Beograd -- Sa stopom od 24,7 odsto nezaposlenih, Srbija se popela na sam evropski vrh.Čak 762.576 ljudi kod nas nema posao.

U Evropi broj onih koji su bez posla dostigao 17 miliona.

Izgleda da je u Srbiji sve stalo sem redova na birou.

"Smanjio se, ipak, u odnosu na maj prošle godine, u istom periodu prošle godine posao je čekalo 1.546 građana više nego danas", kažu iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

 Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, usvojila Nacionalnu strategiju zapošljavanja za period 2011-2020. godine, sa osnovnim ciljem da se u tom roku „uspostavi efikasan, stabilan i održiv trend rasta zaposlenosti i da se politika zapošljavanja uskladi sa tekovinama EU“.

 Istovremeno je, međutim, prepolovila budžet za aktivne mere zapošljavanja i Nacionalnoj službi za zapošljavanje prebacila tričavih 3,4 milijarde dinara! S druge strane, samo za isplatu novčane pomoći onima koji dane provode na birou izdvojila je pet puta više novca nego što troši za programe zapošljavanja. I ti su spiskovi sve duži. Na kraju 2011. je, primera radi, ispisivano 63.395 čekova, a na početku iste godine 70.142.
Nezaposlenost je pogodila i sve 34 zemlje članice Organizacije za ekonomski razvoj. U februaru je na ovom području, koje se prostire od severne Amerike do Rusije bilo nezaposleno blizu 45 miliona ljudi, što je 0,4 miliona više u odnosu na isti mesec prošle godine.


"Da je država radila dovoljno na suzbijanju nezaposlenosti ne bi ni došli dovde. Naprotiv, svojim ponašanjem samo je pomogla da se ova stopa dodatno podigne, a tome je najviše doprinela lošim privatizacijama koje nisu imale ni cilj ni smisao. Otpušteno je previše ljudi, a premalo je otvoreno radnih mesta", kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

 On smatra da i novi saziv očekuju preteški izazovi, ali nema vere da će se dobro rešenje brzo naći.

"Pitanje nezaposlenosti je bilo aktuelno samo kao predizborni program i služilo je za zamajavanje naroda. Još se ni ne naziru jasne taktike koje će se ubuduće primenjivati. Zato će i nova vlada imati veliku odgovornost, biće joj veoma teško, ali se bojim da će doživeti i dosta neprijatnosti ako joj rešavanje najvećeg problema ne pođe za rukom".

 Orbović misli da je podsticanje privrede neophodno, ali ne na način kako se to do sada radilo - upumpavanjem subvencija stranim firmama za „babino brašno“:

"Strane kompanije donele su loš kvalitet radnih mesta, a broj novozaposlenih nije se ni primakao broju otpuštenih. Nemoguće je otvoriti radna mesta a ne dozvoljavati domaćoj privredi da konačno stane na svoje noge".

Isto smatraju i stručnjaci iz Međunarodne organizacije rada. Prema procenama koje je iznela struka, bez vidljivije privredne aktivnosti šanse da se pomaknemo sa mrtve tačke jednake su nuli.

"Rast BDP mora da bude veći za bar jedan procenat nego što je danas. Da bi se stopa nezaposlenih smanjila za 0,2 odsto, BDP mora da poraste bar jedan procentni poen", procenjuje Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada u Srbiji.

 Protić, međutim, ukazuje i na još jedan preduslov za podsticaj zapošljavanju. A to je brisanje suvišnih propisa.

"Da bismo lakše zaposlili nekoga neophodno je omogućiti fleksibilniji ulazak na tržište rada. To se može postići samo izmenama Zakona o radu, koji je, za ove tržišne uslove, prestrog".

 On smatra da bi „omekšavanjem“ uslova za izlazak sa tržišta rada - kao što je ukidanje obaveze poslednjem poslodavcu da plaća otpremninu za celokupni radni staž i u ime svih prethodnih gazda - mnogi lakše odlučivali o upošljavanju starijih radnika.

 Od njih se danas beži glavom bez obzira jer predstavljaju sinonim za finansijski debakl. Ujedno, produžavanjem rada na određeno vreme poslodavaci bi bili lakše ruke pri potpisivanju novih ugovora.

