Osumnjičeni nacista Peter Egner, ekskluzivno za „Blic“
Bio sam nemački vojnik, ali se ne kajem
Autor: U.P., V.Z.C. | Foto: The Sun | 19.07.2008 - 06:02



BEOGRAD - Bio sam pripadnik nemačke policije u Beogradu tokom Drugog svetskog rata, ali nisam znao da sam pripadao Gestapou. Nisam učestvovao u ubistvima u logoru na Starom sajmištu i ništa od onoga za šta se teretim nije istina - rekao je juče u ekskluzivnom razgovoru za „Blic“ Peter Egner (86) koji se sumnjiči da je za vreme Drugog svetskog rata počinio zločine u Beogradu.

Egnera smo pronašli u njegovoj kući u predgrađu Sijetla u američkoj državi Vašingron. On je u telefonskom razgovoru, na tečnom engleskom jeziku, za naš list uporno tvrdio da „nema zbog čega da se kaje jer nije počinio nikakve zločine“.
- Nikada nikoga nisam povredio u svom Beogradu. Imate moju reč - rekao je hladim i odsečnim glasom Egner.
On je priznao da je bio u nemačkoj armiji kao dobrovoljac.
- Bio sam u Beogradu od 1941. do 1943. kada sam ranjen. Pošto sam bio Nemac iz Jugoslavije, bilo je normalno da budem u nemačkoj armiji. Nisam počinio nikakve zločine i nemam zašto da se kajem - ponovo je rekao Egner, koji tokom razgovora ni u jednom trenutku nije pokazao neku emociju.
On je naveo da je nakon ranjavanja prebačen u Beč, a kasnije u Dansku, gde je dočekao kraj rata. Egner kaže da je u maju ove godine posetio Crvenku, mesto u kome je rođen.
- Moji preci su sahranjeni na groblju u Crvenki i ja sam sa grupom Nemaca došao u posetu. Zajedno sa bratom i sestrom sam se poklonio svojim precima jer nisam zaboravio odakle potičem - istakao je Egner.
On je dodao da je u Srbiji bio šest dana i da je na nekoliko sati posetio i Beograd. Egner kaže da se više ne seća srpskog jezika, koji je nekada govorio. U zahtevu američkih federalnih vlasti, kojim se traži da mu se oduzme državljanstvo, navodi se da je njegova jedinica u 1941. odgovorna za smrt 11.164 ljudi, među kojima je bilo najviše Jevreja, ali i Srba i Roma.
Protiv ovog naciste srpski organi sakupili su značajne dokaze, koji potvrđuju navode američkih službi da je učestvovao u istrebljivanju Jevreja i demantuju njegovu odbranu da je bio samo prevodilac za nemačke okupacione snage.
- Tužilaštvo za ratne zločine intenzivno sakuplja dokaze. Očekujemo da ćemo u najskorije vreme podneti zahtev za sprovođnje istrage protiv njega i zatim zahtev za izručenje - rečeno je „Blicu“ u Tužilaštvu za ratne zločine.
Direktor Arhiva Beograda Branka Prpa kaže za „Blic“ da su podaci o Egneru nađeni u sačuvanoj arhivi Gestapoa.
- On je radio za Gestapo kao folksdoječer i tu više nema nikakve sumnje. Rođen je u Crvenki u Vojvodini, a došao je iznenada pred rat u Beograd 1940. Očito je da su ga poslali u Beograd i da je pripreman za ulogu koju će imati tokom rata i okupacije. Dalju pretragu dokumenata treba da obavi Tužilaštvo za ratne zločine i može da detaljnije otkrije njegovu ulogu - kaže Prpa za „Blic“.
Ona napominje da su deo Gestapoove arhive uzeli Rusi posle rata i da je nisu do danas vratili, a da su Nemci uništili dokumentaciju o logoru Staro sajmište. Osim ovoga izvesno je da za Egnera postoje dokazi i u Nemačkoj u Mihenskoj arhivi, gde su čuvaju nemačke poruke slate posebno mašinom „Enigma“, kao i u američkoj arhivi o Gestapou, koja se čuva u Berlinu. U Mihenskoj arhivi, gde se čuvaju poruke koje su saveznici dešifrovali, sačuvane su i šifrovana dokumenta koja je razmenjivala nacistička komanda sa obaveštajcima u Kraljevini Jugoslaviji, pre okupacije, kao kasnije poruke nemačkim okupacionima snagama i Gestapou.
- Tu mogu da se nađu uputstva koja je dobijao Egner jer je verovatno angažovan kao obaveštajac za naciste. Uobičajeni postupak bio je za sve zemlje Evrope da se među onima koji su poreklom Nemci nađu saradnici nacističke obeveštajne službe. Među dešifrovanim porukama, inače, nalaze se i nalozi za sistematsko uništavanje Jevreja - kaže izvor „Blica“.
Predstavnici SAD u razgovoru sa predstavnicima srpskih organa rekli su da će dostaviti sve dokaze koje oni poseduju o Egneru, ukoliko bude izručen Srbiji. Predstavnica za medije Ambasade SAD u Beogradu Rajan Heris rekla je da ambasador Kameron Manter podržava nameru Srbije da se Egneru sudi u Srbiji, gde je, kako je navela, i počinio zločine. Predstavnik izraelske ambasade u Srbiji Jair Fromer izjavila je da „Izrael nije uključen u slučaj Petera Egnera u SAD“.

