gospodin koji je ovo napisao ili gospodin iz odlomka koji gostuje u emisijama?

salim se...

jedan od pogleda na stvar.

svakako sa gospodinom koji je napisao

Biti stidljiv je jedno, a imati osećaj sramote sa razlogom je sasvim druga stvar.

Osveženje vas je videti, seniorski članovi (ode šljaga na moj račun zbog ovog  ). 

Znam da je off, ali morah. 

Tuzno ali istinito

Umerena stidljivost sama po sebi ne predstavlja emocionalni problem. Stid je univerzalno osećanje (kao i strah, ljutnja, tuga itd) koje ponekad osećaju svi ljudi u svim epohama i svim kulturama. Svi se ponekad stidimo nekih svojih postupaka i to predstavlja pokazatelj normalnosti, pokazatelj da smo usvojili društvene norme ponašanja. Da nikada ne osećamo stid verovatno bi se ponašali bahato, bezobzirno i isključivo u skladu sa sopstvenim interesima, ne vodeći računa o drugim ljudima. Međutim, preterana stidljivost, stid koji nas parališe u socijalnim interakcijama, koji nas sprečava da upoznamo potencijalnog partnera, prijatelja ili iskažemo sebe u nekoj nama važnoj socijalnoj situaciji predstavlja emocionalni problem.

U osnovi preterane stidljivosti je osećaj manje vrednosti, nisko samovrednovanje i slika o sebi kao neadekvantnoj, defektnoj ili manje vrednoj osobi. Dakle, u osnovi stida je čitav niz uverenja kojima osoba samu sebe obezvređuje i čini da se oseća manje vrednom. Takve osobe se mogu stideti raznih svojih osobina, kako onih neprivlačnih tako i onih privlačnih. Neki se stide sopstvenog izgleda, načina govora, ponašanja u određenim situacija i sl., dok se neki stide da izraze svoja osećanja (kako prijatna tako i neprijatna), svoje talente i vrline. Osobe koje su preterano stidljive, preterano se plaše kritike, odbacivanja i eventualne loše ili pogrešne procene od strane drugih ljudi (naročito onih koje procenjuju kao njima važne).

Stid se javlja kada osoba proceni da je nešto sramno (nepoželjno) otkriveno o sebi, pred samim sobom ili drugim ljudima ili kada je osoba izložena kritici ili podcenjivanju od strane drugih. Preterano stidljive osobe precenjuju sramnost (nepoželjnost) podataka koji su otkriveni u javnosti, precenjuju interesovanje drugih za takve podatke, precenjuju težinu i stepen neodobravanja drugih koji će uslediti nakon otkrivanja, takođe oni precenjuju i trajanje neodobravanja ako se ono uopšte dogodilo. Preterano stidljive osobe nastoje da izađu na kraj sa neprijatnim osećanjem stida tako što preduzimaju razne pogrešne strategije kojima zapravo održavaju svoju stidljivost. Neke od tih odbrambenih strategija su: izbegavanje ljudi i situacija, napadanje i kritikovanje drugih, arogantnost, sklonost perfekcionizmu itd.

Problem preterane stidljivosti veoma uspešno se rešava KBT (kognitivno bihejvioralna terapija) terapijskim postupcima. U ovoj vrsti tretmana klijenti se uče da prepoznaju svoj stid, da ga prihvate, da otkriju, analiziraju, preispitaju i ospore svoja pogrešna uverenja i stavove o sebi i sopstvenom vrednovanju a zatim sve što su naučili primene u praksi, odnosno u realnim životnim situacijama. Rad na rešavanju preteranog stida je rad na samoprihvatanju, odnosno učenju bezuslovnog prihvatanja sebe što je kranji cilj svake dobre terapije.

Vladimir Mišić dipl. psiholog

Strategije koje ljudi koriste za prevladavanje stida

Većina ljudi se može normalno nositi sa privremenim stidom. Ova vrsta stida sigurno je neprijatna u izvesnom stepenu, ali to brzo prolazi. Zdrav (koristan) stid nam šalje poruku koju treba da čujemo. Ali za osobe koje žive sa prekomernim stidom, stid nikada ne prestaje, šta god oni radili. Kada bi ga slušali sve vreme, bili bi vođeni u očajničke akcije ili bi jednostavno odustali u očaju. Ova vrsta stida je često bolna za podnošenje.

