A sta dominira u tvojim postovima bas me zanima?

Drakulić: Srbiji preti katastrofa!
15. mart 2010. | 00:40 | Izvor: Novosti
Beograd -- Ukoliko država ne bude odmah intervenisala i pomogla privredi, Srbiji preti katastrofa, kaže Zoran Drakulić, predsednik i vlasnik "Ist point holdinga".


On kaže da to "neće biti 'grčki scenario' nego ćemo jednostavno imati ogroman broj nezadovoljnih i gladnih na ulicama. Mnogo ljudi će ostati bez posla, a firme će otići u bankrotstvo. Nema tu onda daljeg poslovanja".

"Dovoljno je pogledati koliko je ljudi od 1. januara do danas ostalo bez posla. Mnogo više nego cele prošle godine. A pričali su nam političari da ove godine izlazimo iz krize. Mi sada tek ulazimo u krizu", smatra Drakulić. On tvrdi da je poslednji trenutak da Vlada Srbije povuče konkretne poteze i pomakne likvidnost sa mrtve tačke.

"Mi više nećemo imati nikakvih značajnih investicija, i nema više prodaja preduzeća. 'Krpili' smo se ovih deset godina, prodavajući razne firme. Umesto da smo te pare ulagali u proizvodnju, nemilice smo ih trošili kroz budžet i razne gluposti. Došli smo u situaciju da gotovo nemamo nikakvu proizvodnju", kaže on.

Neka se država zaduži
"Mene stvarno samo zanima ko je sada spreman da investira u Srbiji? Ko može i ko je toliko hrabar da to učini u ovom trenutku. Mi predlažemo državi da se ona zaduži. U suštini, država kao država nije mnogo zadužena. Pogledajmo zemlje u okruženju koje su mnogo više zadužene ali one i dalje guraju. One mnogo više pomažu privredi nego što je to slučaj kod nas. Znači, naša država mora da se zaduži odmah ili da da garancije bankama za milijardu i po do dve milijarde evra. Tih para ima, i u bankama i u obaveznim rezervama", kaže on.
Na pitanje da li mogu banke kreditima da finansiraju proizvodnju, Drakulić kaže da "sada imamo jednu paradoksalnu situaciju. Banke se plaše da daju pare privredi, jer su firme već prezadužene. Kompanije nemaju više imovine koju bi založili, a banke su pune novca. Bankarima je najlakše da ulažu u hartije od vrednosti NBS, a ovamo gde je najkritičnije ne daju. Zato država mora da da garanciju od nekih milijardu i po evra i onda će banke bez bojazni moći da odobravaju kredite. To država mora da uradi. Ne vidim drugi način da izbegnemo najgore".

"Nažalost, ja nisam optimista", kaže on i dodaje da nije bio ni prošle godine, "kada je moglo da se čuje da će kriza da nas mimoiđe. Čak su pojedini ministri u Vladi Srbije tvrdili da je globalna recesija za nas dobra, jer svuda je u svetu kriza, pa ćemo mi od toga da profitiramo. Na kraju su, međutim, svi shvatili da je ova kriza dugotrajna i da ćemo svi sa njom biti izuzetno pogođeni. Mi privrednici smo se, na Kopaoniku, uglavnom saglasili da će se kod nas, ove godine, najteži efekti krize tek osetiti".

"Različiti koncepti ekonomske strategije koje su na Kopaoniku demonstrirali članovi Vlade jeste nešto što nikako nije dobro. To ne znači da oni svi moraju da misle isto, ali pogubno je da imaju potpuno različite poglede na našu ekonomsku budućnost. Nažalost, to nejedinstvo članova Vlade se na Kopaoniku u velikoj meri osetilo. Sa jedne strane, imali smo guvernera koji je stalno govorio da moramo da se pazimo velike potrošnje, da smanjimo javnu potrošnju, a sa druge strane neki članovi vlade se istovremeno zalažu da idemo u potrošnju, da obezbedimo dodatna sredstva... Ne presuđujem ko je u pravu, ali morali su da se usaglase, jer je ovako ostavljen nepovoljan utisak u javnosti", dodaje Drakulić.

Uključiti devizne rezerve
"Obećano nam je da će biti povučen deo deviznih rezervi. To su svi obećali, i predsednik Vlade, da će milijardu i trista miliona iz deviznih rezervi biti povučeno. Međutim, sada svi ćute o tome. Pitao sam i sada na Kopaoniku, šta se dešava sa tom idejom, ali nisam dobio nikakav odgovor. Tražimo od političkog vrha da ispuni to obećanje. Na taj način i srpski izvoznici mogu da uđu u investicije i, na kraju krajeva, budu konkurentniji na tržištu", navodi Drakulić.
On kaže i da dosadašnje Vladine mere nisu dovoljne. "Imamo problem što ove godine ponovo 'idu' skupi subvencionisani krediti za preduzeća. Osnovni je problem da li će ta preduzeća biti u stanju da se još zaduže. Jednostavno, firme više ne mogu da se zadužuju, one su prezadužene. Država, mora da izađe sa nekim ozbiljnijim paketom ili ćemo imati veliki, veliki problem. Taj paket mora da ide u smeru podrške novoj proizvodnji i izvozu. To su dve najvažnije stvari. Bez nove proizvodnje i izvoza u Srbiji, nema ni novog zapošljavanja, nema ni veće potrošnje, i na kraju, nema ni izvoza, a bez toga nemamo perspektivu", objašnjava on.

