da im bas majku 

Али ''дођи 'вамо мајмуне глибави'' 

 

Kakav pandur...

i koliko ti naplacuje cerka?

 

RADOVCI KAO U ABU GRAIBU
Navijači Rada tvrde da su doživeli 24-satnu torturu u policijskoj stanici u Pirotu
 

Navijači Rada doživeli su 24-satnu torturu u policijskoj stanici u Pirotu, nakon što su ih pripadnici MUP Srbije priveli zbog izazivanja nereda na fudbalskoj utakmici između domaćeg Radničkog i kluba sa Banjice! Većina uhapšenih „radovaca“ je, zbog povreda dobijenih u policijskoj stanici, nakon puštanja iz pritvora potražilo pomoć u Urgentnom centru po dolasku u Beograd, a kažu da su neki policajci snimali batinanje mobilnim telefonom.

Navijači Rada tvrde da su im pripadnici MUP u stanici davali injekcije protiv bolova kako bi mogli da izdrže što više batina, kao i to da su nekima od njih policajci ukrali mobilne telefone.

- Bilo je kao u Abu Graibu! Policija nas je privela u stanicu i tamo držala 24 sata, što je potpuno protivzakonito. Takođe, sve vreme u stanici policajci su nas tukli, a davali su nam injekcije protiv bolova kako bismo izdržali što više batina. Koliko su uživali u mučenju, najbolje govori to da su neki od njih kamerom na mobilnom telefonu snimali prebijanje. Čak su nekima od nas odbili da vrate mobilne telefone oduzete po privođenju u stanicu - kaže jedan od uhapšenih „radovaca“.

Podsetimo, u saopštenju pirotske policije navedeno je da je uhapšeno 45 izgrednika, kao i da će protiv njih 38 biti podnesena krivična prijava zbog sumnje da su se ponašali nasilno na sportskoj priredbi.

