Stradanje Srba :: Srpski Nacionalisticki forum

Ubijanje Srba u Srebrenici

I u ovom broju “Koreni” nastavljaju seriju ekskluzivne dokumentacije srpskog stradanja u Bosni i Hercegovini tokom proteklog rata, koju je sakupio Milivoje Ivanisevic iz beogradskog Centra za istrazivanje ratnih zlocina nad Srbima u Bosni. S obzirom da se Srebrenica smatra iskljucivo muslimanskim stratistem, ovi podaci o srpskom stradanju u opstini Srebrenica su ne samo znacajni, nego i mahom odavno poznati, ali ne u detalju. Naravno, i nazalost, ovo je samo jedan mali uvid u zlocine koji su pocinjeni nad Srbima u okolini Srebrenice 1992/93. godine kada je tu po nekim procenama ubijeno izmedu 1.200 i 1.500 Srba.

Osmace

U blizini ovog muslimanskog sela opstine Srebrenica postavljena zaseda 7. maja 1992. na lokalnoj saobracajnici Srebrenica-Skelani-Bajina Basta. Tom prilikom sacekano i unisteno teretno motorno vozilo u kome se nalazilo vise civilnih lica srpske nacionalnosti koja su se pred najezdom muslimanskih oruzanih formacija iseljavala preko sela Cicevac u Skelane i dalje u Bajinu Bastu i Srbiju. Zasedu postavili pripadnici lokalnih muslimana svrstani u jedinice Armije BiH.

Ovo je i prvo kolektivno stradanje Srba u srebrenickoj opstini i prva zaseda u kojoj je u ovom delu Podrinja ubijeno vise lica. Tu praksu muslimani ce nastaviti i trajace sve vreme rata. U srebrenickom kraju do proleca 1994. gotovo jedna trecina ukupnih srpskih zrtava stradalo je u zasedama i iznenadnim prepadima iz skrivenih muslimanskih busija. U zasedama su sacekivani srpski prolaznici i vozila i taj nacin ubijanja pretvorio se vremenom u neku vrstu muslimanske specijalnosti. To je za napadace i najbezbedniji nacin oruzanog obracuna sa onim koga zele ubiti. Rizik za vlastiti zivot je minimalan, a to je i najvaznije.

Zrtve: 1) Milojka (Slavko) Mitrovic, 1953; 2) Radosava (Milovan) Stjepanovic, 1956; 3) Nebojsa (Radomir) Doric, 1966; 4) Zoran (Obren) Vukosavljevic, 1970; 5) Simo (Manojlo) Tanasijevic, 1952; 6) Milivoje (Bogdan) Ilic, 1962. i 7) Danilo (Radomir) Petrovic, 1961.

Mede

Selo u opstini Srebrenica sa dosta izmesanim stanovnistvom, ali i znatnom srpskom vecinom koja je uglavnom koncetrisana u nekoliko srpskih zaselaka sela Mede (u selu ukupno Srba 130, muslimana 87), potom sela Osredak (Srba 195), Viogor (Srba 99, muslimana 32) i Orahovica (Srba 334, muslimana 91) sa brojnim srpskim zaseocima kao sto su Karno, Cumovici (20 srpskih kuca), Crni Vrh, Sjemovo (8 ), Rovici (7), Dolovi (8 ), Borovac (3), Stop (5), Jeremici (8 ), Orovica (5), Poretak (5), Jadar (3), Bujakovici (2), Kiprova ( 7), Stopovi (4), Jasik (3), Bibici (10), Bojna (5), Debelo brdo (4), Kovacice (10), Sarici (6), Kozilje (7), i dr. napadnuti 15. maja 1992. u ranim jutarnjim casovima pred svitanje. Pre toga u nekoliko navrata vodeni bezuspesni razgovori o mirnom suzivotu. Muslimanske pregovarace iz okolnih sela najcesce predvodili milicioneri Hakija Meholjic i Naser Oric. Kada je Srbima izgledalo da je dogovor ostvaren muslimani, pod izgovorom da traze skriveno oruzje i radio-stanicu, iznenada napali i zaposeli navedena srpska naselja.