Stid i osećanje krivice mogu se često pobrkati. Osećanje krivice imamo kada mislimo da smo uradili nešto loše. Stid imamo kada mislimo da smo mi sami loši. Stid je univerzalno iskustvo i svaka osoba je sklona stidu do određenog stepena. Stid može biti zdrav ili nezdrav. Zdrav stid je normalan, privremnog je karaktera i obezbeđuje nam poruku da održimo zdravi balans u vezi našeg mišljenja i ponašanja. Nezdravi stid je prekomeran i izopačen. Osobe sa nezdravim stidom bile su postiđivane više nego što je to normalno, bilo prolongirano ili ponavljano, verovatno hronično. Prekomerni stid izgleda kao da nikada ne prolazi.

Procenite koliko se Vi stidite. Popunite ponuđeni upitnik o stidu. Kada budete popunjavali upitnik možda ćete imati visoke skorove na nekim pitanjima a niske na nekim drugim. Ova vrsta samoprocene je korisna za vas da počnete da mislite i više razumete koja je uloga stida u vašem životu.

Skala od 0-10 (0-potpuno netačno, 10-izrazito tačno)
Zabrinut/a sam u vezi toga kako izgledam 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Brinem se u vezi toga šta drugi ljudi misle o meni 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Kada kažem nešto što stvarno mislim kasnije se osećam neprijatno 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Imam utisak da konstantno motrim na sopstveno ponašanje kada sam u društvu drugih ljudi 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Teško podnosim kritiku od strane drugih ljudi 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Plašim se da bih se mogao obrukati pred drugim ljudima 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Brinem se da bi drugi mogli videti moje mane 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Primećujem svakodnevno svoje mane i nedostatke 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Kada me neko pohvali, teško mi je da mu/joj poverujem 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Mislim da nisam toliko dobar/a kao drugi ljudi koje znam 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Stidim se načina na koji se ponašaju neki članovi moje porodice 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Ponekad osetim stid a da uopšte ne znam zašto 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Brinem se da ne uradim nešto loše 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Mrzim kada me neko procenjuje, čak i kada znam da sam nešto dobro uradio/la 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Stidim se kada sam u društvu nekoga ko se ponaša blesavo 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Ukupni skor

Postoji nekoliko načina na koji ljudi izobličavaju osećanja stida. Osoba koja potiskuje stid često nije svesna da se brani od stida. Takva osoba verovatno i ne uočava da ima problem sa stidom. Odbrane protiv stida mogu pomoći osobi da se nosi sa osećanjima povređenosti i bola, ali u dugoročnom smislu to ne pomaže zalečivanju i prevazilaženju stida. Niko ne može da prevaziđe stid tako što će ga ignorisati. Odbrane protiv stida su samo strategije za prevladavanje stida. Osobe koje su sklone prekomernom stidu i koriste ove strategije onemogućavaju sebe da nauče da su one zaparavo osobe koje su vredne ljubavi i poštovanja. Sada ću govoriti o nekim tipičnim strategijama koje ljudi koriste da bi prevladali prekomerni stid.

