SRBIJA se danas nalazi među deset najstarijih zemalja u Evropi. Svaki šesti stanovnik već je proslavio 65. rođendan, a sredinom veka broj osoba preko 80 godina biće utrostručen! I dok se u ponedeljak svečano obeležava Međunarodni dan starih, naši se sugrađani pitaju šta zapravo ovaj datum predstavlja za njih. Stručnjaci iz oblasti socijalne zaštite kažu da ovaj dan, pre svega, služi da opominje!

- Obeležavanje 1. oktobra treba da nas podseti na svoje obaveze - priča nam Lidija Kozarčanin iz republičkog Zavoda za socijalnu zaštitu i jedan od vodećih stručnjaka za pitanja ove populacije. - Nacionalna strategija, usvojena prošle godine, sastoji se od najmanje 100 konkretnih akcija i preporuka koje su u potpunoj saglasnosti sa svetskim ciljem, a to je - društvo za sva životna doba. Ne traže stariji da budu favorizovani, uljuljkani i povlašćeni, već samo ravnopravni. Da na isti način ostvaruju svoja prava i da žive kvalitetnije.

Ipak, upravo je u realizaciji ove strategije, proteklu godinu obeležio - prazan hod. A ovakve su pauze nedopustive, smatra i naša sagovornica.

Zato je utisak o položaju starih i dalje potpuno nezadovoljavajući. U mnogim parametrima naša zemlja zaostaje u odnosu na svoje susede. Izdvajanja za socijalnu zaštitu su višestruko manja, nerazvijen je sistem usluga, zdravstvena nega nedovoljna, penzije ispod zakonskog minimuma...

- Mi čak ni ne raspolažemo sa preciznim podacima kojima bi uporedili položaj starih u Srbiji sa onima iz susednih zemalja. I sama istraživanja su rađena po segmentima - nastavlja Kozarčanin. - Izvesno je, međutim, da naša zemlja spada u "ostarele", ali za razliku od ostalih, sa reformama je počela nedopustivo kasno. Već opada broj radno aktivnog stanovništva i sasvim je sigurno da ćemo se suočiti sa neprijatnim posledicama.
I naši najstariji smatraju da su na marginama, potpuno osiromašeni i bez osnovnih socijalnih prava.

- Penzionerima je dosta strategija i konvencija. Iz godine u godinu ne dešava se ništa, osim što smo se potpuno približili socijalnoj kategoriji - razočaran je Živorad Pantić iz Sindikata penzionera Srbije "Nezavisnost". - Do sada su sprovedene četiri reforme penzijskog sistema, a svaka je bila rigoroznija od prethodne. Penzionerima je dosta ekperimentisanja na njihov račun.

I brojke potvrđuju Pantićevu tezu. Čak deset odsto penzionera živi ispod svake linije siromaštva. Jedna trećina ima mesečna primanja niža od sto evra, a čak 740.000 prima manje od 14.000 dinara. Ni zdravstvena nega naših najstarijih nije dobra, a ni prognoze ne obećavaju. Po broju lekara i postelja, Srbija, doduše, stoji bolje od svog okruženja, ali su njena izdvajanja za socijalnu zaštitu i dalje stravično niska.


BROJKE

7,5 MILIONA stanovnika u Srbiji

1,7 MILIONA starije od 60 godina

40 GODINA prosečna starost u Srbiji


MESEC STARIH

CEO oktobar je posvećen našim starijim sugrađanima. Nevladine organizacije, Crveni krst, institucije socijalne zaštite, će tokom ovog meseca organizovati niz aktivnosti za pružanje podrške onima koji su najviše ugroženi. Crveni krst će, u saradnji sa centrima za socijalni rad i domovima zdravlja ponuditi besplatne usluge merenja pritiska i šećera u krvi, a predviđeni su nastupi na lokalnim medijima i izložbe radova rukotvorina starijih. U svim osnovnim školama će na jednom od razrednih časova biti održano petnaestominutno predavanje o međugeneracijskoj solidarnosti i odnosu dece prema starijim sugrađanima.

Izvor: Novosti

Savet za demografsku politiku
3. oktobar 2007. | 08:02 | Izvor: B92 
Beograd -- Srbija treba do kraja oktobra da dobije Savet za demografsku politiku, zadužen za borbu protiv odumiranja stanovništva.

Načini te borbe biće određeni na šest javnih rasprava, a prva je održana juče u Beogradu. Svaki šesti građanin Srbije ima više od 65 godina, a priraštaj mladih je sve manji. Manje mladih znači da ima manje onih koji će raditi i plaćati porez, budžet će biti opterećen izdacima za socijalno osiguranje, a na vlasti će biti opcije koje sprovode konzervativnu politiku, rekao je Božidar Đelić.

Država do sada nije imala nikakvu ulogu u stvaranju populacione politike i sve odluke su donete kao odraz dnevne politike, kaže vicepermijer.

"S jedne strane, imamo neke koji vide samo mogućnosti da se naše sestre Srpkinje vrate na ognjišta i da izvole izvršiti patriotski zadatak. To nije tema za najretrogradnije slojeve društva. Postoji i stav da se država ne sme mešati u takvu odluku jer nema intimnije odluke od one da se postane roditelj", kaže Đelić.

Natalitet u Srbiji je 30 odsto manji od potrebnog za obnavljanje stanovništva. Svaki šesti stanovnik ima više od 65 godina, a očekuje se da će 2025. svaki treći stanovnik biti stariji od 65. Mladih između 16 i 24 godine sada je oko 16 odsto.

Srbija je samo jedna od zemalja koja ima problem starenja stanovništva. U Evropskoj uniji, Francuska ima najveći priraštaj, ali to neće dugo biti tako, pa će država morati da preduzme neke mere, kaže Alan Paran iz Nacionalnog instituta za demografske studije iz Pariza.

"Porodice koje nemaju prave uslove za život oklevaju da rađaju decu. Zato politika prema porodici mora biti vođena uporedo s politikom zapošljavanja. Mora se povesti računa i o politici imigracije, s čim Francuska ima iskustva. U sve to mora biti uključena politika penzionisanja. Francuska u svemu tome ima izgrađen odgovoran odnos", rekao je Paran.

Savet za demografsku politiku moraće da donese zakone, a Vlada mora da obezbedi viši standard života, ocenjeno je na skupu.

Demografi su predložili nekoliko mera, kao što su jednokratna isplata dečjih dodataka, isplata cele plate ženama na trudničkom bolovanju, programi veštačke oplodnje i olakšavanje mladima da dođu do prvog stana.