U napadu ucestvovali pripadnici Armije BiH regrutovan u okolnim muslimanskim selima. U zaseocima Cumovici i Rovici, na prevaru uhapsen znatan broj mestana srpske nacionalnosti. Oni su delom razmenjeni 10. juna 1992, a delom sprovedeni u zatvore u Srebrenici. Sve sto je u navedenim selima i zaseocima bilo srpsko, pocevsi od pokucstva, bele tehnike i stoke, do temelja je opljackano, a potom spaljeno i razoreno.

Zrtve: 1) Petrija (Simo) Andric,1932; 2) Milojko (Milovan) Gagic, 1947; 3) Radivoje (Dorde) Subotic, 1954; 4) Vojislav (Simo) Duric,1930. i njegov nepokretni sin 5) Novak (Vojislav) Duric, 1955; 6) LJubica (Drago) Gagic, 1950. podlegla torturi u srebrenickom zatvoru; 7) Krsto (Radovan) Petrovic, 1938; 8 ) Jevtic (Cvijan) Radivoje-Raco, 1959.

Oparci

Srpski zaselak muslimanskog sela Brezovice, opstina Srebrenica, u kome muslimani vec duze vremena cine vecinsko stanovnistvo (Srba 64, muslimana 462). Stanovnici ovog srpskog zaseoka napadnuti su 1. juna 1992. od svojih suseda iz samog sela Brezovice, kao i naoruzanih mestana iz okolnih muslimanskih sela srebrenicke i bratunacke opstine, boraca Armije BiH.

U ovom napadu ubijeno je sest starijih mestana srpske nacionalnosti koji nisu mogli ili nisu hteli da napuste svoje domove. Sve srpska imovina u selu je opljackana, a 22 kuce spaljene i unistene. Imovinu i stoku zaseoka Oparci razneli su u svoja domacinstva muslimanske porodice iz sela Brezovice: zene, deca i roditelji boraca koji su izvrsili napad. Ostatak imovine, zgrade i ostali objekti, razoreni i spaljeni.

Zrtve: 1) Ilic (Dragutina) Dragic, 1939; 2) Ilic (Momcila) Ratko, 1942; 3) Ilic (Momcila) Ugljesa, 1939; 4) Petrovic (Cvijetin) Zivojin, 1917; 5) Petrovic (Drago) Milorad, 1923. i 6) Petrovic (Drago) Dikosava, 1932. Neke od navedenih zrtava su ubijene na najsuroviji nacin.

Obadi i Spat

Obadi (Hrvata 3, muslimana 135, Srba 684) i Spat, cisto srpski zaselak pretezno muslimanskog sela Sase (muslimana 449, Srba 78 ) u srebrenickoj opstini. Ceo taj kraj, a pogotovo selo Sase cuveno je i poznato kao starorimski i srednjeovekovni srpski rudnik olova i srebra. Napad na ova dva naselja 8. juna 1992. izvrsili muslimani, pripadnici “Zelenih beretki” i “Patritske lige”, odnosno Armije BiH, dobrovoljci iz okolnih muslimanskih sela: Skenderovici, Mocevici, Likari, Stozersko, Potocari, kao i iz samog grada Srebrenice. U napadu je, pored velikog broja izbeglih i ranjenih mestana, poginulo i pet mestana koji su pokusali da odbrane svoje porodice i svoja imanja. Sva srpska imovina u ovim mestima opljackana, razorena i spaljena.

Zrtve: 1) Mirko (Ilija) Petrovic, 1964; 2) Drago (Zivko) Simic, 1949; 3) Slavko (Stanislav) Avramovic, 1971; 4) Srecko (Drago) Spajic, 1928; 5) Miladin (Bogdan) Cvjetinovic, 1936; 6) Dostana (Momir) Cvjetinovic, 1930; 7) Milovan (Andelko) Grujicic, 1943; 8 ) Milenko (Dragoslav) Stjepanovic, 1944; 9) Ilija (Jovan) Zekic, 1955.

