Istrage otkrivaju sve veće štete koje su nenele organizovane kriminalne grupe

Stečajna mafija najlakomija na novac

Stečajna mafija je od svih organizovanih kriminalnih grupa koje je Specijalno tužilaštvo prošle godine optužilo ili osumnjičilo za štete nanete državi najlakomija na novac. Od nezakonito stečenih 65 miliona evra, koliko tužilaštvo pripisuju svim mafijama, oko 50 miliona se stavlja na teret grupi koju su predvodili Goran Kljajević, predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, Nemanja Jolović, advokat i stečajni upravnik nekoliko preduzeća, Sekula Pijevčević, vlasnik više privatnih firmi, Slobodan Radulović, direktor „C marketa“, i pokojni Miko Brašnjević, vlasnik više privatnih preduzeća, koji se ubio u pritvoru.

Već početkom ove godine se pokazalo da svota od 50 miliona evra nije konačna. Poslednjem zahtevom za sprovođenje istrage petoro osumnjičenih, među kojima je i vlasnik „Gemaxa“ Đorđo Antelj, ona je uvećana za još oko devet miliona evra.

Pre toga, istraga je pokrenuta i protiv Grujice Davidovića, penzionisanog generala VJ, zbog sumnji da je umešan u nezakonite poslove kojim je GP „Rad“ oštećen za 15 miliona evra.

Sve je počelo 12. aprila prošle godine, kada su uhapšeni Miko Brašnjević, Goran Kljajević , Nemanja Jolović, Milenko Brašnjević, direktor „Eko produkta“, advokat Jasmina Kojić, Delinka Đurđević, sudija Trgovinskog suda, Jelica Živković, direktor „Poštanske štedionice“, Sekula Pijevčević i inspektor Dejan Ivezić, pripadnik Generalnog inspektorata.

Istraga je od tada više puta proširena i 12. oktobra prošle godine je 35 osoba optuženo da su pripadnici stečajne mafije, a protiv 15 se i dalje vodi istraga.

Prema navodima optužnice, stečajna mafija je bila organizovana da bi po znatno nižim cenama od tržišnih dolazila do imovine preduzeća u stečaju, a firme za koje nisu bili zainteresovani prodavali su drugima uz proviziju.

U samoj optužnici navodi da su stečajci novčana sredstva prebacivali na račune u inostranstvu, kao i da se najvećem delu novca nije ušlo u trag. O namerama stečajaca govori prisluškivani Pijevčevićev razgovor, na koji se poziva tužilaštvo u optužnici. U tom razgovoru se otkriva da je Pijevčević razmišljao da postane guverner Narodne banke Srbije. Tužilaštvo navodi, da po sopstveno priznanju Pijevčevića, njegova imovina vredi 15 miliona evra.

„Iz iskaza svedoka Aleksandra Nikačevića proizlazi da je Pijevčević povezan sa određenom političkom strankom koja je bila na vlasti pre 5. oktobra 2000, kao i sa nekim nosiocima vlasti nakon ovog datuma“, navodi se u optužnici. Svedok Nikačević je, inače, nekada bio funkcioner SPS.

U optužnici, između ostalog, još stoji: „Organizovanju kriminalne grupe prethodile su uspostavljene bliske veze između organizatora i članova kriminalne grupe. Bili su povezani lokalnim poreklom i kumovskim odnosima. Jednu od presudnih uloga imala su napredovanja u službi Kljajevića, koji je postao v.d. predsednika, a potom i predsednik Privrednog suda. Pijevčević je uticao na to da Kljajević postane to što je bio. Živkovićeva je uticajem Kljajevića i Pijevčevića prvo postavljena za privremeni organ poslovanja i zastupanja, a potom i za direktora „Poštanske štedionice“.

Jedini od optuženih vođa, koji je izbegao hapšenje je Slobodan Radulović, bivši direktor „C marketa“. On je u bekstvu od 12. aprila i nalazi se u Španiji. Prema saznanjima „Blica“, u toku su pregovori srpskih i španskih o njegovoj ekstradiciji.

U optužnici se navodi da je Radulović „svakako spreman da svojim finansijskim sredstvima pomogne ostalim članovima da se osujeti vođenje krivičnog postupka, pa i da im tim sredstvima omogući bekstvo“.

Jedan od najvažnijih osumnjičenih iz naknadnih istraga protiv stečajne mafije je Milorad Cvijović, zamenik državnog tužioca. Cvijović je uhapšen 7. oktobra prošle godine, a tereti se da je zloupotrebljavao položaj i tako pomogao Slobodanu Radulovića u nezakonitim mahinacijama.

Vuk. Z. Cvijić

    Anteljevi advokati tvrde da imaju dokaze za njegovu nevinost

    Gradimir Nalić i Dušan Ignjatović, advokati uhapšenog vlasnika preduzeća „Gemax“ Đorđa Antelja, saopštili su juče da poseduju dokaze koji potvrđuju da je njihov klijent nevin. Nalić je na konferenciji za novinare istakao da advokatski tim može da sudu pruži dokaze koji će skinuti sumnju sa Antelja,ali da ne može da ih da na uvid javnosti zbog obaveze čuvanja službene tajne dok traje istražni postupak. On je istakao da Antelj nije optužen kao pripadnik organizovane kriminalne grupe.


Izvor: Blic

 U Specijalnom sudu juče počelo suđenje pripadnicima stečajne mafije
Braća Kljajević zajedno u sudnici

Početak suđenja grupi poznatoj kao stečajna mafija obeležio je nedolazak optuženog Miljka Živojinovića, sina glumca Bate Živojinovića, i pojavljivanje nekadašnjeg sudije Specijalnog suda Marka Kljajevića u ulozi advokata svog brata Gorana Kljajevića, prvog na listi optuženih.

Umesto da dođe na glavni pretres, Miljko Živojinović je poslao pismo u kojem obaveštava Specijalni sud da povlači iskaze iz istrage u kojima je priznao krivična dela i identifikovao druge optužene.

Zamenik specijalnog tužioca Branislav Živković prvo je zatražio da se postupak protiv Živojinovića razdvoji radi efikasnosti suđenja. Odbrana se nije usprotivila tom predlogu, ali su branioci Živojinovića pročitali njegovo pismo u kojem se on odriče svojih ranijih priznanja.

