Starac i njegov nokat

Jutro je, kroz raspadnute, crne roletne prodire sunce. I ja sam srecan da ga vidim. Prozori su musavi, prljavi, oprala ih je cini mi se poslednji put, dok je jos bila ziva, moja zena. Moja zena, trideset pet godina sam ziveo sa njom, ona mi je kuvala najdivnija jela, ljubili smo se u ovom istom krevetu koji je tada bio jos nov, onda joj je porastao stomak, iz njene utrobe je izaslo dete, pa jos jedno. Deca su rasla, sa svojim bolestima i svojim igrama i skolom. Onda su deca otisla, da se jave o novoj godini cestitkom, iz daleka. Uspesni su, mnogo sam ponosan na njih. Bili smo oboje ponosni, dok je moja zena bila ziva. Moja zena. Ne mogu da je zaboravim, secam je se bolesne i izmrcvarene, poslednji stadijumi njene bolesti. Nekad smo mislil ida ce vecno trajati. Ljubav, onda nas je smrt razdvojila. sta je to smrt, odes u bolnicu da posetis zenu, oni kazu: “Zao nam je gospodine, vasa supruga je pre nepunog sata preminula”. Tako kazu, a vi pomislite kako je to bilo dok ste se gurali po javnom prevozu, da ustedite za proklete doktore koji vas plackaju smeskajuci se i kada nema vise nikakve nade. Sada se sve placa, sve je privatizovano. A da sam uzeo taksi ili stigao ranije – mozda bi je jos zateko zivu. Ali ni tada, mozda mi ni tada nista na bi bila rekla. Mozda bi bilo isto, verovatno, najverovatnije bi bilo isto. Otisla je nekuda, ostala u mojim mislima i secanjima. I deca su bila na sahrani, nisu hteli duze da ostanu, imali su posla, nisam hteo da ih zadrzavam. I kada su i ona otisla ostao sam sam…. Ti prozori, kroz koje sada prodire sunce, nije stigla da ih opere…. Suze, brisem suze rukavom pidzame, glupo je kada ovako star covek place… Suze brisem jastucnicom. Inace, volim staru, neopranu posteljinu. Ona je kazu puna grinja, ali je zato i meka, i vonja, vonja na ljude. Privijam platno uz lice, mozda vonja jos na moju zenu, mozda mi se samo pricinjava. Mozda samo sebe obmanjujem. Svejedno, odbijam da zamenim posteljinu. Sijalice menjam, ali nemam novca za iste, jedna sijalica jednako dva kilograma hleba. Juce je to bilo, savest me pece, ukrao sam sijalicu, zajednicku sijalicu iz podruma, onu koja je pripadala svim stanarima, ali ja sam je ukrao, doduse ne svojerucno, nije da nisam probao, ali sa ovim rukama koje se tresu, i bez dijagnoze znam da je to parkinsonova bolest, nisam mogao da je skinem, nasao sam nekog mladica koji je prolazio ulicom, on ju je skinuo za mene, a ja sam je stavio u ovu lampu iza moje glave, sta ce biti kada i ona pregori, ne znam, mozda ni mene nece biti, sta ce biti sa stanarima i da li ce se neko polomiti na stepenistu, ni to ne znam, starost je sebicna, penzije su male, i kome da se obratim, deca su mi u Americi, oni imaju svoje probleme i svoje zivote i vracaju kredite, a ovde je sada sve privatno i nemam rodbinu i niko mi nece pomoci, pa kad su svi postali zveri, rekoh i ja na kraju zivota malo da budem zver, ionako mi ne treba mnogo , ja sam zver sa malim zagrizajem….Gladan, sam, vreme je za moj omiljeni dorucak, drobljen hleb u vrucem mleku, mnogo kalcijuma i vitamina, a moze i malo stariji hleb da se upotrebi, jelo je kaloricno i jeftino, drzi vas nekada ceo dan. Nekada smo to jeli ujutro, u ovom malom stanu, vec, tridesetipet godina, sve pukotine mu znam, voda i dalje kaplje u kupatili, majstori me prevarili, tamo malko smrdi i vlazno je i moze da se zivi, mislim moglo bi da se zivi, od jucerasnjih novina koje dzabe dobijam, starih novina dakle i stare muzike, stare dobre muzike, ploce, one prave celuloid, crni celuloid. Prava stvar, dzez, a vreme je ranije bilo drugacije, nije eto ono “stara dobra vremena”, nego znam, mi smo umeli, nekako jedni sa drugima, umeli smo da se druzimo, da buidemo drugovi, ne prijatelji, kao sto moja deca imaju prijatelje, neko smo se druzili, ziveli jedni za druge i jedni sa drugima. I svet je bio lepsi, potpuniji nekako. A sada, svet je sada raslomljen, rascepan. Gledao sam na primer sinoc grad mojim starim dvogledom, spijunirao sam dakle kao kakav zli starac susede, i ulicu. Ulice su bile prazne, po koja macka ili pas lutalica, nigde deteta, samo automobili, a oni, ljudi svi su iskljucivo pred televizorima, tamo je zivo, a ljudi mrtvi, I onda otkinem na boje, crveni lusteri, plave senke telvizora, prozori, betonske zgrade, hiljade prozora, sve mi to blista pred ocima, trese se slika jer se tresu moje staracke ruke, zamori me nestalnost u vidnom polju, umorim se, zaspem… Spavam, cvrstim snom do cetri ujutru kao i svi starci, onda ne mogu bise, mislim dalje koliko mi je vremena ostalo, mislim na mrtve, kako je strasno i nepravetno sto su mrtvi, mislim na zive, moje zive, strasno je biti ziv. Mislim na sebe, koliko ci jos. Tuzan sam zbog sebe, vracaju mi se bica proslosti i ne znam vice jesam li ja taj neuredni starac u krevetu ili sam ja onaj iz secanja, onaj cije je drustvo “Tamo”, a telo jos ovde, i zamori me nekada sve to, pa opet zadremam i zahvalan sam nebu i bogu u koga na zalost ne verujem za taj kratki momenat sna. Bude me creva, glad, kao i danas. I znam onda da sam ziv, sasvim ziv, i dosta je mastanja, moram da ustanem.

