KLJAJEVIĆ TVRDI DA JE TRGOVINSKI SUD RADIO PO ZAKONU

U Sudu za borbu protiv organizovanog kriminala suspendovani predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajevič, optužen kao organizator takozvane stečajne mafijee negirao je umešanost u stečajne postupke u preduzećima KOMEL, INEKS INTEREKSPORT i RAD i u prodaju C MARKETA, i objašnjavao da se u trgovinskom sudu sve radilo kako treba.

Kljajević je u slučaju preduzeća “Komel” u kome je optužen za krivično delo zloupotrebe službenog položaja i preduzeća “Ineks Intereksport” u stečaju i fonda “Ineks Intereksport” u kojem se tereti za primanje mita odbacio bilo kakvu umešanost.

On je rekao je da nije uticao ni na jednog sudiju Trgovinskog suda koji je postupao u tim predmetima a za jednog od njih, takođe optuženog, Delinku Đurđević da je vredan i dobar radnik i da nikada nije primio nikakvu pritužbu na njen rad.

I danas je ko juče Kljajević mnogo više govorio o političkom progonu, onom kojem je bio izložen od maja 2001. g, a koji je kulminirao 2004 g., kada je zbog njegovog postupanja u slučaju “Inteks interexport“ predsednik Višeg Trgovinskog suda Mihajlo Rulić podneo predlog velikom personalnom veću za njegovo razrešenje sa mesta predsednika Trgovinskog suda.

Veće, iako su na njega, kako je kazao, vršeni strašni pritisci pojedinaca iz vlasti nije utvrdilo da postoje razlozi za njegovo razreseenje.

Predsedavajući sudija Dušan Vojnović nekoliko puta je upozorio Kljajevića da se vrati na optužnicu. Branilac optuženog Marko Kljajević objasnio je da odbrana nema samo krivično-pravni aspekt već treba imati u vidu da je on obavljao i funkciju predsdnika Trgovinskog suda na kojem je bio izložen progonu izvršne vlasti, u kojem su učestvovali predstavnici sudske vlasti.

Kljajević je u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu izjavio da mu je tokom septembra 2004. godine, u vreme lokalnih izbora kada je bio član gradske izborne komisije, po nalogu šefa Bezbednosno informativne agencije Radeta Bulatovića obijen stan, ne navodeći kako je došao do tog saznanja.

U nastavku suđenja Kljajević je tvrdio je da je taj sud radio isključivo u skladu sa zakonom.

'Jedino čime smo se rukovodili prilikom donošenja odluka je zakon, savest i stanje u spisima predmeta', istakao je Kljajević, ukazujući da su sudije tog suda profesionalci i visoki državni funkcioneri koji 'ne trpe bilo kakav uticaj, niti se njima može manipulisati'.

On je odbacio navode optužnice na je vršio pritisak na bilo kog člana sudskog veća ili stečajnog sudiju, precizirajući da to nije činio ni povodom predmeta 'Ce-Market', i da nije upoznat sa poslovanjem te kompanije.

Kljajević je kazao da se nikada nije dogovarao i činio ustupke optuženima direktoru 'Ce-Marketa' Slobodanu Raduloviću, niti advokatu tog preduzeća Nemanji Joloviću, tvrdeći da su navodi specijalnog tužioca opisani u optužnici 'lažni i zlonamerni'.

'Nikada u životu nisam naložio da se neki papir iz predmeta ukloni ili doda', rekao je Kljajević na pretresu u Posebnom odeljenju Okružznog suda u Beogradu, ističući da je od prvog dana od kada je postao predsednik Trgovinskog suda insistirao da se radi po zakonu i po poslovniku. On je negirao da ima bilo kakve veze sa brojnim zloupotrebama službenog položaja koje mu se stavljaju na teret, dodavši da neke optužene i ne poznaje, a da je sa nekima bio u isključivo 'prijateljskom odnosu'.

'Netačno je da me je direktor KEB banke Sekula Pijevčević ikada na bilo šta podstrekivao, niti da sam ja vršio bilo kakakv uticaj na stečajnog sudiju Delinku Đuirđević, naveo je Kljejević.

On će izlaganje svoje odbrane nastaviti u petak.

Izvor: RTS

Suđenje pripadnicima stečajne mafije
Goran Kljajević nastavio sa optužbama političara

Goran Kljajević, koga je tužilaštvo označilo kao jednog od organizatora stečajne mafije, nastavio je juče svoju odbranu pred Specijalnim sudom optužbama protiv visokih predstavnika dosadašnje vlasti.

Na meti suspendovanog predsednika beogradskog Trgovinskog suda našli su se šef BIA Rade Bulatović, ministri Zoran Stojković, Mlađan Dinkić i Velimir Ilić, kao i Miroljub Labus i Nebojša Čović. Kljajević je optužio Bulatovića da je, navodno, izdao nalog za premetačinu njegovog stana 2004. godine.

- Porodica mi je bila na odmoru. Uveče sam došao kući i zatekao

ispreturane stvari. Po mojim informacijama, taj pretres je naredio Bulatović - rekao je Kljajević.

Za Miroljuba Labusa, bivšeg potpredsednika Vlade, i ministre Dinkića, Stojkovića i Ilića kaže da su vršili pritisak da podnese ostavku.

