Naopaka bajka

U suterenu tunel ka nebesima,
na tankoj gazi jutro mracan goblen tka,
sumorna lica, nasamo sa gresima,
u hodniku bez povratka,
u crni grm se moja ptica zaplela,
zaneta titraina zvezda Danica.
I kasni dah dok hladi celik,
skalpela klizi niz nit brojanice.

Postoji plan da je andjeli ukradu,
il’ bar na cas da je vrate medjuu njih,
jer nekad nebo pravi veliku baladu
i traži rimu za glavni stih.

Na grad juriša nežna bela legija,
januar prostire svoj prefinjeni sag,
u tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja,
da zima priceka njen trag,
ne vrede price koje znam,
laže za oci pospane,
izmišljam bajku cudnu naopaku
uspavanku,
da od nje budna ostane.

Postoji put koji namernike bira,
tajnovit drum uvek najboljima sklon,
jer nekad nebo samo crne dirke svira
i traži notu za taj ton.

Negde sam decak jedan zbunjeno
na mostu stoji,
jer tek sluti da postojiš,
negde u tebi ceka okovana neka pesma
koju niko živ još ne zna,
u tebi lanac zvecka tajnim alkama,
biceš ti majka majkama.

Postoji plan da te andjeli ukradu,
il’ bar na cas da te vrate medju njih,
jer nekad nebo pravi veliku baladu
i traži rimu za glavni stih.
Postoji put koji namernike bira,
tajnovit drum uvek najboljima sklon,
jer nekad nebo samo crne dirke svira
i traži notu za taj ton.

Djordje Balasevic