Lažljivost usana je srčana mana neiskrenih.

Pomislio da sve zna, kraj svoj video.

Odustao od traženja, upao u živo blato.

Reći a ne znati, je gore, nego ćutati i znati.

Svako svojim putem trči - siguran da je vrpca na kraju puta.

Dogmatičnost može biti zid pred đubrištem.

Smrt je kombajn kome gorivo nikad ne nedostaje.

Orlovi tiho lete, ljudi još tiše nestaju.

Stražarima je vidik prekratak postao,
pucaju na nevine šumove vetra.

Snovi o savršenoj domovini
postoje još samo u arhivi umrlih romantičara.

Novac korumpira, i nevinost se zbog toga gubi.

Ptice selice s trendovima mišljenje menjaju.

Ako vetar trenda samo kosu zaleprša
još uvek nade za čoveka ima.

Duhovnim kurvarima ni pričest nije oslobađajuća.

Pokušati od svakog naučiti, je mudrije od pokušaja svakog naučiti.

Investirati u druge radi svojih interesa, jedna od mnogih boja sebičnosti.

Vukovi dlaku menjaju, a i ćud - sve su krvoločniji.

Potreba zna saviti čoveka u pravcu koga nije odabrao.

Oni koji su razumeli smisao veličine, u večnost su otišli tiho i neprimetno.

Čovek koji se više ne iznenađuje - uobrazio nestvarno, put svoj skratio.

I dolazimo, i odlazimo kao rosa.

Koju laž svet još nije finansirao?

Ko ti u krizi leđa okrene, nikad ti prijatelj nije bio.

Umišljenost je kao hronična bolest - lek joj još pronađen nije.

Sebe pobediti je početak svim drugim pobedama.


Ljudi su sve vise kao ostrva - nedostaje im kontakt.

Iluzije, kao i snovi, prestaju budjenjem.

Sebican covek ne vidi. Strah,da bi trebao dati, ga je oslepeo.

Mrtvom i cvece i cast. Zivom mu nisu davali da se ne bi uzoholio.

Vidici su sve siri. Zato sve manje i vidimo.

U neznanju i trazenju smo svi tolerantni. Cim neko pocne tvrditi da je nasao - neumolno ga gazimo.

Nemocan da sam dalje ide legao drugima na put.

Ocajnost je ljutnja nad sopstvenoj nemoci.

Pretnja zakonodavcima - slucaj za koga kaznu jos nisu pronasli.

Oko njega je sve tiho, orkani su u njemu.

Ljudi se, ocigledno, zivota boje
sede, razmisljaju i samo se goje.

Ludost je plod srca
nezainteresovanog za druge.

Setnja pustinjom i trazenje coveka,
jedno te isto - zedj je kraj obema.

Panika je prijatelj nesigurnosti,
sve ostalo su prirodni neprijatelji.

Oci vide samo ono
sto srce zeli.

Ispruziti ruku, uhvatiti trnje-
nadati se prijatelju, naci necoveka.