- Moj politički progon je počeo maja 2001, kada su predstavnici DSS i G17 plus pokušavali da me proglase kriminalcem. Posle skupštinskih izbora 28. decembra 2003. Labusa, Dinkić, Stojković i Velimir Ilić izdali su nalog za brojne kontrole rada Trgovinskog suda i za pokretanje postupka za moje razrešenje. Ništa nezakonito nije pronađeno, a Visoko personalno veće Vrhovnog suda je odbilo predlog za moje razrešenje. Tadašnji v. d. predsednika Vrhovnog suda nije posle izabran na funkciju jer nije uspeo da sprovede moje razrešenje - tvrdio je Kljajević.

On je odbacio i optužbe da je u dogovoru sa Sekulom Pijevčevićem i Mikom Brašnjovićem uticao na postavljenje stečajnog upravnika u dve firme, a poricao je i da se o „poslovima“ dogovarao sa bivšim direktorom „C marketa“ Slobodanom Radulovićem i advokatom Nemanjom Jolovićem.

Prema Kljajevićevim rečima, Jolović je pred Trovinskim sudom izgubio tri spora zastupajući „C market“ i „Vektru M“. Ovaj poslednji vodila je sudija Delinka Đurđević, optužena kao pripadnik stečajne mafije.

- U ta tri postupka, ali i u još nekim, Jolović je tražio izuzeće sudije, ali sam ja sve te zahteve odbio. „C market“ je tada podneo protiv Delinke i mene krivične prijave, pa smo morali da dajemo izjave u policiji. Kakvi smo to onda ja i Jolović saradnici i zaverenici - pitao je

je Kljajević. On je dodao da Đurđevićeva nije do kraja vodila većinu postupaka za koje je optužena jer je bila na bolovanju.

- Delinki je nuđeno da bude zaštićeni svedok i da nas sve lažno tereti.

Ona je to odbila i zato je sada na optuženičkoj klupi - rekao je Kljajević, koji će danas nastaviti sa iznošenjem odbrane.

V. Z. Cvijić

Izvor: Blic

Čović pretio, Ilić naređivao
D. P. VELJKOVIĆ - N. BIJELIĆ, 25. januar 2007

NAJVIŠE ocene o radu sudske uprave Trgovinski sud u Beogradu dobio je od Vide Petrović-Škero, predsednice Vrhovnog suda Srbije. Odlično, savršeno, glase te ocene. Takođe, pohvaljeni smo kao najorganizovaniji sud u Srbiji po pitanju pritužbi učesnika u sudskim postupcima!
I na ovaj način Goran Kljajević, suspendovani predsednik TSB, objašnjavao je sudećem veću Specijalnog suda neosnovanost optužbi da je - kao jedan od organizatora tzv. "stečajne mafije" - i lično učestvovao u brojnim zloupotrebama zakona na štetu nekih učesnika u pojedinim stečajnim postupcima.
I dalje sve vreme, sedeći zbog bola u nozi, prvooptuženi Kljajević konkretno i izričito negirao je učešće u bilo kojoj nezakonitoj radnji tokom stečajnih postupaka vođenih protiv preduzeća "Komel" "Ineks intereksport", GP "Rad", kao i povodom sporenja u tom sudu o (ne)uvođenju privremenih mera na raspolaganje akcijama TAD "Ce market".

Čisti stečajevi

Odbranu je nastavio analizom onoga što u optužnici piše o njegovoj ulozi u stečaju "Komela". Tužilac ga tereti da je zloupotrebio predsedničku funkciju 2002/03 godine - na nagovor okrivljenog Sekule Pijevčevića - da bi preduzeće "Komel" (po ceni manjoj od knjigovodstvene) kupio optuženi Pijevčević, koji je tako pribavio korist od 25,965,012 dinara; optužena sudija Delinka Đurđević kršeći zakon učestvovala je u tome.
- Nemam nikakve veze sa ovim stečajem, povodom njega nije bilo nikakvih pritisaka, urgencija ili zahteva za izuzeće- veli Kljajević. - Gospodin Pijevčević mi nikada nije preporučivao ništa, pa ni da za stečajnog upravnika sudiji Đurđević predložim Vučelju Bajića, koga te godine, uostalom, nisam ni poznavao.
Tokom prodaje "Komela" u TSB je ispoštovana zakonska procedura, a sudski veštak procenio je tržišnu vrednost tog preduzeća kao nižu od knjigovodstvene, što sud po zakonu obavezuje, pojasnio je Kljajević, naglašavajući da su novcem dobijenim od prodaje po toj ceni namireni svi poverioci ("naplatili su ne samo glavnicu nego i sve dospele kamate").
I u vreme kad se ovo događalo, dodao je optuženi, bio je pod "političkim pritiskom i progonom od strane DSS Vojislava Koštunice i potpredsednika G17 Plus Mlađana Dinkića".
- Kad su na vlast došle te stranke krenulo se u obračun u pravosuđu koje je vraćeno u olovna vremena - rekao je on. - Smenjeni su svi predsednici sudova postavljeni u vreme "Sablje" i vanrednog stanja, to isto urađeno je i u tužilačkoj organizaciji, a ostalo je da to učine još u TSB gde sam bio predsednik.
- Jeste li sigurni da ovo ima veze sa "Komelom"? Insistiram da govorite o "Komelu" ili da objasnite kakve veze ima to što govorite sa ovom tačkom optužnice - nekoliko puta na sličan način obratio mu se predsedavajući sudija Dušan Vojnović.- Slažem se da čujemo motive koji stoje iza optužnice, ali neki red mora postojati.
- Ovaj postupak je rezultat toga što me politički progone, zato dajem neke primere takvog progona od marta 2001.- odgovorio je Kljajević. - Sedam dana pre tragičnog 12. marta 2003. bio sam sa predsednicima sudova i ministrom pravde Vladanom Batićem na sastanku sa premijerom Zoranom Đinđićem u Vladi Srbije. Neprijatno sam bio iznenađen odsustvom Leposave Karamarković, predsednice VSS. Sudija tog suda Sonja Brkić je objasnila da Karamarkovićka i još nekoliko sudija nisu došli iz partijskih razloga. Mislim na DSS i G17 Plus, a znam i da su druge sudije bile zastrašene. I to je jedan od razloga da te dve partije počnu da me progone.

