U ponedeljak uveče je u Galeriji SANU beogradskoj publici sa 130 dela predstavljeno srpsko slikarstvo od 1850. do 1950. “Sto godina slikarstva u Srbiji 1850-1950.” je izložba koja je proletos gostovala u Bukureštu.
Pošto je prostor Galerije SANU znatno manji od Nacionalnog muzeja u Bukureštu, Beograd će umesto 150 videti 130 slika i crteža. Prostoru je prilagođena i postavka Ivana Kucine: dela druge polovine 19. veka predstavljena su u dve sale galerije - prvoj i poslednjoj, u kojoj se održavaju i koncerti. U dve uže, središnje sale, za ovu priliku nazvane “depo”, na čeličnoj konstrukciji, kao na panoima u depou, nanizane su slike prve polovine 20. veka. Posle dve nedelje doći će do inverzije - u “depo” se vraćaju slike 19. veka, a u prvu i četvrtu salu galerije sele se slike prve tri decenije 20. veka. Poslednje dve nedelja izložbe i u prvoj i u četvrtoj sali biće poslednje dve decenije prve polovine 20. veka.
Ovim izmenama sve slike će stalno biti pred publikom s tim što će muzeološki “komotno” menjati svoja mesta pa će publika moći bolje da ih vidi i doživi.
Izložba, a prevashodno studijski, bogato ilustrovani katalog, su koncipirani tako da prikazuju razvojne tokove slikarstva u Srbiji, a ne umetnike pojedinačno. Autor teksta i izbora dela za drugu polovinu 19. veka je Petar Petrović, za prvu polovinu 20. veka Ljubica Miljković. Gordana Stanišić je sačinila izbor crteža i grafika za oba segmenta izložbe.
Pošto je Narodni muzej već godinama zatvoren, ovaj susret sa jednim vekom srpskog slikarstva za stariju publiku će biti podsećanje na remek-dela domaće umetnosti koja odražavaju sve relevantne tokove evropske umetnosti i mogla bi stajati u svakom evropskom muzeju. Za mlađe generacije to će biti prvi susret sa delima koja predstavljaju identitet ovog naroda. Upravo zato kroz izložbu je svakodnevno od 18 časova organizovan obilazak uz vodiča.
Извор

Ремек-дела у САНУ
До 18. октобра посетиоцима ће бити понуђена три виђења 130 сликарских дела 50 аутора из збирки Народног музеја у Београду


Катарина Ивановић, Венецијански виноградар

Изложба 130 ремек-дела 50 аутора из збирки Народног музеја у Београду, под називом „Сто година српске уметности – Сликарство у Србији 1850–1950” отворена је синоћ у Галерији САНУ у Београду.
До 18. октобра, љубитељи сликарства моћи ће да погледају, између осталих, дела Катарине Ивановић, Константина Данила, Ђуре Јакшића, Ђорђа Крстића, Стеве Тодоровића, Уроша Предића, Паје Јовановића, затим из генерације млађих, Надежде Петровић, Ивана Радовића, Јована Бијелића, Петра Добровића, Саве Шумановића, Михаила С. Петрова, до оних који су пионирски обележили године раног послератног модернизма, међу којима су били Милан Коњовић, Петар Лубарда, Љубица Сокић, Мило Милуновић...
О изложби и њеном иновативном концепту који даје нову визуру јуче су, у Галерији САНУ, говорили новинарима аутори поставке, кустоси Љубица Миљковић, Гордана Станишић и Петар Петровић са директорком Народног музеја Татјаном Цвјетићанин.
– Посетиоцима ће бити понуђена три виђења 130 дела једног од најзанимљивијег периода развоја српске уметности. Иновативним концептом изложба ћена сваке две недеље добијати ново рухо, отворена за нова искуства.
У првој фази која ће трајати од 7. до 20. септембра сва пажња ће бити усмерена на слике и цртеже настале током XIX века. Током друге поставке, у периоду од 22. септембра до 4. октобра, у фокусу ће се налазити дела настала током прве три деценије XX века.
У последњој поставци, у којој ће посетиоци уживати од 6. до 18. октобра, у првом плану ће се наћи дела која осликавају четрдесете и педесете године прошлог века – рекла је Татјана Цвјетићанин.
За разлику од изложбе под истим називом, која је прошлог пролећа у Букурешту успешно представила 150 дела 50 аутора, аутори изложбе су двадесет дела морали да изоставе због мањег изложбеног простора у Галерији САНУ.
Они су истакли да је свих 50 аутора остало на броју да сведочи о периоду од 1850. до 1950. године. На пример, Надежда Петровић је у Румунији представљена са две слике, а у Београду са једном. Али се водило рачуна о суштини.
Током изложбе биће обезбеђено свакодневно стручно вођење посетилаца, а богато илустрован каталог продаваће се по цени од 1.000 динара.
С обзиром на то да су многа дела конзерваторским поступцима освежена, директорка Цвјетићанин је изразила наду да ће после Београда ова поставка гостовати по Европи, јер би било штета да се овако сјајно опремљене слике врате у депо и у мраку чекају реконструкцију Народног музеја.

