Limunacija u selu

Stevan Sremac



   - Pa vlast, veli mu cica Milisav, kapetan, zar ti ne reko' otoic? Vlast.
   - Valjda si hteo reci sluga; sluga narodni? rece Sreten udarajuci glasom
na poslednje reci.
   - Ama, Bog s tobom, gospodin-ucitelju, kakav sluga, kad je ono vlast!
Sluga je pandur, a kapetan je vlast jedna!
   - Ne poznajem ja, predsednice Milisave, ili kako li se zoves, druge vlasti
do naroda; narod je, kmete Milisave, i izvor i utoka vlasti; on je, seljace
i gradjanine Milisave, suveren, vlast, velicanstvo, - a sve ostalo, sav onaj
kalankusur, to su sluge. - Sve ovo izgovori Sreta glasom koji pokazivase
da je gotov da se svadja, pa cak i da bije.
   - Ama, razberi se, ucitelju! To je kapetan... onaj nas kapetan!
   - A, pa tako mi reci! Dakle, jedan od stubova tiranije, jedna pijavica,
jedan parazit, jedan cir na narodnom telu.
   - Ama, uco, Bog s tobom, kakav cir!



   Drugo tvoja nauka, a drugo moja praktika! Hehe! Baska tvoje znanje,
baska moje umenje!



    Na srecu covek natrapa a nesreca ga sama vija.


   - A sto se nas tice Amerika i Brazilija?! planu Radoje. Nas, srpskih
ucitelja?! Zar mi koji smo najblizi narodu, mi, njegova najbliza njemu
inteligencija, zar mi nemamo preca i pametnija posla? Zar nije bolje
da ga ucimo kako se racionalnije radi zemlja, kako se podize vocarstvo,
pcelarstvo, svilodelja; da ga poducavamo kako ce da cuva zdravlje svoje
i svoje dece; a da se od njega ucimo i upoznajemo sa njegovim pesmama
i poslovicama, njegovim pricama i zagonetkama. Zar nije to i lepse i
pametnije i korisnije i za nas ucitelje i za nas narod. Sta se nas ticu
oni tamo?!Neka se oni naredjuju kako znaju, i kako im je cef; a mi ovde
valja da gledamo nasu muku i nevolju! More, pod nosom nam beda, a mi
zijamo po belom svetu!!


           

Pop Cira i pop Spira

Stevan Sremac



   Da je voda dobra, ne bi u njoj kreketale zabe, nego ljudi.

   - Ej, teretu moj - rece gospodja Sida kad se nadjose kod kuce -
bolje je da sam panj rodila nego tebe! Od panja bi' vid'la bar
neke 'anse, sela bi pa se odmarala u strosti, a od tebe bas
nikakve!
   - Mamo, 'ocu l' da podgrejem veceru? - pita je ponizno Jula.
   - Jao, i tebi je jos do vecere! - dreknu gospodja Sida, pa
stala pa je gleda. - Ta druga na tvom mestu drekala bi: "Otvori
se, zemljo, pa me progutaj!" a ti ko da nista nije bilo!
   - Pa znate kako se jedi tata kad nije vecera na vreme?
   - A sto nisi govorila?
   - Pa govorila sam - veli Jula.
   - "Pa govorila sam..." Sta si govorila! Dede, sta si govorila?
   - Pa sta me je pito.
   - Mladic ucevan i vospitan, doso iz varosi, iz Karlovaca, nesreco,
pa ko veli:"Ako se necu sa gospodin-popinom cerkom unterhaltovati,
a da s kime cu!" A ona, gledam je, sela ko banacka mlada, gleda
preda se, pa samo: "Jeste...", "Nije..."
   ...
   - Lepo je mladic pita, a ona se ukipila ko... sveta Bona u sokackoj
crkvi, pa ni slovca...
   - Pa kad me kojesta pita - rece malo jogunasto Jula.
   - Kojesta mu i odgovaraj! - obrecnu se gospodja Sida. - Kojesta
pita... Kojesta smo se i ja nekad s tvojim tatom razgovarala; pa
fala bogu, eto, sta nam danas fali?! Da se nismo kojesta razgovarali,
ne bi se ni uzeli! Valjda smo se Dositejevim filosofijama razgovarali!
Kojesta me pita! Vidis ti nje, mustre jedne!

   -----------
   - Spiro! O Spiro, spavas li?
   - A?
   - Spavas li, reko'?
   - Spavam, ma'ni me .
   - A mora li gospodin-Pera uzeti bas pop-Cirinu Melaniju kad je
dobio za ucitelja?
   - A?
   - Hu!- huknu gospodja Sida. - Mora li ucitelj uzeti Melaniju?
   - A sta ce starcu dve zene?
   - Uh, ta ne stari, nego novi ucitelj, gospodin-Pera.
   - A, on! Ne mora.
   - Moze, je li, koju 'oce?
   - Moze ako hoce i nasu Zuzu... Ma'ni me da spavam.
   - Al' bas je nece uzeti! O boze, boze!