Izvor: B92

Posla ima samo u reklami


Srbija izbila na prvo mesto u Evropi po broju nezaposlenih, a trećina od njih ima samo završenu osnovnu školu. Obećanja o novim radnim mestima pala u vodu. Država i dalje bez kompasa





Bez obzira na to da li su tek na pragu punoletstva ili su već u sedmoj deceniji života, čak 762.576 naših građana sanja isti san - posao. Neizvesnost, ali i besparica, koja kao zla para uvek ide uz nju, uvezala je sve one koji ne bi imali ništa zajedničkog samo da su okolnosti malo drugačije.

Istu kob naši dele sa 17 miliona Evropljana, pa smo, bar po ovoj pošasti, kao ostali. U stvari, čak i prednjačimo. Sa stopom od 24,7 odsto nezaposlenih, Srbija se popela na sam evropski vrh.

Tako je, primetili bi mnogi, u Srbiji stalo sve sem redova na birou. Standardno su nepregledni, dugački, tužni...

- Smanjio se, ipak, u odnosu na maj prošle godine - uveravaju nas u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. - U istom periodu prošle godine posao je čekalo 1.546 građana više nego danas.

Nedovoljno - reći će običan svet i oni koji govore u njihovo ime. Tako je u programu baš svake partije suzbijanje nezaposlenosti označeno kao državni prioritet, a iste ambicije čuju se i iz redova sindikata, privrednih saveta, komora, institucija...

Škrtost

Efekti su poražavajući. To, međutim, ne bi trebalo da bude iznenađujuće ako se pogleda stepen ozbiljnosti koji je država pokazala u rešavanju ovog problema. Doduše, Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, usvojila Nacionalnu strategiju zapošljavanja za period 2011-2020. godine, sa osnovnim ciljem da se u tom roku „uspostavi efikasan, stabilan i održiv trend rasta zaposlenosti i da se politika zapošljavanja uskladi sa tekovinama EU“.

Istovremeno je, međutim, prepolovila budžet za aktivne mere zapošljavanja i Nacionalnoj službi za zapošljavanje prebacila tričavih 3,4 milijarde dinara! S druge strane, samo za isplatu novčane pomoći onima koji dane provode na birou izdvojila je pet puta više novca nego što troši za programe zapošljavanja. I ti su spiskovi sve duži. Na kraju 2011. je, primera radi, ispisivano 63.395 čekova, a na početku iste godine 70.142.

Koliko se onda politički vrh pokazao zrelim da reguliše ovaj problem i da li uopšte ima leka - odgovara nam Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

- Da je država radila dovoljno na suzbijanju nezaposlenosti ne bi ni došli dovde. Naprotiv, svojim ponašanjem samo je pomogla da se ova stopa dodatno podigne, a tome je najviše doprinela lošim privatizacijama koje nisu imale ni cilj ni smisao. Otpušteno je previše ljudi, a premalo je otvoreno radnih mesta.

On zato smatra da i novi saziv očekuju preteški izazovi, ali nema vere da će se dobro rešenje brzo naći.

- Pitanje nezaposlenosti je bilo aktuelno samo kao predizborni program i služilo je za zamajavanje naroda. Još se ni ne naziru jasne taktike koje će se ubuduće primenjivati. Zato će i nova vlada imati veliku odgovornost, biće joj veoma teško, ali se bojim da će doživeti i dosta neprijatnosti ako joj rešavanje najvećeg problema ne pođe za rukom.

Orbović misli da je podsticanje privrede neophodno, ali ne na način kako se to do sada radilo - upumpavanjem subvencija stranim firmama za „babino brašno“:

- Strane kompanije donele su loš kvalitet radnih mesta, a broj novozaposlenih nije se ni primakao broju otpuštenih. Nemoguće je otvoriti radna mesta a ne dozvoljavati domaćoj privredi da konačno stane na svoje noge.

Privreda

Isto smatraju i stručnjaci iz Međunarodne organizacije rada. Prema procenama koje je iznela struka, bez vidljivije privredne aktivnosti šanse da se pomaknemo sa mrtve tačke jednake su nuli.

- Rast BDP mora da bude veći za bar jedan procenat nego što je danas - procenjuje Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada u Srbiji. - Da bi se stopa nezaposlenih smanjila za 0,2 odsto, BDP mora da poraste bar jedan procentni poen. A prema zvaničnim prognozama, BDP će u ovoj godini porasti svega 0,5 odsto.

Protić, međutim, ukazuje i na još jedan preduslov za podsticaj zapošljavanju. A to je brisanje suvišnih propisa.

