Juče sam provela dan na sahrani i daći posle sahrane. Iako je umrla žena koju sam poštovala sama sahrana nije me pogodila jer je u pitanju ono što se u narodu zove lepa smrt, brza i bez patnje.

E sad daća je nešto tradicionalno čemu ja lično nisam pristalica. Ja ne osećam baš neki apetit gledajući uplakanu rodbinu, ali ovog puta trebalo je da pomognem pa nisam mogla da izbegnem događaj.

Ovo juče je bilo najneprijatnije što sam doživela, pir prolupalih starica i staraca. Svako od njih se prosto trudio da bude što bizarniji. Jedna baba je pričala u sred ručka kako ona svog, 30 dana ranije preminulog muža još nije kremirala jer čeka da prođe 40 dana. Druga, rođena sestra pokojnice, sve vreme je pevušila svatovske pesme i izbacivala socrealističke parole od pre 50 godina. Pokojnicin brat je iskoristio priliku da zatraži ga pregleda domaćica-lekarka, ne zato što mu je bilo zlo nego ima neki osip po leđima. Baba koja je o pokojnici pričala 20 godina sve najgore sad se zarozala od plača i ponavljala kako je mnooogo volela i kako nikad nisu došle do reči. Jedan deda je insistirao da mu se ispriča svaki trenutak umiranja pokojnice i sa tim pitanjima je pojedinačno progonio svakog od članova porodice.

Šta je to što stare ljude tera da se ponašaju tako? Napominjem da niko od njih nije senilan.

Ha,ha....ko o cemu, baba o ustipcima 

Salim se tetka, znas da ne mislim tako 

Tradicija i pokusaj da se ostavi sto bolji "utisak" pred drugima. I, ne bih bas rekao da te "tvoje" "prolupale starce i starice" nije zahvatila gangrena senilnosti.

ps: pretpostavljam da je bio prijatan rucak posle osipanja, kremiranja i ostalih djakonija....

hehe...sta ih je nateralo takvo ponasanje ???

skontali su da im je skoro kraj...pa svako ko umre pre njih je razlog za srecu ...


pojma nemam 


ali znam da ja kad odem na sahranu uvek gledam za babe koliko venaca ima jer su se kladile,a jadne ne vide dobro 

xm... Vrlo interesantna tema, pomalo bizarna ali ok. Cinjenica je da ljudi sto su stariji sve cesce idu na sahrane kao da je to odlazak u kafic. Jos kad se dohvati rodbina kao je pokojnik/ca bio/la ovakav ili onakav nastaje show.

God... I love a good funeral



http://www.youtube.com/watch?v=djfPZN8fygU

paki,paki....dobro dosao...da damo nas doprinos temi 

Fala... bolje vas nasao...

Shrane stariji ljudi su uvek neobicne, mada moram da priznam da je "Slucaj:simijon" ipak malo vise neobican

koliko sam ja mogla da primjetim,a nazalost morala sam,sahrane su dogadjaj na kojem mozete,ukoliko se uspijete emocinalno odvojiti od svega,vidjeti svu bijedu i grotesknost covjeka suocenog sa saznanjem da je smrtan.

ne bih rekla da se samo starci ponasaju u najmanju ruku cudno.

ovdje gdje sam ja sahrane su kult.
drustveni dogadjaj.
parada emocionalnog nudizma.
mjesto gdje ste vidjeni...pozerstvo,gomila nepoznatih ljudi...
i da,vodi se racuna sta je ko obukao,broje se suze...vode se razgovori kojima je jedina svrha da se zamaskira strah.strah od smrti.

kada sam na sahrani bila svedog patosa jedne dame koja pokojnog nije znala,a cije ponasanje je bilo u najmanju ruku cudno,jer je toliko ridala i gubila svijest,ali je bila toliko iskrena da na moje pitanje "da li je dobro?",prosto je odgovorila da je zamislila kako ce jednoga dana ona lezati tu i da oplakuje unaprijed samu sebe .

"oh,to je tako strasno.mislim,ta smrt..."

Preporucujem svima da odgledaju seriju "Six feet under" ... nekako ima smisla (sve sem pederskog momenta koji je standardno propagandno morao da se ubaci,iako bez ikakvog smisla).

*Vrc:  Ako nastaviš tako moraćeš opet na psihoanalizu! 
Srećom po ručak ja nisam morala da jedem, samo da poslužujem i pomažem.

Ma ljudi nisam ja fascinirana sahranama, nisam ni neiskusna, ali ono juče nikad nisam doživela. Kao kolektivni napad ludila.