koliko- toliko zaštićeni, ali je usledilo Dubajićevo naređenje: "Mali i ostali, od vozila do vozila, obavestite da je kretanje u 18.50 časova u napred navedenom pravcu. Mi ničim ne smemo izazvati policiju i teritorijalce, a na čelu kolone nalazićemo se ja i Delibegović".

Oslobođen naredbodavac

U momentu dok je 200 vojnika JNA gorelo kao buktinja, prvih 7-8 vozila, na čelu sa komandantom kasarne "Husinska buna" Miletom Dubajićem i komandantom TO Enverom Delibegovićem, stiglo je u Požarnicu. Odatle je Dubajićev vozač vratio Delibegovića u Tuzlu.


Kada su prva vojna vozila na Brčanskoj malti skrenula levo ka Požarnici, prema svedočenju preživelih vojnika, po koloni je otvorena vatra sa svih strana i iz svih vrsta oružja.
- Pucali su iz podruma solitera, iz stanova, sa punktova koje su postavili, iz specijalno urađenih vozila, iz šume. Kolona je bukvalno gorela. Vozili smo zapaljivi materijal, mine, granate, pa su se kamioni pretvarali u buktinje u kojima su goreli vojnici - priseća se Novaković, koji se posle 61 dana probudio na VMA u Beogradu, bez oka i noge, teško oštećenih bubrega.
Tuzlanska televizija "FS-3" direktno je prenosila ceo tok maskra vojnika, a reporter s lica mesta bio je Salih Brkić.

Dokazi

Centar Javne bezbednosti Bijeljina podneo je Tužilaštvu BiH, 18. jula 2005. godine, dopunu Izveštaja krivičnog predmeta "Tuzlanska kolona". Pored već osumnjičenih devet lica prijavljeno ih je još 27 od kojih za 7 lica postoji sumnja da su odgovorni za genocid, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika i ratni zločin protiv ratnih zarobljenika. Prijavljena su i tri lica zaposlena u bolnici 'Gradina' zbog sumnje da su kršila pravila međunarodnog humanitarnog prava i pravila medicinske etike prema ranjenicima, ratnim zarobljenicima i bolesnicima - civilima srpske nacionalnosti.
Izvještaj je sačinjen na 67 stranica i 116 izjava svedoka. U predmetu je dostavljeno 1.079 stranica dokaznog materijala.



Nenaoružanim vojnicima nije bilo spasa. Poštovali su dogovor, pa u njihovim puškama nije bilo municije. Tela su im se pretvarala u buktinje.
- Teže su mi rane u duši od ovih fizičkih. Gazili smo po deci, vojnicima koji su došli iz Niša, Kragujevca, Pirota, Prištine da odsluže dug otadžbini. Padali su po ulici kao snoplje, a mi smo ih gazili. Svako ko je pokušao pomoći nekom od njih i sam je stradao ili je ranjen. Pokušao sam pomoći dečaku koji je ležao pored kamiona, ali sam pogođen u stomak, obe ruke i nogu. Vojnik do mene povukao me nazad u kamion, a naša sreća je bila što vozač nije pogođen - priseća se Radojica Ilić jednog od najstravičnijih zločina u BiH.
Dugih 14 godina porodice nastradalih i preživelih iz tuzlanske kolone nadaju se bar početku suđenja za ovaj zločin. Umesto očekivane pravde, suočeni su sa prebacivanjem predmeta od suda do suda, dok Tuzla praznuje 15. maj kao dan oslobođenja.