Mita (ni)je bilo

Potom je Kljajević prešao na stečaj "Ineks intereksporta", gde ga tužilac Živković tereti za primanje mita i zloupotrebu službenog položaja.
Po tužiocu, Kljajević je naredio Đurđevićki da za stečajnog upravnika postavi optuženog Bajića i naredi mu da 270 miliona dinara, 228.720 evra i 957.800 dolara oroči u određenim bankama po bitno manjim kamatnim stopama od uobičajenih, da bi zauzvrat te banke ("Centro banka", Poštanska štedionica, Pijevčevićev KEB i "Intesa") davale kredite čiji su vlasnici i(li) direktori bili optuženi Nemanja Jolović, Milinko Brašnjović i njegov sada pokojni brat Miko (izvršio samoubistvo u pritvoru), kao i optuženi Pijevčević. I za to je - po optužnici - Kljajević primio mito.
Kad je reč o zloupotrebi položaja u stečaju "Ineks intereksporta", Kljajevića, Bajića i Đurđevićku tužilac tereti da su sa račune te firme nezakonito preneli 7,2 miliona dinara na račun HK "Fond Ineks intereksport",
oštetivši stečajnog dužnika za taj iznos.
- Ništa od tih optužbi nije tačno - rekao je Kljajević. - Ništa ne znam u vezi sa deponovanjem novca "Ineks intereksporta". Nije postojao nikakav dogovor sa Pijevčevićem da Bajić bude stečajni upravnik. Niti sa sudijom Đurđević, koja je odana sudijskom pozivu, vredna, ali na koju su pritisci vršeni podnošenjem predstavki povodom kojih nisam našao da je bilo gde nezakonito postupala ili da je neko uticao na nju. Moj prijatelj, pokojni Miko Brašnjović nikada ništa nije tražio od mene.
Kljajević je dodao da je isplatom 7,2 dinara sa računa "Ineks intereksporta" TSB sprečio pravno neosnovano obogaćenje HK "Fond Ineks intereksporta" i detaljno objasnio ovu svoju kontratvrdnju.
- U odluci Velikog personalno veća VSS kojom odbija zahtev da me razreši sa funkcije predsednika TSB detaljno je obrazložen stav tog Veća da u stečaju "Ineks intereksporta" nisu našli ni jednu nepravilnost- apostrofirao je Goran Kljajević. - Na devet sudija koji su u tom veću, javno i tajno, pritisak da me razreše vršili su Janko Lazarević, VD predsednik VSS, ministar pravde Zoran Stojković, političari Miroljub Labus, Mlađan Dinkić i Velimir Ilić.
Čim je Veće VSS odbilo da ga razreši, ispričao je Kljajević, odmah su mu u stan došla dva inspektora UBPOK da ga saslušaju kao građanina jer, kako ih je on u sudu citirao, "odluka Vrhovnog suda mora da bude preispitana u policijskoj kontroli".
- Po nalogu šefa BIA, Radeta Bulatovića obijen mi je i ispreturan stan 2004. godine tokom lokalnih izbora u Beogradu, kad sam bio predsednik GIK - obratio se optuženi Kljajević sudijama. - Nebojša Čović i Slobodan Orlić pretili su mi telefonom, posebno Čović, tražeći da poništimo rezultate u Novom Beogradu i Zemunu bez zakonskog osnova, što nismo hteli da uradimo 1996/97. kad je sve bilo mnogo gore!

