Međunarodni dan pismenosti, 8. septembar, Srbija dočekuje sa više od 1,3 miliona nepismenih ili ljudi koji nemaju završenu osnovnu školu, dok se u svetu taj broj procenjuje na više od 862 miliona.

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu - UNESKO, proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti još 1967. u cilju da se svake godine, bar na taj datum, istakne važnost čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini.

Generalna skupština UN je proglasila 10 godina pismenosti za period 2003-2012, a prema podacima UNESKO i drugih međunarodnih organizaacija, poput Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od ukupnog broja nepismenih u svetu, dve trećine su žene, a 113 miliona deca - na kojima je budućnost sveta.

Podaci UNESKO-a iz 2006. godine govore da 75 odsto nepismenih stanovnika živi u podsaharskim zemljama, gde ženska deca uopšte ne idu u školu, a slede jugozapadna i istočna Azija i arapske zemlje.

Prema podacima OECD-a, u razvijenim zemljama najveći broj stanovnika ima srednju školsku spremu (od 47 odsto u SAD, do 61 odsto u Austriji).

Obrazovanje, odnosno puna pismenost odraslog stanovništva, i sada je i u razvijenim zemljama jedna od osnovnih tema jer globalizacija svetske ekonomije zahteva pismene radnike, odnosno preovlađujući je broj radnih mesta koji traže dobro obučenu i obrazovanu radnu snagu.

U Srbiji je među obrazovanim najviše onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana.

Do polovine prošlog veka koncept pismenosti podrazumevao je elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, a to znači osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja.

Od 1964. razvija se novi pristup, odnosno funkcionalno opismenjavanje i pismenost, a osnovu ovakvog koncepta čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.

Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS) pismenost se definiše kao prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u razlicitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata i dr).

U najnovijem istraživanju Projekta IALS-a obuhvaćeno je šest zemalja OECD-a: SAD, Kanada, Nemačka, Holandija, Švedska i Švajcarska.

Ustanovljeno je, na primer, da najviši nivo pismenosti imaju Švajcarci - 35 odsto, a da za njima slede Amerikanci sa 20 odsto. A po obuhvaćenosti stanovništva obrazovanjem posle obaveznog na prvom mestu su SAD i Japan sa 96 odsto, a slede Švajcarska sa 82 odsto i Austrija sa 79 odsto.

Krajem 20. i početkom 21. veka na svetsku scenu "stupa" takozvana nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje, eksplozija novih formi komunikacija u vrlo kratkom vremenskom periodu.

Tu prednjači razvoj onoga što se naziva "Mas self komunikejšn" (MSC), odnosno masovna individualna komunikacija. Tehnički gledano, MSC je Internet, ali isto tako i svet komunikacije mobilnim telefonima.


Izvor: MTS-Mondo

У тај број улазе и деца до 15. године... 
Јефтини сензационализам смећа од новина...