Udarate navijače a ne smijete lopove i kriminalce 

A.C.A.B

Pičke drotovske

... iz trećeg broja Navijača

Stop represiji nad navijačima

Prvi put kod nas običan navijač diže glas. Navijač koji navija za Spartak, za Dubočicu. Koji navija za Slobodu iz Užica, ili za Timok iz Zaječara. Ovo je glas onih koji ne propuštaju Zvezdinu utakmicu, glas onih koji su uvek uz Partizan. Ovo je glas momaka sa Banjice, navijača Zemuna. Glas iz Novog Sada, Zrenjanina. Ovo je glas onih koji su uvek uz svoj klub ma kako da se on zvao i ma odakle bio. Ovo je glas srpskih navijača. Nikada se nije desilo da isto misli i želi navijač na Karaburmi i onaj na Čika Dači ili Čairu. E, ovo je glas svih nas. Tribine Srbije Zajedno. U našem narodu postoji stereotip o navijačima. Za prosečnog građanina Srbije mi smo vandali i divljaci. Mi smo narkomani i probisveti, propalice i pijanice. Mi smo u očima prosečnog Srbina najobičniji šljam. Takvu sliku o nama su stvorili novinari. Ne svi, ali ogromna većina onih koji samo čekaju trenutak da nas ocrne i omalovaže. Neki bi nam i rogove stavili da mogu. Težnja da se proda primerak više dovodi do senzacionalističkih natpisa, niza socioloških studija o navijačima punih, običnom čoveku, nerazumljivih fraza da bi sve to izgledalo verodostojnije. Koliko je takvih natpisa i studija bilo a da nije uopšte konstatovan sam predmet studije. Pa ako nekoga već hoćeš da prostudiraš zar nije logično i da ga upoznaš, da vidiš ko je i šta je? Jeste ali u nekoj normalnoj sredini. Međutim, nisu krivi ni novinari. Razumemo mi njih, moraju prehraniti porodice, pa pišu ono što im je servirano. Znaju da nije pametno čačkati. Bolje biti uz vlast, ma kakva ona bila. Čast izuzecima, koji su svoj posao obavljali maksimalno korektno i koji su smogli snage i moralne etike, dovoljno da se barem zapitaju da li je baš sve onako kako se servira. Kada bi malo razmislili videli bi dosta nelogičnosti. Svi se sećamo 5. oktobra. Nije bilo tako davno. Sećate se momaka sa navijačkim šalovima preko lica, kako gutaju suzavac i goloruki udaraju na oklope tadašnjeg režima. Mnogi od vas koji nas osuđuju, slobodu su dočekali u toplini svoga doma. Nisu osetili ni suzavac, ni pendreke. Mi jesmo. Zemlja u haosu, privreda u kolapsu, korumpiranost u svim sistemima države. Kriminalci se mirno šetaju ulicama, nerasvetljena ubistva, nestala stara devizna štednja, nestao zajam za preporod Srbije… More problema za novu vlast. Uz sve to desi se da bude ubijen premijer. Da li se sećate tog vremena? Mi se sećamo. Da li se sećate koji je zakon uveden u to vreme? Mi se sećamo. Zakon o ponašanju na sportskim priredbama, ili zakon o navijačima. Pored svih problema mi smo im bili prioritet. Izjednačili su paljenje baklje sa silovanjem, tuču sa rasturanjem droge, nas su izjednačili sa ubicama. Kao da smo im mi jedina smetnja na putu Srbije ka Evropi. Nismo banda narkomana. Nismo pijanice i probisveti. Nismo mafijaši i kriminalci. Nismo doveli našu zemlju na dno Evrope. Nismo ubijali po ulicama Srbije. Nismo ukrali zajam za preporod Srbije. Nismo pokrali pare penzionerima i deviznim štedišama. Nismo uništili privredu Srbije. Nismo kupovali šećerane za 3 evra. Nismo mi vlasnici Jugoskandika i Dafiment banke. Nismo mi potplaćivali političare. Nismo mi uvozili ukradena kola. Ništa od toga nismo uradili. Zašto onda, pre svega ostalog donose zakon o navijačima? Da bi podigli kvalitet fudbala? Nismo mi nameštali utakmice. Nismo mi upropastili fudbal. Nismo mi izgubili od Azerbejdžana. Nismo mi uzimali provizije od transfera. Nismo mi plaćali selektorima da stavljaju određene fudbalere u tim. Nismo upropastili naše fudbalere. Nismo. Mi smo gledali fudbal do njegovog sakaćewa. Mi smo gledali te nameštene utakmice. Mi