Egneru treba suditi u Srbiji



Logoraš Dragoljub Janjić (85), koji je na Starom sajmištu tokom 1943. godine proveo šest meseci, kaže za „Blic“ da bi Egner trebalo da odgovara pred srpskim sudom.
- Mnogi su poubijani i pomrli u tom logoru. To ne sme da prođe nekažnjeno. Voleo bih da doživim da vidim pravdu - istakao je Janjić.
Dok lagano ispija čašu vode koju mu je pružila supruga, sa kojom je 60 godina u braku, Janjić kaže da je imao samo 17 godina kada je doveden u logor.
- Zarobljen sam na Kozari 1942. godine nakon čega sam vozom prebačen na Sajmište. Bio sam jako mršav pa su me ostali logoraši od milošte zvali Ljupko. Ono što smo tamo preživeli ne može da se prepriča, to je strašno, ljudi si svaki dan premlaćivani i ubijani - ističe stari logoraš.
Pored nemačkih vojnika, kaže, izuzetno surovi su bili Srbi koji su vodili logor.
- Ljudi su umirali sedeći, od gladi, batina, iscrpljenosti. Dešavalo se da uveče legnete pored nekoga i, kada ujutro ustanete, taj je mrtav - priča Janjić.
On je u septembru 1943. prebačen u rudnik Trepča, gde je ostao sledećih godinu dana, dok sa grupom zatvorenika nije uspeo da pobegne.


Srbija će tražiti izručenje Ašnera



BEOGRAD - Srbija će tražiti izručenje jednog od deset najtraženijih nacista iz Drugog svetskog rata Milivoja Ašnera, šefa policije u Slavonskoj Požegi u vreme NDH, koji se nalazi u Austriji, saznaje „Blic“.

- Protiv Ašnera dokazi su prikupljeni i uskoro će biti podnet zahtev za sprovođenje istrage, kao i zahtev za izručenje - rečeno je „Blicu“ u Tužilaštvu za ratne zločine.
Ovome je prethodila saradnja ministarke pravde Snežane Malović i tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića sa Efraimom Zurofom, predsednikom Centra „Simon Vizental“.
Kada je reč o Ašneru koji je odgovoran za monstruozne zločine u Slavonskoj Požegi nad zarobljenim Jevrejima, Srbima i Romima, Tužilaštvo sarađuje sa Centrom „Simon Vizental“ još od 16. avgusta 2006. Efarim Zurof je predao Tužilaštvu značajne dokaze protiv Ašnera za period od 1941. i 1942, dok je bio šef policije u Slavonskoj Požegi za vreme ustaškog režima.
Iste dokaze Zurof je dostavio i Državnom tužilaštvu Hrvatske još 2004. Hrvatska je 21. marta 2005. poslala zahtev Austriji za izručenje Ašnera, ali kako je konstatovano u Centru „Simon Vizental“, austrijski nadležni organi su izbegavali da postupe po tom zahtevu. Zbog tog odugovlačenja, u Centru su rešili da ustupe dokaze i Srbiji i da ona traži Ašnerovo izručenje.
Austrijske vlasti su prvobitno donele odluku da Ašner ne može biti izručen Hrvatskoj zato što je austrijski državljanin. Kasnije su priznale da ipak nije njihov državljanin, ali su onda tvrdile da je previše bolestan da bi izdržao suđenje. Ašner je primećen početkom juna u Klagenfurtu kada ga je fotografisao reporter britanskog „Sana“ kako veoma živahno gleda utakmicu reprezentacije Hrvatske na Evropskom šampionatu u fudbalu i uživa u društvu supruge pijuckajući pivo. Austrijanci su, i pored toga, ponovili stav da je bolestan za suđenje.
Alen Budaj, direktor Margelovog instituta iz Zagreba i specijalni istražitelj Centra „ Simon Vizental“, rekao je za „Blic“ da su se predstavnici Austrije i Hrvatske dogovorili da puste Ašnera da umre u miru. On tvrdi da je Ašneru dopušteno 2004. da napusti Hrvatsku. Krajem iste godine Ašner je u intervjuu austrijskom magazinu „Profil“ rekao da su mu prijatelji Harald Šojher, gradonačelnik Klagenfurta, i radikalni desničar Jerg Hajder, guverner pokrajine Koruška. Ašner je živeo u Hrvatskoj u Daruvaru od 1992. i, prema tvrdnjama Budaja, hvalio se da je prijatelj sa Franjom Tuđmanom, tadašnjim predsednikom Hrvatske. Budaj je otkrio i da je Ašnerova prva supruga Renata Grešković upisala njegovo ime u spomen na ustaške žrtve da bi ga na taj način prikrila.

Najtraženiji nacista viđen u Argentini
Najtraženiji nacista Aribert Hajm, zloglasni lekar iz logora „Mathauzen“ koji je vršio opite nad logorašima, viđen je prošle nedelje u Južnoj Americi, potvrdio je Efraim Zurof. On nije hteo da otkrije ime svedoka niti da potvrdi spekulacije o tome da li je informacija stigla iz južnog čileanskog grada Puerto Monta ili iz obližnjeg argentinskog grada Bariločea. Zurof je samo naveo da su najmanje četiri osobe videle i prepoznale Hajma.
A u Mađarskoj je ovih dana nezvanično formiran Savez mađarskih lovaca na naciste, čiji je glavni cilj razotkrivanje i uklanjanje iz javnog života potomaka i pristalica zloglasnih „njilaša“ iz Drugog svetskog rata.
Inače, Srbija je nedavno prosledila Mađarskoj informacije o Šandoru Kepiru, ratnom zapovedniku mađarske policije u Novom Sadu, odgovornim za masakr nad Jevrejima i Srbima 1942. godine, kao i za deportaciju novosadskih Jevreja u Aušvic.