Predmet "Tuzlanska kolona" formiran je u Vojnom tužilaštvu u Beogradu. Skupljena je obimna dokumentacija i veliki broj izjava na osnovu kojih je, marta 1995. godine, podneta krivična prijava i raspisana poternica protiv 59 naredbodavaca i izvršilaca masakra. Četiri godine kasnije optužnica je predata Tribunalu u Hagu, odakle je nakon 6 godina vraćena Okružnom tužilaštvu u Bijeljini. Haški tribunal dao je saglasnost za podizanje optužnica protiv četiri osobe bošnjačke nacionalnosti, osumnjičene da su 15. maja 1992. godine počinile ratni zločin u Tuzli.
Predmetom se 2005.godine bavilo i Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu.
- Rezultati istrage do sada pokazuju da se ono što zna javnost, doduše, u manjem obimu, zaista i dogodilo. Mučenje se svodilo na nečovečno postupanje prema zarobljenicima. Sekli su im pojedine delove tela, ispaljivali maneverske metke u anuse, tako da su umirali u velikim mukama - saopšteno je tada iz Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu i potvrđeno da je u koloni je poginulo oko 200 starešina i vojnika, dok je 140 zarobljeno i na najsuroviji način mučeno. Samo mesec dana nakon ovog saopštenja beogradsko Tužilaštvo je najavilo da će "predmet će biti procesuiran u BiH, jer se rat tamo dogodio i tamo su eventualni počinioci".
U bijeljinskom Okružnom tužilaštvu trebali su biti saslušani nekadašnji komandant tuzlanske TO Enver Delibegović, njegov saradnik Faruk Prcić, bivši policijski komandant Mehmed Bajrić i komandant paravojne jedinice Muhamed Brkić, za koje je Haški tribunal dao zeleno svetlo za nastavak istrage i podizanje optužnice. Njihovo saslušanje je odloženo jer je zatraženo zvanično mišljenje Tužilaštva BiH. Predmet je, 25. januara 2005. godine, iz Okružnog tužilaštva u Bijeljini prosleđen Tužilaštvu BiH, tužiocu Mirsadu Striki.
Porodice stradalih u Tuzlanskoj koloni veruju da ovaj predmet još uvek stoji u nekoj fioci Tužilaštva BiH, kao i mnogi drugi predmeti o zločinima nad srpskim stanovništvom.

Za organizaciju i izvodjenje napada na tuzlansku vojnu kolonu osumnjiceni su sledeca lica:

1. Beslagic Selim, gradonacelnik Tuzle,
2. Hadzic Izet, predsjednik okruga Tuzla,
3. Delibegovi' Enver, komandant opstinskog staba Tuzla,
4. Bajric Mehmed zvani Meso, nacelnik centra bezbjednosti Tuzla,
5. Zzilic Mehmed zvani Zila,
6. Zaimovic Sher, rukovodilac "Patriotske lige" u Tuzli i organizator privatnih zarvora za Srbe,
7. Prcic Faruk, direktor Rudarskog instituta u Tuzli,
8. Rancic Hazim,nacelnik CSB Tuzla,
9. Knez Zeljko, bio potpukovnik u JNA,
10. Dervisevic Hamza iz Tuzle,
11. Pavlovic Ado rodjen 1970. u Tuzli, ulica Mahmuta Busatlije,
12. Pavlovic Jasmin iz Tuzle, ulica Mahmuta Busatlije,
13.Okanovic Suljo, bivsi vozac gradskog saobracajnog u Tuzli, iz Tuzle, ulica Dojccica Lukica,
14.Okanovic Ismet,
15. Dedic Muhamed iz Tuzle, komandir odjeljenja stanice milicije u Tuzli,
16. Hamzic Hamza, bivsi pripadnik drzavne bezbednosti u Tuzli,
17. Pjanic Mefrudin iz Tuzle,
18. Pjanic Mirsad iz Tuzle,
19. Bekic Cusa iz Tuzle,
20. Blagojevic Zoran iz Jasenica, sa prebivalistem u Tuzli,
21. Bassic Galib, aktivni milicioner u Tuzli,
22. Zlatanovic Jasmin, zamjenik nacelnika SUP-a Tuzla, sef kriminalisticke sluzbe,
23. Alilovic Cazim iz Tuzle, ulica Vjekoslava tanjica broj 62.,
24. Chehajic Musto iz Plana kod Tuzle,
25. Ssepic Kame iz Tuzle, vlasnik privatne prodavnice auto dijelova u selu slavinovici kod Cesme,
26. Brcvanovic Juro iz Krizana kod Tuzle,
27. Bukovic Jakub iz sela Slavinovica kod Tuzle,
28. Djug Kemal iz Tuzle,
29. Sehovic Mirha iz Tuzle, snaha od doktora Sehovica,
30. Fazlic Munivera iz Tuzle, supruga doktora Fazlica,
31. Bajic Osman, bivsi potpukovnik JNA saobracajne sluzbe,
32. Shadic Azim iz Tuzle,
33. Sharic Hamza, bivsi porucnik JNA,
34. Sharic salih, bivsi zastavnikJNA i upravnik pekare u Tuzli,
35. Shljivic Asim,
36. Delic Sead, bivsi major JNA,
37. Zulic salih, porucnik u rezervi,
38. Delibegovic Mirsad, stariji vodnik u rezervi,
39. Brkic Muhamed, clan kriznog staba SJB u Tuzli,
40. Nikolic Budimir, clan kriznog staba SJB u Tuzli,
41. Jurisic Ilija, clan kriznog staba SJB u Tuzli,
42. Badza Djordje, bivsi porucnik jNA, nacelnik tehnicke sluzbe u 2. korpusu A BiH,
43. Livadic Nihad, bivsi porucnik JNA, nacelnik bezbjednosti u Tuzli,
44. Vidic Mladen, bivsi porucnik JNA, komandir specijalne manevarske brigade MUP-a za napad na kolonu, pripadnik 115. brigade Hrvatskog vjeca odbrane- Zrinjski u Tuzli,
45. Pekaric Kadro, milicioner, komandir interventnog voda manevarske cete MUP-a za napad na kolonu,
46. Gligoric Sime Slavko, bivsi potpukovnik JNA, rodjen u Srpcu 1942., zamjenik komandanta logisticke baze u Tuzli,
47. Krasnici Halila Agim, bivsi kapetan 1. klase JNA, rodjen 1956. u Peci, sada u 2. Korpusu A Bih,