smo bili jedini na tribinama kada ste se svi vi odrekli našeg fudbala. Mi smo bili tu. Mi smo gledali kako fudbalski centri propadaju zbog nečijih zakulisnih radnji. Mi smo gledali Čukarički, Železnik, Mladost Bački Jarak, Jastrebac… po kiši I snegu, dok su drugi gledali Real, Barselonu, Milan, Mančester… u toplini svojih domova. I zašto se postupa prema nama ovako ? Zašto, mi da robijamo zbog upaljene baklje? Jesmo li mi toliki problem društvu? Odgovor se nameće sam po sebi. Doneli su takav zakon da bi sačuvali svoje stolice. Da bi sačuvali svoje položaje. Ako kontrolišu nas, kontrolišu i Srbiju. Ne plaše se oni ni sindikata ni kriminalaca ni Boga ni suda. Oni se plaše socijalnih nemira. Oni znaju da sve kreće od nas. Da smo mi prvi kada treba nekog javno isprozivati zbog uništavanja naše države. Oni znaju da, kako smo skinuli one sa vlasti možemo i njih. Zato im je jedan od prvih zakona bio ovaj. Zato naši drugovi robijaju. Zašto policija bez ikakvih posledica sakati decu Srbije. Zar se tolika silna policija ne može upotrebiti u korisnije svrhe? Što ne pohvataju lopove, što ne hvataju kriminalce? Što ne iskorene korumpiranost u državnim organima? Ma u krajnjem slučaju zašto ne zaštite srpski narod na Kosmetu. Zašto nema zakona o sportu? Zašto kod nas ne počinje privatizacija klubova? Zašto niko ne odgovara? Postoji li pravo ili vlada zakon sile? Najgore od svega je što nas lažu, što vas lažu. Što vas okreću protiv svoje dece. Svi se sećate prebijanja u Vršcu. Pričalo se o tome par dana i onda je sve zataškano. Izašao Guri i izjavio kako im je uprava oba tima čestitala na uspešnoj akciji. Kao da nismo bili svedoci odluke Zvezdine uprave da povuče igrače sa terena u znak protesta, zbog prekomerne upotrebe sile. Pa izgubili su prvenstvo zbog toga. Ista stvar se ponovila na utakmici Zvezda-Zenit. Prebijano je sve što se miče, bez obzira na pol i starosno doba. I opet se pojavio neko iz žandarmerije da objasni kako je sve to bilo po propisu i kako su huligani pokušali da upadnu u zgradu SD. Kao da nismo videli kako su tukli ljude na samom stadionu. Bez ikakvog povoda. Da li iko zna o 20-ak navijača Partizana koji robijaju u Padinskoj Skeli? Nisu nikog ubili, nisu ništa ukrali, nisu se tukli a robijaju. Navijali su, upalili baklje i zaglavili robiju. Mi smo specifična zemlja. U Italiji je baklja dozvoljena na stadionu, a kod nas je to smrtonosno oružje. Svi smo čuli za Vlasotince. Zadnjih dana o tome se priča uveliko. Priča se kako navijači Rada nisu dali da ih redari pretresu, kako su iz čista mira nasrnuli na policiju. Niko ne priča o prebijanju navijača od strane batinaša iz Vlasotinaca. Nisu imali ni značke ni legitimacije, samo uniforme i palice. Dovoljno za lomljenje ruku i rebara. Dovoljno za iživljavanje u stanici. I sada je 20 momaka u zatvoru i čekaju suđenje. Mogu da im napišu i napakuju šta god hoće. Niko nema kontrole nad lokalnim šerifima. Koliko vas zna da je momak na jednom od zadnjih derbija ostao bez prsta, jer je jedan od prisutnih policajaca procenio da se previše raduje golu voljenog kluba. Ne tražimo nikakav poseban tretman. Tražimo jednakost. Ako navijač mora robijati zbog tuče, neka robija i policajac koji bez potrebe tuče navijača. Želimo državu prava, a ne sile. Tražimo promene u zakonu o navijačima. Ne može policajac sa šest meseci obuke da izigrava psihologa. To mu je trenutno zakonom omogućeno. Tražimo zakon o sportu. Tražimo privatizaciju klubova, dosta nam je samovolje pojedinaca. Dosta nam je gašenja fudbalskim centara zbog nečije pohlepe. Dosta nam je lopovluka u upravama i savezima. Dosta nam je terora. Dosta nam je upadanja u stanove. Dosta nam je podmetanja dela koja nismo uradili. Doste je više. Stop represiji nad navijačima !!!