Izvor: Blic

PRETURILA je ceo život preko glave, ali najgora sećanja iz logora na Starom sajmištu Smilja Perišić (78) - nije zaboravila. U ovom mučilištu na obali Save, tokom Drugog svetskog rata, dok je bila trinaestogodišnja devojčica provela je pola godine. I sada kada god sa Brankovog mosta vidi stare barake i ledinu na kojoj se nalazio logor, ne može a da se ne seti svih zlodela čiji je bila svedok.
Kako nam priča, u logor je stigla u jesen 1943. godine. Nemci su je sa još nekoliko stotina dece uhvatili u grmečkoj šumi u Bosni.
- Pred Nemcima i ustašama smo pobegli iz svoje kuće u selu Majkić Japra, ali su nas stigli u šumi - priseća se Smilja Perišić. - Kada su nas doveli u logor u Beograd podelili su nam po jedno ćebe, pa si mogao da biraš: da legneš na patos i pokriješ se ili da ležiš na ćebetu a celu zimu spavaš otkriven. Prvi dan su nas sve ošišali do glave, ali opet nije bilo spasa od vaški.
U jednoj prostoriji bilo je smešteno 40 ljudi. Od zime, gladi, tifusa i drugih bolesti svakog dana bi umrlo neko dete. Smilja kaže da im se celodnevni obrok sastojao od providnog parčeta hleba i lista kupusa u zagrejanoj vodi.
- Nemci su pse hranili mesom, a mi smo pokušavali da im uzmemo. Jedna ženka je znala da se odmakne i prepusti nam hranu, a čuvari su je zbog toga prebijali - priča starica. - Posle nisu štedeli ni nas. Mene je stalno tukla neka Radojka Popović, što je radila za Nemce u logoru. Mog oca su ubile ustaše 1941. godine, a ona je mislila da je poginuo kao komunista, pa me je stalno štapom udarala preko leđa. Od bolova nisam mogla da legnem.
Smilja priča da Jevreje nije viđala u logoru. Oni su bili odvojeni, a većina ih je već bila pobijena ili prebačena u logor na Banjici.
- Pričali su nam da su jevrejsku decu zvali da uđu u kamione da se slikaju, a onda su puštali gas i ubijali ih - kaže starica. - Kada smo došli u logor, u našoj baraci smo zatekli jednu jevrejsku devojčicu, koja se sakrila iza vrata, jer su Jevreje odvezli odatle da bi oslobodili prostor za nas. Imala je žig na ruci. Tu su je prihvatile neke žene, ali ne znam šta je sa njom posle bilo.
Smilja se takođe seća i da je za Srbe logoraše Srpska pravoslavna crkva slala lekove. Ponekad je i jedan Grk, što je odnosio ostatke od hrane iz nemačke kuhinje, znao da im prošvercuje proju.
Smilja Perišić se spasla tako što su nju i nekoliko dece prebacili u bolnicu na Slaviji na lečenje od tifusa. Odatle je kod sebe kući odveo beograđanin Aleksandar Milenković.
- Bila je Vrbica kada sam izašla iz logora. Milenković me spasao i kod njega sam bila nekoliko meseci. Beogradski Srbi su tada uzimali decu sebi da bi ih spasli. Po oslobođenju Beograda pobegla sam u partizane u nadi da ću pronaći majku, a posle sam saznala da se vratila sa trojicom moje mlađe braće na zgarište u selo, gde su posle svi nastradali.
S. J.

* * * * *

TUŽBA AMERIČKOG PRAVOSUĐA
KANCELARIJA za specijalne istrage američkog Sekretarijata za pravosuđe, nadležna za hvatanje ratnih zločinaca na američkom tlu, podnela je tužbu protiv Petera Egnera okružnom sudu u Sijetlu. U tužbi se navodi da je Egner, tokom Drugog svetskog rata služio u tajnoj nacističkoj policiji i specijalnim Gestapo trupama u okupiranom Beogradu od 28. aprila 1941. sve dok nije ranjen 29. septembra 1943. godine. U optužnici se traži da Egneru bude oduzeto državljanstvo SAD, navodeći koje sve odredbe zakona je prekršio.
Tokom perioda provedenog u tajnoj službi, učestvovao je u masovnim ubistvima više od 17.000 civila u Srbiji, koji su ubijani samo zato što su bili Jevreji, Cigani ili su bili politički sumnjivi nemačkim okupacionim vlastima.
U tužbi se navodi da je, tokom prvih devet meseci u specijalnoj službi, bio u jedinici za sistematsko istrebljivanje. Ova jedinica, piše, igrala je vodeću ulogu u masovnim nacističkim ubistvima 6.280 jevrejskih žena i dece (a svi su bili smešteni u koncentracionom logoru Staro sajmište). Oni su bili sistematski ubijani tokom perioda od dva meseca početkom 1942. godine. Gušili su ih ugljen-monoksidom, koji su puštali iz specijalnih mobilnih uređaja.
Prema njegovom priznanju, u februaru 2007. godine, navodi se u ovom dokumentu, optuženi je tokom služenja u ovoj jedinici, sprovodio logoraše do Starog sajmišta. Priznao je i da je učestvovao u ispitivanju političkih zatvorenika. A ta ispitivanja podrazumevala su i različite vrste torture, koje su se često završavale ubistvom.
Oko šestog marta 1960. godine optuženi je došao u Sjedinjene Američke Države kao emigrant. Novembra i decembra 1965. zatražio je američko državljanstvo. I tu je lažno odgovorio, namerno izostavljajući svoju ulogu u nacističkim trupama,
navodeći da je bio obični regrut u nemačkoj vojsci. Državljanin SAD postao je 20. januara 1966. godine i zaveden je pod brojem 8858479.
I. M.