Živojinović u pismu tvrdi da su pripadnik UBPOK-a Mile Kostić i tužilac Živković vršili pritisak na njega i da su se više puta sastajali u kući njegovog oca i u prostorijama MUP-a na Makišu. U pismu je mlađi Živojinović naglasio i da je njegov otac dobio infarkt zbog pritisaka kojima je on bio izložen.

„Pristao sam da dam takve izjave, jer je dogovor bio da mi se na teret stavi samo najlakše krivično delo. Kostić i Živković su prekršili dogovor koji smo imali poslednjom krivičnom prijavom“, naveo je Živojinović u pismu i dodao da je razmišljao da li da dođe na jučerašnje suđenje.

Nedavno je Živojinović obuhvaćen krivičnom prijavom kojom i Đorđo Antelj, vlasnik „Gemaxa“, i Specijalno tužilaštvo je zatražilo pritvor za njega.

Tužilac Živković je obavestio veće da je Živojinovićevo pismo za njega iznenađenje i da odustaje od razdvajanja postupka, pa je zatražio da se optuženi privede.

Sudija Dušan Vojnović saopštio je da je upoređivanjem potpisa na sudskom pozivu utvrdio da potpis ne odgovara Živojinoviću, tako da se smatra da nije uredno primio poziv, pa se ne može odmah tražiti privođenje. Zbog toga je tužilac zatražio da policija uruči poziv Živojinoviću, napominjući da je iz pisma jasno da je Živojinović bio upoznat kada suđenje počinje.

Odbrana je istakla da je Živojinoviću određen pritvor u istrazi koja je nedavno pokrenuta protiv njega.

Poseban kuriozitet jučerašnjeg suđenja bio je nastup advokata Marka Kljajevića. Kao branilac svog brata Gorana, on je sudskom veću upućivao slične primedbe, koje je slušao kao sudija dok je rukovodio pretresom za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Zaista je bilo neobično kada se iz njegovih usta, između ostalog, čulo: „Izvršna vlast i partijske strukture su vodile hajku protiv optuženih preko dirigovanih medija“, „Sada vidimo da je iskaz od optuženog uzet posle nezakonitih pritisaka“, „Nije pružen dokaz da je predsednik Trgovinskog suda zakonito prisluškivan“, „Video i audio dokazi su prikupljeni na nezakonit način“...

Pojedini branioci, koji su se ranije sučeljavali sa Kljajevićem kao sudijom, juče su ga citirali uz napomenu: „Kako je kolega Kljajević dobro primetio...“

Marko Kljajević je zatražio da se postupak protiv prve osmorice optuženih, među kojima je i njegov brat, razdvoji jer, kako je rekao, nema elemenata organizovanog kriminala.

To je bila i najvažnija primedba odbrane koja je tvrdila da Posebno odeljenje za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu nije nadležno za ovaj predmet, jer nema elemenata organizovanog kriminala. Odbrana je još zamerila da su prisluškivanje razgovora, tajno snimanje i uzimanje iskaza svedoka obavljeno na nezakonit način i zatražilo je da se ti dokazi izuzmu iz predmeta. I optuženi Goran Kljajević, suspendovani predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, obratio se sudu kratko: „Pridružujem se zahtevima mojih branioca i verujem u ovaj sud.“

Od optuženih sudu se juče obratio i advokat Nemanja Jolović, koji je, osim Kljajevića, Sekule Pijevčevića i Slobodana Radulovića, optužen kao vođa organizovane kriminalne grupe.

Sudija Vojnović je saopštio da će odluke o primedbama saopštiti danas kada se nastavi suđenje.

Vuk Z. Cvijić

    Sud uzeo imovinu optuženih pod svoje

    Sudija Dušan Vojnović je saopštio da je propisao meru obezbeđivanja imovinske koristi za nekoliko optuženih, što praktično znači da im je zabranjeno da raspolažu njihovom imovinom do pravosnažnosti presude. Prema rečima sudije Vojnovića, to ne znači da je imovina oduzeta, već da će se o tome eventualno odlučivati na kraju glavnog pretresa. Ta mera je propisana za 11 optuženih.


Izvor: Blic

Mafijaška sirotinja
N.BIJELIĆ – D.P.VELjKOVIĆ, 23. januar 2007

ZAMENIK specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala Branislav Živković pročitao je u utorak polovinu svoje optužnice, koja se odnosi na tzv. "stečajnu mafiju", a prethodno su sudije broj optuženih u ovom postupku sa 35 redukovali na 29.
     Sudeće veće, kojim predsedava Dušan Vojnović, odlučilo je da protiv šestoro optuženih bude vođen zaseban proces. Ova odluka doneta je na zahtev branilaca optuženih.
     - Razdvojili smo postupak samo za ona krivična dela čije izdvajanje ne može da šteti vođenju ovog glavnog pretresa- obrazložio je sudija Vojnović.

     KRIMINALNA DRUžINA

     Tužilac Živković je posle prve sudske pauze, sedeći na svom mestu, koncentrisano i razgovetno čitao dispozitiv optužnice i zbog završetka radnog vremena suda zaustavio se na njegovoj 43. stranici.
     On tereti Gorana Kljajevića, suspendovanog predsednika Trgovinskog suda u Beogradu, mr Nemanju Jolovića, beogradskog advokata, Sekulu Pijevčevića, bankara i biznismena, kao i odbeglog Slobodana Radulovića, bivšeg generalnog direktora TAD "Ce marketa", da su ravnopravno organizovali kriminalnu grupu (u javnosti je krštena kao "stečajna mafija") početkom 2003. godine. I, da su kao takvi delovali sve do 12. aprila prošle godine, kad je policija stupila "na scenu".
     Sve njih tužilac tereti za krivično delo zločinačkog udruživanja iz člana 346, stava jedan, Krivičnog zakonika.
     Delinku Đurđević, suspendovanog sudiju TSB, Milinka Brašnjovića, biznismena, Jasminu Kojić, advokata iz Kancelarije "Jolović" i Jelicu Živković, posle hapšenja smenjenu direktorku "Poštanske štedionice", tužilac Živković tereti da su bili članovi ove organizovane kriminalne grupe, pa i njih goni za krivično delo zločinačkog udruživanja (iz stava dva). Preostalih 21 optuženih nisu bili ni organizatori, ni članovi tzv. "stečajne mafije".
     Po tužiocu Živkoviću, između ovih otpuženih zadaci i uloge su unapred utvrđivani, a delovali su "u međunarodnim razmerama". Koristili su "privredne i poslovne strukture i uticaj na sudsku vlast" da bi - vršenjem krivičnih dela - stekli nezakonitu dobit, koju su između sebe delili organizatori, a deo bi dobili i članovi. Koliko tačno novca im stavlja na teret da su nezakonito "zaradili", tužilac Živković nije sabrao.