Б. Лијескић
Извор

Prelivanje iz riznice - depoa u galerijski prostor
AUTOR: A. ĆUK
Izložba 100 godina srpske umetnosti (Slikarstvo u Srbiji 1850 - 1950), u Galeriji SANU predstavlja remek dela umetničkog fonda Narodnog muzeja u Beogradu u izboru od 130 slika i crteža više od 50 srpskih umetnika.



Osnova koncepta je da se predstave stvaraoci koji svojim opusom obeležili jedan od najznačajnijih, stilski najraznovrsnijih perioda razvoja srpske umetnosti od druge polovine 19. do prve polovine 20. veka te će tako u neobičnoj osmišljenoj postavci, između ostalih, biti izložena dela Konstantina Danila, Katarine Ivanović, Đure Jakšića, Paje Jovanovića, Uroša Predića, Nadežde Patrović, Milana Konjovića, Petra Lubarde i mnogih drugih. Ovakav izbor omogućava najbolji mogući pregled razvoja srpskog slikarstva, njegovih specifičnosti i vrednosti u kontekstu evropskih i svetskih umetničkih tokova, a moguć je zahvaljujući dragocenim zbirkama koje baštini Narodni muzej u Beogradu, istakli su na jučerašnjoj konferenciji za novinare predstavnici te institucije i autori izložbe. Direktorka Muzeja Tatjana Cvetićanin podsetila je da će publika imati priliku da na izložbi vidi sveža i okupana dela budući da su restaurirana, pre nedavnog uspešnog gostovanja Muzeja s izložbom „Vek srpske umetnosti“ u Nacionalnom muzeju u Bukureštu.

Neobičnost izgleda postavke u srednjem delu galerije SANU gde su dela postavljena u izrazito zgusnutom rasporedu, stešnjena jedno uz drugo, moglo bi se reći bez vazduha, direktorka Muzeja objasnila je da je namera bila da se publici istovremeno pokaže kako izgleda bogatstvo i raznovrsnost riznice depoa s jedne strane, a kako svako pojedinačno delo izloženo u čistom galerijskom prostoru. Naime, tokom trajanja, postavka izložbe će tri puta izmeniti svoj raspored. U prvoj fazi, koja će trajati od 7. do 20. septembra sva pažnja će biti usmerena na period druge polovine 19. veka, kada će u punom svetlu moći da se vide remek dela Konstantina Danila, Katarine Ivanović, Đure Jakšića, Paje Jovanovića i Uroša Predića, sagledavajući smenjivanje nazarenskih i bidermajer načela, potom romantizma, a na kraju klasicizma. Tokom trajanja ove postavke, slike 20. veka publiku će dočekati u prostoru riznice-depoa. Ovakav način izlaganja, prelivanja dela iz riznice u čist galerijski prostor i natrag prosto mami publiku da više puta dođe na izložbu, rekla je Cvetićanin. Inače, tokom trajanja druge postavke, u fokusu će biti dela nastala tokom prve tri decenije 20. veka, odnosno predstavnici impresionizma, ekspresionizma, novog realizma, neoklasicizma, preko secesije simbolizma i međuratne avangarde. U prvom planu treće faze od 6. do 18. oktobra, biće izložena dela koja oslikavaju četrdesete i pedesete godine prošlog veka. Posebnu dragocenost ove izložbe čine crteži, a naročito će biti akcentovane one faze u njegovom razvoju gde on prestaje da bude isključivo pomoćno sredstvo za studije već dobija svoju autonomiju. Takvi su period međuratne avangarde odnosno zenitizam, a isto tako zanimljivo će biti videti partizansku grafiku, dela iz perioda socrealizma, zaključno sa Decembarskom grupom, koja je crtežu vratila moderan i slobodan izraz. Poseban značaj ove izložbe leži u činjenici da će mlađe generacije prvi put imati priliku da vide i informišu se o jednom delu nacionalnog blaga, koje baštini Narodni muzej u Beogradu, a čija je stalna postavka zbog rekonstrukcije zatvorena za publiku od 2003. godine.

Javna i stručna vođenja kroz galerije

Autori izložbe „100 godina srpske umetnosti“ (Slikarstvo u Srbiji 1850 - 1950) i tekstova u katalogu su Petar Petrović (Srpsko slikarstvo druge polovine 19. veka), Ljubica Miljković (Srpsko slikarstvo prve polovine 20. veka), Gordana Stanišić (Crtež i grafika u srpskoj umetnosti 1850-1950) Katalog sadrži i sve reprodukcije i biografije umetnika s izložbe, a njegova cena je 1000 dinara. Tokom trajanja izložbe biće organizovana javna i stručna vođenja svakog radnog dana Galerije SANU od srede do nedelje u terminu od 18 sati. Ulaz na izložbu je besplatan, a njenu realizaciju pomogli su Ministarstvo kulture RS, Bezbednosno-informativna agencija i Ministarstvo unutrašnjih poslova RS.

Извор