Standard opao, život - nepodnošljiv
Istraživanje marketinške agencije "Faktor plus" pokazalo da više od 30 odsto građana živi teško. Veliki deo stanovništva jedva preživljava, kaže ekonomista Slobodan Komazec

Broj građana koji kvalitet svog života ocenjuju kao "nepodnošljiv" i "teško podnošljiv" od maja prošle godine povećao se za skoro 10 odsto, pokazala su istraživanja marketinške agencije "Faktor plus".

U anketi od maja 2005. godine čak 20,4 odsto građana reklo je da im je kvalitet života nepodnošljiv. Taj broj se već u julu povećao na 25,3 odsto, da bi u januaru ove godine dostigao 27,2 odsto. Podaci su još dramatičniji kada je reč o građanima koji svoj život nazivaju "teško podnošljivim". Takvih je u maju bilo 21,5 odsto, u julu 24 odsto, a već ovog meseca broj je skočio na 30 odsto. Broj zadovoljnih građana, koji kvalitet života ocenjuju kao "veoma dobar" nije se mnogo promenio. Od maja prošle godine, kada je bio 3,9 odsto, do januara skočio je na "tričavih" 4,1 odsto. Građani i dalje misle da su glavni problemi nedostatak dobre zarade i pristojnog standarda, suzbijanje kriminala i korupcije, ekonomskog razvoja zemlje, ali i socijalne pravde i sigurnosti.

Pet stranaka - višak u parlamentu
Istraživanje o eventualnim parlamentarnim izborima

Kada je o strankama reč, istraživanja su pokazala da, u slučaju vanrednih parlamentarnih izbora, u Skupštinu Srbije ne bi ušle političke partije G17 plus, Nova Srbija, Srpski pokret obnove, Socijalistička partija Srbije i Liberalno demokratska partija.
Najveći porast popularnosti doživeo je Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića, koji je od decembra 2004. godine, kada je bio 15 odsto, do januara ove godine porastao na 20. U istom vremenskom intervalu podrška Demokratskoj stranci Srbije pala je sa 17 odsto na 8,9. Neznatan pad podrške građana, od decembra 2004. godine do danas, zabeležile su Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka. DS je u decembru 2004. godine podržavalo 25 odsto birača, a radikale 33 odsto. Taj broj je danas u slučaju prve stranke opao na 23,6, a u slučaju druge na 32,7 odsto.

Ekonomista Slobodan Komazec, profesor Beogradske poslovne škole, kaže da nekoliko faktora utiče na ovakvo mišljenje naših građana.
- Tu je, pre svega, sve veća nezaposlenost, niži životni standard i rast stope inflacije, zatim sve veće raslojavanje stanovništva, gde 80 odsto građana ima lošije uslove poslovanja. U proteklim godinama građani su se odricali kupovine nepotrebnih proizvoda, a sada moraju da se odriču suštinskih proizvoda. Drastično su poskupeli struja, komunalne usluge, hleb i mleko, a životni standard je opao. Veliki deo stanovništva jedva preživljava i stvarno ne znam kako uspevaju. U našem društvu imamo uski sloj izuzetno bogatih nasuprot velikom broju onih kojima se život sveo na golo preživljavanje. Izostala je i društvena solidarnost u okviru stanovništva - komentariše Komazec.

Istraživanje agencije "Faktor plus" pokazalo je da je opalo i poverenje građana u ključne institucije našeg društva - vladu i predsednika Srbije, Crkvu, Vojsku, policiju i sindikate.

Sindikati su u maju uživali poverenje 21 odsto građana, a sada u njih veruje 16,7 odsto. Milenko Smiljanić, predsednik Samostalnog sindikata Srbije, kaže da proces tranzicije doprinosi nesigurnosti onih koji ostaju bez posla.

- Afere i korupcija koja se odigrava pred očima građana pojačava nezadovoljstvo prema institucijama koje bi trebalo da budu reperi za sigurnost. Primarno pitanje države trebalo bi da bude rešavanje afera i korupcije i to je sada mnogo važnije nego Vlada Srbije. Sindikati štite radnike, ali ne mogu zaštiti svakog zaposlenog i to dovodi do ovakvog rezultata istraživanja - objašnjava Smiljanić.
M. Jakovljević

Izvor: Glas Javnosti