"Političari nam govore o konkurentnosti na tržištu, ali sa druge strane se insistira da korisnici kredita ne smeju da otpuštaju radnike. Kako ja da budem konkurentan na tržištu ako imam 30 odsto više radnika? Kako da se bijem na svetskom tržištu ako imam viškove radne snage, a država mi ne da da ih otpustim? To je besmislica. Taj socijalni teret treba da padne na državu. Kompanije u Srbiji treba da se bore za proizvodnju i konkurentnost, a ne da se bave socijalom što u ovom trenutku traži država od nas", kaže Drakulić, objašnjavajući mane Vladinih mera.

Govoreći o kursu, Drakulić kaže da "mi nemamo doslednu politiku oko kursa. Imamo iste ljude u Narodnoj banci Srbije koji su tu već godinama, a koji, međutim, nisu vodili sve vreme istu politiku. Jednog trenutka tvrde jedno, drugog drugo, pričaju nam razne priče o stabilnosti cena... Privrednici jedino traže da taj kurs bude u neku ruku predvidiv. Ako je planirana inflacija sedam odsto onda da držimo kurs u tim granicama i da to ide ravnomerno, a ne kao sada - deset meseci držimo kurs, a onda posle svega prosto eksplodira. To je nedopustivo".

Izvor: B92


Uglavnom kritika uperena prema cekacima Rusa i sanjarima o "velikim" ciljevima.

Te vesti su lažne, eno predsednik vlade kaže kriza je prošla!

ma,pusti ga,nek se igLa dete... 

 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/36947/Korupcija-veca-prepreka-od-Mladica-

Korupcija veća prepreka od Mladića?


Evropska unija je zvaničnom Beogradu ponovo uputila poruku da bi, kako saznaju "Vesti" u diplomatskim krugovima, za Srbiju korupcija mogla da bude i veća prepreka u evropskim integracijama od izručenja nekadašnjeg komandanta Vojske RS Ratka Mladića Hagu.
Prvobitni entuzijazam poljuljan stanjem u zemlji i preprekama na putu ka EU

 Slična opomena je ovih dana stigla iz američkog Stejt departmenta koji je u svom izveštaju za prošlu godinu, osim javnih pohvala Vladi da nastavlja ostvarenje napretka u saradnji sa Haškim tribunalom, izneo i ocenu da su sudovi u Srbiji i dalje podložni korupciji i političkom uticaju.

 
Zastareli postupci


Posle donošenja postojećeg zakona, mnoge stranke nisu predale izveštaje o finansiranju ili su bili nepotpuni. Od 2004. godine pokrenut je postupak protiv 268 partija koje su izbegle da dostave troškovnike, ali nijedan od procesa nije doživeo epilog. Verovatno i neće, jer posle nedavno završene preregistracije mnoge više ne postoje. Tako će i njihovi donatori, za koje se sumnja da su tajkuni, pa čak i kontroverzni ljudi iz kriminalnih struktura, ostati neotkriveni.

Srbija je i prema izveštaju "Transparensi internešenela" na globalnom nivou s indeksom percepcije korupcije 3,5 i dalje među zemljama koje imaju velike probleme s ovom pojavom, a prepreka za ozbiljnu borbu protiv korupcije je, kažu, "partokratija".
Zbog ovih upozorenja, vlast je primorana da nešto preduzme, a odluka je pala da se krene od političkih partija, jer su se, prema rečima sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena kao jedan od najvećih problema u borbi države protiv korupcije, ispostavili upravo nedostaci postojećeg Zakona o finansiranju stranaka.
Homen najavljuje novi zakon - "potpuno u skladu sa domaćim propisima i standardima EU", a radna grupa za izradu teksta formirana je u proteklih nekoliko nedelja odlukom Ministarstva pravde.

Homen: Sami sebe kontrolišu
- Postojeći Zakon predviđa da kontrolu finansiranja stranaka ima samo Skupština, što nas je dovelo u apsurdnu situaciju da same političke stranke kontrolišu svoje finansije.
Posle stupanja na snagu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, nadležnost je u potpunosti prešla na to nezavisno telo, koje će na adekvatan način moći da kontroliše finansiranje stranaka - podsetio je Homen i dodao da se pojavila potreba za donošenjem novog zakona koji bi jasnije regulisao to pitanje.

