Maska ili javno Ja



Ljude možemo razlikovati na osnovu toga da li smo sa njima bliski ili držimo distancu. Prvi čine naš intimni socijalni svet, a oni drugi spadaju u javnost. Sa bliskim ljudima možemo da se ponašamo spontano, da sa njima delimo naše uspehe i brige. Između nas i bliskih ljudi postoji neka vrsta ljubavi: erotska, rođačka, prijateljska. Odnosi su stabilni i čvrsti jer se dobro poznajemo i prihvatamo jedni druge. U bliskim odnosima iskrenost se podrazumeva.

Ako se u javnosti ponašamo kao što se ponašamo u bliskim odnosima, mogu nastati dva problema. Ili ćemo svojom iskrenošću uvrediti nekog drugog ili će tu iskrenost neko iskoristiti da bi na našu štetu ostvario svoj cilj. Zato je važno da se u javnosti zaštitimo od drugih i da druge zaštitimo od sebe. Način da to postignemo je da naučimo da u javnosti nosimo psihološku masku. Nositi masku je samo po sebi, osim u retkim izuzecima, negacija bliskosti. Osobe koje u bliskosti nose masku i pretvaraju se da su bliske dobijaju etikete kao „dvolične” i „licemerne” (onaj koji meri, namešta lice).

Međutim, kada iz sveta bliskosti izađemo na ulicu, uđemo u javnost, maska postaje obavezni deo komunikacije. Kulturna komunikacija jednostavno nije moguća ako ne nosimo maske. Dok ljubav spada u bliskost, ljubaznost spada u javnost. Ljubazni smo kada se prema nepoznatoj osobi ponašamo kao da je volimo, iako ne osećamo ljubav. I zato su maske sasvim legitimni deo naše ličnosti – čine naše javno Ja, koje nam omogućuje da pozitivno komuniciramo sa ljudima sa kojima nismo bliski.

Sasvim je drugo pitanje da li je ta maska takva da informiše ili da dezinformiše. Noseći masku i pripadajući kostim, ljudi se na određeni način predstavljaju jedni drugima. Cilj je da kod drugih stvore određenu sliku o sebi. Ako su u tome uspešni, tada će se drugi prema njima ponašati na predvidljiv način.

Ličnost možemo uporediti sa prodavnicom koja ima izlog. Nepoznati ljudi koji prolaze ulicom primećuju šta je u izlogu. Ukoliko su zainteresovani zastanu, pažljivije pogledaju u izlog, ako prepoznaju nešto što ih zanima, uđu u prodavnicu. Isto tako nosimo naše izloge i predstavljamo se drugima. Pretpostavka je da ono što ima u izlogu ima i u prodavnici. U velikoj većini slučajeva je zaista tako. Ali, nekada ima u izlogu, a nema u prodavnici ili obrnuto – glavna delatnost prodavnice nije predstavljena u izlogu.

Poznavanje koncepta maske pomaže da se smanji naivnost i kod odraslih i kod dece. Svi smo psiholozi koji pokušavaju da razluče šta je nečija maska, a šta je onaj drugi deo ličnosti.

Zoran Milivojević

Izvor

  maska je ono sto danas moras da imas....za cijeli svijet...pocev od posla...
do bezveznog ispijanja pive u irskom pabu...sa polupoznatim licima...

ne mozes ti svakome prilaziti..otvoreno....

dobro je nekad naci neku novu...
nabaciti je  i prema "prijateljima i porodici" ...
masku danas ako nemas..ne jednu..vise ih treba imati....donji si....

a glupo je reci da imas masku prema najblizim..jer to je nemoguce...
za sve moze da te boli patka...i mozes sve da odjebes..ali najblize ne mozes....
ni da odjebes a niti da isfoliras..jer oni te znaju...

imam ..ih..svakakvih... kao svako ko zeli da prezivi...ova teska vremena...
....takve su mi potrebe....a i potrebe drugih su takve...da ti zele zaviriti u dusu...
a bogami to..kod mene tesko ide..ne zato sto je nemam...
nego dusa mi sluzi za porodicu....a za ostale ona ne postoji.,...
ima malo srca..nekog..ofucanog..i to je ono visak..sto porodioci ne treba...
e to cijeli svijet moze da podijeli...i vidi.,...a ono unutra duboko..e tiu se krije mnogio
njeznih  tajni koje zivotom bi branio...zato sluze maske...

a i u poslu je nekad koristim...onu pravu...
doduse ne vise tako cesto...ali koristio sam je 8 godina... skoro svakodnevno...

a o ostalim makama nemam pojma....niti me zanimaju..posebno necije tudje...
svjestan sam da ljudi to koriste...ali kako rekoh mene nikad niko nije zanimao... ko nema nikakve veze sa mnom..
davno sam upoznao ljude...koji su mi trebalii i koji mi trebaju...
nikakva poznastva i prijateljstva mi ne trebaju..ona koja imam njih njegujem pazim i cuvam...
tako da me zaboli za sve maske svijete a i po prirodi nisam lakovjeran..oprezan sam...
i lako provaljujem...i skidam svakakve maske....generalno ljudi se meni gade....
i gledam sto manje da imam bilo kakvih interakcija sa njima...

pa me tako ne zanimaju ni njihove maske..njihove price,,, niti njihovi zivoti ,,,
i njihovi problemi.... jebe se meni ba za sve sto nema veze sa mnom...
gledam -ne vidim..slusam -ne cujem... kad bi mene sve to doticalo i kad bi tako kao neki ovdje razglabao i razmisljao o svakome i svacemu..
pa ja bi davno puko....koliko dnevno informacija prodje kroz moj mozak...
meni ba daje mirnog zivota...da ispunim sva necija ocekivanja...kome sam svasta obecao pre par godina...
i tezim ka tome..a ostalo me ne zanima....moze citav ljudski rod da se jebe.,.mimo mene...mogu svi i da izgore..ja sam svoje dao drzavi..narodu..i ljudskom rodu..
sad je vriojeme da uzivam..i prozivim ovo zivota sto mi ostalo....20 -30 godina ako bog da...
a za ostalo sve...
mene boli uvo   samo niko porodicu nek mi ne dira..i neka mene ne dira..a ostalo je sve u redu..u pomenutom...sam u stanju i da uradim stvari....koje rijetko kome ...normalnom mogu pasti na um...
i
i da posle toga odem na sladoled ..i da na to vise nikad ne pomislim....

e tako... a sad odo...poderati onajajvar...i kobasicu...sa dvije ljute feferonke...
spemiti stvarcice da ne zaboravim sto god...