48. Gashi Alije Damir, bivsi stariji vodnik JNA rodjen 1956. u Srbici, komandanr minobacacke baterije u 2. korpusu armije BiH,
49. Zrimic Jakova Mato, rodjen 1963. u Djakovu, Hrvat, stariji vodnik u JNA,
50. Beganovic Mustafa, bivsi kapetan 1. klase JNA,
51. Bjedic Mahmut, kapetan 1. klase u rezervi,
52. Mot Neda, snajperista A BiH,
53. sin Jukic Mije, snajperista A BiH,
54. kci Jukic Mije, snajperista A BiH,
55. kci Zzaric Zivana, snajperista A BiH iz Pozarnice,
56. Bajrica Sadija, snajperista A BiH,
57. Salkovic Nedzad, pjevac,
58. Kolar Ivan, bivsi podoficir JNA,

Za gore navedene postoji osnovana sumnja da su pocinili krivicno djelo genocida iz clana 141. KZ SRJ, u sticaju sa krivicnim djelom ratnog zlocina protiv civilnog stanovnistva iz clana 142. KZ SRJ, ratnog zlocina protiv ranjenika i bolesnika iz clana 143. KZ SRJ i ratnog zlocina protiv ratnih zarobljenika iz clana 144. KZ SRJ u vezi sa clanom 145. stav 1. KZ SRJ i napad na vojno lice u vrsenju sluzbe iz clana 206. stav 4. u vezi stava 1. KZ SRJ.

ALIJA NAREDIO ZLOCINE

Haski tribunal poceo je, doduse, stidljivo, da se interesuje za genocid nad Srbima u Sarajevu ali tek ce vreme pokazati da li su i koliko su haski krojaci pravde zainteresovani za njihovu sudbinu koje su muslimani, u reziji Izetbegovica, likvidirali na najmonstruozniji nacin.