* * * *

PRPA: ARHIV IMA DOKAZE
DIREKTOR Istorijskog arhiva Srbije Branka Prpa potvrdila nam je da u ovoj ustanovi postoji dokumentacija o nacističkom zločincu Peteru Egneru.
- Imamo papire u kojima se vidi da je taj čovek bio član Gestapoa i da je delovao u logoru na Starom sajmištu - kaže Prpa. - Sada se pregleda dokumentacija i nadamo se da ćemo naći još podataka. Sve te papire prosledićemo Tužilaštvu za ratne zločine.
Kako Branka Prpa kaže u Istorijskom arhivu nema nikakvih podataka o logoru Staro sajmište, jer su Nemci prilikom povlačenja sve spalili. Ipak, sačuvano je više od 300.000 dokumenata nemačke tajne policije Gestapo i tajne policije Milana Nedića, tako da se u ovim papirima možda mogu pronaći dokazi protiv Egnera ili nekog drugog nacističkog zločinca.
S. J.

* * * * *

MNOGO RATNIH ZLOČINACA IZ DRUGOG SVETSKOG RATA IZBEGLO KAZNE
POSLEDNJA ŠANSA

SLUČAJ Petera Egnera koji se više od pola veka skrivao od pravde na teritoriji SAD povukao je novu lavinu pitanja koliko zločinaca nacističkog sistema nije pogledalo u lice pravde. Kako su nam objasnili u Muzeju žrtava genocida u Beogradu, osnovni razlog za to je delikatna politička situacija koja je usledila posle Drugog svetskog rata.
- Hladni rat je "progutao" mnoge nacističke zločince koje su sukobljene velike sile koristile za svoje ciljeve i prljave poslove - objašnjava direktor ovog instituta Nenad Đorđević. - Drugi način njihovog bekstva su bili pacovski kanali, jer su se mnogi, poput Ante Pavelića, sklonili uz pomoć Katoličke crkve. Podsećam, mnogi nacisti su bili katolici, pa odatle ova sklonost papske države ka njima. Najzad, mnogi su se izvukli zbog neobičnog anglosaksonskog prava, koje je bazirano na takozvanim precedentima, pa kada prvi zločinac nije bio osuđen, i oni koji su posle njega uhvaćeni imali su mnogo veće šanse za spas.
Jedan od najdrastičnijih primera je bivši predsednik Austrije i višegodišnji prvi čovek Ujedinjenih nacija Kurt Valdhajm, kojeg su istoričari jasno locirali na području Crne Gore i Kozare tokom 1942. godine, i to tokom operacija kada je stradalo najviše Srba. Pa ipak, to nije smetalo velikim silama da ga zadrže na ovako visokoj poziciji.
Danas se u domaćoj javnosti ne govori mnogo ni o folksdojčerima koji su posle rata uglavnom napustili Vojvodinu, a za vreme sukoba su bili aktivni u nacističkim jedinicama.
- Folksdojčeri su bili angažovani u vojnim formacijama, ali je njihova masovnost ipak bila nešto manja nego što je propaganda to govorila posle rata - dodaje Đorđević. - Pa ipak, to nije bio zanemarljiv broj, jer su oni bili najbrojnija nacionalna manjina u predratnoj Jugoslaviji. Bilo ih je oko 500.000, dakle više nego Albanaca čija populacija je u to doba dostizala svega oko 400.000 ljudi.
Centar "Simon Vizental" uporno pokušava da pronađe zločince koji su izmakli pravdi, unutar akcije "Poslednja šansa". Tako postoji i lista zemalja u kojima se najlošije tragalo za onima koji su činili zlodela. Kako objašnjava Đorđević, to je i zato što su lobističke organizacije iseljenih Nemaca bile vrlo uticajne u tim zemljama, pa su sprečavale progon zločinaca.
Na toj listi su Austrija, Estonija, Litvanija, Norveška, Rumunija, Švedska i Sirija.
Z. NIKOLIĆ

ARTUKOVIĆ I ŠAKIĆ
U PERIODU posle Drugog svetskog rata bivšoj Jugoslaviji su isporučeni samo Dinko Šakić i Andrija Artuković, ratni zločinci čiji sudski procesi su održani u Hrvatskoj.
Svedoci kažu da nisu bili u strahu ni od Boga ni od naroda za ono što su uradili. Čak je u javnosti posebno isticana Artukovićeva starost, baš kao što danas postoje zagovornici teze da nacističke ratne zločince više ne treba proganjati, "jer su to stari i bolesni ljudi".
- To je kvazihumanitarna priča - odlučan je profesor Filozofskog fakulteta sa Odseka za opštu i savremenu istoriju Milan Ristović. - Pa oni su bez griže savesti slali u smrt isto tako stare i bolesne ljude.