Ratkovici

Za lokalne uslove u opstini Srebrenica dosta veliko cisto srpsko planinsko selo (Srba 338 ), kao i mali srpski zasoci Ducici, Dvorista, Racici i Polimci iznenada napadnuti u ranim jutarnjim casovima u nedelju 21. juna 1992. Napad izvrsen iz okolnih muslimanskih sela i zaselaka: Poznanovici (muslimana 444), Dedici, Podkorijen, Osmace (Srba 6, muslimana 924), Mocevici (Srba 58, muslimana 319) i Stozersko.
Tom prilikom Ratkovici i pomenuti okolni srpski zaseoci opljackani od strane napadaca i clanova njihovih porodica. U okolna muslimanska sela preneto sve sto se moglo preneti: od pokucstva do stocnog fonda. Ostalo razoreno i spaljeno. Mestani koji nisu mogli da se sklone na slobodnu srpsku teritoriju bili su pobijeni. Ovaj, po svemu sudeci, prethodno dobro pripremljen napad izvrsili naoruzani muslimani regrutovani sa podrucja srebrenicke, bratunacke i okolnih opstina, pripadnici tzv. Zelenih beretki, odnosno Armije BiH.

Od napada 21. juna 1992. u opustosenim Ratkovicima i okolnim srpskim zaseocima nema uslova za zivot. Preuzimanje tela srpskih pokojnika, njihova identifikacija i sahrana, obavljeni tek nakon skoro godinu dana u Fakovicima 17. maja 1993. u prisutvu dr Zorana Stankovica, uglednog strucnjaka Vojno medicinske akademije iz Beograda.

Zrtve: 1) Bogicevic (Vojislav) Obren, 1932; 2) Stanojevic (Vladislav) Stanimir, 1949; 3) Stanojevic (Rado) Desanka, 1923; 4) Stanojevic (Todor) Nikola, 1958; 5) Stanojevic (Milorad) Radenko, 1940; 6) Duric (Luka) Vidosava, 1930; 7) Rankic (Obrad) Vidoje, 1928; 8 ) Rankic (Obrad) Milutin, 1944; 9) Rankic (Obrad) Ranko, 1933; 10) Maksimovic (Filip) Vinka, 1927; 11) Maksimovic (Milorad) Radomir, 1942; 12) Milanovic (Risto) Cvijeta, 1925; 13) Pavlovic (Milorad) Novka, 1945; 14) Prodanovic (Drago) Zora, 1941; 15) Prodanovic (Petar) Zivan, 1966; 16) Pavlovic (Joso) Milovan, 1919. i 17) Jakovljevic (Stojan) Milan, 1920.

Neke od zrtava su spaljene u svojim kucama, a neke zaklane. Slika Dobrile Prodanovica, koja u rukama drzi lobanju svog pokojnog sina Zivana, prilikom sahrane u Fakovicima, obisla je svet i objavljena u mnogim domacim i stranim medijima. Ratkovici su trajno napusteni.

Magudovici, Kaludra i Bradevina

Brdsko-planinska naselja u opstini Srebrenica, zaseoci ranije spaljenih i unistenih srpskih sela Ratkovici i Radosevici, pretrpeli su muslimanski napad i pustosenje 27. juna 1992. u prepodnevnim casovima. I ovom prilikom napad su izvrsile iste vojne formacije lokalnih muslimana svrstane u tzv. Zelene beretke, odnosno jedinice Armije BiH. Srpsko stanovnistvo ovih naselja spas naslo u napustanju svojih ognjista. Pa i pored toga na veoma surov nacin, uglavnom hladnim oruzjem, ubijeno, u stvari masakrirano, vise civilnih lica srpske nacionalnosti. Srpsku imovinu i ovog puta opljackali muslimani iz okolnih sela, ustvari porodice napadaca, a ono sto nisu mogli odneti spalili i razorili.

Zrtve: 1) LJubisa (Predrag) Gajic, 1965; 2) Stojan (Stevan) Stevanovic, 1939; 3) Novica (Vitomir) Stevanovic, 1951; 4) Vladimir (Obrad) Pavlovic, 1948; 5) Slavko (Milisav) Petrovic, 1946; 6) Obradin (Rade) Jovanovic.

