Imali su neshvatljive probleme, a opet su ostali jedno uz drugo u svakoj od tih situacija.
Da li su se razocarali nekad jednu u drugo?
Verovatno jesu..
Ja se u sebe povremeno razocaram.
Ne vidim u tome nista strasno.
Da su oni videli ne bi funkcionisali kako funkcionisu.
Od 15. na ovamo u mnogo navrata veoma otvoreno.
Uopste ih ne idealizujem, cak sam vrlo realan i u vezi njih i u vezi njihovog braka.
Ok, tvoja stvar, ne moramo da mislimo isto.
Nemamo svi isti odnos sa roditeljima.
Da li postoji ista lose u tome?
To sto su popricali o problemu o kom ja bas i ne moram da znam sve ih cini losim roditeljima, ljudima koji se ne vole ili ne postuju medjusobno?

Kako znate da ste sreli svog životnog saputnika?


Tražite ljubavnu vezu koja vremenom postaje sve bolja, sa sve većim divljenjem, sa poverenjem koje izrasta iz oluja.

Sa ovim čovekom sam uvidela da je moguće da dostignem intezivnu intimnost i radost.
Mislila sam ranije da su to samo moje posebne potrebe, moja lična obeležja životnog druga.
Sada mislim da možemo biti svačiji, ali da se bojimo da ih nećemo pronaći i onda pokušavamo da se zadovoljimo sa manjim.
Kako bi se usudili da zahtevamo intimnost i radost, ako je najbolje što možemo pronaći mlaki ljubavnik i blaga sreća.
A ipak u srcu znamo da će mlako preći u hladno, blaga sreće će se pretvoriti u bezimenu tugu, gunđava pitanja:
Da li je ovo ljubav moga života ? Da li je to sve ? Da li sam zato ovde?

U srcu znamo da mora postojati nešto više i čeznemo za onim što nikada nismo otkrili.
Toliko često polovina jednog para želi da se uzdigne, a druga polovina je vuče nadole.
Jedno ide napred, a drugo se trudi da za svakih dva koraka napred, mora da se vrati tri koraka unazad.
Bolje upoznati samo sreću, mislila sam, voleti svoje prijatelje i svoju mačku, bolje čekati na životnog druga koji nikad ne dolazi, nego napraviti tako tup kompromis.

Životni drug je neko čije brave odgovaraju svim našim ključevima, a ključevi odgovaraju svim našim bravama. Kad se osećamo dovoljno bezbednim da otvorimo brave, naše najiskrenije ja izlazi i onda možemo biti potpuno i pošteno ono što smo.
Možemo biti dovoljno onakvi kakvi smo, a ne zbog onog što se pretvaramo da smo.

Bez obzira na sve, što se može oko nas da poremeti , sa tom jednom osobom smo sigurni u našem vlastitom raju.
Naš životni drug je neko ko deli sa nama najdublje čežnje, naš smisao, uverenja.

...Naš životni drug je neko ko život donosi u život...

Ali na kraju nije važno da li se slažemo ili ne ili ko je u pravu.
Ono što je važno jeste šta se dešava izmedu nas dvoje i da li se stalno menjamo, rastemo i volimo jedno drugo sve više! To je ono što je vrlo važno !!!

....jedino što je važno, na kraju našeg boravka na zemlji jeste, koliko smo dobro umeli da volimo, kakav je bio kvalitet naše ljubavi !


Richard Bach - Most preko večnosti

nije to stvar negativnosti ne vjerovati u konstantnu srecu.

meni je to lakrdija.

i ta zelja za konstantnnom srecom je lakrdija.

meni to zvuci kao da je neko na sarenim pilulicama,pa sa ovako slozenom i protivurecnom prirodom ljudskom tvrdi da je konstantno srecan.

ali ja te razumijem o cemu pricas,samo mislim da je stvar u terminologiji.

zadovoljstvo je vec nesto drugo.ja licno mnogo vise volim tu rijec,zato sto je realnija i dostiznija i sklona trajanju.
sreca je,vrlo cesto,samo privid i vrlo subjektivna stvar.