     OJADILI PREDUZEćA

     Optužnicom Živković ih tereti za kršenja zakona u otuđenju imovine nekoliko beogradskih firmi koje su bile u stečajnom postupku: "Beko", GP "Rad", "Ineks intereksport", "Invest zavod", "Komel", "Beogradski eskontni centar", "Minel-enim", kao i "Kontrol banke" koja je bila u likvidacionom postupku.
     Tužilac Živković tereti ih da su se bavili oročavanjem stečajnih depozita (novac koji su firme u stečaju držale na svojim poslovnim računima), u tačno određenim bankama, po nepovoljnim kamatnim stopama, da bi od tih istih banaka povoljne kredite dobila preduzeća koja su pod kontrolom ili u vlasništvu nekih od osmoro optuženih.
     Jedan od stubova Živkovićeve optužnice odnosi se na privatizaciju trgovinskog lanca "Ce market", zapravo nezakonito istiskivanje slovenačkog "Merkatora" iz trke za kupovinu akcija "Ce marketa" u kojoj je pobedila privatna firma "Primer C" Slobodana Radulovića.
     Kako je u utorak rekao Živković, sve to događalo se od 11. oktobra 2004. do 10. oktobra 2005. godine. Radulović je podstrekao Gorana Kljajevića da zloupotrebi predsedničku i sudijsku funkciju, da bi uspeo da kupi "Ce market". Optuženi Jolović, tvrdi tužilac, kao advokat "Ce marketa", pomogao je Kljajeviću da krši zakon u korist Radulovićeve privatne firme, a optužena Đurđević je kršeći zakon presudila u korist Radulovića.
     Pomenute optužene tužilac Živković tereti da su iz "Ce marketa" "isisali" oko 20 miliona evra. Taj novac korišćen je, tvrdi tužilac, za kupovinu imovine preduzeća koja su bila u stečaju, za kupovinu drugih nepokretnosti, za obezbeđivanje obrtnih sredstava svojih privatnih firmi...
     Jelicu Živković tužilac tereti da je zloupotrebom funkcije generalnog direktora oštetila "Poštansku štedionicu" za 1,1 milijardi dinara (13,7 miliona evra). On je tereti da je, kršeći zakone i interne propise PŠ koji utvrđuju poslovnu politiku banke, davala kredite privatnim firmama koje su u vlasništvu ili pod uticajem nekih organizatora i članova tzv. "stečajne mafije".

   
 BEKSTVA JOŠ NEMA!

     PROTIV Miljka Živojinovića suđenje je razdvojeno na neodređeno vreme, uz obrazloženje "da sud za ovo kratko vreme nije mogao da utvrdi da je optuženi nedostupan".
     Po rečima predsedavajućeg Vojnovića, ukoliko policija izvesti da je optuženi nedostupan - sudiće mu se u odsustvu.
     Sud je odlučio da zbog bekstva u odsustvu vodi proces protiv Slobodana Radulovića, nekadašnjeg direktora "Ce marketa", Aleksandra Kuzmanoskog (državljanin Makedonije), kao i Svetlane Pantović-Brašnjović, direktora "Avonsajd-a" sa Kipra.
     
RAZDVOJEN POSTUPAK     

     SUDIJE su odlučile da u ovom procesu "ne dele pravdu" Dejanu Iveziću (radnik Generalnog inspektorata MUP Srbije), Milanu Rakočeviću, Ljiljani Vujošević,Slobodanu Radosavljeviću, Miodragu Petroviću.
     Po optužnici koja je i protiv njih postala pravosnažna vodiće se zaseban glavni pretres.
     Sudsko veće odlučilo je da za dva krivična dela razdvoji postupak i prema Sekuli Pjevčeviću, a da mu za ostala sudi u ovom procesu.


BOGATIH - NEMA

     SVI optuženi u utorak su odgovorili na pitanje sudije Vojnovića- ima li promene u njihovom imovnom stanju i drugim podacima koje su dali u dosadašnjem krivičnom postupku.
     Prvooptuženi Goran Kljajević "prijavio" je sudu da je suvlasnik (sa suprugom) jednog stana u Beogradu i da drugu imovinu nema. Drugooptuženi Nemanja Jolović rekao je da u prestonici poseduje kuću, stan i poslovni prostor (advokatska kancelarija).
     O imovini odbeglog Slobodana Radulovića u utorak nije rečeno ništa. Četvrtooptužena Delinka Đurđević rekla je da u Beogradu ima stan (od Skupštine Grada), nasleđenu kuću i imanje nadomak Jagodine.
     Po rečima Milinka Brašnjovića, vlasnik je otkupljenog stana dobijenog od ŽTP "Beograd" dok je bio njihov radnik "i ništa više nemam". Jasmina Kojić je rekla da ima jedan nasleđen i još jedan kupljen stan u Beogradu.
     - Suvlasnik sam stana u Beogradu, površine 47 kvadrata - rekao je sudijama optuženi Sekula Pijevčević, koji kaže da osim toga nema ništa više.
     Jelica Živković je vlasnik otkupljenog stana kojeg je dobila od "Poštanske štedionice" čiji je direktor bila, a takođe u Beogradu je na kredit kupila stan u izgradnji.
     Preostali optuženi su sudu takođe prijavili imovinu skromne vrednosti, računajući i polovne automobile.
     