Jedan od autora novog teksta je i član Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković. On za "Vesti" najavljuje da će krajem maja ili početkom juna Srbija dobiti novi zakon koji će se naći pred poslanicima u parlamentu.


Dok Stojiljković obećava održiva i pravična zakonska rešenja koja treba da stanu na put izvorima korupcije u strankama, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać smatra da se novim zakonom samo "lakira stvarnost" i pokušava "da zakrpi jedna u nizu koruptivnih rupa, posle koje će izbiti na površinu - tri nove".

 Ni taj zakon neće ništa rešiti, jer će biti nagodbe stranaka i aparata koje su te stranke postavile da rade na tekstu. Praksa pokazuje da mi tako dobijamo zakone koji pokrivaju, a ne rešavaju negativne pojave, a da i ako zakoni budu dobro napisani, ostaju mrtvo slovo na papiru - istakla je Barać i kao primer "nikad neprimenjenog" navodi Zakon o lustraciji.

 Za jači pritisak iz EU

Nadam se da će EU jače pritisnuti Srbiju da se izvuče iz takvog začaranog kruga, da nam se ne bi desilo da Agencija za korupciju tumači zakone kako joj se sviđa, što se pokazalo ovih dana kada je izašla sa stavom da vojvođanski poslanici nisu u sukobu interesa ako obavljaju dve funkcije dok srpski poslanici jesu - kaže Barać.

Zoran Stojiljković

Međutim, Stojiljković za "Vesti" iznosi neka rešenja kojima će se, prema njegovoj oceni, značajno stati na put korupciji u partijama.
- Novim predlogom će se ići na to da novac iz državnog budžeta ne dele samo velike partije, već i one koje u biračkom telu dobiju dva-tri odsto glasova i ne mogu da uđu u skupštinske klupe - kaže on.
Barać tvrdi da je problem mnogo veći.
- Partije kod nas nisu organizacije koje formiraju grupe građana da bi se borile za političke ciljeve radi dobrobiti naroda, već stranke kao udruženja u sprezi sa krupnim kapitalom stvorenim ratnih 90-ih i kriminalnim miljeom, kao onima koji odlučuju o formiranju vlasti u Srbiji. Tu spregu je nemoguće razvrgnuti jednim zakonom - istakla je ona.
Objašnjavajući da će novi zakon da počne da čisti korupciju "od glave", Stojiljković pominje i da stranke treba lišiti nekih troškova predizborne kampanje i limitirati njihove medijske promocije.

Verica Barać

Barać uzvraća da je problem mnogo dublji i da treba osloboditi poslanike partijskog uticaja kojim su vezani.
- Oni su narodni predstavnici, a mnogi su potpisali blanko ostavke, pa su zavisni od partije, a ne od onih koji su glasali. Kako stvari stoje mi nemamo ni pravu opoziciju, jer nikoga u parlamentu izgleda ne zanima izveštaj državnog revizora o trošenju budžetskih sredstava, a na čemu bi opozicija mogla da ruši vlast. To samo pokazuje da iza svih njih stoje iste interesne grupe - zaključila je Barać.

Opomenute Bugarska i Rumunija

 Čelnici Evropske unije su u 2009. godini, a poslednji put prošlog meseca, upozorili Bugarsku koja je članica EU od 2007, da će izgubiti milijarde evra pomoći i dodatno biti finansijski kažnjena ako novoizabrana vlada ne snizi stopu korupcije i zaustavi prevare koje su se pojavile s fondovima EU.
Novoj vladi desnog centra je dato tačno dva meseca da se suoči s tim problemima, s obzirom da je zbog istih, prethodna bugarska vlada izgubila pravo na 3,2 milijarde evra pomoći za ruralni i poljoprivredni razvoj.
Jula prošle godine je u izveštaju Evropske komisije o vladavini prava, navedeno da je i Rumunija ostvarila "ograničen napredak" iako, kao i Bugarska, nastoji da unapredi pravosudni sistem. Kao glavni krivci su označeni političari tih zemalja koji pružaju "neadekvatnu podršku tom procesu".
- Građani u obe zemlje, ali i ostalih članica kandidata i budućih kandidata za ulazak u EU moraju da znaju da niko nije iznad zakona - rekao je tada predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso.

 

bolje da se igla nego da ceka Ruje.

Tako je Sistem - i mene si ubedio da je kriza prosla ...

Jedino mi malo krivo sto proslu krizu nismo jos bolje iskoristili kao razvojnu sansu - al to je zato sto nismo dovoljno pazljivo slusali Djelica i Dinkica !  .. i sto smo prcali  patriotske price ....

Evo , pogledajmo gradove gde su pobedili evropejci .... Preporodjeni su - a par ih je vec uslo u EU ..... Evropski Negotin , evropski Vrbas , evropska Presevska dolina ( njioj se , bre , i Predsednik zahvalio u noci kad je izabran - da je slucajno ne zapostavi i ne ogresi dusu  ) ..... 

nego sta!