Brezani

Jedno od vecih brdsko-planinskih, starih i poznatih srpskih sela u srebrenickom kraju koje je stradalo i u oba prethodna svetska rata, pogotovo za vreme NDH i nemacke okupacije (Srba 271, muslimana 5) napadnuto pred samo svitanje 30. juna 1992. oko 4 casa od pripadnika oruzanih formacija, jacine hiljadu boraca, Armije BiH regrutovanih u srebrenickoj i susednim opstinama i tom prilikom na veoma surov nacin, tupim predmetima, nozevima i ostalim hladnim oruzjem, u toku borbi i posle osvajanja, ubijeno devetnaest mestana srpske nacionalnosti. Zrtve napada uglavnom starije osobe i zene, mestani koji su ostali u selu da koliko-toliko cuvaju i hrane stoku i odrzavaju kuce, kao i njihovi malobrojni branioci, mladi i lose naoruzani, stanovnici Brezana. Pokretnu imovinu (pokucstvo, belu tehniku, 4 traktora, 17 kosacica i dr.) i stocni fond (118 krava, 18 pari volova, 147 junadi, 236 ovaca, 11 konja) muslimanski navodni civili (zene, deca i starci) okolnih sela, koji su od pocetka akcije aktivno ucestvovali u napadu, opljackali i preneli u svoja domacinstva. Posle pljacke spalili sve nepokretne objekte: 64 stambene i preko 87 pomocnih zgrada. Tela pokojnika, srpskih zrtava Brezana, dugo su ostala nesahranjena i nedostupna porodicama.

Zrtve: 1) Petrovic (Dole) Radovan, 1923; 2) Novakovic (Rade) Milos, 1956; 3) Lazic Dostana, 1919; 4) Jovanovic (Cedo) Obren, 1927; 5) Lazic (Pavle) Vidoje, 1937; 6) Lazic (Pavle) Kristina, 1935; 7) Dragicevic (Ilija) Milenko, 1974; 8 ) Josipovic (Milenko) LJubomir, 1977; 9) Krstajic (Vlado) Milos, 1937; 10) Krstajic (Vlado) Pero, 1935; 11) Milosevic (Luka) Stanko, 1900; 12) Milosevic (Milovan) Vidoje, 1974; 13) Mitrovic Stanko, 1900; 14) Mitrovic (Milivoje) Stanoje, 1963; 15) Rankic (Miko) Milisav, 1947; 16) Rankic (Milisav) Dragoslav, 1974; 17) Rankic (Milisav) Mirko, 1972; 18 ) Stevanovic (Radisav) Milomir, 1946. i 19) Stjepanovic (Stjepana) Dragan, 1961.

Krnjici

Neveliko planinsko selo opstine Srebrenica u kome je srpsko stanovnistvo oduvek imalo apsolutnu vecinu (muslimana 11, Srba 114), napadnuto, opljackano i unisteno 5. jula 1992. od strane pripadnika Armije BiH sa podrucja Srebrenice i muslimanskih sela okolnih opstina. U napadu i pljacki aktivno ucestvovali tzv. civili, zene, deca i starci, mestani susednih muslimanskih sela. Tom prilikom, u najvecem broju slucajeva, na svirep nacin ubijeni i masakrirani mnogi branioci sela i clanovi njihovih porodica srpske nacionalnosti. Stoka, zivina, pokretna imovina i poljoprivredne alatke opljackani i preneti u muslimanska sela, a nepokretna imovima: zgrade, ambari, stale i ostalo razoreni i popaljeni.

Zrtve: 1) Lazarevic (Spasoje) Boban, 1965; 2) Jovanovic (Nedeljko) Sredoje, 1947; 3) Jovanovic (Borislav) Miroslava, 1939; 4) Dimitrijevic (Milos) Dragutin, 1961; 5) Trimanovic (Petko) Rade, 1958; 6) Aksic (Novak) Srpsko, 1972; 7) Maksimovic (Mirko) Rados, 1968; 8 ) Maksimovic (Risto) Milenko, 1942; 9) Milosevic (Ostoja) Milos, 1961; 10) Milosevic (Zoran) Nebojsa, 1975; 11) Micic Milja; 12) Paraca Vaso, 1912; 13) Simic (Marko) Ilija, 1912; 14) Simic (Milisav) Veljko, 1953; 15) Vladic (Petar) Vlajko, 1934. i 16) Vujic Soka, 1930.