MITO 2,5 MILONA EVRA

     - SADA pokojni Miko Brašnjović je preko firme "Avonsajd" sa Kipra, čiji je bio faktički vlasnik, uplatio 2.556.454 evra okrivljenom Slobodanu Raduloviću u 21-oj tranši u periodu od 6. avgusta 2003. do 4.februara 2005. na lični račun u Španiji - rekao je tužilac Branislav Živković.
     To je bila "nagrada", po tužiocu, zbog uspešnog izvlačenja 20 miliona evra iz "Ce marketa".
     - Okrivljeni Sekula Pijevčević pronalazio je lica koja bi kao stečajni upravnici izvršavali naloge članova organizovane kriminale grupe, i predlagao okrivljenima Kljajeviću i Đurđevićki da ih angažuju u stečajniom postupcima - dodao je tužilac.



KO SU OPTUŽENI

     POSLE sudskog razdvajanja procesa, na ovoj optužnici ostali su:
     Goran Kljajević, Nemanja Jolović, Slobodan Radulović, Delinka Đurđević, Milinko Brašnjović, Jasmina Kojić, Sekula Pijevčević, Jelica Živković, Nevena Petrović-Gulevski, Aleksandar Kuzmanovski, Milan Nestorović, Đorđe Kolašinac, Mirjana Perišić, Olivera Slavković, Milorad Maksimović, Ljubiša Vuković, Vučelja Bajić, Milisav Filipović, Srboljub Spasić, Mladen Stojčić, Boško Sekulić, Svetlana Pantović Brašnjović, Zoran Jovanović, Dejan Savović, Dragica Knežević, Miroslav Despotović, Radisav Jocović, Milivoj Marković i Ljubiša Mitić.
     Punomoćje da ih brani ima ukupno 57 advokata.

     
     TUŽILAŠTVO NIJE PIJACA     

     TOMO Zorić, portparol Specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala, kazao je u utorak da tužilaštvo nije imalo bilo kakvu nagodbu sa Miljkom Živojinovićem, bivšim stečajnim upravnikom Građevinskog preduzeća "Rad".
     Portparol tužilaštva je pozvao ovog optuženog da se pojavi u sudu, "jer je to jedino mesto na kojem se mogu vrednovati dokazi o nečijoj krivici ili nevinosti".
     Živojinović je u pismu, koje je pre dva dana pročitano u Specijalnom sudu, tvrdio da su ga inspektori MUP i zamenik tužioca Branislav Živković prisilili da tokom istrage da dve lažne izjave, kojima je teretio sebe i druge optužene, a da mu je za uzvrat obećano da će biti optužen samo za jedno lakše krivično delo. Umesto toga, kako se navodi u pismu, po podizanju optužnice, podneta su dva zahteva za sprovođenje istrage protiv njega i jedna krivična prijava.
     Prema Zorićevim rečima, Živojinovićevo pismo je "čist pokušaj izbegavanja krivične odgovornosti".
     - On je izjavu dao i u policiji i pred istražnim sudijom u prisustvu svojih branilaca, a sve shodno zakonu - kaže Zorić. - Nikakve pogodbe nije bilo, niti je može biti. Specijalno tužilaštvo je ozbiljna institucija, a ne pijaca gde se tužilac pogađa sa okrivljenima.

Izvor: Novosti

 U Specijalnom sudu nastavljeno suđenje pripadnicima stečajne mafije
Imovina vredna 15 miliona evra, a Pijevčević prijavio samo stan

Optuženi pripadnici stečajne mafije koji se terete da sa državu oštetili državu za oko 50 miliona evra juče su od imovine uglavnom prijavljivali suvlasništvo na porodičnim stanovima.

Tako je Sekula Pijevčević, vlasnik i suvlasnik brojnih preduzeća, sudu prijavio da je sa suprugom suvlasnik stana u Beogradu od 47 kvadratnih metara. Međutim, u optužnici se navodi da Pijevčević po sopstvenim tvrdnjama, koje su sačuvane na audio zapisu, ima imovinu vrednu više od 15 miliona evra.

Prvooptuženi Goran Kljajević, suspendovani predsednik Trgovinskog suda u Beogradu tvrdio je da on i supruga u Beogradu imaju stan od 74 kvadrata.

Nemanja Jolović, advokat iz Beograda, takođe optužen kao jedan od organizatora, rekao je da je vlasnik vile na Voždovcu i dva stana u ulicama Maksima Gorkog i Savskoj. On je negirao sopstvene navode iz istrage da vila ima 500 kvadrata, pa je rekao „to je sigurno manje“.

Jolovićeva koleginica Jasmina Pajić rekla je da je vlasnik stana koji je kupila uz pomoć roditelja i podizanjem kredita. Ona je navela i da je nedavno nasledila kuću pokojnog oca, takođe u Beogradu.

Optuženi Milinko Brašnjović, suvlasnik i direktor nekoliko preduzeća, rekao je daje vlasnik stana od 96 kvadrata u Novom Beogradu.

Jelica Živković, bivša direktorka „Poštanske štedionice“, juče je izjavila da je vlasnica dva stana u Beogradu.

Neki od preostalih optuženih su izjavljivali da nemaju ništa u svom vlasništvu, sem polovnog automobila, da žive kod roditelja ili kao podstanari.

Sudija Dušan Vojnović je još prekjuče saopštio da je propisao meru obezbeđenja imovinske koristi za 11 optuženih. To praktično znači da je sud zabranio da optuženi raspolažu bankovnim računima i nekretninama do okončanja sudskog postupka. Ukoliko ih sud proglasi krivim, može da im se oduzme imovinska korist za koju se se utvrdi da je stečena krivičnim delima.

Advokat Vladan Gajić, branilac optuženog Kljajevića, juče je prigovorio sudu da njegov klijent ne može da prima trećinu plate jer je pod suspenzijom. Sudija Vojnović mu je odgovorio da Kljajević mora da otvori novi račun banci za platu.

U optužnici se navodi da su optuženi nezakonito stečeni novac uglavnom prebacili na račune u inostranstvu, tako da veći deo para nije otkriven.

Sudija Vojinović je upozorio Dušicu Kljajević, suprugu optuženog Gorana Kljajevića, da može biti problem što je ona advokat supruga, a predviđena je i za svedoka. Ona je odgovorila da će iskoristiti zakonsko pravo da kao supruga ne svedoči i da želi da ostane među braniocima.

Sud je juče prihvatio predlog odbrane da se postupak protiv petoro optuženih razdvoji.