Najednostavniji način odbrane od stida je poricanje. Oni koji poriču svoj stid, nisu svesni tog svog osećanja. Ove osobe obmanjuju sebe verujući da se ne stide a zapravo osetili bi jak stid kada bi postali svesni šta se odigrava unutar njih. Oni pogrešno, žele da veruju da su potpuno prihvatljivi sebi i drugima i tako zaslepljuju sebe. Ljudi koji se preterano stide često žive u svetu spoljašnjosti, površnosti. Oni će učiniti sve da zaštite svoju sliku o sebi kao dobroj osobi, čak iako to podrazumeva ignorisanje realnosti. Na primer, mnogi alkoholičari poriču da imaju problem sa alkoholom. Oni mogu doživeti ogroman stid ako priznaju da ne mogu da kontrolišu upotrebu alkohola. Oni veruju da nešto nije uredu sa osobama koje su nemoćne pred pićem. Oni ne mogu da razumeju da neko može biti istovremeno i alkoholičar i dobra osoba. Oni misle: Alkoholičari su bezvredne osobe. Ja nisam takav. Mrzeo bih sebe ako bi se napio. Ja ne smem biti alkoholičar. Njihov strah od preplavljujućeg stida je toliko jak da su oni slepi za dokaze o njihovoj zavisnosti od alkohola. Ovakve osobe nisu u stanju da se suoče sa svojim stidom i zato ubeđuju sebe da nemaju problem.  Poricanje stida nije karakteristično samo za alkoholičare. Međuostalom, stid se tiče srži identiteta osobe. Sve ono čega se osoba može stideti, moguće je poricati. Mi se branimo od onoga što ne želimo da vidimo. Poricanje ima svoju cenu. U procesu oporavka i rešavanja ovog problema presudno važno je suočiti se sa realnošću koliko god ona bila bolna. Ali vi to možete tek onda kada naučite da prevladate (preživite) svoj stid. Otklanjanje stida je put ka izlasku od skrivanja.

Druga strategija odbrane od stiga je povlačenje. Ljudi se povlače kada su suočeni sa stidom jer su tada kontakti sa drugim osobama previše bolni i neprijatni za podnošenje. Bekstvo je normalna reakcija na situacije u kojima se osoba oseća izloženo i ranjivo. Povlačenje je česta reakcija na stid. Inicijalna telesna reakcija na stid je prekidanje kontakta očima i gladanje u pod ili sa strane. Osoba koja oseća stid kaže svom sagovorniku: Sada se osećam jako loše u vezi sebe i zato te ne mogu gledati u oči. Ne mogu ostati blizu tebe zato što će to povećati moje osećanje stida. Osoba koja oseća intenzivan stid, oseća se ogoljeno pred svetom i ne želi da drugi bulje u nju. Osoba veruje, bar privremeno da svako može videti njenu dušu i videti da je ona neadekvatna ili loša osoba. Osobe koje su intenzivno postiđene povlače se i na druge načine. Često one izbegavaju neprijatne teme u razgovoru sa drugima ili u komunikaciji sa drugima ostaju emocionalno nepristupačne. Neke osobe su uvežbale praksu slabe vidljivosti. One su uvek tu (među drugima) ali su nevidljive. Primer su veoma talentovane osobe iza scene koje se plaše izlaganja i na taj način one svojim postignućima doprinose tuđem uspehu. Osobe koje se prekomerno stide mogu postati zarobljene u povlačenju od drugih ljudi. Takve osobe mogu učiniti sve da druge održe na distanci iako su već bile postiđene. Direktni, značajni i intimni kontakti sa drugima su veoma ugrožavajući osobama koje se ne osećaju dobro u vezi sebe. “Ne osećati se dobro u vezi sebe” je pravilo stida. Držanje drugih na distanci je zaštita od poniženja, osuđivanja ili odbacivanja.

Još jedna od tipičnih odbrana od stida je perfekcionizam. Perfekcionista stalno strepi da će napraviti neku grešku, zato što misli da greške dokazuju da nešto fundamentalno nije u redu sa njim/njom kao osobom. Ako u nečemu omane, perfekcionista iracionalano veruje da je totalni gubitnik. Perfekcionista koji se brani od stida je u stanju da pojmi samo dva stanja postojanja: perfektno (savršeno) ili sramno (sve ili ništa). Ovakve osobe očajnički se bore protiv toga da budu pogrešivi ljudi, jer one izjednačavaju ljudskost i pogrešivost sa porazom. Ali jednostavno svi smo ljudi – ljudi sa svojim ograničenjima u snazi, inteligenciji, kreativnosti i mudrosti. Nije sramno biti nesavršen, kada niko od nas ne može biti savršen.

