Nemar državne administracije
Štedišama kroz kamate oteto 15 miliona evra
B. Krivokapić | 07. 03. 2010. - 00:02h | Foto: Ž. Šafar | Komentara: 34

Zbog nemara državne administracije vlasnici štednih uloga u bankama biće oštećeni za oko 15 miliona evra. Smanjenje poreza na prihod od kamata sa 20 na 10 odsto, iako je odavno najavljeno, još uvek nije stupilo na snagu, pa će milioni od bankarskih kamata, umesto u džepovima štediša, završiti u državnoj kasi. I to se, po svemu sudeći, neće dogoditi slučajno.
 
Iako je Vlada obećala prepolovljenu poresku stopu od početka godine, to će se desiti tek u aprilu
 

Suočena s talasom povlačenja štednje iz banaka, koji se pod naletom svetske ekonomske krize dogodio krajem 2008, Vlada Srbije je privremeno ukinula porez na kamatu, a iznos osiguranog štednog uloga za čiju isplatu garantuje država sa 3.000 povećala na 50.000 evra. Porez na kamate nije obračunavan u periodu od 30. januara do 31. decembra 2009, a još prošlog leta ministarka finansija Diana Dragutinović nagovestila je da će, po isteku ovog perioda, kamata biti ponovo oporezovana, ali po upola nižoj stopi od 10 odsto.
 

Okasnili na štetu građana
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić izjavio je nedavno kako je Vlada Srbije planirala da prepolovljena poreska stopa na kamatu od devizne štednje bude u primeni već od početka ove godine. Ako je tako, zašto je onda Predlog izmena Zakona o porezu na dohodak građana, u okviru kog je i odredba o smanjenju stope poreza na prihod od kapitala i na kapitalne dobitke sa 20 na 10 odsto, Vlada usvojila tek 17. decembra. Našavši se u skupštinskoj proceduri dan kasnije, 18. decembra, ovaj Vladin predlog automatski je bio osuđen na višemesečno mirovanje, sve do prve sednice redovnog prolećnog zasedanja koja je počela 2. marta. Iako je u dnevni red uvršten kao treća tačka, o ovom Vladinom predlogu glasaće se tek pošto se obavi rasprava u načelu o svih 38 tačaka, a potom i rasprava o pojedinostima i amandmanima kojih već sada ima preko 700. Kad se uzme u obzir i vreme koje mora da protekne od dana objavljivanja u Službenom glasniku do početka primene nekog propisa, za očekivati je da će sniženje poreza na kamatu u najboljem slučaju stupiti na snagu krajem marta, a verovatnije tek tokom aprila. A do tada kamate na štednju oporezovaće se po starom zakonu – po stopi od 20 odsto.
 


Smišljeni manevar
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je ukupna devizna štednja krajem januara 2010. narasla na sumu od blizu 6,1 milijardu evra, što je čak 45 puta više od sume koju su građani Srbije u bankama čuvali 2000. godine. Tokom 2009. nakratko poljuljano poverenje u banke je vraćeno, a zahvaljujući dobrim delom i privremenom ukidanju poreza na kamatu, devizna štednja je povećana čak za 1,23 milijarde evra. Zbog povoljnijih uslova štednje koje banke po običaju nude u “nedelji štednje”, više od polovine te sume, ili 640,3 miliona evra, položeno je u poslednja dva meseca 2009.


Na osnovu strukture štednje po ročnosti (vidi tabelu), a imajući u vidu da prosečna kamatna stopa na štednju u evrima iznosi oko pet odsto na godišnjem nivou, može se pretpostaviti da tokom prva tri meseca 2010. za isplatu građanima dospeva oko 150 miliona evra kamate. Po osnovu poreza na prihod od kamate, od ove sume u državni budžet će se sliti čak 30 miliona evra ili duplo više nego da su usvojene Izmene Zakona o porezu na dohodak građana.


Da je u pitanju smišljeni manevar za vanrednu dopunu budžeta, teško je dokazati. Ali redosled Vladinih poteza upućuje na takav zaključak. Prvo je porez na kamate privremeno ukinut. Čim se pokazalo da je ta mera dala rezultate, štedišama je stavljeno do znanja da se država ne odriče zauvek svog dela kolača. Kamate će ponovo biti oporezovane, ali po nižoj stopi, poručeno je štedišama uz najavu izmena Zakona o porezu na dohodak građana. No, kad se videlo koliko su para ljudi uložili u banke u “nedelji štednje”, s izmenama se malo zakasnilo pa je predlog zakona stigao do parlamenta taman u momentu kad je bilo sigurno da narednih nekoliko meseci neće biti usvojen.
Zašto debelo plaćeni srpski poslanici imaju toliko vanrednih godišnjih odmora, pitanje je za neki drugi tekst. U Ministarstvu finansija dobro su znali dinamiku (ne)rada parlamenta. I sasvim je svejedno da li je štedišama 15 miliona evra “oteto” smišljenim kašnjenjem ili zbog običnog nemara.

Izvor: Blic