Juče sam provela dan na sahrani i daći posle sahrane. Iako je umrla žena koju sam poštovala sama sahrana nije me pogodila jer je u pitanju ono što se u narodu zove lepa smrt, brza i bez patnje.

E sad daća je nešto tradicionalno čemu ja lično nisam pristalica. Ja ne osećam baš neki apetit gledajući uplakanu rodbinu, ali ovog puta trebalo je da pomognem pa nisam mogla da izbegnem događaj.

Ovo juče je bilo najneprijatnije što sam doživela, pir prolupalih starica i staraca. Svako od njih se prosto trudio da bude što bizarniji. Jedna baba je pričala u sred ručka kako ona svog, 30 dana ranije preminulog muža još nije kremirala jer čeka da prođe 40 dana. Druga, rođena sestra pokojnice, sve vreme je pevušila svatovske pesme i izbacivala socrealističke parole od pre 50 godina. Pokojnicin brat je iskoristio priliku da zatraži ga pregleda domaćica-lekarka, ne zato što mu je bilo zlo nego ima neki osip po leđima. Baba koja je o pokojnici pričala 20 godina sve najgore sad se zarozala od plača i ponavljala kako je mnooogo volela i kako nikad nisu došle do reči. Jedan deda je insistirao da mu se ispriča svaki trenutak umiranja pokojnice i sa tim pitanjima je pojedinačno progonio svakog od članova porodice.

Šta je to što stare ljude tera da se ponašaju tako? Napominjem da niko od njih nije senilan.

Ha,ha....ko o cemu, baba o ustipcima 

Salim se tetka, znas da ne mislim tako 

Tradicija i pokusaj da se ostavi sto bolji "utisak" pred drugima. I, ne bih bas rekao da te "tvoje" "prolupale starce i starice" nije zahvatila gangrena senilnosti.

ps: pretpostavljam da je bio prijatan rucak posle osipanja, kremiranja i ostalih djakonija....

hehe...sta ih je nateralo takvo ponasanje ???

skontali su da im je skoro kraj...pa svako ko umre pre njih je razlog za srecu ...


pojma nemam 


ali znam da ja kad odem na sahranu uvek gledam za babe koliko venaca ima jer su se kladile,a jadne ne vide dobro 

xm... Vrlo interesantna tema, pomalo bizarna ali ok. Cinjenica je da ljudi sto su stariji sve cesce idu na sahrane kao da je to odlazak u kafic. Jos kad se dohvati rodbina kao je pokojnik/ca bio/la ovakav ili onakav nastaje show.

God... I love a good funeral



http://www.youtube.com/watch?v=djfPZN8fygU

paki,paki....dobro dosao...da damo nas doprinos temi 

Fala... bolje vas nasao...

Shrane stariji ljudi su uvek neobicne, mada moram da priznam da je "Slucaj:simijon" ipak malo vise neobican

koliko sam ja mogla da primjetim,a nazalost morala sam,sahrane su dogadjaj na kojem mozete,ukoliko se uspijete emocinalno odvojiti od svega,vidjeti svu bijedu i grotesknost covjeka suocenog sa saznanjem da je smrtan.

ne bih rekla da se samo starci ponasaju u najmanju ruku cudno.

ovdje gdje sam ja sahrane su kult.
drustveni dogadjaj.
parada emocionalnog nudizma.
mjesto gdje ste vidjeni...pozerstvo,gomila nepoznatih ljudi...
i da,vodi se racuna sta je ko obukao,broje se suze...vode se razgovori kojima je jedina svrha da se zamaskira strah.strah od smrti.

kada sam na sahrani bila svedog patosa jedne dame koja pokojnog nije znala,a cije ponasanje je bilo u najmanju ruku cudno,jer je toliko ridala i gubila svijest,ali je bila toliko iskrena da na moje pitanje "da li je dobro?",prosto je odgovorila da je zamislila kako ce jednoga dana ona lezati tu i da oplakuje unaprijed samu sebe .

"oh,to je tako strasno.mislim,ta smrt..."

Preporucujem svima da odgledaju seriju "Six feet under" ... nekako ima smisla (sve sem pederskog momenta koji je standardno propagandno morao da se ubaci,iako bez ikakvog smisla).

*Vrc:  Ako nastaviš tako moraćeš opet na psihoanalizu! 
Srećom po ručak ja nisam morala da jedem, samo da poslužujem i pomažem.

Ma ljudi nisam ja fascinirana sahranama, nisam ni neiskusna, ali ono juče nikad nisam doživela. Kao kolektivni napad ludila.

 

hm... ja sam dozivela i da se na daci 'gosti' iliti ozalosceni malko zaborave, pa pocnu da se ponasaju kao da su u svatovima   

ajmo lock 

Sto? Sta fali rucku? 

Na tim skupovima je najbolja klopa, posto rucak prave uglavnom iskusne domacice koje, bas kao i ti, vole da pomognu u takvim situacijama. 