"Navođenje" sudija

Nakon donošenja novog Zakona o stečaju, Agencija za privatizaciju-Centar za stečaj odredio je za stečajnog upravnika "Ineks intereksporta" danas optuženog Vučelju Bajića, izneo je Kljajević, kojeg tužilac goni zato što je Bajić ranije od strane TSB bio postavljen na istu funkciju.
Kljajević se potom usredsredio na optužbu za zloupotrebu službenog položaja u postupku koji je bio vođen u TSB povodom prometa akcija TAD "Ce marketa". Po sredi je "bitka" oko (ne)uvođenja privremenih mera na promet akcijama u kojoj je, po tužiocu ŽivkovićU, Kljajević sa Đurđevićkom, u saradnji sa Slobodanom Radulovićem, nezakonito eliminisao slovenački "Merkator" u korist privatne Radulovićeve firme koja je (p)ostala jedini kupac.
- Ponižavajuća je tvrdnja tužioca da sam navodio članove sudskog veća kojim sam predsedavao da prihvate moje mišljenje - suprostavio se Kljajević tužiocu. - Taj izraz "navođenje" asocira me na neki izraz koji nije prikladan za ovu sudnicu. Ni jednu odluku nisam potpisao pre nego što sam proverio kod oba člana veća da li imaju primedbu na nju. Zlonamerne i netačne su insinuacije da me je Radulović sa Jolovićem podstreknuo na bilo šta. Tužilac čak ne navodi koji zakon i koji član smo preršili?!
Potom je naširoko izložio usko stručno obrazloženje zbog čega tužioževi navodi ne stoje. Naveo je nekoliko primera koji, po njemu, dokazuju da ne postoji mafijaška sprega na relaciji Radulović - Jolović - Kljajević- Đurđević.
- Jolović je bio punomoćnik Privrednog društva "Zvezdara" čiji je vlasnik "Ce market" u sporu koji je vođen sa "Banovim brdom" - naveo je Kljajević. - Đurđević je kao predsednik veća izmenila sastav Upravnog odbora i promenila generalnog direktora na štetu "Ce marketa" i "Zvezdare". Zbog toga je "Ce market" preko "Zvezdare" podneo krivičnu prijavu protiv sudije Đurđević i mene, pa smo u GSUP Beograd davali izjave oko toga!
- Nemam ništa sa tačkom pet koja se nalazi na 31. i 32. stranici optužnice - rekao je kratko Kljajević.
A, na te dve stranici tužilac tvrdi da je iz TAD "Ce market" izvučeno (neosnovanim izdavanjem neevidentiranih menica) oko 20 miliona evra, od čega je na privatnom računu Radulovića u Barseloni ("La Kaiksa" banka) završilo 2.556.454 evra.

ROĐAK, A NE UJAK
- SVE vreme pokušavaju da stave sudove pod kontrolu javne i tajne policije - izjavio je optuženi Kljajević.
- Netačno je da me je gospodin Pijevčević ikada na bilo šta podstrekavao, kao i da sam Đurđevićki ili drugima bilo šta nalagao, pa ni da Miljka Živojinovića postave za stečajnog upravnika - rekao je on. - Živojinovića znam iz viđenja, dolazio je službeno kao kulturan u ugledan advokat, ništa jedan od drugoga nismo tražili.
- Radisav Jocović mi je rođak, a ne ujak, kako lažno navode mediji - dodao je Kljajević.

ODBIO MINISTRA
- ODBIO sam da postupim po pisanom zahtevu ministra Velimira Velje Ilića da smenim stečajnog sudiju i stečajnog upravnika u "Radu"- izjavio je Kljajević i pročitao sudijama pismo koje je najpre faksom, a potom i poštom dobio od ministra Ilića, oktobra 2004.
Kako je pročitao optuženi, ministar Ilić mu je napisao da stečajni upravnik i stečajni sudija neefikasno vode ovaj stečaj i zato "predlaže" Kljajeviću "da stečajni predmet dodeli u rad drugom sudiji i stečajnom upravniku radi efikasnog rada i izbegavanja nanošenja štete preduzeću "Rad" i državi".
Među 18 dokumenata koje je Kljajević u četvrtak predao predsedavajućem sudiji Vojnoviću nalazi se i ovo pismo.

POGREŠAN ZAKON!
- U PRODAJI dela imovine GP "Rad" u potpunosti je poštovana zakonom propisana procedura - bio je kategoričan Kljajević.
- Tužilac u optužnici, međutim, pominje da su tom prilikom prekršeni Nacionalni standardi - dodao je on. - U to vreme, međutim, Zakon o stečajnom postupku koji je uveo Nacionalne standarde nije postojao, već je važio stari Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji!
 

Izvor: Novosti

Suđenje stečajnoj mafiji pred Specijalnim sudom
Kljajević: „U Beč sam išao zbog Mocarta“

Prvooptuženi Goran Kljajević, suspendovani predsednik Trgovinskog suda u Beogradu juče je na suđenju stečajnoj mafiji negirao navode optužnice da mu je pokojni Miko Brašnjović platio letovanje na Krfu i odlazak u Beč 2005. godine.

Kljajević je naveo da je avgusta 2005. dao 5.000 evra pokojnom Brašnjoviću koji mu je našao aranžmane za Krf za porodično letovanje.

- Uzeli smo avionske karte „Jata“, ali je Miko rekao da on poslom ide na Krf privatnim avionom, pa smo otišli s njim. Vratili smo se „Jatom“ - tvrdio je Kljajević.

O putu u Beč sa suprugom, decembra 2005, Kljajević je tvrdio da je sam platio 1.000 evra i 120.000 dinara za avionske karte.

- Hteo sam da vidim Beč za katolički Božić. Želeo sam da kupim i dela Mocarta, jer volim njegovu muziku. Interesovao me je „Rekvijem“ - kazao je Kljajević. On je odbacio tvrdnji iz optužnice da je svakodnevno koristio automobil i obezbeđenje Brašnjovića.