Sase i Zalazje

Cisto srpski zaselak za ovdasnje lokalne, brdsko-planinske, uslove dosta velikog sela Obadi pripadaju opstini Srebrenica, istovremeno su napadnuti od muslimanskih snaga iz Srebrenice na pravoslavni praznik, Petrovdan, 12. jula 1992. Napad na ova sela izveli pripadnici Armije BiH, uglavnom dobrovoljci iz muslimanskih sela ovog kraja. Zalazje je unisteno do temelja. Stradali su gotovo podjednako i branioci i njihovi najblizi rodaci i prijatelji koje su, uz pomoc malog broja dobrovoljaca, pokusali da odbrane svoje porodice i imanja. U vise porodica (Jeremic, Vujadinovic, Rakic...) u odbrani sela izginuli su gotovo svi muskarci. Sase se delimicno odbranilo. Srbi koje su pohvatali muslimani, najcesce je rec o ranjenim i starijim osobama, nikada nisu pronadeni. Broj ranjenih, zarobljenih i povredenih lica srpske nacionalnosti nadmasuje broj poginulih branilaca i ubijenih civila. Srpska imovina, stoka i hrana u Zalazju opljackani, spaljeni i unisteni. Centar sela opustosen i pretvoren u zgariste. Srpsko groblje oskrnavljeno i u dobroj meri razoreno. Za mnogim licima jos uvek se traga preko Medunarodnog komiteta Crvenog krsta.

Zrtve: 1) Josipovic (Miladin) Ivan, 1955; 2) Mitrovic (Vojislav) Goran, 1970; 3) Simic Duka, 1930; 4) Zivanovic (Blagoje) Blagoje; 1954; 5) Blagojevic (Slobodan) Dusan, 1946; 6) Cvijetinovic (Dragomir) Radinka, 1952; 7) Cvijetinovic (Ranko) Ivan, 1953; 8 ) Dragicevic (Tadija) Svetislav, 1949; 9) Giljevic (Milorad) Zeljko, 1970; 10) Gligic (Desimir) Nedeljko, 1948; 11) Gligoric (Nikole) LJubisav, 1962; 12) Gordic (Milos) Aleksa, 1955; 13) Grujicic (Cvijetko) Jovan, 1954; 14) Grujicic (Ignjat) Stanoje, 1946; 15) Ilic (Milan) Slobodan, 1946; 16)Ilic (Sreten) Milisav, 1957; 17) Jeremic (LJubomir) Luka, 1927; 18 ) Jeremic (Milos) Ratko, 1969; 19) Jeremic (Ratko) Marko, 1965; 20) Jeremic (Ratko) Radovan, 1963; 21) Lazarevic (Malisa) Milovan, 1946; 22) Lazarevic (Stanko) Momir, 1955; 23) Pavlovic (Aleksandar) Branislav, 1947; 24) Petrovic (Jugoslav) Rajko, 1963; 25) Rakic (Borisav) Dragomir, 1957; 26) Rakic (Cvijetin) Svetozar, 1951; 27) Rakic (LJubomir) Momcilo, 1949; 28 ) Rakic (LJubomir) Miodrag, 1959; 29) Rakic (Momcilo) Mile, 1966; 30) Simic (Gojko) Branko, 1959; 31) Simic (Gojko) Petko, 1963; 32) Stanojevic (Stanko) Bozo, 1966; 33) Stanojevic (Gojko) Miladin, 1929; 34) Stjepanovic (Svetislav) Mihailo, 1942; 35) Tomic (Bogoljub) Radivoje, 1950; 36) Todorovic (Radivoje) Miroljub, 1961; 37) Tubic (Rado) Miladin, 1955; 38 ) Vasiljevic (Radovan) Radisav, 1963; 39) Vasiljevic (Radovan) Radislav, 1965; 40) Vujadinovic (Zivojin) Bosko, 1951; 41) Vujadinovic (Zivojin) Vaso, 1954; 42) Vujadinovic (Bogdan) Nedeljko, 1947; 43) Vujadinovic (Milovan) Dragomir, 1947; 44) Vujadinovic (Slavoljub) Milovan, 1948; 45) Vujadinovic (Vaso) Dusan, 1940; 46) Zekic (Zagorka) Milan, 1959; 47) Cetkovic (Spasoje) Vukasin (1938 ).

