Veoma mi zanimljiva tema pa reko da se i ja javim. Na faxu sam, studiram elektrotehniku, to i volim. Katastrofa sam student samo iz razloga sto nista nisam ucio. Nikad ne mogu da ponavljam ono sto ucim. Kao sto rece drigarica pre ubilo bi mi svaku volju za zivotom. Nikad nisam nista podvlacio ili izvlacio na papir. Uvek sam citao samo jednom, veoma sporo i sa razumevanjem. Sta god sam dovoljno dugo radio polozio sam. Sve ovo sam ispisao samo da bih rekao da je najbitniji kontinuitet. Znaci svakodnevnim ucenjem se moze postici mnogo. Poistovetite mozak sa misicem, vaze ista pravila. Inteligencija je kao talenat u sportu, mozda samo nekih 10 posto.

na fakultetu sam, moj stil ucenja je takav da ucim deo po deo i stalno ponavljam sve od pocetka, sad mi je malo naporno kad dodje neki obimniji ispit pa kad treba sve da ponavljam kao papagaj ali tako sam navikla

Smatram da je interes za obrazovanjem glavni krivac da li ćemo nešto lakše ili teže naučiti!

Konkretno mene u životu zanima engleski jezik pa mi za sada dobro ide od ruke, ali nevjerujem da kad bi studirao rudarstvo ili neki naizgled jednostavniji fakultet da bi išta mogao naučiti.

Dakler veoma je teško naučiti ono što ne voliš svim srcem, ono što učiš mora biti tvoja životna želja.
Ako si zainteresovan za oblast koju izučavaš ona je i sama po sebi jednostavna

Moj stil ucenja je da uopste ne ucim

Poklapa nam se stil 

E, sad, nisam ni bio siguran da li je to zaboravljanje ili pamćenje...

Objasniću šta me zanima.

Učili smo odlomak "Gorskog vijenca" napamet. Štrebao sam celog jutra (princip: prvi deo; prvi deo, drugi deo; prvi deo, drugi deo, treći deo itd.) međutim kada sam došao u školu nisam imao pojma. Obnavljao sam prva tri časa, i nisam mogao da upamtim ni prva tri stiha bez greške. Posle dva dana sam pokušao da se setim i sve sam znao bez problema.

* Da li se to desilo zbog toga što sam učio tri sata pre nego što sam trebao da odgovaram, pa gradivo još nije "sleglo"?
* Ako nije zbog toga - zbog čega se desilo?
* Kako to da izbegnem?
* Ako se ovo nikom sem mene nije desilo - onda sam nenormalan.

P.S. Imao sa sreće, nije mi ni pitala stihove.

Da, upravo zbog toga.

Kada se neka informacija pamti, ona je najpre u operativnoj memoriji. To je količina podataka kojom trenutno, u stanju svesnosti, raspolažemo. U toj memoriji vrši se osmišljavanje, što je proces koji informaciji omogućava da pređe u dugotrajnu memoriju. Dakle, osmišljavanje osigurava i pamćenje. Kao kada, recimo, treba nekoga da nazoveš, pa ti neko izdiktira broj. Znaš taj broj još dva put da ponoviš; posle toga se ta informacija gubi, jer joj nije pridat značaj, nije došlo do osmišljavanja, i zato je ona nepovratno izgubljena. Kapacitet operativne memorije je vrlo ograničen, svega pet do sedam elemenata. Zato je u takvoj vrsti učenja neophodna - postupnost.

Obzirom da si učio stihove Gorskog Vijenca, sasvim je razumljivo i zašto si i zaboravio.
Mehaničko učenje, tj. učenje napamet, ne prolazi kroz proces osmišljavanja. Zato je ta informacija i zaglavljena u operativnoj memoriji, bez da pređe u dugoročnu.

Budi bez brige, i meni se to u školi redovno dešavalo. Zato i znam da nisam u stanju tako da učim, jer mi to predstavlja ogroman, a bespotreban napor. Bespotreban jer ću koliko sutra sve to zaboraviti.

Ubuduće, kreni ranije sa učenjem stihova, odnosno takvog gradiva. Kreni neka 2 dana unapred, ponavljaj je što je više moguće i - pokušaj da je na neki način osmisliš. Da formu sthova ne diraš, ali da smislu pridaš značenje, kako bi informacije lakše ''skliznule'' u dugotrajnu memoriju. Mozgu treba vremena da tu informaciju primi i zato nikada ne uči ono što treba napamet da se uči - jutro ranije.

Kao što rekoh, nisi nenormalan i meni se to dešavalo, najviše pri učenju ruskog, a kako bi to izbegao - kreni malo ranije da učiš, ako ne i da ponavljaš, makar samo nekoliko puta zaredom da pročitaš.

Hvala na odgovoru. 

 ...

Najcesce dijelim lekciju na nekoliko dijelova,ucim svaki poseban pa onda ponovim sve par puta i nakon svake nove lekcije ponavljam i sve one ostale,najbitnije je da se uci u kontinuitetu da se materija ne zaboravi...