Kljajevićeva supruga Danica je u ulozi advokata predložila ukidanje pritvora, navodeći da više ne postoji ni osnova sumnje da je počinio neka krivična dela.
Sudsko veće je odbilo taj predlog.

- Kada su, na primer, u pitanju putovanja, postoji Kljajevićeva tvrdnja da je sam platio. Ali on nije pružio dokaz da je bilo tako, pa zato još postoji osnovana sumnja da je u tim slučajevima primio mito - obrazložio je sudija Dušan Vojnović.

Goran Kljajević tvrdio je da je navodno ministar pravde Zoran Stojković obećao da će ga uhapsiti čim sedne u ministarsku fotelju.

Kljajević je tvrdio da je Stojković zato vršio veliki pritisak na predsednicu Vrhovnog suda Srbije Vidu Petrović-Škero. Ministar Stojković demantovao je navode Kljajevića tvrdeći da je u pitanju gruba kleveta da je bio u kontroli Trgovinskog suda.

Jučerašnje suđenje je obeležio i nesvakidašnji događaj u kojem je glavni akter bio advokat Slobodan Stojanović, branilac Jelice Živković, bivše direktorke „Poštanske štedionice“. On je zatražio određivanje pritvora za dvojicu optuženih, koji se brane sa slobode - Dejana Savovića i Miroslava Despotovića. Oni su nasledili Živkovićevu na čelu „Poštanske štedionice“ nakon njenog hapšenja. Advokat smatra da i za njih mora da važi isto pravilo da ne utiču na svedoke iz „Poštanske štedionice“. Branioci Savovića i Despotovića rekli su da su zapanjeni predlogom koji je sud odbio uz obrazloženje da to nije u duhu zakona i da pritvor predlaže tužilac.

Suđenje se nastavlja u februaru.

V. Z. Cvijić

    Sastanak sa Bekom i Brašnjovićem

    Goran Kljajević je potvrdio da je bio na sastanku sa Milanom Bekom, novim vlasnikom „C marketa“, i Mikom Brašnjovićem, kao zajednički prijatelj.

    - Nisam učestvovao u razgovoru, a oni su se dogovorili da zajednički prevaziđu probleme. Nije istina, kako se navodi u optužnici, da sam založio svoj autoritet. Prema navodima optužnice, sastanak je sazvan kada su novi vlasnici „C marketa“ otkrili marifetluke i dugove.


Izvor: Blic

Stečajna mafija ne postoji!
N. BIJELIĆ - D. P. VELJKOVIĆ, 26. januar 2007

NEDOPUSTIVO je da Trgovinski sud u Beogradu bude žrtveno jagnje tranzicije u Srbiji, čiji se akteri služe svim sredstvima da postignu cilj. To neću da dozvolim kao čovek koji je vodio ovaj sud! U takvom vremenu i društvu, ugled suda mogao je biti sačuvan samo radom u duhu Dušanovog zakonika - da "sudije moraju da sude po zakonu, a ne u strahu od cara".
Ovako je u petak u Specijalnom sudu započeo svoju odbranu Goran Kljajević, objašnjavajući sudijama zašto ne stoji optužba da je jedan od organizatora "stečajne mafije", koju je nazvao "konstrukcijom i čistom proizvoljnošću".
- Mračna je pozadina optužnice - dodao je. - Kad ste predmet političkog progona poštuje se samo volja progonitelja, nema drugih pravila. Posle 5. oktobra 2000. mislio sam da mogu da napravim "prevrat" u smislu da predsednik suda ne bude partijski komesar i transmisija volje političkih struktura kojima vladaju visokoorganizovani centri moći. Ovde sedim zato što sam funkciju predsednika suda obavljao na ustavan i zakonit način, pa sam se zato sukobio sa onima koji su očekivali da radim u protivzakonitoj formi. Što mi na pamt palo nije!Jer, suština prava je u formi, koja je najbitniji vid zaštite slobode i prava građana i privrednih subjekata; kad nje nema, pravo više ne postoji!

Prevratničke namere

Prva situacija u kojoj je pokazao "prevratničku" nameru, kako je rekao, bila je "u prvim danima i mesecima" posle 5. oktobra, kad je Vladan Batić, kao ministar pravde "tražio proizvoljno razrešenje čak tri najbolje sudije koje smo imali u to vreme", ispričao je optuženi Kljajević.
- Bila je to prva pobeda sudova nad izvršnom vlašću - naglasio je Kljajević. - Ispostavilo se da ni Batić nije znao koga je hteo da razreši, jer je jednom i sam rekao da je Dragoljub Janković jedan od najboljih sudija u Srbiji. Na šta sam mu odgovorio: Njega ste hteli da razrešite!
Sledeća tačka sukoba sa političkim moćnicima, prema onome što je Kljajević elaborirao pred sudijama, jeste - tranzicija.
- Poznato je da je kruna tranzicije prevođenje društvene u privatnu i državnu svojinu - nastavio je Kljajević. - Za sud je nevažna svojinska struktura jer su svi oblici svojine po Ustavu ravnopravni, ali autore optužnice zanima samo društvena, kao ideološka kategorija, iako je ta zabluda odavno srušena.
Otuda se, prema Kljajevićevom ekstenzivnom objašnjenju, TSB našao užiži: pokriva 60 odsto srpske privrede i kompletan bankarski sektor u Srbiji.
- Kad se to uzme u obzir, vidi se kakvi su izazovi i zahtevi bili pred sudijama ne samo u stečajnim predmetima, jer su svi problemi u privatizaciji rešavani u TSB - kazao je optuženi. -Naš sud je morao da se izjašnjava i o tome, mahom u parnicama, a zna se da u njima jedna strana uvek gubi.

