Snalazenje u praznini

Savremeno poimanje sveta sastoji se u bezumnom i racionalnom obozavanje suma. Na televiziji ionako nema nista bolje.U uslovima trzisnog totalitarizma sadrzaj ionako gubi na vaznosti. U uslovima multiplikovane prodajnosti, materija biva primorana da postuje zakone totalnog marketinga.

Tok se ubrzava, i da bi manipulacija bila brza i laksa stvari moraju postati lakse. Laganije. Bezsadrzajnije. Zivoti imaju biti prazni reproducibilni. On sto se dozivljava koa sopstveno ja u stvari je grubi polufabrikat.

Knjige, filmovi, takozvani kulturni sadrzaj postaje bezvredan. Postmoderna, slikarke koje beskonacno rade autoportrete, pisci koji opisuju lepote sopstvenog ega, video klipovi sa sa Savrsenim sisama.

Sum. Sa svih strana sum. Dodirivanje crveno belih limeniki jeste vise od magijskog rituala jer ono sto se prodaje jeste lifestyle. Lifestyle je prazan, nema nicega do simbola. Otvarate limenku, puna je zasecerene vode koja garantuje mladancki optimizam.

Sum zaglusuje zivot. Knjizevnici “preplicu svoja postmoderna tkanja”. Citaoci i citateljke mastaju o svojim prvim, drugim i sedmim ljubavima, sve u skladu sa slatkim uputstvima Doktrine.

Totalitarizam je pojeo zivot. “Nadahnute”, neformalne supruge kasnijih srednjih godina odlaze na “nekonvencijalna mesta” konzumirajuci Visi oblik zivota.

Sum natapa prazne ego skoljke. Iznutra neko slabasno cvili. Nesto smrdljivo curi. Kao zubna gangrene. Tamna senka prelazi preko posetilaca rasprodaja, To nije to. Ruke su prazne.

Ausvic u malim dozama je svakodnevno iskustvo miliona. U sobi za deprivaciju jedini nadrazaj jesu pokreti Trzista. Jedina muzika je pesma reklama. Prosta reprodukcija stvar je statusa. Deca se radjaju da bi bila zrtvovana i dresirana u manjezima za mlade potrosace.

I sve je pozitivno. Sve je jebeno pozitivno. Pozitivni su zigoloi, pozitivni su eksperti koji nam iz druge ruke govore sve sto znaju o zivotu Slavnih.

Lepo vaspitane devojcice i decaci sviraju klavir.

Nalazite se na mraznom stepenistu. Na trenutak vam se cini da cete brzo i lako naci out do prizemlja. Ali najednom, svetlo se gasi. Trazite prekidac, ali prekidaca nema. Nema ni stepenista, nema ni rukohvata. Nicega nema osim Vas i Vase ideje o sopstvenoj vaznosti. Decibeli suma razaruju vam slusni aparat. Da nije tako glasno, culi bis te da neko bice place u mraku.

MC