Ako sve činite za druge

Drugarica vas telefonom zamoli da joj pozajmite određenu majicu za večerašnju žurku. To vam je omiljena majica i vi ste htele da je obučete, ali kako odbiti dobru drugaricu? Treba i da joj odnesete majicu, što vam ostavlja manje vremena za spremanje nego što ste mislile da ćete imati, ali nema veze - stvarno vam je dobra drugarica. Uz to, treba i onom drugu da odnesete CD, a treba i...

Lepo je pomagati prijateljima i za svaku je pohvalu ako ste nesebična osoba koja se uvek trudi da pomogne i olakša drugima. Samo, ne treba ni sa tim preterivati. Ipak morate misliti i na sebe, a ne samo jurcati za druge. U suprotnom, rizikujete da ste hronično iscrpljeni, da svi govore da ste super, ali da se vi, zapravo, uopšte ne osećate super, nego da ste stalno u nekoj frci i da ne sastavite ni dva minuta u toku dana kad možete da se opustite.

Kako znati šta je prava mera, a šta preterivanje? Pogledajte svoj život i razmislite kako se osećate. Ako se uspaničite svaki put kad vas neko zamoli za uslugu jer nemate pojma kad još i to da uradite (a nekako ne možete da odbijete), ako se toliko zatrpavate raznim obavezama da stalno kasnite, ako noću loše spavate i teško vam je da se opustite - onda definitivno preterujete i trebalo bi malo da "iskulirate".

Kako promeniti ovakvo stanje stvari? Može vam pomoći da za početak napravite popis svega što treba da uradite, a onda sa tog popisa precrtate sve ono što zapravo nije vaša obaveza. Nije to nikakav sebičluk - ako stalno jurcate unaokolo obavljajući milion stvari odjednom, ionako većinu toga nećete obaviti kako treba, plus ćete stalno kasniti. Svedite taj popis na neku razumnu meru stvari koje stvarno možete da stignete da uradite.

Zatim, napravite još jedan popis: na njega stavite neke lepe stvari kojima možete da obradujete sebe, recimo, gledanje nekog dobrog filma, zvanje prijatelja sa kojima se niste čuli sto godina, možda i dogovor da odete s njima na kafu ili basket... Svaki put kad uspešno obavite neku od obaveza sa prvog spiska, častite sebe nečim sa drugog spiska.

To vam deluje kao previše lenčarenja? Nije - lepo se kaže da ko nije za sebe, nije ni za druge. Pored toga, u ovoj ideji jasno je naznačeno da prvo obavite obavezu, a onda uradite nešto za svoje zadovoljstvo. Isprobajte ovaj "recept" i videćete da ćete se brzo osećati mnogo vedrije i opuštenije, a tada se i sve one obaveze lakše i brže završavaju.

Meni se takve stvari cesto desavaju. Sta cu, kad volim da pomazem ljudima. Mada se desavalo da se neki cak i naljute sto nisa stigao da im nesto "odradim" na vreme. Takvi ljudi nisu vise tako lako dobijali pomoc od mene. A i ja ne obecavam vise da cu nesto sigurno moci da uradim. 

isti slucaj... mada, tada sam imala status izmedju magarca za vucu i bogocoveka
sad sam naucila da kazem "ne mogu" i "uradicu ako budem imala vremena" i sve je ok... ja se ne pretrpavam obavezam, a ljudi me ne cimaju i za najmanju glupost... svi srecni i zadovodljni, a posebno ja

Ljudima treba pomoci, ako ste to u stanju to je privilegija i dar koji trebate iskoristiti da olaksate zivot drugima makar za malo...ali ,morate paziti kome pomazete, ucinite nekom hiljadu puta i to ce biti prihvaceno kao "normalno", neka pomisle da jednom niste hteli nesto da im ucinite ,pa makar to bilo i nemoguce uraditi i da vi niste nista krivi, bice kao da im nikad nista niste ucinili,i vrlo lako cete od prijatelja napraviti neprijatelja.....ne bacajte bisere pred svinje.

Da što kaže Anea nekad sam bila ''magarac za vuču'' vremenom naučiš kome treba u svako doba pomoći, kome treba ponekad pomoći i kome ne treba pomagati. Isto i za davanje.