Nije najbolje vrime da nosim prid tebe posljednju ric
sve ono sta jesam od sutra ti necu bit
i znam te u dusu i znam da ti neces progucati bis
bija san covik za tebe
sad sam kurvin sin
i ne mos me vidit
ne zelis me cut
kad se zapetljm u pricu da se ne znam izvuc
i sta mi sad vridi biti svoj
o, da li primistam zlatno sunce po nebu
sad vidim da to i nije to
kad nemas sa kime podilit smij i nevoju
i svi moji punti kad se zbroje
sve dode na tvoje
to platit ce neko ni kriv ni duzan
kad ruku ti da
samo zbog toga sta te na me podsjeca
pred zidine duse ti stavit ces strazu
od sumnje i straja da se nikad vise
ovakva ljubav ne ponavlja
nikad vise...

Zakljucaj vrata i... sedi kad si tu...
Ne idi nocas jer... nisam bas pri snu...
malo je mesta... ipak ostani... rodjeni...

Ni Bog... ni vino... ne mogu bas sve...
uvek ce biti... onako kako je...
nekom ce suze... nekom biseri...
veruj mi... rodjeni

Bato, htela sam leteti...
Bato, krila mi uzeli...
Bato, mogla sam voleti...
Bato, nisu me pustili

Ni Bog... ni vino... ne mogu bas sve...
uvek ce biti... onako kako je...
nekom ce suze... nekom biseri...
veruj mi... rodjeni...

Bato, htela sam leteti...
Bato, krila mi uzeli...
Bato, mogla sam voleti...
Bato, sve su mi moje uzeli...
Bato, htela sam leteti...
Bato, krila mi slomili...
Bato, mogla sam voleti...
Bato, nisu me pustili...

Zivim od tvoje milosti,
u kalendaru dan po dan,
jedan za drugim, svaki precrtan,
i opet molicu za jedan osmeh od tebe.

Stavi mi povez preko ociju,
zavrti me u krug,
znacu da je ljubav slepa,
po ko zna koji put,
i opet disacu sa pola duse
zbog tebe.

Krila andjela za moje srce prirasla,
samo da si tu da vidis,
suze pred kojima se stidis.
Krila andjela za moje srce prirasla
samo ti neces nikada.

Ostao je ugriz moj na tvome ramenu
kao znak
i ostao je odraz moj u tvojim ocima
kao mrak
i poljubac na usnama moje ime govori
kad te svako pogleda da na mene pomisli kraj tebe...

Kao vetar praticu te ja
jer nosis me na dusi
I sve sto imam ja bih da ti dam
ali ti sve rusis
I kada se oglasis ime moje spominji
kad te svako pogleda da se mene priseti kraj tebe...

U niskom letu ptico moja dodirni me
I sve na svetu nek te podseca na mene
Visoko gore na nebu gledacu te ja
Jednom kad shvatis da u dusi moj je znak
pasces tad...

U pecini na kraju
moga belog sveta
tople ljudske reci i
svetlosti se bojim ja

K'o da ne postojim
tuzne dane brojim
sunca plasim se i
da me samo malo dodirne

Snegom vecno skrivena
kao stepa sibirska
po zivot opasna
i prokleta, i prokleta...
Ja hiljadu godina cini mi se
kao snezna kraljica
okovana ledom spavam
tu u carstvu ledenom
da mi malo sunca svoga posaljes
uvek iste snove sanjam.

Na planini bez kraja
tu na vrhu sveta
tudjih pogleda i dodira se bojim ja

Ko od porcelana
umorna i sama
i vetra plasim se i da me
samo malo okrzne

Snegom vecno skrivena...

Kad odem,
kad me djavo isprati glavnim sokakom
i kad mesechina zaveje moj trag,
nemoj tugovati jer jednom svakom
mali nemi slavuj doleti na prag.

Kad odem,
kad zamumla vetar zimske ochenashe
i kad mrtvo lishce potera u kas,
za kaznu prognace i tamburashe,
zbog pogreshne pesme u pogreshan chas.

Hej, budi jaka ti,
najlakshe je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem, al' proci cu.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu svecu
na svetog Jovana.

Ne chuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poci cu.

Kad odem,
kad u prozor stavish prvu hrizantemu
i kad popucaju divlji kesteni,
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni.

Hej, budi jaka ti,
najlakshe je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem al' proci cu.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu svecu
na svetog Jovana.

Ne chuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poci cu.

Kad jednom odem...

Ove su ochi tebe gladne
I ove ruke samo tebe poznaju
Telom shto gori
I dushom svom
Ja sam luda za tobom
Ove su usne tebe zedne
I ove ruke samo tebi veruju
Telom shto gori
I dushom svom
Ja sam luda za tobom

Nekad se budim ko u polusnu
Sa hrpom pitanja i odgovora
Sama na sebe uvek poludim
Shto sam o tebi tako ovisna

Al ti si jedan od milion
Tvoje je srce akvarel
I tvoja rech mi znachi vishe od svega
Uz tebe bolja postajem

Ove su ochi tebe gladne
I ove ruke samo tebe poznaju
Telom shto gori
I dushom svom
Ja sam luda za tobom
Ove su usne tebe zedne
I ove ruke samo tebi veruju
Telom shto gori
I dushom svom
Ja sam luda za tobom

Chitash mi misli kad me pogledash
Oterash suze jednim dodirom
Naslikash dugu preko lica mog
I zivot vratish jednim osmehom

Jer ti si jedan od milion
Tvoje je srce akvarel
I tvoja rech mi znachi vishe od svega
Uz tebe bolja postajem

Ove su ochi tebe gladne...

Ponoć me opet zateče
sa lošim vinom i sumnjivim ženama,
sećanje kao reka poteče
mojom glavom i mojim venama.

Uzalud tiho prestaje
odjek tvojih reči u svemiru,
osmeh tvoj vedri nestaje
uzrok jednom davnom nemiru.

Dugi su putevi kojim sam hodio
more iluzija kojim sam brodio,
prazan je zivot koji sam vodio.
Sanja!

Hteo bih svemu da dokučim smisao
zašto sam živeo zašto sam disao?
Zašto sam voleo i pesme pisao?
Sanja!

Svaki put nekuda odvodi
ja ne znam kuda niti me zanima,
samo san do tebe dovodi
i to je put kojim putujem danima.

''tajne su tu zato da ih neko nasluti
postoji rec koja vredi... tek kad se odcuti"

I ako celoga sebe damo,
tek tada i možemo biti celi.