Izetbegovicevi saradnici optuzuju svog sefa za ratne zlocine nad Srbima u Sarajevu

Zlocine nad sarajevskim Srbima u minulom ratu nisu izvrsili samo koljaci iz Desete brdske brigade kojom je komandovao zloglasni Musan Topalovic Caco, vec i pripadnici mnogih drugih jedinica i razularenih formacija, a za sve to je znao Alija Izetbegovic koji sada nevesto pere ruke - tvrdi vise bivsih i sadasnjih bliskih Izetbegovicevih saradnika kao i veci deo sarajevske stampe koja o tome ovih dana nasiroko pise. Kako pise sarajevski nedeljnik "Svijet" Caco je bio najveci Izetbegovicev mijenik, on je od Dede (tako je Caco zvao Aliju) direktno dobijao naredjenja i savesno ih izvrsavao.

"Predsednik ga je (Cacu, naravno) u pocetku zvao "sine Musane", a on njega Dedo, pise dalje "Svijet" opisujuci u nastavku detaljno sta se dogadjalo onog dana kada je Caco likvidiran. Na dan kad se odvijala akcija u kojoj je Caco ubijen, kazu da je do kraja trazio da se cuje sa predsjednikom, a da su mu posljedne rijeci bile: "Sta ti je ovo trebalo, Dedo?"

Ponovo se oglasio i bivsi komandant Glavnog staba Armije BiH Sefer Halilovic tvrdnjom:

"Moram priznati da sam od samog starta znao za kontakte koje su pojedini komandanti imali sa Izetbegovicem, sto direktno, sto preko Bakira (Izetbegovicevog sina), sto preko Harisa Lukovca… Dakle, deo starjesina iz nekoliko manjih jedinica svoje su izvjestaje uglavnom slali samo predsjedniku i tvrdili su da iz kabineta dobijaju zadatke".

Takodje, Halilovic je jos ranije optuzio Izetbegovica da je znao i za zlocine koje su muslimani izvrsili protiv hrvatskog civilnog stanovnistva na Grbavici i Uzdolu, kao i da je Izetbegovic stao u zastitu pocinioca tih zlocina. Sarajevski "Dani" kao i "Slobodna Bosna" tvrde da su ovi zlocini pocinjeni nad Srbika, i da je stradalo nekoliko hiljada neduznih srpskih civila. To je bila "najpoznatija javna tajna". Izetbegovic je u svakom trenutku znao sta se dogadja. "Postojao je plan o eliminisanju nemuslimanskog stanovnistva iz Sarajeva, a njegov idejni tvorac je visoki funkcioner SDA. Broj ubijenih nikada se nece saznati jer su jos 1993. tela ubijenih posipali kiselinom, neka spaljivali, a neka su ubacivali u velike vojnicke masine za pranje vesa i na taj nacin ih se resavali. Ali, najlakse je da se ode na sarajevska groblja i pogleda koliko ima nadgrobnih ploca na kojima pise N.N." - tvrde ova dva sarajevska nedeljnika, isticuci da je isto tako javna tajna da je i Caco ubijen po nalogu Izetbegovica, kako Caco ne bi dosao pred sud i "propevao" po cijem nalogu i u cijoj reziji su ovi zlocini izvrseni.

Pocinjene zlocine na savest Izetbegovicu stavlja i bivsi sef Sluzbe drzavne bezbednosti u Sarajevu Munib Alibabic koji kaze da je znao za zlocine u Sarajevu pocinjene 1992. i 1993. godine. Kaze da ga je o tome, kao i najvisi drzavni vrh, informisao sef armijske bezbednosti Muslimovic. Medjutim, kada je o tome progovorio 1996. u jednom sarajevskom listu, Alibabica je ostro napao nedeljnik "Ljiljan" ciji glavni urednik je tada bio Izetbegovicev prijatelj sa robije Dzemaludin Latic. Oni koji su to pisali, odnosno koji su napadali Alibabica sto je sve to obelodanio, kasnije su se Alibabicu pravdali tvrdeci da su morali jer "tako je nalozeno iz predsednikovog kabineta". Medjutim, zakljucuje Alibabic, osim Izetbegovica o ovome imaju sta da kazu i clanovi bivseg predsednistva Ejub Ganic i Nijaz Durakovic, kao i Haris Silajdzic i Edhema Bicakcic koji su se tada mnogo pitali.