   ----------
   - Frajla Julo - osmeli se opet Saca, i zagazi opet u prozu -
a jeste li se umorili? Hocete li da vam pomognem?
   - Ta okan'te se vi mene! Sta ste me zaokupili tu! - obrecnu se
Jula na nj.
   - Pa zar ja divanim sto zlo?! Velim da vam malo pomognem. Ako
ja ko prvi komsija necu, a da ko ce? "Drvo se na drvo naslanja",
kazu paori, "a komsinica na komsiju!"
   - Probajte samo ako 'ocete da pustim naseg sarova s lanca!
Necete se skrasiti ni u toj vasoj basti.
   - I-ju, frajla-Juco, nisam znao da ste tako svirepi! He-he,
al' necete, necete, znam ja to dobro! Znam ja, frajla-Juco, vase
dobro srce! E, bas cu da probam! - rece Saca pa se uhvati za ogradu,
kao da hoce da preskoci.
   - I-ju, Ma... - trze se Jula i htede da vikne mamu. - Probajte
samo, sad cu da viknem tatu! Vi's ti to njega! Odma' sibajte iz
basce.
   - Ta sta vi tu mene furt plasite s vasim tatom, ovaj, gospodin-
parohom, i sarovom u mojoj rodjenoj basci!?
   - E, a otkud to vasa basca? - veli mu zbunjena Jula.
   - E, pa to je basca moje tetke, a ja sam tetkin ko sto ste vi
tatina.
   - Nisam ja tatina.
   - Ondak ste mamina.
   - Nisam ni mamina.
   - Pa da ciji ste?
   - Nisam nicija! - rece Jula kao ljutito.
   - Bas nicija! O, maj! I-ju! Frajla-Julijana, pa 'ajde budite
ondak moja.
   - I-juf!!! Ala ste brezobrazni! - viknu zaprepascena Jula. - Sram
vas bilo!

   -----------
   Sve po ladu, da ga ne poznadu.

   ----------
   - Feler! A zar je Juca popina pod felerom?
   - A da sta vi mislite?
   - Ta zdrava je ko tresak, zaboga!
   - E, cini vam se to samo, slatka.
   - Ju, strasna i velika! A kakav to feler ima?- pita Pela zacudjena.
   - Ta zar je jedan, slatka! Ne znam ni s koga kraja vec da pocnem!
   - Ju, rodjena - zacudi se Pela - a ko bi to reko?!
   - Eto, prvo, ne zna nemecki! Zar to nije feler za jednu mladu
devojku! Eto, kazite sami!
   A Pela se zamisli pa cuti; i njoj to izgleda da je to doista
jedan feler.
   - ... Te jos kakav feler... jos kakav, slatka! Vama ko majstorici,
nemojte se naci uvredjeni, naravno, dabome, i ne treba, ali njoj,
njoj...

Zona Zamfirova

Stevan Sremac



   Segrt Pote se zaneo u posao, pa se u jedan mah zaboravi, pa zapeva,
onako kao za sebe:
            Sinocke te, lele, vid'o Zone,
            Gde se premenjuvas...
   Kole ostavi rad, pa ga samo pogleda.
   A Kole se zaneo kao tetreb, pa produzi onim svoim tankim srebrnim
glasom:
            Gde se premenjuvas, lele, Zone,
            U nova gradina.
ali ne dovrsi, jer puce samar, i Pote ispusti onu zecju nogu i
mindjuse, i pogleda zacudjeno kalfa-Kotu.
   - Sto me pa tepas bata-Kote? - pita ga Pote pitomo, masiv se sakom
za udareno mesto na glavi.
   - A, bre, eseku nijedan - pita ga kalfa Kote - kakvo pojenje u
ducan?
   A segrt Pote ga gleda blesasto, i pipa glavu, i gleda da se i krv
nije slucajno prolila.
   - Kude si gu cuja i naucija, ete, tuj pesnu, eseku nijedan
palilulski?!...
   Pote cuti i cese se po glavi, koja bridi, pa mu to cesanje cini
neko osobito zadovoljstvo.
   - Od koga si gu, zbori bre, naucija?! - opet ga pita kalfa Kote,
ali ne dobija odgovora. - Ti li ce za Zonu pesnu da pojes!!... Sto
si gu ti, pa da mozes da pojes?
   Pote obori oce, pa se stidi.
   - Paa... nastavlja kalfa Kote - ti li si gu videja, kad si ona,
demek, presvukuje kosulju, i cicek-anteriju u bascu?!... Hm - huknu
i duhnu ljutito na nos i zavrte glavom Kote. - Kude si gu videja?
Zbori, kelco nijedan.
   Nesam gu videja, bata-Kote - veli stidljivo, sapatom, segrt
Pote - kude smem ja pa da gledam corbadzijske kerke! Ja si sal
pojesem, ete, sto se poje po carsiju i po maale!...
   - Ih! - viknu kalfa Kote i dize ruku da ga jos jedared udari,
ali ga ostavi, kad uplaseni Pote uvuce vrat i glavu kao kornjaca,
da bi izbegao drugi samar, koji ocekivase.