Perfekcionista nije specifično arogantan. On ne glumi boga kada želi da bude nepogrešiv. On se samo trudi da zadrži svoj stid. On oseća ogroman pritisak dok nešto radi da bi demonstrirao svetu i sebi kako je adekvatan kao osoba. On je konstantno svestan mogućnosti da se pojavi njegov stid, on je ubeđen da drugi stalno motre na njegovo ponašanje tražeći njegove greške, i kada uoče njegove mane, zaključiće da je bezvredan. Kao što vidite, perfekcionizam je situacija u kojoj se ne može pobediti. Koliko god da je on kompetentan, koliko god nešto dobro radi, koliko god je uspešan, perfekcionista nikada ne oseća da se odmakao makar jedan korak dalje od svog stida. On može odložiti osećanje poniženosti na neko vreme, tako što će na primer naporno raditi kao niko drugi, ali on se ne može osećati dobro zato što ne zna kako da prihvati sebe kao dobro ali nesavršeno ljudsko biće. Obično osobe koje se stide osećaju da su manje vredne nego drugi ljudi. Ali šta ako osoba koja se stidi ubedi sebe u suprotno – da je iznad drugih? Tada će ove osobe postati arogantne.

Možete li se setiti neke osobe koja koristi perfekcionizam kao odbranu od stida? Da li je to možda i vaša odbrana? Kako ste je naučili?

Šta se dešava kada se duboko postiđena osoba ne može povući iz preteće situacije? Može se javiti bes, još jedna od odbrana od stida. Besna osoba viče i preti: Ne prilazi mi. Prišao si previše blizu mom stidu i ja neću nikome dopustiti da vidi taj deo mene. Skloni se ili ću te napasti. Besna osoba se očajnički trudi da druge drži na distanci kako je ne bi uništili.

Ljudi su skloni da pobesne kada su iznenađeni neočekivanim napadom na njihov identitet. Na primer, prijatelj može nepristojno reći svom drugu da mu je odeća jeftina i neadekvatna za izlazak sa određenom devojkom. On se mogao šaliti, ne nameravajući da povredi svog prijatelja. Ali njegov prijatelj je povređen. “Kako to misliš, da ja ne mogu izaći sa tom devojkom?” Sigurno izgledam mnogo bolje od tebe, u najmanju ruku ne ćopam kao ti. Ova posramljena osoba može misliti samo o tome kako da se odbrani od napada na njenu ličnost.

Bes pali. Bes tera ljude i tako štiti osobu od suočavanja sa sopstvenim stidom. Ponekad je to sasvim uspešna odbrana. Ljudi počinju da izbegavaju besne osobe koje su previše senzitivne na moguće uvrede. “Želeo bih da budem Ivanov prijatelj“, neko može reći, “ali kad god mu priđem bliže on pronađe nešto što ga iritira, a onda me napada bez ikakvog razloga“.

Strategija besnih osoba je da se odbrane od preplavljujućeg stida koji slabi njihovo samopoštovanje. Ove osobe će se verovatno osetiti još defektnijim kada drugi, uplašeni od njihovog besa, krenu da se distanciraju od njih. Bes prekida kontakte između ljudi i tako povećava stid kod postiđenih osoba. Hronično besni ljudi postaju zatvorenici usamljeništva koje su sami proizveli. Svako može reagovati besom s vremena na vreme, naročito kada je neočekivano osramoćen. Ali osobe koje se intenzivno stide mogu reagovati besom mnogo češće nego drugi ljudi. Njihov bes pokriva ustvari duboki stid. Njihovi napadi na druge pomeraju pažnju sa njihovog osećanja neadekvatnosti.


Vladimir Mišić

dipl. psiholog
Izvor

odlicni tekstovi .. samo nedostaje da se iznesu koraci za prevazilazenje i pobedjivanje sopstevnog stida , odnosno gledanje na sebe kao loseg / losu , nedovoljno dobrog/dobru .. i tako dalje .

jos jedno pitanje .. da li osecanje preterane stidljivosti moze da se okarakterise kao odredjena doza anskioznosti ?