* * * * *

FOLKSDOJČERI U VOJVODINI
NOVOSADSKA RACIJA

NOVI SAD - Vojvođanski živalj za vreme Hitlerove okupacije našao se na udaru naših Nemaca - folksdojčera, kojih je najviše bilo u Bačkoj i Banatu. Najviše se isticala Sedma SS divizija, koja je bila najkrvoločnija. Stanovništvo je odvođeno u logore, a odatle je deportovano dalje na Sajmište u Beograd, Šarvar u Mađarskoj ili u Nemačku.
Novosadski istoričar Zvonimir Golubović predočava da je 1941. na tlu Vojvodine formirano desetak logora, koji su uglavnom služili kao sabirni centri. Veliki broj Jevreja iz Banata je odveden na Sajmište i druge logore.
Ni posle više od šest decenija nije zaboravljena novosadska racija. Za tri dana racije (od 21. do 23 januara 1942. godine) u Dunavu je nestalo više od 1.300 ljudi, koje su mađarski fašisti bacili pod led. Jedan od mađarskih žandarma optužen za zločine u novosadskoj raciji Šandor Kepiro (93) i 66. godišnjicu stravičnog zločina dočekao je na slobodi. Da je Kepiro lociran u Budimpešti, početkom oktobra 2006. godine, javnosti je otkrio Efraim Zurof, direktor centra "Simon Vizental". On se tereti da je učestvovao u masakru nad Jevrejima, Srbima i Romima u Novom Sadu 1942, a kao kapetan žandarmerije i u deportacijama Jevreja iz Vojvodine tokom 1944. godine, zbog čega ga je Narodni sud u Mađarskoj 1946. osudio na zatvorsku kaznu od 14 godina. Tu presudu nije dočekao u Mađarskoj, već je pobegao u Argentinu.



Izvor: Novosti

SAD i Istorijski arhiv Beograda ustupili srpskom tužilaštvu dokumentaciju o zločincu iz Drugog svetskog rata, saznaje Danas
Dokazano da je Egner bio član Gestapoa

Politička nestabilnost i nedoumice oko namene usporavaju realizaciju memorijalnog centra Staro sajmište

Beograd - Direktorka Istorijskog arhiva grada Beograda Branka Prpa potvrdila je Danasu da se ime Petera Egnera, Amerikanca osumnjičenog za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije, pojavljuje u dokumentacionom fondu Gestapoa kojim raspolaže ova institucija.

Za sada samo idejno rešenje
Gradski arhitekta Đorđe Bobić kazao je Danasu da realizacija projekta memorijalnog centra Staro sajmište "ne napreduje, jer još nije definisano da li će to biti samo memorijalni centar posvećen žrtvama ili institucija koja će imati i neke druge namene". On je u izjavi za Danas objasnio da će biti formirana komisija, u kojoj će učestvovati sve etničke zajednice stradale u logoru Sajmište, koja će definisati program memorijalnog centra. Kako je rekao, za sada postoji samo idejno rešenje objekta, ali projekat ne može biti završen dok ne bude konačno definisana njegova namena.
- Osim što se Egnerovo ime pojavljuje u kartonu žitelja Beograda iz 1940, pronašli smo ga i u fondu Gestapoa, tako da je sada izvesno da je on zvanično bio član nacističke tajne policije. Ova dokumenta prosleđena su Tužilaštvu za ratne zločine i očekujem da uskoro počne istraga - objašnjava Prpa.

Na Tužilaštvu je sada, kako je rekla, da pregleda svu dokumentaciju i da postupa u skladu s nalazima.

Na spekulacije nekih medija da je identitet Petera Egnera i dalje pod znakom pitanja i da bi iza tog imena mogao da se krije neko drugi, Prpa odgovara da "Arhiv ima pouzdanije podatke nego mediji".
Predstavnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije razgovarali su juče sa zvaničnicima Ambasade SAD u Beogradu o slučaju Egner, izjavio je Danasu portparol tog tužilaštva Bruno Vekarić. On očekuje da će Tužilaštvo uskoro dobiti zahtev za sprovođenje istrage, kako bi što pre bio upućen zahtev za ekstradiciju Egnera.

- Istorijski arhiv Beograda nam je ustupio potrebnu dokumentaciju, a SAD su nam dale pozitivan odgovor i dobili smo pristup dokumentima kojima raspolažu američke službe koje se bave ratnim zločinima. Put nas vodi u dva pravca, Minhen i Berlin, jer se tamo nalaze institucije koje raspolažu presretnutim i dešifrovanim telegramima nacističkih vlasti i brojnim podacima o žrtvama holokausta - kaže Vekarić.

Peter Egner, koji je rođen na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, tereti se da je bio pripadnik SS Einsatzgruppen, jurišnih odreda koje je osnovao šef Gestapoa Hajnrih Himler kao deo programa za "konačno rešenje jevrejskog pitanja", i da je učestvovao u pogromu više od 17.000 civila , mahom Jevreja, u logoru Sajmište tokom Drugog svetskog rata. On je saveznim vlastima SAD februara 2007. godine priznao da je sprovodio zatvorenike koji su prebacivani i ubijani u logoru na Sajmištu, kao i da je bio prevodilac tokom ispitivanja političkih zatvorenika u jedinici koja je odgovorna za brojne zločine.

Avgusta 1942. godine Beograd je proglašen za Judenfrei, što je bio nacistički izraz za okupacionu zonu u kojoj je rešeno "jevrejsko pitanje". Gotovo svi beogradski Jevreji, njih oko 6.400, ugušeno je ugljen-monoksidom u kamionu - gasnoj komori na putu od logora Sajmište do stratišta u Jajincima. Fondacija B92 pokrenula je inicijativu da se na mestu na kome je bio logor što pre ozvaniči Memorijalni centar Staro sajmište.

Direktor B92 Veran Matić rekao je za Danas da je ta medijska kuća trenutno u fazi snimanja igrano-dokumentarnog filma o logoru Sajmište.
- Odlučili smo se za ovaj korak jer smo uvideli da veoma veliki broj ljudi ne zna šta se tamo dešavalo, a ne postoji nijedan ozbiljniji program koji bi, pre svega mladima, predstavio šta se tamo dešavalo. U tu svrhu intervjuisali smo deset preživelih svedoka i uradili rekonstrukciju zbivanja u logoru - objašnjava Matić.