Suđenje se nastavlja danas.

Vuk Z. Cvijić

    Na udaru i imovina članova porodice

    Profesor Milan Škulić sa Pravnog fakulteta u Beogradu kaže za „Blic“ da sud mora da ima konkretne podatke o imovini optuženih da bi mogao da propiše meru obezbeđivanja imovinske koristi.

    - Obezbeđivanje imovinske koristi propisuje se zbog mogućnosti da tokom postupka imovina bude prenesena na drugo lice ili sa na neki način onemogući kasnije oduzimanje - kaže profesor Škulić.

    On napominje da se imovinska korist može oduzeti kada se optuženi oglasi krivim i presuda postane pravosnažna.

    - Sud visinu iznosa imovinske koristi utvrđuje dokazivanjima, ali ima i mogućnost da korist odmeri po svojoj slobodnoj oceni. Može da se oduzme i imovina članova najbliže porodice osuđenog ako potiče od krivičnog dela - objašnjava profesor.


    Razdvojen postupak protiv Živojinovića

    Sud je juče uvažio zahtev odbrane i za sada je razdvojio postupak protiv optuženog advokata Miljka Živojinovića, stečajnog upravnika „Rada“ koji ni juče nije došao na suđenje. Sudija Dušan Vojnović je napomenuo da zasad nema uslova da se za Živojinovićem raspiše poternica. Portparol Specijalnog tužilaštva Tomo Zorić negirao je da je tužilaštvo imalo nagodbe sa Živojinovićem i da mu je obećavano da će biti optužen samo za lakše krivično delo.

    Veće sudije Vojnovića uvažilo je i zahteve za razdvajanje postupka protiv još petoro optuženih.


Izvor: Blic

Kljajević: Nisam kriv
Beograd -- Prvooptuženi na suđenju "stečajnoj mafiji", Goran Kljajević, negirao je danas u Specijalnom sudu izvršenje bilo kog krivičnog dela.

"Verujem u Boga i slobodu Srbije i želim da kažem da se protiv mene vodi politički progon pošto nisam hteo da izvršavam naloge centara moći", rekao je suspendovani predsednik Trgovinskog suda u Beogradu obraćajući se Sudskom veću, kao i da se ne oseća krivim ni po jednoj tački optužnice.

Kljajević je kazao da je nezakonito uhapšen i da se protiv njega vodi "dirigovana hajka medija koju provode visoki centri moći koji upravljaju političarima".

Prvooptuženi na suđenju za pripadnost "stečajnoj mafiji" nastavio je da daje iskaz pred Sudskim većem Specijalnog suda u Beogradu.

Optuženi za pripadnost stečajnoj mafiji terete se za krivična dela primanja mita, davanja mita, zloupotrebe službenog položaja i nezakonite stečajeve u nekoliko firmi kojima su oštetili ta preduzeća i državu za više desetina miliona evra.

Izvor: B92

 KLJAJEVIĆ: NISAM KRIV NI PO JEDNOJ TAČKI OPTUŽNICE

Suspendovani predsednik Trgovinskog suda u Beogradu i prvooptuženi na suđenju 'stečajnoj mafiji' Goran Kljajević negirao je u Specijalnom sudu izvršenje bilo kog krivičnog dela.

'Verujem u Boga i slobodu Srbije i želim da kažem da se protiv mene vodi politički progon pošto nisam hteo da izvršavam naloge centara moći', rekao je on obraćajući se Sudskom veću i dodao da se 'ne oseća krivim ni po jednoj tački optužnice'.

Kljajević je istakao da je nezakonito uhapšen i da se protiv njega vodi 'dirigovana hajka medija koju provode visoki centri moći koji upravaljaju političarima'.

Prvooptuženi je, navodeći da je svoju odbranu nazvao 'moja zatvorska ćelija, moja tvrđava', rekao da je od oktobra 2000.godine, kad je postavljen za vršioca dužnosti predsednika Privrednog suda u Beogradu, do hapšenja sa mesta predsednika tog suda, koji je preimenovan u Trgovinski sud, svoj posao obavljao u skladu sa zakonom.

On je negirao da je postavljao stečajne sudije u određenim slučajevima, koji su predmet optužnice, kao što su Poštanska štedionica, kao i da je uticao na njihove odluke.

Objašnjavajući slučaj Poštanke štedionice Kljajević je rekao da Trgovinski sud, postupajući u skladu sa zakonom, onemogućio tadašnjem guverneru Narodne banke Jugoslavije Mlađenu Dinkiću da na mesto direktora te finansijske institucije postavi svog čoveka, Bojana Stanivukovića, i da je na taj način, kako je istakao, 'otme'.

'Trgovinski sud je štitio interese države, kao većinskog vlasnika Poštanke štedionice', naglasio je Kljajević i dodao da mu je Dinkić, nakon što je Trgovinski sud okonačao taj slučaj postavljanjem Jelice Živković na mesto direkrora Poštanske štedionice, rekao 'Izgubio si prijatelja'.

Kljajević je rekao da je tada održao konferenciju za novinare, na kojoj je zatražio od Dinkića da se 'ne meša u radu suda i da ne vrši pritisak na sudije'.

Kljajević je naveo da je posle toga, krajem 2001.godine, usledio upis Nacionalne štedionice i njenog direktora Stanivukovića u registar Privrednog suda, a zatim, početkom 2002.godine, likvidacija četiri velike banke u Srbiji.

On je naveo i da je negativne ekonomske posledice oko uvođenja stečaja u nekim firmama, DSS tada koristio u političkoj borbi protiv DS, pa je on zatražio prijem kod tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, ali pošto mu nije omogućeno, on nije želeo da se sastane sa savetnicima predsednika Jugoslavije.

Prvootuženi je rekao da nije poznavao Jelicu Živković do njenog imenovanja na mesto direkrora Poštanske štedionice i da sa njom nije imao 'nikakav kontakt', osim što su se nekoliko puta čuli telefonom zbog postavljanja šaltera te banke u Trgovinskom sudu.

On je potvrdio da poznaje optuženog Sekulu Pjevčevića, dodavši da Pjevčević nikada od njega nije tražio bilo kakvu uslugu.