Prosto, nije moguće biti srećan 24h dnevno, 7 dana u nedelji.

Evo recimo, danas mi je pobegao bus pred nosom, i iznervirala sam se, i ne bih rekla da sam u tom momentu bila srećna. A to je jedna obična glupost, svakodnevna situacija, koja se reši time što novi bus dođe za 10 minuta. Hajde sad da probamo tu situaciju da malo generalizujemo na neke druge i veće životne probleme? 

Tom prostom logikom dolazimo do zaključka da ne postoji non-stop stanje sreće, u normalnog čoveka, bez supstanci. 

Isto je i za veze. U onoj vezi koja traje neko vreme, pre bih rekla da nešto ne štima ako se nikada nisu posvađali, sukobili, nego u onoj u kojoj je tih situacija bilo. Naravno, ne mislim na svakodnevno dernjanje i histerisanje, nego na prolazne krize i probleme koji, kada se reše, vezu čine jačom i stabilnijom.

Veza u kojoj nikada nije bilo trzavica, ponavljam, je apsurd.

Мислим да ме нисте добро разумеле....
наравно да се човек свакодневно разочарава, буде несрећан или тужан због овога или онога, задесе  га разне несреће, свађе, губици па и трагедије и нормално је да у тим тренуцима срећа није преовлађујуће осећање.
Кад говорим о константној срећи мислим на танани осећај среће што сам жива, што сам вољена и што волим, што имам брижну породицу...
Док сам била у болници била сам наравно несрећна јер сам болесна, али и срећна јер је постојао  неко ко ће да ме посећује, јер сам имала новца да приуштим лечење, јер сам имала среће што су ми лекари обећали да ће све бити у реду.
То је срећа која ме прати...тако је и у браку...кад су нас задесиле најгоре ствари од којих сваки родитељ стрепи мислила сам да више никад нећу осетити срећу.Али срећа је кад постоји раме на које ћеш се ослонити, рука која ће те подржати, загрљај који ће те утешити.
Кад ти следећег пута аутобус оде испред носа, уместо да се нервираш помисли колико си срећна што негде идеш и што те неко негде чека....
Свакоднвне нервозе, туге, сузе и невоље никад не би смеле да буду јаче од среће коју требамо носити у срцима...а породица и дом би требали бити места на којима се та срећа узгаја и расте.

Ne, razumem ja šta ti hoćeš da kažeš, ali sam 'kritikovala' onu hipotezu o tome da u srećnoj vezi/braku nema nesuglasica i svađi.
Ovo za bus je bio samo uvod. A sviđa mi se tvoje stanovište, totalno je pozitivno. 

У свакој вези и браку, па и најсрећнијима увек има свађа и размирица (мада знам неколико парова који се никад нису посвађалаи, на моје велико чуђење), али оне никако не би смеле да ремете срећу и љубав које се носе у срцу, не у џепу.

Ne znam shta je sa vama ljudi  kako neko moze da tvrdi da je nemoguce da par bude srecan?
Odakle takva negativnost?Uopshte niko ne kaze da imati srecnu vezu znachi da si srecan 100% vremena kao da si poremecen.
Kao sad su tamo neka Ljubica i kako god vec iz negdetamonekogmesta toliko jedinstveni zato shto su srecni.
Ja znam mnoge srecne parove,i oni se posvadjaju,i oni su nekad smoreni i imaju svoje probleme ali se vole i poshtuju i guraju kroz zivot zajedno i to je dovoljno za srecnu vezu,ochekivati vishe od toga je samo razmazenost i nezrelost i josh svashta neshto loshe.

E bash sam vam odbrusio 

Мој друг...

covek je u potpunosti rekao ono sto bih i ja ..

Dragutin i LJubica su moji baba i deda s kojima sam ziveo otkako znam za sebe i znam da imaju sretan brak jer su tokom svega presli i nikada nisam osetio nemastinu iako su bila teska vremena tokom 90ih .. znaci .. to se zove sretan brak .. kada partner razume jedno drugog i u dobru i u zlu .. a naravno da ne postoji brak koji je uvek med i maslo .. ali je sve moguce ako se partneri razumu.