Ponovo se ovim povodom oglasio i Mirko Pejanovic koji je, kao kaze, kao tadasnji clan Predsednistva BiH i predsednik Saveta za zastitu ustavnog poretka citavu stvar stavio na dnevni red jedne od sednica Saveta za koju je dozvolio da bude otvorena za javnost. "Mogu sada jos kazati da sam tada bio kritikovan od predsednika Izetbegovica i Ganica zasto sam bez sirih konsultacija ovu sednicu ucinio javnom", dodao je Pejanovic uz tvrdnju da je jos tada imao utisak da predsednik Izetbegovic nesto taktizira.

Nijaz Durakovic koji je u oktobru 1993. Postao clan predsednistva BiH, takodje, tvrdi da su nadlezne drzavne institucije znale za brojne zlocine nad Srbima. On je ispricao jos kako je tada dao intervju jednom novinaru, Srbinu iz Zavidovica, koji je dan kasnije ubijen, zbog cega je on tada navodno, "bio revoltiran" i kasnije se "intersovao za taj slucaj". Ali, kako kaze, uvek su mu kada je pitao o tome odgovarali da je "istraga u toku", kao sto su odgovarali i Pejanovicu kada je trazio konkretne izvestaje o konkretnim slucjevima. Medjutim, morbidan je zakljucak Durakovica koji sada ponasanje tih istraznih organa opravdava njihovom "neazurnoscu" sto je, kako kaze, i danas problem mnogih institucija.

”REPUBLIKA": PRIZNANJE ALIJE IZETBEGOVICA

RIM, 1. decembar (Tanjug) - Italijanski dnevnik "Republika" prenosi danas izjavu predsednika troclanog Predsednistva Bosne i Hercegovine Alije Izetbegovica da su "muslimanski vojnici cinili ratne zlocine tokom rata u Bosni". Prema izvestajima agencija, Izetbegovic je to izjavio u subotu, na jednom skupu bosanskih intelektualaca u Sarajevu. Medjutim, sudeci po pisanju "Republike", Izetbegovic umanjuje broj zrtava i tvrdi da "muslimanski vojnici mozda imaju na savesti stotinu mrtvih" sto je, po njemu, "bilans dogadjaja u Kazanu, Chelebicima, Bugojnu i Grabovici".

Prema podacima koje je predsednik Srpskog gradjanskog veca Mirko Pejanovic izneo u nedavnom intervjuu sarajevskom mesecniku "Dani", samo u Sarajevu je tokom rata ubijeno izmedju dve i tri hiljade Srba. Kako navodi "Republika", Izetbegovic je, priznajuci da je "bilo ubistava", iskljucio svaku mogucnost da su masakri ucinjeni na zahtev bosanske vlasti. "Republika" prenosi i Izetbegovicevu izjavu, datu na istom skupu, da se nece ponovo kandidovati za clana Predsednistva Bosne i Hercegovine.

Izvor: usde-klanje srba u sarajevu

Priština: Opljačkana crkva Svetog Petra i Pavla

PRIŠTINA, 9. JANUARA /SRNA/ - Nepoznata lica obila su crkvu svetog Petra i Pavla u selu Brnjica kod Prištine.

"Pretprošle noći na crkvi je razbijen prozor sa sporedne strane kroz koji su kriminalci ušli a potom iz crkve odneli novčani prilog skupljen za badnje jutro i Božić. Odneseno je i više fresaka iz crkve", kaže za Srnu predsjednik ovog sela Dragi Đorđević.

On navodi da je Kosovska policijska služba /KPS/ juče popodne izvršila uviđaj i pokrenula istragu.

Ova crkva je već drugi put obijena u posljednja dva mjeseca. Prethodni put sa crkve je odnesen dio zvona tzv. klepalo.

Izvor: RTRS