   -----------
   - Aaa, Mado - rekao bi, kad je sretne - kude ti je ubavinja tvoja?
   - E hadzijo - odgovara mu ona - prodje si nase!...
   - Prodje, Mado! Otose si i mlados i lepotija, kako lastavice u
jesen!...
   - Eee, laste se pa vrcu na prolet - ama tvoj mlados i moja
lepotija - nikad...

   ------------
   - Pozva' te, bata-Tasko, imam si, ete, golemu muku da ti reknem...
Ono moje brljivo dete... Manca de... iskam da ga zenim, a on se, ete,
rita, kako magare, kad si nece slamaricu na grbinu... E, kakvo je
toj sag zastupilo, Bog da cuva!... Ni se tatko ni se pa majka slusa!
Sto je ovoj? Batisa ni se sve; sve se batisa, bata-Tace!... E, kako
to?... Niki me ic ne pituje, a belkim sam majka!...
   - E - uzdahnu Tasko - toj si je, Jevdo, nas k'smet... Kad besmo
deca, niki nas, ni tatko ni majka ni ne pita: ocemo li ele necemo;
a sag, kad sami stadosmo "tatko" i "majka" - sag nas pa ne pituju
nasa deca!... Predi nas nasi stareji nas ne pitase a sag nas pa
nasa deca ne pituju! - Toj ti je, Jevdo, sto kaza otoicke, nas
k'smet!...

   -------------
   Sto, sto? Sto bre? - zapitao bi tada corbadzi-Zafir digavsi svoje
guste obrve cak pod fes. - Eseksene! Kude se je zensko, adzamija,
em devojcence, ete, davalo na nauke!... Otkud vi pa taj adet i taj
pamet!... Sto? Sto bre?... Da si nauci nemacku jaziju, austijski
bukvar, pa da praca knjige, demek pisma, na adzamije iz beli svet,
na afocire, indzilije i pisare?!... Toj li iskate?!... Ba!.. U
moj vek... sal toj da bidne - nece!

   ------------
   Zapamti hadzijo: "Svet je ovaj kao kakav merdivan - jedan se
kaci, a drugi pa sliza" - ta i s vas corbadzije takoj si je. Zar
malo gi ima od vasi, sto si beose prvi trgovci, - a sag, zvonari
i klisari, pa pale prangije, kad slavi Pantelejska crkva... Mori,
ti slizas niz merdivan, a moj Manca se toprv kaci..
   - Bre-bre-bre! "Videlo se kuce u casire, pa se fatilo u oro"
veli joj corbadzi-Zafir sav zelen od ljutine.

   ----------
   - Ti dusu nemas, Boga se ne bojis... Devojacku srecu da ubijes!...
   - Ama nesam, nane... brani se Mane.
   - Jesi! Jesi, nesreco, poznavam ja Djordjijinu krv!... Djordjijo!
Djordjijo!
   - Nisam, nane - brani se i kune Mane, - ziva mi... ete-te..
   - Dede, dede, mori... Zakuni se! Sto poce, pa zastade... Sto se
ne zakunes?!... Zakuni se, de ako smes i mozes.
   - Ama de, nesam, nane... ete... lovacke mi srece, nesam!
   - Jesi, jesi, Mane. Znam te ja tebe ubavo... Jesi!... Ti da se
ozenis, a ona da te kune! Toj da si docekam, crna majka!
   - Ja se necu zenim, nane.
   - Manco! - rece Jevda podignutim glasom. - Uzmi se, dete, u pamet!
Bog duzan nikom ne ostanjuje!... Skudena i oklevetana devojka kada
prokune, tesko ce ti bidne, sine! Do Boga se, mori, cuje njena kletva!
   - Ama, nesam, nane!
   - Jesi! Za sve si sal ti kabaet! Ama si inaet i incar, kako i tatko
ti sto bese. - Pripreti mu i samim vladikom. - Mori pri deda-vladiku
cu iskocim na daviju. Kako ti to mislis?! Zar da skudis devojku, pa
da si kapce nakrivis?! Crkvu pobolje da si batisaja i oganj u nju
frljija i zapalija gu - nego sto si skudija devojku...