Milanova vodenica

Na lokalnom putu izmedu naselja Peci i Skelani opstina Srebrenica, 28. avgusta 1992. oko 8,30 casova naoruzani muslimani pripadnici Armije BiH regrutovani sa ovog podrucja postavili zasedu i tom prilikom na svirep i podmukao nacin ubili cetiri civilna lica srpske nacionalnosti koja su se pesice uputila u Skelane.
Sadisticka izivljavanja obesnih naoruzanih muslimanskih mladica nad pohvatanim nemocnim i neduznim starim osobama srpske nacionalnosti bila su vidljiva po spoljnim povredama tela zrtava, pocepanoj odeci i ranama koje su prouzrokovale smrt.

Zrtve: 1) Svetozar (Drago) Zivkovic, 1915; 2) Stanko (LJubomir) Zivkovic, 1936; 3) Dragan (Radenko) Milanovic, 1951; 4) Krstina (Milenko) Acimovic, 1920.

Podravanje

Podravanje u opstini Srebrenica, etnicki cisto i jedno od svakako najvecih srpskih sela u ovom kraju (413 stanovnika srpske nacionalnosti) tesko je stradalo u oba prethodna svetska rata. Od pocetka ratnih sukoba aprila meseca, pogotovo tokom leta 1992. Podravanje je bilo stalno ugrozavano od muslimana Srebrenice. Selo je vise od pet meseci, oslanjajuci se jedino na vlastite mogucnosti, odolevalo tim muslimanskim nasrtajima.

Najzesci napad veoma brojnih i dobro naoruzanih jedinica Armije BiH regrutovanih sa ovog podrucja izvrsen je 24. septembra 1992. U tom besomucnom muslimanskom pogromu ubijeni su bezmalo svi zateceni stanovnici ovog sela, kao i njihovi branioci, uglavnom mestani Podravanja. Zarobljeno je svega pet muskaraca, civila i branilaca koji su odvedeni u srebrenicke zatvore. Posle su ti zarobljenici, sredinom oktobra 1992, oslobodeni razmenom. Ostali, medu kojima i dosta zena i starijih osoba, su poubijani, odnosno zvanicno “nestali”. Za njima se i danas traga. Sva pokretna imovina, prikupljena letina, hrana i stoka opljackani, a kuce i ostali objekti razoreni i popaljeni. Selo je ostalo pusto, i dalje na stalnom udaru muslimana, cak i posle “demilitarizacije” Srebrenice i proglasavanja za zasticenu zonu.

Zrtve: 1) Jovanovic (Miloje) Vojin, 1922; 2) Jovanovic (Miloje) Svetozar, 1933; 3) Lazarevic (Obrad) Rado, 1917; 4) Petrovic (Vasilije) Mileva, 1948; 5) Petrovic (Marko) Milomir, 1951; 6) Mitrovic (Jovo) Mihajlo, 1932; 7) Mitrovic Ruza, 1927; 8 ) Mitrovic (Marko) Drago, 1925; 9) Marinkovic (Andelko) Radovan, 1938; 10) Marinkovic (Milos) Milovan, 1955; 11) Marinkovic (Milos) Rade, 1961; 12) Marinkovic ) Zarko) Dikosava, 1938; 13) Marinkovic (Drago) Milos, 1937; 14) Perendic (Milisav) Miladin, 1924; 15) Perendic (Savkan) Tomislav, 1932; 16) Perendic (Blagoje) Stanka, 1935; 17) Perendic (Bogdan) Spasenija, 1932; 18 ) Sarac (Cvijetin) Mitar, 1963; 19) Sarac (Veselin) Dusan, 1964; 20) Sarac (Obrad) Mirjana, 1943; 21) Sarac (Manojlo) Milan, 1929; 22) Tomic (Marko) Gojko, 1930; 23) Tomic (Marko) Mihajlo, 1941; 24) Vasic (Milos) Milijan, 1951; 25) Vesic Milisav, 26) Nikolic (Radomir) Slavisa, 1960; 27) Nikolic (Cedomir) Dragan, 1960; 28 ) Pavlovic Nebojsa, 1971; 29) Mudrinic (Mileta) Rade, 1961; 30) Mitic (Ruza) Borisa, 1946; 31) Bogdanovic (Milan) Durad, 1960. i 32) Kukic (Mitar) Dragutin, 1954.