On očekuje da će film doprineti da se više sazna o ovom logoru smrti i da dođe do obnove i oživljavanja ovog zapuštenog dela Beograda. Zamišljeno je da zgrade koje su bile deo originalnog naselja Sajma, izgrađenog 1937, postanu deo velikog memorijalno-edukativnog centra u kojem će se kroz stalne postavke rekonstruisati istorija holokausta i genocida u Srbiji, ali i zabeležiti arhitektonska vrednost Sajmišta

Matić objašnjava da su brojne političke nestabilnosti uticale na to da se u realizaciji ovog projekta ne odmakne daleko, ali da očekuje da čim bude formirana gradska vlast ovo bude jedan od prioriteta, budući da je i predsednik Boris Tadić zainteresovan za osnivanje memorijalnog centra na Starom Sajmištu, "koje bi moglo postati mesto pomirenja".

Izvor: Danas

„Blic nedelje“ u rodnom mestu pripadnika nacističke jedinice
Zločinac Egner u maju šetao Crvenkom
Autor: M. Petrović | Foto: D. Grubin | 20.07.2008 - 00:25


Petera Egnera, pripadnika nacističke jedinice zadužene za logor na Starom sajmištu, a otkrivenog početkom prošle sedmice u SAD, dobro se sećaju u Crvenki. On je, naime u maju proveo šest dana u svom rodnom mestu, iz kojeg je 1941. otišao u Beograd, i u SS jedinice.

Tužilaštvo sutra preuzma dokumenta o Egneru
Predstavnici Tužilaštva za ratne zločine preuzeće u ponedeljak dokumenta koja je pronašao Arhiv Beograda a koja sadrže informacije o Peteru Egneru (86), osumnjičenom da je učestvovao u zločinima za vreme Drugog svetskog rata u Srbiji, potvrdila je juče Tanjugu direktorka Arhiva Branka Prpa.
Informacije o Egneru pronađene su u kartonu žitelja Beograda, fondu Gestapoa i dokumentaciji Specijalne policije vlade Milana Nedića. Dokumenta o Egneru Arhiv Beograda pronašao je u kartonu žitelja Beograda u kojem se prijavio 1940. godine, a kako je navela Prpa, to jasno pokazuje da je bio pripreman za nemački plan okupacije Beograda. Podaci o Egneru takođe su pronađeni u fondu Gestapoa, u dosijeima ljudi koji su prošli proceduru istrage Gestapoa, navela je Prpa, i dodala da će detalji tih dokumenata naknadno biti poznati javnosti jer bi prvo Tužilaštvo za ratne zločine trebalo da upozna njihovu sadržinu. Prema njenim rečima, fond Gestapoa je arhiva koja ima nekoliko hiljada dosijea o ljudima koji su prošli proceduru Gestapoa, jer je Beograd jedan od evropskih gradova koji je imao najteži oblik okupacije.

- Jeste, to je taj! - rekao nam je Hercen Radonjić Keka, predsednik Saveta mesne zajednice Crvenka.
Keka Radonjić je od 2004. godine domaćin grupi Nemaca koja u organizaciji Domovinskog odbora crvenačkih Nemaca iz Minhena dolazi u ovaj bački gradić, gde su njihovi preci naseljeni još krajem 18. veka. Do kraja Drugog svetskog rata gotovo celokupno stanovništvo Crvenke bilo je nemačke nacionalnosti, da bi se neposredno po dolasku partizana i Crvene armije 1945. godine situacija promenila iz korena: od 11.000 stanovnika. pobednike u ratu je dočekalo samo 500! Njihove kuće i imanja dodeljeni su kolonistima, a oni su se rasuli po svetu.
Tek po padu Miloševićevog režima uspostavljen je kontakt udruženja Nemaca iz Jugoslavije sa našim vlastima, a oni su počeli organizovano da dolaze u Bačku i Banat.
Aktuelizovani su i zahtevi za povraćaj imovine, ali se dalje od njih nije stiglo. Istina, stiče se utisak da bivši stanovnici ovih krajeva nisu zainteresovani za materijalnu stranu tog čina - u Vrbasu, recimo, jedan od vlasnika velike zgrade u centru traži da mu se ova vrati da bi je poklonio gradu, a predstavnici Evanđelističke crkve isto bi uradili sa zgradom hrama na glavnom gradskom trgu. U Crvenki, pak, pitanje povratka imovine tokom godišnjih poseta nije ni pokretano - ako se izuzme gest uručenja mape grada iz 1944. godine "Ortsplan Tsherwenka", na kojem su ispisana imena tadašnjih vlasnika kuća, sva nemačka. Na adresi Šandora Petefija broj 122 upisano je ime Petera Egnera.
Tu se danas, ako su novinari "Blica" uspeli da pronađu pravo mesto, jer menjani su i nazivi ulica i kućni brojevi, a i nikle su nove građevine, nalazi relativno nova dvospratnica. Vlasnici kažu da niko od Nemaca nije dolazio kod njih.
Gosti, naime, rado odlaze u svoja nekadašnja dvorišta, gde ih, prema rečima Keke Radonjića, rado primaju. Nemci obilaze i stare škole, trgove, železničku stanicu... sva mesta koja su zadržala stari izgled, u "operaciji nostalgija", a neizostavna tačka na tom putu je i groblje.
- Uredili smo ga 2003. godine sredstvima Mesne zajednice - kaže Radonjić, dodajući da se oni prema Nemcima ponašaju onako kako očekuju da se drugi narodi ponašaju prema njima.
I sam Peter Egner je u jučerašnjoj izjavi za "Blic" rekao da je tokom posete Crvenki obišao grobove svojih predaka. Natpisi na mnogim spomenicima su, međutim, izbrisani, pa novinari "Blica" nisu uspeli da nađu prezime Egner.
Pisani trag ipak postoji: u knjizi gostiju hotela "Rodić" u Kuli ostalo je zabeleženo da je Petar Egner, državljanin SAD, tu boravio od 8. do 14. maja ove godine.
Da li je zbog svoje ratne prošlosti, ili sticajem nekih bezazlenijih okolnosti, Peter Egner u Srbiju nije došao sa članovima Domovinskog odbora Crvenčana iz Nemačke: grupa u kojoj je on doputovao stigla je minibusom i u dva automobila, njih dvadesetak, i nije odsela u Vrbasu, kako to već godinama čine gosti koji dolaze organizovano. Tek po prispeću, Egner i ostali pridružili su se ostalima koji su autobusom stigli dan kasnije.
Njihove zajedničke aktivnosti pratila je grupa novinara dopisnika beogradskih listova, a prilog je emitovala i RTV Vojvodine, pa se lik nacističkog zločinca nalazi i na njenom snimku!