Pripremljeni scenario

To što ga tužilac Branislav Živković tereti za organizovanje tzv. "stečajne mafije", Kljajević kvalifikuje kao "konstrukciju i povezivanje i optuženih koje je učinjeno po unapred pripremljenom scenariju".
- Povezivanje koje je deo tog scenarija zasniva se na mestu rođenja optuženih, postojanju kumstva, rođačkih veza ili ličnog prijateljstva- kazao je on.- To ne može da bude osnov za povezivanje određenih ljudi i inkriminaciju krivičnih dela, što je tužilac uradio da bi na protivzakonit način zasnovao nadležnost ovog Specijalnog suda.
Kljajević negira tvrdnju tužioca Branislava Živkovića da je zloupotrebio položaj naredivši, u dogovoru sa sada pokojnim Mikom Brašnjovićem, optuženoj sudiji Delinki Đurđević, da stečajnom upravniku "Beko" naredi otkazivanje licitacije za prodaju nepokretnosti u Železniku, Ćupriji i Petrovcu na Mlavi.
Rekao je da je "u tamnici dobio dokument iz kog se vidi da je TSB to uradio na zahtev akcionara "Beka", da je to redovna sudska praksa, dakle nije krivično delo. A taj zahtev akcionara je predao sudskom veću.
Optuženi kaže da je podržao stečajnog upravnika "Beka" da poslovni prostor te firme izda novim zakupcima, da su novi ugovori o zakupu zaključeni sa većom cenom i ostalim boljim uslovima (na neodređeno vreme i bez prava preče kupovine u slučaju prodaje poslovnog prostora).
- Od prof. Slobodana Perovića čuo sam da je bio iznenađen izjavom potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa koji je, povodom pridruživanja SCG Evropskoj uniji, rekao da je jedino TSB pomenut sa aluzijom da samo on u Srbiji ne funkcioniše kako treba i da ima elemenata korupcije među njegovim sudijama - reči su Kljajevića.
Pismo kojim to demantuje i prateću dokumentaciju Kljajević je, kaže, poslao Peroviću, ministru spoljnih poslova Vuku Draškoviću, predsedniku SCG Svetozaru Maroviću, predsednici VSS Vidi Petrović-Škero i ministru pravde Zoranu Stojkoviću.
- Tu istu rečenicu ponovila je 6. maja 2005. u našem sudu Škero, na koju je pritisak vršio Stojković, čemu se suprotstavio Goran Savić, vd predsednik VTS, rekavši da ako nismo najbolji, onda smo među najboljim sudovima - tvrdi Kljajević. - Autor te rečenice razotkrio se ipak pre deset dana, dolazeći na mesto zločina, u TSB, gde ju je ponovio i sam: Stojković se zakleo da će me uhapsiti pre nego što je seo u ministarsku fotelju!
Osvrćući se na navode optužnice Kljajević kaže da podizanje kredita Brašnjovićeve firme "Tabako" kod PŠ nije ugrozilo njenu likvidnost. Oko 2,9 miliona evra dobijenih prodajom BIM "Slavija" deponovano je u PŠ, kao i 23 miliona američkih dolara od prodaje "Sartida".

Danteova završnica

- Moj prijatelj, pokojni Miko bio je jedan od akcionara i veliki komitent "Atlas banke", koja je davala oko devet odsto kamate,odakle su pomenute pare "Sartida" prenete u PŠ, gde je dobijena kamata od 17,5 odsto- reči su Kljajevića. - Koji bi motiv iko imao da to radi kako se zlonamerno tvrdi u optužnici?! Inače, čim sam saznao da Vlada priprema akt o spajanju PŠ i bivše "Srpske banke" i traži da se zbog tog spajanja ojača novčani potencijal PŠ, o čemu nikad javno nisu govorili, tu informaciju preneo sam svojim sudijama.
Nije tačno da je "stečajna mafija" imala svoje sudije i stečajne upravnike u TSB, kontrirao je Kljajević tužiocu u veoma obimnom obrazloženju. Naveo je, tako, da je u stečaju GP "Rad" (četiri posebna postupka) radilo osim Delinke Đurđević još šestoro predsednika stečajnih veća; još osam stečajnih sudija; i osim optuženog advokata Miljka Živojinovića još sedam stečajnih upravnika. Rekao je i njihova imena.
- Sve ove primere naveo sam da bi ste videli da su različita stečajna veća, različite sudije donosile odluke koje su bile zakonite, pravosnažne i izvršne, bez obzira na to koje su to sudije bile, a tužilac insistira da je većinu stečaja društvenih preduzeća vodila samo sudija Đurđević, što je zlonamerno i netačno - poentirao je optuženi Kljajević.
Odbranu - nakon koje će odgovarati na pitanja sudija, tužioca i advokata - završio je time da je ovo što on doživljava već viđena stvar u delima Mocarta i "Božanstvenoj komediji" Dante Aligijerija. Citirao ga je šaljući poruku:
"Kamo sreće da niko nije učinio grešku protiv mene... Ali, teret što ćeš najteže podneti biće ta družba zloglasna i glupa, sa kojom ćeš pasti u taj jaz prokleti".