Optuženi za pripadnost stečajnoj mafiji terete se za krivična dela primanja mita, davanja mita, zloupotrebe službenog položaja i nezakonite stečajeve u nekoliko firmi kojima su oštetili ta preduzeća i državu za više desetina miliona evra.

Izvor: RTS

STEČAJCI TANKI SA IMOVINOM?!

BEOGRAD - Okrivljeni za zločinačko udruživanje i članstvo u takozvanoj stečajnoj mafiji izjasnili su se juče pred većem Specijalnog suda o svom imovinskom stanju i nekretninama koje poseduju. Predhodnog dana sudija Dušan Vojnović doneo je rešenje o privremenoj meri obezbeđenja imovine jednog broja optuženih koji se terete da su nezakonito stekli materijalnu dobit. Prema rečima optuženih, ispada da i nemaju "imovinu".

Organizatori ove kriminalne grupe, prema optužnici, i glavni članovi te organizacije i nisu baš "bogati". Goran Kljajević, suspendovani predsednik Trgovinskog suda, poseduje samo jedan stan u Beogradu i to kao suvlasnik sa suprugom Danicom. Advokat Nemanja Jolović kuću, jedan stan i stan u kojem je smeštena advokatska kancelarija.

Milinko Brašnjović ima samo jedan na Novom Beogradu, dok alfa i omega Poštanske štedionice Jelica Živković ima jedan stan, a drugi je kupila pomoću kredita i još je u izgradnji... Inače, odluka o privremenoj meri obezbeđivanja imovine optuženih prvi put se koristi u nekom procesu pred Specijalnim sudom.

Međutim, odbrana je već juče imala primedbe jer, kako kažu, imovina optuženih je precenjena i ne znaju ko je veštačio njihovu imovinu i naveo njihove vrednosti. Inače, od aprila, odnosno od momenta hapšenja, neki od optuženih članova "stečajne mafije" bitno su promenili lični opis, a pojedini su dosta smršali.

Najviše iznenađenja izazvala je Jelica Živković, bivša direktorka Poštanske štedionice. Nekada doterana plavuša, sada izgleda kao potpuno druga osoba - brineta! Advokat Nemanja Jolović dosta je smršao i pustio "umetničku" bradicu, dok je bivši predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević ostao isti. On je juče staloženo i precizno odgovorio na pitanje sudskog veća o imovinskom stanju, a potom se vratio na optuženičku klupu.

    

Neće da svedoči protiv muža

Sudija Dušan Vojnović objasnio je juče da je tužilaštvo Danicu Kljajević, suprugu optuženog Gorana Kljajevića, predložilo za svedoka, a ona se nalazi u branilačkom timu i to je problem.
Danica Kljajević navela je da se već raspitala o tome i da može da učestvuje u odbrani muža sve dok sud ne donese drugačije rešenje.
- Ja ću sud napustiti samo ako mi vi to kažete, a ja ću svakako iskoristiti svoje pravo da ne svedočim protiv muža. To sam isto uradila i pred inspektorima SBPOK - izričita je bila Danica Kljajević.


Izvor: Kurir / (I. C. L.)

Odbio sam da izvršim
naloge centara moći!
D.P.VELjKOVIĆ – N.BIJELIĆ, 24. januar 2007

OPTUŽNICA je delo mojih političkih progonitelja, koji su se takmičili u lažnim konstrukcijama. Razumeo sam je. Nisam izvršio nijedno krivično delo navedeno u njoj i ne osećam se krivim po bilo kojoj njenoj tački!
     Za pultom za optužene, spustivši ispred sebe hrpu dokumenata, Goran Kljajević, suspendovani predsednik beogradskog Trgovinskog suda - braneći se od optužbe da je jedan od četvorice organizatora tzv. "stečajne mafije" - optužio je u sredu u Specijalnom sudu "visoke centre moći koji vladaju Srbijom" da su izrežirali ovaj, po njemu, montirani krivični postupak.

     Staloženo i razgovetno, uz dopuštenje suda zbog bola u nozi - Kljajević je sedeo sve vreme dok je iznosio odbranu; na kraju je sudu predao 17 dokumenata kojima želi da dokaže ono što je rekao deliocima pravde.
     - Poštovani sude, gospodine predsedniče sudskog veća, verujem u Boga i slobodu Srbije - bile su prve reči upućene veću koje vodi Dušan Vojnović. - Od mog nezakonitog hapšenja su mi uskraćena sva prava, progone me zbog političke
neposlušnosti, ali od ponedeljka, kad je započeo sudski postupak, vraća mi se nada da će se u nastavku zakonski postupati.

     Prvooptuženi Kljajević je apostrofirao da je "teško da se odbrani od organizovane hajke da je kriminalac, koja se vodi protiv njega preko medija".
     - Nisam hteo da izvršavam naloge centara moći koji vladaju ovom zemljom - kaže Kljajević. - Ja sam primer kako završavaju sudije kad ne slušaju naloge izvršne vlasti!
     Kljajević je zatim kazao da je svoju sudsku odbranu naslovio "Moja zatvorska ćelija, moja tvrđava", citirajući Franca Kafku.

      Ističući da su sve odluke TSB pomenute u optužnici donete u skladu sa zakonima, Kljajević je dodao da je kao predsednik suda 10. novembra 2000. godine raspisao javni konkurs za likvidacione i stečajne upravnike. Time je oponirao delu optužnice u kojem se tvrdi da je uticao na nezakonito postavljanje stečajnih upravnika u nekim beogradskim firmama.
     - Lično sam imenovao komisiju, koja je na osnovu zakona imenovala stečajne upravnike - rekao je Kljajević. - Kad je Zoran Đinđić postao premijer uspostavili smo saradnju. Nekoliko puta sam bio kod njega u kabinetu. Razgovarali smo o reformi privrede, privremenim merama, moratorijumu, problemima vezanim za "fantomske firme" koje su služile za pljačku budžeta Srbije... Premijer je imao stav: "Primeniti zakon ni po babu, ni po stričevima, da bi se sudovi oslobodili stega."     