Izvor: Blic

Srpske vlasti pripremaju se da podnesu zahtev za izručenje iz SAD pripadnika Gestapoa zbog učešća u ubistvima u logoru Sajmište
Tužilaštvo prikuplja podatke o Egneru

Arhiv Beograda pronašao informacije o osumnjičenom zločincu u kartonu žitelja Beograda i fondovima Gestapoa i Nedićeve policije

Beograd - Predstavnici Tužilaštva za ratne zločine počeli su da u Istorijskom arhivu Beograda prikupljaju podatke o Peteru Egneru (86), kojeg američke vlasti sumnjiče da je kao pripadnik Gestapoa učestvovao u ubistvu oko 17.000 civila u koncentracionom logoru Sajmište u Beogradu, za vreme Drugog svetskog rata, potvrđeno je Danasu u Arhivu.
U nameri da se Egneru sudi u Srbiji, a ne u Sjedinjenim Državama, gde živi od 1960. i čije je državljanstvo dobio četiri godine kasnije, Tužilaštvo je počelo da prikuplja dokumentaciju iz Istorijskog arhiva, ali i iz više sličnih institucija u svetu, u čemu ima podršku SAD. "Smatram da bi Egneru trebalo suditi tamo gde je počinio zločine", rekao je nedavno Kameron Manter, američki ambasador u Beogradu, nakon čega su predstavnici Tužilaštva za ratne zločine i Ambasade SAD održali sastanak, na kojem je dogovoreno da će američke vlasti ustupiti Beogradu raspoloživu dokumentaciju o Egneru .
Branka Prpa, direktorka Istorijskog arhiva Beograda, rekla je da su informacije o Egneru pronađene u dokumentima iz Drugog svetskog rata kojima Arhiv raspolaže - u kartonu žitelja Beograda, fondu Gestapoa (tajne službe nacističke partije) i dokumentaciji Specijalne policije vlade Milana Nedića. Fond Arhiva sadrži ukupno oko 300.000 dokumenata iz tog perioda, tako da je moguće da se podaci o Egneru nalaze u još nekim, zbog čega se pretraga nastavlja, rekla je Prpa.
Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, najavio je za Danas da će srpske vlasti raspisati međunarodnu "crvenu" poternicu protiv Egnera i tražiti njegovo izručenje, ukoliko mu bude oduzeto američko državljanstvo. Inicijativu za oduzimanje državljanstva pokrenulo je Ministarstvo pravde SAD, nakon što je Okružno tužilaštvo u Sijetlu, u saveznoj državi Vašington, najavilo podizanje optužnice. Vekarić je uveren da će Tužilaštvo raspolagati sa dovoljno dokaza, koji će potvrditi da je Egner počinio dela za koja se sumnjiči. Na osnovu toga, Tužilastvo će podneti zahtev za pokretanje istrage, a samim tim može se krenuti i u postupak izručenja, objasnio je Vekarić.
Peter Egner rođen je 1922. u Crvenki, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, a u Beograd je došao 1940. godine. Pripadao je folksdojčerima, vojvođanskim Nemcima koji su bili lojalni nacističkom okupatoru. Tužilaštvo u Sijetlu, gde Egner živi, tereti ga da je 1941. pristupio Gestapou, čiji je pripadnik bio do 1943, kada je ranjen. U tom periodu je pripadao SS Einsatzgruppen, "jurišnim odredima" koje je osnovao šef Gestapoa Hajnrih Himler, kao deo programa za "konačno rešenje jevrejskog pitanja". Beograd je avgusta 1942. proglašen za Judenfrei grad, što je bio nacistički izraz za okupacionu zonu u kojoj je rešeno "jevrejsko pitanje". Gotovo svi beogradski Jevreji, njih oko 6.400, ugušeno je ugljen-monoksidom u kamionu-gasnoj komori na putu od logora Sajmište do stratišta u Jajincima.
Peter Egner je prilikom prvog ispitivanja u SAD, februara 2007, priznao da je sprovodio zatvorenike koji su ubijani u logoru na Sajmištu, kao i da je bio prevodilac tokom ispitivanja političkih zatvorenika u jedinici koja je odgovorna za brojne zločine. On, ipak, tvrdi da nije učestvovao u ubistvima. R. D.

Izvor: Danas

„Blic“ otkrio bivšu Egnerovu adresu
Šokirani stanari zgrade u kojoj je živeo nacista
Autor: V.Z. C. - P.Z. V. | Foto: D. Grubin | 22.07.2008 - 06:05


BEOGRAD - Peter Egner (86), osumnjičen u Sjedinjenim Američkim Državama za masovna streljanja u logoru Staro sajmište, tokom trogodišnjeg boravka u Beogradu stanovao je u Javorskoj ulici broj 6, sada Svetozara Radića, nedaleko od Glavne autobuske stanice, saznaje „Blic“.