Dok mi baka nije umrla, ja nisam verovala da se nesto tako desava...
Prvo sahrana, srecom, u nasim krajevima nema prezderavanja, tako da je daca bila za ovdasnje uslove vise nego skromna, pa jedan parastost, drugi...
Jedini zakljucak koji sam izvela je da su ljudi vampiri...
Ne, to je strasno...
Prvo dodju na sluzbu, pa zasednu i zderu, zderu, zderu, zderu i krenu da se prepucavaju o politici, o tome ko se s kim svalerisao pre 50 godina, cija cerka\sin jos nije uplovio u bracnu luku i sta nije u redu, a zavrsni udarac je bila rasprava o nekom stavu SPC ili tako necemu...
Alo.... dosli ste da odate postu mojoj babi, a vama je najvaznije da sto vise zagrabite i strpate u sebe... 
E, da... a tek skandal oko skoljkica punjenih mesom...  Deo "prijatelja" posti, ali su ipak morali da probaju i te iako im je receno da nisu posne....  Pljuvanje u salvetu i zgrazavanje ko je doneo mrsnu hranu...    Fuj... fuj... fuj...

Nazalost, ove godine obelezavamo godisnjicu babi i 40 dana dedi... mogu da zamislim kakva ce tek to parada vampira biti... 

Nema to veze sa godinama .. moja baka je i na samrti bila dostojanstvena ...

U principu ljudi se i tada ponašaju isto kao i tokom celog života... oni koji su bili licemerni sada ridaju i plaču (a uglavnom imaju predistoriju "hladnih" odnosa sa pokojnikom)... onda imamo tu i takmičenje ko koga više žali, tu vrlo često pobedu odnese komšinica od komšinice iz treće ulice, dok je najbliža rodbina potpuno šokirana...sveštenici koji uzimaju 50 eurona... minimum... gubljenje svesti... tiha došaptavanja kako je jadnica ili jadnik preminuo, a šta ima novo kod tebe?... i veliko finale njeno veličanstvo daća... Tu mi se već povraćalo zadnji put, a bio sam triput u životu na sahrani... Jedina stvar koja je zabrinjavajuća je što si stariji sve više nemožeš to da zaboraviš i da o tome ne misliš... jer toga će po prirodi stvari biti sve više... I strašno je da jedna takva stvar kakva je odlazak sa ovog sveta, kao trenutak udara velikog talasa realnosti i pod time ne mislim ništa negativno (prosto postaneš svestan šta je stvarno bitno u životu, koliko je važno govoriti i raditi ono što misliš i osećaš jer je vremena malo, a to u stvari poenta života) bude pretvorena u jednu odvratnu predstavu i paradu ljudske gluposti... i čovek bi od ljudi što su stariji očekivao bar neko zrnce mudrosti... kad ono... ali i tako se uči... sve dok vidiš i osećaš pogrešnost takvog načina ponašanja znači da još uvek ima nade... a to je upravo ono što nas vraća na onaj period vremena pre smrti, a posle rođenja zvanog - život.

Da,to je i meni upalo u ochi.Sve u svemu to se sve brzo pretvori u nekakav skup bizarnog ponashanja i josh bizarnijih obichaja

mozda zavisi i od toga ko umre i kako umre ...

npr. meni kad je tetak poginuo i to je bio sok za sve, nije bilo pevanja, zderanja, i ostalih stvari ...

kad mi je deda umro, bila je mnogo opustenija situacija, ...

ima uticaja sigurno

Meне нервирају пагански обичаји, где се људи према гробници/споменику понашају као да је живо биће, па приносе разна јела која је покојник волео, наливају гроб омиљеним пићима и причају са спомеником мислећи да се на тај начин обраћају покојнику. 
Можда им је са психолошке стране лакше, али то нема никаквог смисла, поготово што је религија крајње хладна према материјалним остацима човека који је напустио овај свет.
То ме потсећа на оплакивање омиљеног капута.

Ја сам скоро присуствовао сахрани бабе (кевина тетка), она је сахрањена у заједничкој гробници где почивају њена браћа и на споменику стоји једна петокрака пошто су ваљда били комунисти.
Међутим, моја баба није била комуниста, па сада треба да угравирамо крст са десне стране, пошто на левој стоји петокрака.
Не знам како ће ово проћи и да ли је то сада могуће ?

Што се тиче преждеравања, политичарења и хумора на даћи, то је нормално, ако се ради о особи која је проживела свој живот и умрла природном смрћу крајње позним годинама.

Lično, idem na sahrane ljudi koje sam poštovala, mada ih u zadnje vreme izbegavam, od kada mi je otac umro. Mi nismo pravili daću, u pravom smislu reči, čisto smo pozvali ljude koji žele da dođu, ali sam ja tada bila u polusvesvnom stanju, tako da se ničega ne sećam.
A bila sam na nekim daćama, gde su se ljudi na kraju toliko napili, da se sve to pretvorilo u ujdurmu, znači, imala sam osećaj da su se ti ljudi skupili da se dobro najedu i napiju, pošto su se "istrošili od suza" na samoj sahrani.
I sve te priče koje je Simijon iznela su tačne, nevezano za godine...tada se priča o svemu i svačemu.
Ne volim običaje, a pogotovo običaje vezane za sahrane.

Само је Кустурица фалио!