OD MOCARTA DO INFORMBIROA
- JAVNA je "tajna" da niko ne bi smeo da usudi da mi ponudi bilo šta da, bih mu učinio nešto protivzakonito - osvrnuo se Kljajević na optužbu da je primao mito da bi zloupotrebom funkcije pomogao "stečajnoj mafiji" da zgrne na desetine miliona evra.
- Odlazak u Beč za suprugu i sebe platio sam ja - rekao je on i naveo cifru. - Hteo sam da vidim kako je ukrašen i lep za katolički Božić. Da kupim dela Mocartova. Posebno, da vidim grad gde je i Marija Terezija izvršila zločin nad Mocartom...
Za letovanje na Krfu, tvrdi optuženi, dao je oko 5.000 evra prijatelju Miki Brašnjoviću da bi u agenciji uplatio aranžman. Zbog problema sa vizama za decu, prihvatio je Mikinu ponudu da zajedno sa njim privatnim avionom odlete na Krf, odakle se vratio avionom JAT.
- Svi znaju moj karakter i zato mi posebno teško pada ovaj navod optužnice koji, ipak, nije slučajno napisan - reči su Kljajevića. - I moju ženu su pozivali da svedoči protiv mene, što me je vratilo na vremena kad su jedno protiv drugog okretani žena i muž, otac i sin (aluzija na IB). Od mojih kumova Tatjane i Zorana Boškovića traženo je da lažno svedoče protiv mene! Kad sam bačen u tamnicu dolazili su kući da uzmemiravaju moju decu i ženu...

MOJI PRIJATELJI
- MOJ prijatelj pokojni Miko Brašnjović i moj prijatelj Milan Miša Beko imali su posle prodaje "Ce marketa" problem u kominikaciji o čemu me je obavestio Miša, a ja sam prihvatio molbu da posredujem u njihovom pomirenju - rekao je Kljajević povodom optužbe da je založio autoritet svoje funkcije da bi pomogao Brašnjoviću kad je Beko video da je iz "Ce marketa" isisano 20 miliona evra.
- To je zlonamerna interpretacija u optužnici - dodao je optuženi.
 

Izvor: Novosti

Моцарт и Данте у судници
Горан Кљајевић каже да га Мико Брашњовић није подмићивао путовањима у Беч и на Крф, већ да је сам платио аранжмане у жељи да се одмори и купи „Реквијем”

Трећег дана изношења одбране прооптужени члан такозване стечајне мафије, Горан Кљајевић, негирао је оптужбе које га терете за злочиначко удруживање и организовање криминалне групе. Он је нагласио да је увек све радио по закону.

Оспоравајући наводе оптужбе да је од покојног бизнисмена Мика Брашњовића примио мито у виду туристичких путовања са породицом у Беч и на Крф, Кљајевић је рекао да је та путовања сам платио.

– Ишао сам у Беч крајем децембра 2005. године са супругом јер сам хтео да видим како је тај лепи град украшен уочи католичког Божића. Осим тога хтео сам да купим Моцартова дела јер волим његову музику, а нарочито његово ремек-дело „Реквијем”. Посебно сам хтео да видим град у којем је Марија Терезија извршила злочин над Моцартом. Ишао сам те недеље, јер раније нисам могао због посла. Платио сам 1.000 евра за аранжман и 120.000 динара за авионске карте – објаснио је оптужени.

Правдајући одлазак на Крф приватним авионом покојног Брашњовића и на његов рачун, Кљајевић је рекао да он и породица нису дуго времена заједно летовали и да је „од свих мука и јада које је преживљавао ипак нашао начина да оде на летовање”. Проблем је настао, каже оптужени, због дечјих виза у пасошима због чега није могао на време да отпутује Јатовим авионом.

– Мико се понудио да нас одвезе његовим авионом којим је пословно ишао на Крф да бисмо моја породица и ја ипак отишли на то летовање. Тако је и било. Летовање у износу од 5.000 евра сам ја платио, а њему сам дао новац да уплати преко неке агенције за коју он мисли да је најбоља јер је познавао људе. Никада ником не би дозволио да било шта плаћа мени и мојој породици. То могу да потврде многи који знају какав је мој карактер – каже Кљајевић и напомиње да се у Београд са Крфа вратио редовним Јатовим летом који је био резервисан аранжманом.

Говорећи о политичком прогону „центара моћи” првооптужени је рекао да је имао информацију да је Зоран Стојковић, министар правде, казао да ће га ухапсити „чим седне у фотељу јер је Трговински суд легло корупције и криминала” и да је после у том правцу вршио притисак на Виду Петровић-Шкеро, председницу Врховног суда Србије, да у својим извештајима о раду Трговинског суда наводи такве тврдње.

Министар Стојковић јуче је у саопштењу медијима демантовао Кљајевићеве речи.

Кљајевић је своју одбрану завршио наводима из „Божанствене комедије” Дантеа Алигијерија.