     Kljajević je objasnio da su 2001, 2002. i u prvoj polovini 2003. godine otvoreni svi stečajni i likvidacioni postupci nad velikim društvenim preduzećima i bankama - "Rad", BIM "Slavija", "Niskogradnja", "Brodotehna", RK "Beograd", "Beko", Beobanka", "Jugobanka"... I to, na predlog NBJ. Odluke suda, čiji je predsednik bio, kaže, potvrđivane su pred Višim trgovinskim sudom i Saveznim sudom, a "odluke su dostavljane Ministarstvu pravde i kabinetu premijera Đinđića".
     Hajka na Kljajevića i sudije Trgovinskog (ranije se zvao Privredni) suda krenula je, tvrdi on, kad i tzv. afera "Poštanska štedionica" (oko toga da li će direktor banke biti Bojan Stanivuković, kojeg je "forsirao" Mlađan Dinkić, kao guverner NBJ ili sada optužena Živkovićeva, kao kadar iz Srbije koja je većinski vlasnik PŠ - prim. aut.)     

     - Kad sam, uvidom u spis, proverio pravo stanje stvari, sazvao sam odmah konferenciju za novinare da bih zaštitio ugled suda - istakao je Kljajević. - Tražio sam javno da se poštuje ustavna nezavisnost sudstva, kao što se poštuje Dinkićev zahtev da NBJ bude nazavisna. Zamolio sam Dinkića da se ne meša i ne pritiska sud koristeći funkciju guvernera!
     Optuženi je objasnio da tužilac pogrešno tretira PŠ kao preduzeće, da sudski poslovnik ovlašćuje predsednika suda da preopterećenog sudiju rastereti tako što će neke njegove predmete dati drugom, i da je takvom njegovom ponašanju kao predsednika suda "potvrdu ispravnosti" dalo Veliko personalno veće Vrhovnog suda Srbije - koje je odbilo da ga razreši dužnosti 2004. godine.

      Kljajević je zatim naglasio da u sporu oko PŠ niko nije iskoristio zakonsko pravo da podnese Zahtev za zaštitu zakonitosti. A, Kljajević je lično, kako je rekao, doneo
rešenje o osnivanju "Nacionalne štedionice-banke" i upisu mr Stanivukovića kao njenog generalnog direktora.

     - Ovakav zakoniti rad nije bio po volji guverneru
Dinkiću, koji me je pozvao telefonom i pretećim glasom rekao mi da sam izgubio prijatelja, posle čega počinje progon koji rezultira mojim nezakonitim hapšenjem - obratio se Kljajević sudijama. - Nikada nisam bio u PŠ! Gospođu Živković upoznao sam kad je na moju inicijativu otvorena ekspozitura u sudu radi lakše ekspedicije pošte i da bi zaposleni lakše primali platu. U vreme te afere nisam uopšte poznavao sudiju Delinku Đurđević, pa zato i nisam mogao da utičem na nju, kako tvrdi tužilac!

     - Sve ovo događalo se zbog interesne grupe G 17 plus koja hoće po logici svršenog čina da preuzme PŠ i zaobiđe vlasnička prava Vlade Srbije, a da Zoran Đinđić to ne zna - rekao je Kljajević gledajući sudije u oči. - Mržnja i osvetnički duh su podloga optužnice i za ovo, i za ostala krivična dela! Sudija ne može krivično odgovarati za mišljenje i tumačenje zakona, to može da kontroliše samo viši sud. Tu granicu je tužilac Živković prešao ovom optužnicom!
     Saslušanje Kljajevića nastavlja se u četvrtak.
                                           

     NEMAM POJMA
     - NEMAM nikakve veze sa "BEC" niti sa parnicom ovog berzanskog posrednika koju je vodio protiv KEB (banka u kojoj je direktor bio optuženi Sekula Pjevčević - prim. aut.) - izjavio je Kljajević. - Ne sećam se čak ni da sam kao predsednik suda imao bilo kakvu pritužbu vezanu za ovaj predmet.
     Oponirajući tužiocu, Kljajević je rekao da nije on postavljao upravnike stečajnih veća, da stečajno veće odgovara samo za svoj posao ("moje je da im obezbedim uslove za rad") i da je stečajno veće jedino ovlašćeno da odredi ko će biti stečajni upravnik.
     - Niti je ko od mene tražio, niti sam uticao da Vučelja Bajić bilo šta radi, čak ga 2002. nisam ni poznavao, upoznao sam ga tri godine kasnije - reči su Kljajevića. - Ništa ne znam o poravnanju između "BEC" i KEB. Sudsko poravnanje može se pobijati tužbom, a ne ovakvim krivičnim progonom!
     Sa Jasminom Kojić (takođe optužena) Kljajević kaže da se nikada nije privatno družio.


     MOLIO SAM SEKULU

     - GOSPODINA Sekulu Pijevčevića znam iz viđenja, znam da je uspešan privrednik, stanuje u mom kraju, deca nam idu u istu osnovnu školu - odgovorio je Kljajević na navod optužnice da je i sa Pijevčevićem organizovao "stečajnu mafiju".
     - Ponekad sam se viđao sa njim - ispričao je optuženi. - Znam da ima partnerske, zastupničke odnose sa "Micubišijem". Od mene kao predsednika suda nikad ništa nije tražio. Ja sam njega molio ponekad da pomogne da neki naš sudija dobije stan, kredit, platnu karticu i tome slično.


     GDE SU DOKAZI

     NA više mesta u optužnici je navedeno da je Kljajević u nekoliko stečaja uticao na optuženu Delinku Đurđević da kršenjem zakona od strane sudije donese nezakonite odluke.
     - To oko sudije Đurđević je iskonstruisana optužba po unapred pripremljenom scenariju za bilo čiji, u ovom slučaju moj progon - brani se Kljajević. - Tužilac nije naveo baš
nijednu konkretnu radnju da dokaže postojanje ovog krivičnog dela, niti daje bilo koji dokaz koji bi potvrdio postojanje ovog iskonstruisanog krivičnog dela.
     
     POLICIJSKA OPTUŽNICA

- IMAM oko PŠ još da kažem - odgovorio je u jednom trenutku sudiji Vojnoviću. - Očigledno je da je ovu optužnicu sačinila policija. To se vidi po njenoj proizvoljnosti i po njenoj terminologiji. Na primer, na 44. stranici optužnice u četvrtom redu odozdo piše "prvoprijavljeni", a to je policijski termin, a ne rečnik tužioca"!