Može.

Poricanje i povlačenje kao mehanizmi odbrane od stida



Postoji nekoliko načina na koje ljudi prikrivaju svoje osećanje stida.  Ljudi koji potiskuju stid ne moraju biti svesni da imaju izgrađene mehanizme odbrane kojima se brane od osećanja stida. Oni čak ne moraju prepoznati stid kao svoj problem.

Odbrane protiv stida mogu pomoći osobi da se izbori sa osećanjima samopovređivanja i bola, ali na duže staze oni nisu zalečili suštinsko osećanje stida. Mehanizmi odbrane od stida su strategije za ,,preživljavanje” ali preterano stidljive osobe koje ih upotrebljavaju nemaju mogućnost da nauče da su vredne ljubavi i poštovanja.

Poricanje

Onaj ko je sklon poricanju nije svestan svog osećanja stida. On obmanjuje sebe verujući da nije stidljiv, jer bi zapravo doživeo ogroman stid kada bi bio svestan onoga što se dešava unutar njega. Takva osoba strašno želi da veruje da je potpuno prihvaćena od strane drugih i od sebe same, tako da stalno pokušava da zanemari bilo šta što može da je dovede do osećanja stida.

Ljudi koji su ekstremno stidljivi obično žive tako što se pretvaraju. Oni će učiniti sve kao bi sačuvali sliku sebe kao dobre osobe, čak iako to znači da moraju da ignorišu realnost. Na primer, mnogi alkoholičari poriču svoj problem sa pićem. Oni bi se osećali neverovatno osramoćeno ako bi prizanali da nemaju kontrolu nad pićem. Oni ne mogu da shvate kako neko može biti alkoholičar i dobra osoba u isto vreme. Smatraju da su alkoholičari bezvredni i da bi mrzeli sebe ako bi postali takvi. Njihov strah od preplavljujućeg stida je toliko jak da oni ne primećuju sopstvenu adikciju. Ovakvi ljudi ne mogu da se suoče sa osećanjem stida pa tako ne priznaju ni da problem postoji.

Poricanje stida ne postoji samo kod alkoholičara. Stid prati suštinu identiteta osobe. Osoba se može braniti poricanjem od svega što može doprineti osećanju stida koji direktno ima veze sa onim što ona jeste. Branimo se od onoga što ne smemo da uvidimo kod sebe. Život u poricanju je, ipak, veoma naporan. Paradoksalno, ne možemo prevazići stid ukoliko se ne suočimo sa njim ma koliko se to činilo bolno.

Povlačenje

Još jedan mehanizam odbrane od stida je povlačenje. Neki ljudi se povlače kada počnu da osećaju stid jer je tada za njih bilo kakav interpersonalni kontakt nepodnošljiv. Povlačenje je uobičajena reakcija vezana za stid. Na primer, fizička reakcija stida je izbegavanje kontakta očima i spuštanje pogleda u stranu ili na niže. Osoba koja se stidi veruje da u trenutku kada oseća stid svi mogu da vide šta je u njenoj glavi, odnosno kako je neadekvatna i loša.

Reakcije izbegavanja mogu takođe biti izbegavanje da se komunicira o različitim temama sa drugim ljudima ili izražena emocionalna zatvorenost. Neki ljudi postaju veoma vešti u tome da ostanu nevidljivi– uvek su tu ali se nikad ne oseti njihovo prisustvo.Na primer, mnogi talentovani ljudi ostanu u senci zbog straha od izlaganja i dopuštaju drugima da se koriste njhovim dostignućima.

Osobe koje se stide izbegavaju da ostvare dublju interakciju sa drugima. Direktni, značajni ili intimni kontakti sa drugima su veoma zastrašujući za osobu koja se ne oseća adekvatno u vezi sa sobom. Prema tome ključna rečenica za stid je ,,Ne osećam se dobro u vezi sa samim sobom”. Držanje drugih na distanci je zaštita od poniženja koje bi izazvala negativna procena drugih ili njihovo odbijanje.

Sanja Marjanović
dipl.psiholog
Izvor