U oronuloj dvospratnici, koja jednim delom izlazi na Karađorđevu ulicu, žive ljudi koji do juče nisu znali za mračnu prošlost bivšeg stanara. Niko od njih nije ni sanjao da se svakog dana penje istim stepenicama kojima je pre više od šest decenija koračao ratni zločinac Peter Egner.
- Ne znam ko je Peter Egner i ne zanima me. Ako je ubijao, neka odgovara kao i svi zločinci - odbrusio je jedan mlađi stanar.
Većina stanara sa kojima je juče razgovarao reporter „Blica“ čula je za Egnera i njegova zlodela tek kada su mediji prošle nedelje objavili da je optužen u SAD. Ipak, niko od njih nije znao da je stanovao u njihovom komšiluku.
- Zaprepašćena sam. Naša ulica nosi ime po narodnom heroju, a sećam se da su mi roditelji davno pričali da je majka Svetozara Radića stanovala u kući, u broju 4, koja je sad napuštena. Kakva ironija - priča jedna stanarka.
Nina Žunić, koja stanuje na prvom spratu, takođe je bila iznenađena kada smo joj rekli da je Egner živeo u njenoj zgradi.
- Jeste li sigurni da je baš u ovoj zgradi živeo? - upitala je Nina.
- Znam da je Egner bio gestapovac i ubica. Čitala sam u novinama da je živeo u Beogradu. Međutim, ovde živim više od 35 godina i nikad ga starije komšije nisu pominjale. Neverovatno - kaže Nina Žunić.
Prema saznanjima „Blica“, pre nego što se doselio u Beograd u septembru 1940, Egner je bio na posebnoj obuci Gestapoa u Nemačkoj.
Egner, koji sada živi u Sijetlu, u petak, u izjavi za „Blic“, potvrdio je da je radio za nemačku policiju, ali navodno nije znao da je u pitanju Gestapo. Međutim, već prvi dokumenti pronađeni u Arhivi Beograda demantovali su ga.
- On je rođen u Crvenki i kada je Drugi svetski rat počeo, brzo je, kao folksdojčer, uspostavio kontakt sa Gestapoom. Otišao je na obuku u Nemačku i septembra 1940. doselio se u Beograd, kako se pretpostavlja, sa posebnim zadacima. Za sada je u našim arhivama otkriveno da je Egner potpisivao neka dokumenta u ime Gestapoa. Otkrivena dokumenta se odnose samo na administrativne poslove u logoru Staro sajmište - kaže izvor „Blica“.
Branka Prpa, direktor Arhiva Beograda, kaže da su dobar deo Gestapoove arhive uzeli crvenoarmejci odmah po ulasku u Beograd i ona je sada u Rusiji.
Kako „Blic“ saznaje, Srbija će zbog toga, preko Ministarstva pravde, zatražiti od Rusije zvanično dokumenta koja se odnose na Egnera. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević odredio je svog zamenika Veselina Mrdaka da sprovede istražne radnje u slučaju Egnera, saznaje „Blic“ u tužilaštvu. Prvi zadatak tužioca Mrdaka biće putovanje u Minhen i Berlin već iduće nedelje, gde su arhive iz Drugog svetskog rata.

Izvor: Blic

Egner na video snimku
Autor: E.B. | 03.08.2008 - 00:01


Dolazak naciste Petera Egnera u njegovo rodno mesto Crvenku, zabeležila je i kamera pre nešto više od dva meseca . Na sajtu Mesne zajednice Crvenka objavljena je fotografija ovog pripadnika nacističke jedinice zadužene za logor na Starom sajmištu u Beogradu. Egnerova slika je skinuta sa video snimka sačinjenog u maju u Crvenki, gde je boravio šest dana.

Egner je sredinom jula otkriven u SAD, a živi u predgrađu Sijetla u državi Vašington. Protiv ovog naciste, srpski organi su prikupili značajne dokaze koji potvrđuju navode amričkih službi da je učestvovao u istrebljivanju Jevreja.
U srpskom Tužilaštvu za ratne zločine su najavili da će u nasjkorije vreme podneti zahtev za sprovođenje istrage protiv Egbera i ujedno tražiti njegovo izručenje.

Izvor: Blic

Ma da li je moguce. Kidnapovali su nase najbolje ljude, pa sada u konpenzaciju na nam nude nekog cicu od 95 godina, jos cemo morati da mu placamo sobu na VMA. Nasi se odmax zainteresovali,a zboh tacija i xaradinaja nisu mrdnuli. To nam je sad kao sargarepa. Koliko mi imamo glupix ljudi, pa to je strasno!!!

Ovog matorog trebaju da nam izruce.
Sada i nekada...

a sta pametnjakovicu treba da radimo po tvom misljenju? da pustimo ga da umre blazen i miran u svojoj kuci zato sto se tebi ne svidja politika vladajuce partije u srbiji i monopolizam amerike? pa ne svidja mi se i meni stosta,ali svaki zlocinac nad Srbima treba da bude uhvacen,posteno osudjen i obesen za jaja na terazijama.pa makar imao i 90 godina ko ovaj jarac! ja se i nadam da ce makar i za 50 godina tako proci i taci,haradinaj i slicni.
alo batice,kriv je za ubistvo i progon 17.000 srpskih drzavljanja!!! a kako bi to resio posto si tako pametan?