Путин: Одустајемо од „Јужног тока”

Шеф Газпрома Алексеј Милер најавио да ће бити изграђен гасовод преко Турске, капацитета 63 милијарде кубика годишње, исто колико и Јужни ток
(Фото Ројтерс)

Готово је, пројекат је затворен, повратка више нема, изјавио је јуче у Анкари шеф Газпрома Алексеј Милер, коментаришући изјаву руског председника Владимира Путина да Москва у садашњим условимане може да настави са реализацијом гасовода Јужни ток. „Ми не можемо да почнемо изградњу у мору све док немамо дозволу Бугарске. Да започнемо, да стигнемо до бугарске обале и ту се зауставимо – то је просто бесмислено”, поручио је Путин на прес конференцији после сусрета са турским председником Реџепом Ердоганом.

- Имајући у виду став Европске комисије, која не доприноси реализацији овог пројекта, имајући у виду недавно добили одобрење надлежних институција у Холандији, али и да нисмо добили одобрење Бугарске, сматрамо да Русија у таквим условима не може да настави реализацију овог пројекта – истакао је Путин.

Председник Русије је рекао да је Москва договорила повећање испорука гаса Турској преко постојећег гасовода „Плави ток” за три милијарде кубних метара, као и да ће цена тих испорука од 1. јануара бити за око шест одсто нижа.

- Ми смо спремни не само да проширимо „Плави ток”, о коме смо већ говорили него и да изградимо још један систем гасовода, како бисмо осигурали растуће потребе турске економије. Ако буде оцењено као сврсисходно, направићемо на турској територији, на граници са Грчком, такозвани „гасни хаб” за потрошаче у Јужној Европи – саопштио је Путин одлуке донете јуче на седници председничког Савета за сарадњу Русије и Турске.

Такође, први човек Газпрома Алексеј Милер најавио је да ће нови систем гасовода, о коме је говорио Путин, имати капацитет 63 милијарде кубика годишње, што је тачно онолико колико је био максимални пројектовани капацитет Јужног тока. Тако ће нови, проширени, гасовод Плави ток, преузети све већ изграђене гасне инсталације за Јужни ток, које се налазе на територији Русије. Гас би се допремао до турско-грчке границе, односно на саму границу Европске уније, где не важи Трећи енергетски пакет Европске енергетске заједнице. Одатле би могли да га преузимају сви заинтересовани потрошачи, чиме би Русија, макар и заобилазним путем, добила приступ тржишту Јужне Европе.

Према оценама аналитичара, обустављање Јужног тока снажна је порука Бугарској, која је летос до даљњем стопирала радове на својој територији под притиском Брисела и Вашингтона. То, ипак, не значи да је Русија у потпуности одустала од Јужног тока, али ће овај пројекат бити „замрзнут” све док се не постигне коначни споразум између ЕУ и Русије. Потписивање два гасна споразума са Кином ове године, вредних више од 500 милијарди долара, и јучерашњим договором са Турском, Москва је створила позицију да јој Јужни ток није више приоритет – ако у Бриселу не постоји политичка воља да се он изгради.

Б. Б.

----------------------------------

Бушатлија: Биће теже доћи до инвеститора без гасовода

Економски аналитичар Махмут Бушатлија оценио је да ће индиректно за Србију бити теже да дође до инвеститора због одлуке о престанку градње гасовода Јужни ток.

Бушатлија је агенцији Бета казао да ће, после одлуке руског Гаспрома да „затвори” пројекат изградње гасовода Јужни ток, бити теже доћи до инвеститора, нарочито оних у области индустрије, због недоступности енергената, у овом случају гаса.

Шеф руског Гаспрома Алексеј Милер изјавио је данас током посете Турској да је пројекат гасовода Јужни ток „затворен” и додао да повратка том пројекту неће бити.

Он је рекао да су се Москва и Анкара договорили о изградњи морског гасовода капацитета 63 милијарде кубних метара гаса годишње. Милер је навео је да ће 14 милијарди кубних метара добијати Турска, а да ће остала количина ићи до границе Турске и Грчке.

Бушатлија је казао да је Србија на губитку, јер је планирано да руска страна сама финансира изградњу гасовода и додао да ће Србија вероватно имати могућност да се прикључи на гасовод који иде до Грчке, али о свом трошку.

„Ако су се Руси са Турском договорили да гасовод пређе преко њих (Турске), ми смо ту онда излишни, али не само ми, већ и сви они који су очекивали тај гасовод, као што су Бугарска, Мађарска и Аустрија”, казао је Бушатлија. (Бета)
објављено: 01.12.2014.

Eto, propade tema o juznoj jarugi