Leva noga u papucu, desna noga u papucu. ustajem. Ostar bol me baca nazad na krevet. To je nokat, prokleti nokat, moj deformisani nokat koji zahteva poseban tretman, koji raste u meso onako kriv, ako se uzdu1no ne odsece komad, ta operacija koju sam kao mlad izvodio nekoliko puta godisnje. Pa kad vise nisam bio mlad, pocela je zena da mi odseca taj krivi nokat na svaka cetri meseca. To se radi ostrim,malim makazma, Ostrica se polako gura ispod nolta, uz samu ivicu, neki put boli, neki put potekne krv, ali na kraju sam oslobodjen suvisnog dela nokta i crveno, naduto meso me ne bolui vise. Moja zena bila je majstor za to, niakda ne bih dobio infekciju posle zahvata kao ranije jer ona bi dzinfikovala makazize alkoholom pre upotrebe. A sada, gledam, gnoj se zuti ispod nokta, curi. Ruzno. Nezgodno je, boli kad hodam, kako bi tek bilo u cipelama, ne smem ni da mislim, ne smem uopste ni da pomislim… Dogegam se de kuhinje, sve je prljavo, mislim na case, uzimam najmanje rpljavu. Sipam vodu u masno staklo. Nadravljam jednu casu vode. Roletne u kuhinji ne uspevam da spustim, zaglavljene su i sunce dolazi kroz prozor, krzoz casu pred mojim ocima i presijava se u najsitnije detalje i male duge. Snaznoi za moje staracke oci. Prst me boli uzasno. Da li da ostanem u sobi, da pustim da se zagnojim, da umrem od gladi, da dobijem gangrenu. Da ostanem u mom neopranom krevetu u mojoj slatkoj, divnoj proslosti, sa mojm slatkom muzikom. Samosazaljivo zamisljam kako umirem, umro sam jedne noc, nasli su me mesec dana kasnije kada je smrad postao nesnosan. Zamisljam moju decu koja me identifikuju onako trulog i smrdljivog, ucrvljanog. Bilo bi zanimljivo prirediti im tu zabavu, uvek su bili cistunci. A ja sam radio da ba bi oni zavrsili skole i fakultete, vozio sam tramvaj, popodne popravljao po kucama, vrsio sitne poslove i tako…

A sada ima jedna cudna misao u mojoj glavi. Nece to tako ici. Ne bih da umrem, bas sada ne bih da umrem. Ovo sunce kao da me nagovara da zivim. Otici cu nekako doktoru. Neka mi iscupaju nokat, ako treba bez anestezije, ako nemam da platim. Ako ne dacu oglas u novine, neka mi neko iscupa nokat. Do malopre sam mislio sasvim drugacije. Nije moja zena u starim plahtama, u neopranim prozorima u ovom tuznom stanu. Ljubav je u koracima i u suncu i o svemu onome sto vidim. Covek hoce da pobedi smrt secanjmima, covek hoce da sve ostane kako je bilo, slatka je tga ispod pokrivaca, dok cutis i secas se. I secas se secas se a suze cure i cure i prestanu da cure, i nista vise ne curi, samo su ti secanja pred ocima, i onda ledja zabole od ledjanja pa moras, stvarno moras da ustanes. I nisu najmiliji tamo u zatvorenom sveti secanja, u tom bioskopu za jednu osobu. Sada znam, iscupace mi nokat, rana ce zaceliti. Taj nokat, krvnik moj, toliko godina sam ga sekao uzfuz, odbijajuci da idem na operaciju, oslobodicu ga se. Umesto u smrt, vuce me ta bol u zivot. Ovako starog, prljavog, uplasenog. Pravo u zivot. I na leto cu se nekako odgegati na reku, uvek sam voleo reku, a nisam imao vremena da odlazim tamo, mislim da cu moci, misilim da ce mi uspeti. Stajacu u blatu uz samu obalu, o da, hladice me to blato, kao da me miluje, kao majka Zemlja da me miluje. I sunce ce zalaziti kroz milione odsjaja na povrsini vode. I ona Ce biti samnom, u meni, i nikada nece biti izgubljena dok sam ziv, cak iako sve nije ko sto je ona ostavila. To ne moze da bude. Sve se krece. Vecni zivot bi bio starsan kao i smrt sa svim tim secanjima iz mladosti, sa svim tim zvucima koje niko ne slusa. I mislim da cu sutra nekako da operem prozore. Barem jedan za pocetak.

MC