– Авај! Камо среће да се великом распоредитељу света свидело да ме ослободи околности у којима дајем ово објашњење; да нико није учинио грешку против мене и да никада нисам трпео ни једну муку неправедно, хоћу да кажем прогонство и сиромаштво. Буди чврст торањ, чији врх највиши не могу повит ветрови опори. Сва драга бића ти из овога света напустићеш, а то је она прва стрела са прогонства лука одапета…– читао је првооптужени.

Суђење се наставља 26. фебруара када ће Горан Кљајевић одговарати на питања чланова судског већа.

Данијела Вукосављевић

Izvor: Politika

Заборављени докази
Бивши судија Специјалног суда Марко Кљајевић вратио суду дискове са Багзијевим разговорима тек када су га медији „подсетили” да су аудио-записи и транскрипти можда баш код њега

Три компакт-диска са прислушкиваним разговорима Дејана Миленковића Багзија коначно су тамо где им је и место – у рукама Нате Месаровић, председнице већа које суди оптуженима за убиство премијера Зорана Ђинђића. Испоставило се да је овај поверљив материјал до пре три дана био код претходног судије Марка Кљајевића, који сада као адвокат брани свог брата Горана Кљајевића у процесу против „стечајне мафије”.
Маја Ковачевић-Томић, портпарол суда, потврдила је да су три компакт-диска и писана документација о прислушкивању Багзија у суду. Адвокат Кљајевић донео их је у Специјални суд у четвртак и предао судској писарници уочи почетка суђења „стечајној мафији”. Претходно је о томе обавестио Милана Ранића, председника Посебног одељења Окружног суда.

– Заборавио сам да је ово код мене. Сетио сам се када сам у медијима видео да ме помињу у вези са несталим транскриптима – рекао је Марко Кљајевић.

Затражио је и да му писарница изда потврду да је вратио дискове.

Подсећамо, наш лист је, у покушају да уђе у траг снимцима Багзијевих разговора, објавио да је последња „адреса” на којој би тај материјал могао да буде управо бивши судија Кљајевић. Већ сутрадан, Кљајевић је дискове вратио суду уз објашњење о заборавности. Судско веће сада треба да одлучи да ли ће овај материјал бити коришћен као доказ у поступку.

Дејан Миленковић прислушкиван је 2004. године по наредби истражног судије Драгана Лазаревића у време док је био у бекству у Грчкој. Полиција је пресрела више његових разговора, међу којима је и у медијима помињан дијалог са адвокатом Биљаном Кајганић, око добијања статуса сведока сарадника. Наводно, Биљана Кајганић саветовала га је да лажно оптужи невине људе за убиство Момира Гавриловића, поткрепљујући тај предлог договором са министром Драганом Јочићем и шефом БИА Радетом Булатовићем. После Миленковићевог хапшења у Солуну, у лето 2004. године, судија Лазаревић предао је аудио записе Марку Кљајевићу тадашњем председнику већа пред којим је Багзи оптужен.

Све до децембра 2006. године, снимке нико није помињао на суђењу, иако су били повод јавне полемике и других судских поступака. Марко Кљајевић напустио је правосуђе у септембру прошле године и до прекјуче се сматрало да се он тада раздужио са предметом „Ђинђић”. Срђа Поповић, адвокат породице Ђинђић, предложио је да се снимци преслушају, транскрипти прочитају и да се изврши увид у текст објављен у листу „Време”, који једини делимично открива њихову садржину. Међутим, испоставило се да су транскрипти нестали и до пре два дана није се знало где су.

Није ништа необично да судија узме предмет који суди и понесе га са собом кући да би га читао. То се често дешава када је реч о обимним поступцима, јер судије не могу да стигну да се са предметом упознају током радног времена. Међутим, ови компакт-дискови имају ознаку службене тајне и постоји законом предвиђена процедура о њиховом чувању. У суду кажу да би изношење таквог материјала из зграде суда могло да представља кршење тих прописа, односно, кривично дело одавања службене тајне. Јер, ако се са поверљивим материјалима не поступа на законит начин, подаци на њима могу постати доступни другим особама, могу се умножити или заувек изгубити.

Д. Чарнић

Izvor: Politika

Slučaj „stečajna mafija“
Hotel nudili ispod cene

BEOGRAD - Protiv Miljka Živojinovića, bivšeg stečajnog upravnika „Rada“, penzionisanog generala Grujice Davidovića i Miloša Nedeljkovića, direktora u JP „Srbija putevi“, podnete su dopune krivičnih prijava u istrazi kriminalnih aktivnosti stečajne i drumske mafije.

Prema saznanjima iz policije, Živojinović i Davidović su pokušali da ispod tržišne cene, prodaju biznismenu Sekuli Pijevčeviću samački hotel preduzeća „Rad“ u Skenderbegovoj ulici na Dorćolu.

Namera je bila da se hotel proda za 122 miliona dinara, dok je tržišna vrednost 182 miliona. Do prodaje, međutim, nije došlo jer je u međuvremenu Pijevčević uhapšen.

Živojinović i Davidović se terete i da su bez osnova angažovali osumnjičenog pripadnika drumske mafije Miloša Nedeljkovića, koji je u bekstvu, da radi fiktivne poslove, i 11 meseci mu isplaćivali po 46.000 dinara.

Izvor: Blic

tell me what is going on with this case and with radisav jocovic.please i am waiting for reply

Why do you need to know that?