Mnoge od navedenih zrtava ubijene su na najsvirepiji nacin: odsecanjem glave i pojedinih delova tela, razbijanjem lobanje tupim predmetom, rasecanjem stomaka, klanjem. Zaprepascen ovim monstruoznim zlocinom oglasio se, posebnim saopstenjem, Sinod Srpske pravoslavne crkve, a Njegova Svetost Patrijarh Pavle odrzao je pomen nevino stradalim mucenicima. Slike masakriranih Srba ovog sela prenele su u svojim emisijama mnoge domace i strane televizije stanice.

Skelani

Skelani sa okolnim srpskim selima i zaseocima: Cosici, Kostolomci (Srba 234), Kusici, Zabokvica (Srba 589, muslimana 52), Toplica (Srba 254, muslimana 13), Bujakovici (Srba 166, muslimana 7), Jezero, Kalimanici (Srba 289, muslimana 105), Stublovi i dr. u opstini Srebrenica napadnuti u ranim jutarnjim casovima 16. januara 1993. od strane veoma brojnih muslimanskih oruzanih formacija regrutovanih sa podrucja Srebrenice, Bratunca i Vlasenice, pripadnika Armije BiH. Tog dana evidentirano preko 90 ranjenih i povredenih i preko sezdeset svirepo ubijenih stanovnika srpske nacionalnosti.
Do vecernjih casova muslimani okupirali bezmalo celo ovo podrucje, a mnogi mestani ovih sela spas potrazili bekstvom preko jedinog mosta na reci Drini koji su muslimani drzali pod stalnom unakrsnom vatrom i na kome je ubijeno i ranjeno vise desetina lica. Svi su nastojali da se prebace na teritoriju SRJ i Srbije i sklone u Bajinu Bastu i okolna srpska sela koja su bila pod zastitom jugoslovenske policije i vojske. Medutim, u dometu muslimanskih granata nasli su se i Bajina Basta i okolna podrinjska sela u susednoj Srbiji. I tu je bilo razaranja i povredenih mestana.

Izbijanjem Armije BiH na jugoslovensku granicu i jedan od najznacajnijih hidroenergenskih objekata u ovom delu Balkana ugrozena su sva nizvodna naselja sa obe obale reke. Ekoloska katastrofa se nadvila i nad mnogim gradovima Srbije i BiH (Skelani, Bratunac, Zvornik, Bajina Basta, Ljubovija, Mali Zvornih, Loznica...).
To je zahtevalo energicnu intervenciju vojske Jugoslavije. Tek kada su muslimani vraceni na svoje polazne polozaje mogle su da budu sagledane posledice njihovog napada i prisustva u Skelanima i okolnim srpskim selima. Pored velikog broja ranjenih i ubijenih opljackana su, spaljena i razorena sva navedena srpska naselja.