- Da bismo lakše zaposlili nekoga neophodno je omogućiti fleksibilniji ulazak na tržište rada. To se može postići samo izmenama Zakona o radu, koji je, za ove tržišne uslove, prestrog.

On smatra da bi „omekšavanjem“ uslova za izlazak sa tržišta rada - kao što je ukidanje obaveze poslednjem poslodavcu da plaća otpremninu za celokupni radni staž i u ime svih prethodnih gazda - mnogi lakše odlučivali o upošljavanju starijih radnika. Od njih se danas beži glavom bez obzira jer predstavljaju sinonim za finansijski debakl. Ujedno, produžavanjem rada na određeno vreme poslodavaci bi bili lakše ruke pri potpisivanju novih ugovora.

Diplomci

Do tog trenutka ćemo se izgleda dobro načekati. Nijedan od ovih predloga ne može da se realizuje dok ne dobijemo novo državno rukovodstvo, a kada će rasporediti potonje funkcije još se ni ne naslućje. Zato je onima sa početka teksta preostalo samo da i dalje čekaju bolja vremena na birou. Ako je verovati statistici, doći će tek za tri godine i šest meseci, koliko nezaposleni u proseku čekaju svoj novi posao.

Ipak, nije baš sve ni u tim (ne)srećnim okolnostima, već i u predispozicijama. Ni tu se, nažalost, ne možemo pohvaliti.

Samo sa osnovnom školom poslu se nada čak 218.641, odnosno 28,67 odsto ukupnog broja nezaposlenih. Dva razreda srednje škole ima ih 33.151, a tri 196.971. Završenu srednju školu ima 214.311, odnosno 28,1 odsto, a fakultet 52.127.

Zato su stručnjacima u NSZ ruke poprilično vezane, jer, u trenutku kada je tržište gladno menadžera, stručnjaka za finansije i informatičkih magova, naša ponuda radne snage nije na zavidnom nivou.

I svetski eksperti upozoravaju da je struktura nezaposlenih veći problem od pukog broja. A najviše ih boli što su bez posla - mladi. U Španiji i Grčkoj čak polovina mladih ne radi. Ni Srbija nije mnogo bolja. Godinama unazad najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti čine upravo oni koji bi trebalo da haraju tržištem. Starih između 25 i 29 godina je u ovom času čak 13,69 odsto u ukupnom broju nezaposlenih, a dlaku iza njih su oni između 30 i 34 godine (12,50 odsto). Ni njihovo obrazovanje nije za pohvalu, jer više od 45.000 nema ama baš nikakav zanat u rukama.


ISPLATE NA BIROU

Svakoga meseca u proseku oko 68.000 nezaposlenih iskoristi pravo na novčanu naknadu. Najmanji mesečni (neto) iznos koji im pripada je 14.199 dinara, dok je najveći 28.397 dinara - kažu u NSZ. - Na ovu pomoć pravo imaju nezaposleni u slučaju prestanka radnog odnosa, bilo da je reč o radu na određeno vreme ili probnom radu, kao i u slučajevima otkaza usled tehnološkog viška, proglašenja stečaja... Dužina isplate ovih naknada zavisi od prethodnog radnog staža nezaposlenog, pa je tako najkraći interval tri meseca, a najduži dve godine.

SVETSKI TREND

Nezaposlenost je pogodila i sve 34 zemlje članice Organizacije za ekonomski razvoj (OECD). U februaru je na ovom području, koje se prostire od severne Amerike do Rusije bilo nezaposleno blizu 45 miliona ljudi, što je 0,4 miliona više u odnosu na isti mesec prošle godine i čak 14,3 miliona više nego na početku krize februara 2008. godine.

ŠUMADIJA, PA OSTALI

NajveĆe učešće u registrovanoj nezaposlenosti ima region Šumadije i zapadne Srbije (32,36%), zatim Vojvodine (26,93%), južne i istočne Srbije (26,64%), Beogradski region (13,21%)...

JUŽNA KOREJA REKORDER

NajniŽa stopa nezaposlenosti je zabeležena u Južnoj Koreji - 3,7 odsto. I to je, međutim, više nego na početku godine.

novosti

---

neće omladina da radi

Nije sve tako crno,zaposlili smo  6.000 drzavnih sluzbenika od pocetka krize.   

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=06&dd=16&nav_id=619078