... iz četvrtog broja Navijača

Stop Represiji Nad Navijačima!

Od 2002. godine na internetu je prisutna prezentacija cele srpske navijačke scene, na adresi www.tribina.co.yu, a sama ideja ovog sajta je vrlo jednostavna, prezentacija navijačkih grupa iz Srbije i svega onoga što grupe tokom sezone rade. Ideja se pokazala odličnom, s obzirom da navijači u Srbiji u tom trenutku nisu imali načina da istupe u javnosti. Vremenom, navijači su shvatili prednosti ovog vida komunikacija i zahvaljujući njihovom odzivu, sajt je uskoro postao mesto gde su se mogle naći najnovije informacije, izveštaji, fotografije itd. Početkom oktobra meseca prošle godine na forumu ovog sajta stidljivo je počela da se provlači tema o policijskoj represiji nad navijačima, tema koja je uskoro privukla dosta pažnje, jer skoro svaki navijač se našao u ovoj priči. Na toj temi počelo se pričati o načinu borbe protiv represije poliicje (naravno mislilo se samo na mirne metode). Istog meseca u Beogradu se odigravao večiti derbi (16.10.2004.). Kao i uvek, kada dolazi veći broj navijača na ulazima stadiona Partizana (kod severne tribine) stvorila se velika gužva koja je uzrokovala “talase”, odnosno guranje od poslednjih u redu, ka ovima što su stajali bliže ulazu. Iako nije bilo incidenata, a ni povoda policija se odlučila na demonstraciju sile ( daj nekome vlast pa ćeš videti kakav je, kaže naš narod), tokom koje bez ikakvog razloga ispaljuje gumene metke od kojih jedan pogađa maloletnog Milana Vasića u obraz. Ogorčeni navijači koji su videli ceo događaj (metak je pogodio momka i on je pao kao pokošen obliven krvlju), već to veče o tome pišu na sajtu “Tribina” i spontano se javlja ideja o neophodnosti reakcije na ovako neprimereno ponašanje žandarmerije. Dan nakon derbija policija saopštava da je derbi protekao bez incidenata što bes navijača dovodi do tačke usijanja, posebno jer momak koji je stradao u brutalnoj intervenciji policije nije bio član nijedne navijačke grupe. U tom trenutku, navijači više nisu obraćali pažnju za koga navija pomenuti momak, jer to više nije bilo važno, iz navijačke solidarnosti izrodio se bunt protiv bahatog ponašanja policije koja navijače tretira kao nižu vrstu, bez prava, bez mogućnosti da negde kažu svoje mišljenje (pokušajte da se obratite medijima kao navijač pa ćete se sami uveriti). Dan nakon derbija na sajtu je donešena odluka (od strane posetilaca sajta) da se ovaj slučaj istera do kraja i da neko mora da odgovara zbog ovakvog ponašanja policije. Bez ikakve organizacije, spontano, navijači koji posećuju sajt izrađuju logo i parolu kojom žele da skrenu pažnju javnosti na postupke policije prema ljudima čiji je najveći greh taj što vole svoje klubove, i koji su time ocenjeni kao huligani. Reagujući na zahteve navijača iz cele Srbije uredništvo sajta “Tribina” šalje obaveštenje medijima u Srbiji (potpisani kao “Tribine Srbije”) da je na derbiju bilo prekomerne upotrebe sile od strane policije u kojoj je povređen jedan maloletni navijač, a izrađuje se i stranica posvećena represiji (www.ultra-serbia/represija.html).
Podsećamo da ovo nije prvi incident u kojem policija brutalno gazi prava građana ove zemlje, jer i navijači su građani (nanošenje teških telesnih povreda pripadnicima United Force-a u stanici policije u Vlasotincima, desetak pripadnika Južnog Fronta uhapšenih zbog posedovanja baklji i više mesečne kazne, izmišljanje nepostojećih krivičnih dela, prebijanje uhapšenih navijača …). Mediji objavljuju saopštenje, a policija nakon toga priznaje intervenciju ne navodeći da su upravo oni uzrok incidenta, uz objašnjenje da je ispaljeni metak ustvari rikošet koje je slučajno pogodio navijača ( rikošet od čega ??? da napomenemo da su pripadnici žandarmerije stajali leđima okrenuti ka zidu, stojeći naspram navijača). Akcija “Stop represiji nad navijačima” postaje sinonim borbe protiv represije koja uskoro rezultira grafitima, nalepnicama i na kraju parolama jedinstvernim od strane većine navijačkih grupa. U 10. kolu jesenjeg dela prvenstva na većini stadiona iznose se parole na kojima piše “Stop represiji nad navijačima” i time se jasno stavlja do znanja da se navijačka scena Srbije ujedinila u zajedničkoj misiji. Ovo je prvi put u istoriji organizovanog navijanja u Srbiji da se navijači ujedine oko zajedničke ideje što dovoljno govori o ozbiljnosti akcije. Ovakva akcija, propraćena od strane medija rezultira zahtevom javnog tužioca za sprovođenjem istrage povodom ovog događaja. Ovaj akcija u kojoj su sve navijačke grupe u Srbiji na tren zaboravile neprijateljstva boreći se za zajednički interes ( poštovanje osnovnih ljudskih prava), pokazala je da postoji legitiman način borbe i činjenicu da se to malo ljudi koji redovno posećuju naše stadione ničim ne razlikuje od prosečnog građanina ove zemlje. Ovakva akcija je pokazala da se protiv represije može i treba boriti legalnim metodama (kroz institucije sistema) i daje podstrek da istrajemo u našim nastojanjima da Srbija izgleda kao svaka evropska zemlja u kojoj svaki građanin ima jednaka prava.
Svima vama, koji shvatate ovu akciju kao ličnu borbu, kao borbu za navijački pokret, poručujemo NEMA PREDAJE, dokumentujete sve što “oni” rade, obaveštavajte, prepričavajte, ne zaboravite da se niko neće boriti za vaša prava sem vas samih. Akcija “SRNN” neće prestati sve dok bude potrebe da ukazujemo na činjenicu da se pojedini pripadnici policije zaklanjaju iza svoje uniforme da bi svoje lične frustracije ispoljavali na nama.

STOP REPRESIJI NAD NAVIJAČIMA – ISTA PRAVA ZA SVE !!!

 

 

Kakva slika....

Dodjite da vidite sta cika ima da vam da...