Zrtve: 1) Novak (Radisava) Rakic, 1953; 2) Dragomir (Jovo) Rakic, 1953; 3) Milomir (Jovo) Rakic, 1957; 4) Radisa (Slavko) Rakic, 1961; 5) Dragomir (Marjan) Rakic, 1940; 6) Mile (Diko) Ivanovic, 1952; 7) Predrag (Milo) Ivanovic, 1973; 8 ) Zelimir (Milutin) Ivanovic, 1968; 9) Zarko (Milenko) Ivanovic, 1938; 10) Milorad (Cedo) Trifunovic, 1958; 11) Bogdan (Jovo) Zivanovic, 1927; 12) Dobrina ( Mihaila) Zivanovic, 1923; 13) Tadija (Milorad) Rakic 1930; 14) Damjan (Ziko) Maksimovic, 1934; 15) Andelko (Svetozar) Pavlovic, 1914; 16) Vidosava Trifunovic, 1915; 17) Nebojsa (Predrag) Ilic, 1969; 18 ) Marko (Savo) Milanovic, 1954; 19) Aleksa (Drazo) Gligic; 20) Scepo (Simo) Janjic, 1947; 21) Simo (Pero) Janjic, 1948; 22) Vlado (Savo) Mijatovic, 1966; 23) Milan (Milos) Milovanovic, 1967; 24) Milun (Radenko) Markovic, 1970; 25) Anda (Simo) Janjic, 1927; 26) Gordana (Ostoja) Sekulic, 1966; 27) Aleksandar (Tomislav) Dimitrijevic, 1987; 28 ) Radisav (Tomislav) Dimitrijevic, 1984; 29) Dragan (Jovan) Dimitrijevic, 1965; 30) Radovan (Dragan) Simic, 1966; 31) Dragoje (Borisa) Milosevic, 1960; 32) Milenko (Petar) Milovanovic, 1941; 33) Radivoje (Stojan) Nikolic, 1952; 34) Milenko (Vojislav) Nikolic, 1940; 35) Petko (Mico) Todorovic, 1940; 36) Filip Zivanovic, 1931; 37) Stojan Zivanovic, 1925; 38 ) Milojko (Andelko) Jakovljevic, 1957; 39) Savo (Milovan) Maksimovic, 1932; 40) Rosa Nedic, 1933; 41) Vladislav (Lazar) Ristic, 1947; 42) Radivoje Mitrovic, 1942; 43) Milija (Mitar) Jakovljevic, 1957; 44) Mirko (Maksim) Mitrovic, 1939; 45) Milenko (Milan) Jakovljevic, 1946; 46) Novak (Cvetko) Ristic, 1951; 47) Ilija Milanovic, 1922; 48 ) Rado Ristic, 1920; 49) Dusanka Milanovic, 1920; 50) Milenija (Petko) Jankovic, 1963; 51) Milenko (Stanoja) Todorovic, 1928; 52) Nikola (Jovo) Zivanovic, 1921; 53) Radinka Mitrovic, 1946; 54) Milenka Ristic, 1930; 55) Ivanka (Milorada) Ristic, 1950; 56) Mitra (Novak) Ristic, 1974; 57) Mico (Novak) Ristic, 1977; 58 ) Mirko Rakic, 1925; 59) Radosava Kovacevic, 1915; 60) Ilinka Blagojevic, 1914. i 61) Darinka Mitrovic, 1922.

Skelani

Mesto dogadaja makadamski lokalni put izmedu Srebrenice i Skelana. U jednom od svojih cestih diverzantskih pohoda iz zasticene zone muslimanski vojnici 28. divizije postavili su 23. juna 1995. zasedu u navedenom mestu i u putnickom kombi vozilu ubili vise lica srpske nacionalnosti iz susednog sela Skelani.

Ova zaseda i napad na selo Visnjica bili su poslednje zlocinacke akcije srebrenickih muslimana pred povratak Srba u ovaj gradic. Treba imati u vidu da su te muslimanske zasede i napadi na okolna srpska nasenja realizovani u prisustvu oruzanih formacija OUN, kanadskih, britanskih i holandskih jedinica iz sastava UNPROFOR-a.

Njihov zadatak, kao i politika OUN u BIH, bili su postavljeni suprotno stanju na terenu stitili su muslimane koje niko nije dirao umesto da stite Srba koji su stalno bili izlozeni teroru i nasrtajima muslimanskih jeinica iz zasticene zone.

Zrtve: 1) Tomo (Radomir) Bibic, 1955; 2) Ostoja Bozic, 1946; 3) Dragisa (Vidoje) Pavlovic, 1963; 4) Zivorad Grujicic, 1950; 5) Velisav (Radovan) Pavlovic, 1953.