     *    *    *    *    *
     
USKORO NA POTERNICI

     BEOGRAD - Advokat Miljko Živojinović, jedan od bivših stečajnih upravnika Građevinskog preduzeća "Rad", uskoro će se, po svemu sudeći, naći na poternici. On je jedan od optuženih u aferi "stečajne mafije", ali se ni na jedan poziv suda nije odazvao.
     Nije reč samo o aktuelnom procesu, već i o istrazi koja se vodi skoro godinu dana. Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala 12. januara zatražilo je od istražnog sudije da, pored Đorđa Antelja, i Živojinoviću bude određen pritvor.
     Bivši "Radov" stečajni upravnik, međutim, nije se pojavio kod istražnog sudije. Do danas, čak, ni njegovi advokati, koji mu pripremaju odbranu, ne znaju gde je. Njegov otac, popularni glumac Bata Živojinović, javno je tvrdio da Miljko nije u bekstvu, da je na Kosmaju i da će se odazvati sudskom pozivu.
      Međutim, umesto da se pojavi na sudu, Miljko mu je poslao pismo. Žali se da su njega - advokata, prevarili tužioci i policija nudeći mu, navodno, status svedoka saradnika. Za uzvrat im je ispričao "sve" i pri tom optužio sve ostale iz grupe. Ali, pošto se oni nisu držali dogovora on poriče sve što je ispričao.
     Operativci Službe za borbu protiv organizovanog kriminala su, uz Živojinovićevu pomoć, lakše dolazili do podataka o malverzacijama tokom stečaja nekadašnjeg velikog srpskog građevinskog preduzeća. Nema sumnje da je na osnovu njegovih priznanja i poslednji uhapšeni, vlasnik firme "Gemaks", završio u pritvoru.
     Tokom istrage o kupoprodaji zemljišta na Batajničkom putu, istraga je došla do niza nezakonitih radnji, koje su, kako je policija saopštila, dovele do toga da je Antelj nezakonito zaradio oko sedam miliona evra. Vlasnik "Gemaksa", prema krivičnoj prijavi, dao je mito od oko 70.000 evra Živojinoviću kako bi neposrednom pogodbom došao do te lokacije.
     Miljko Živojinović bio je stečajni upravnik “Rada” do juna 2006. godine. Prvi put je zbog stečaja uhapšen u decembru 2005. godine pod sumnjom da je sklopio štetan ugovor. Tada se sumnjičio da je ispred “Rada” potpisao ugovor sa Radosavom Jocovićem, ujakom Gorana Kljajevića. Prema ugovoru, deo “Rada” je tenderski prodat za 300.000, čime je nastala šteta od 1.300.000 evra.
     Aktere ovog posla, policija je uhapsila tek mesecima kasnije, u okviru istrage o “stečajnoj mafiji”. Živojinović tada nije bio privođen, jer je o tome već u decembru 2005. godine dao izjavu prilikom pritvaranja u beogradskoj policiji.
     Nekadašnji stečajni upravnik “Rada” sumnjiči se i da je potpisao ugovor o završetku stanova sa firmom “Energokontakt”, koja se vezuje za Sekulu Pijevčevića, optuženog člana “stečajne mafije”. Prema ugovorenoj reviziji, “Radu” je oduzeto 500 kvadrata stambenog prostora. Zbog ovog posla krivičnu prijavu dobio je veštak Zoran Jovanović, koji je bio predsednik komisije za izbor najboljeg ponuđivača za prodaju dela “Rada” koji je kupio Jocović.
     
     IZGUBLjENI MESECI
     SPECIJALNI sud je i u slučaju Slobodana Radulovića mesecima razmišljao da li da za njim raspiše poternicu. Za nekadašnjim generalnim direktorom "Ce marketa" bila je interna policijska potraga, jer ga operativci Službe za borbu protiv organizovanog kriminala nisu pronašli u prvom talasu hapšenja članova "stečajne mafije". Po nalogu suda, međunarodna potraga raspisana je tek krajem juna 2006. godine, kada su se "stekli zakonski uslovi, i Posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu je donelo rešenje za raspisivanjem poternice".


Izvor: Novosti / U. D. N.

Suđenje stečajnoj mafiji
Kljajević: Đinđić insistirao da postupam po zakonu

Prvooptuženi Goran Kljajević, suspendovani predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, kome se na teret stavlja da je jedan od organizatora stečajne mafije, juče je u Specijalnom sudu odbacio sve navode optužbe i izneo tvrdnju da su ga progonili izvršna vlast i „centri moći“, čije naloge nije hteo da izvršava.

On je naveo da je u njegovom slučaju „ingerencije republičkog tužioca preuzelo jedno partijsko rukovodstvo“.

Kljajević je optužen da je 2001. nezakonito sprečio izbor Bojana Stanivukovića za direktora „Poštanske štedionice“ da bi bila izabrana optužena Jelica Živković.

Juče je istakao kako je više puta bio kod tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, koji je insistirao na tome da postupa po zakonu. Naveo je da je tadašnji guverner Narodne banke Mlađan Dinkić hteo da postavi Stanivukovića i da ga je posle izbora Živkovićeve pozvao telefonom i poručio mu: „Posle ovog, nemaš više prijatelja“. Prema rečima Kljajevića, „DSS je koristio negativne socijalne posledice stečaja za napade na DS“, pa je on zato zatražio prijem kod tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice. Napomenuo je da ga je Koštunica uputio na savetnike, sa kojima on nije hteo da se vidi. Kljajević je istakao da je kasnije Dinkić dao saglasnost za izbor Živkovićeve, a da je on u svemu postupao u skladu sa zakonom i da su sve odluke bile i pred Višim trgovinskim sudom.

Za drugu tačku optužnice Kljajević je negirao da je postavio i zatim naređivao optuženoj Delinki Đurđević, sudiji Trgovinskog suda, šta da radi u predmetu „Beogradski eksportni centar“.

Kljajević će danas nastaviti sa davanjem odbrane.



Izvor: Blic / Vuk Z. Cvijić

sekula pjevčević živi u stanu od 200kvm koji je vlasništvo nepismenog oca, a nalazi se na uglu strahinjića bana i cara uroša...