O usvajanju :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Tema nije možda baš za Psihologiju, ali delom i jeste.

Procedura za usvajanje dece u Srbiji traje od mesec i po do tri meseca

Svoj dom čeka 41 dete

Na jednu bebu čeka čak 11 usvojitelja, koji su prošli proveru opšte podobnosti za usvojenje. Budući roditelji i deca prolaze kroz „trening“, tako da procedura ne može biti kratka i jednostavna

BEOGRAD - Parovi koji biološkim putem ne mogu da postanu roditelji, a spremni su da podare ljubav i da osete radosti podizanja deteta imaju mogućnosti da usvoje malo biće koje je lišeno porodice i doma. Međutim, poslednjih godina broj parova koji se odlučuju na ovaj korak daleko prevazilazi broj dece koja mogu biti usvojena.

- U jedinstvenom registru trenutno se nalaze podaci o 41 detetu koje je „opšte podobno“ za usvojenje i za koje je postupak izbora porodice u toku. S druge strane, u registru se nalaze podaci o 463 supružnika, vanbračnih partnera i pojedinaca koji su „opšte podobni“ za usvojenje - kaže za Glas Vukota Vlahović, pravnik u Odseku za poslove usvojenja, hraniteljstva i zaštitu od trgovine ljudima u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.

Prema evidenciji o potencijalnim usvojiteljima, koji su dobili pozitivne ocene, njih 11 očekuju da dobiju jednu bebu. Pored jake želje da gaje dete, budući roditelji moraju da ispune još nekoliko formalnih uslova, zbog čega se često žale na dugu i komplikovanu proceduru.

Tri meseca do roditeljstva

- Procedura usvajanja dece u Srbiji je znatno jednostavnija nego u nekim zemljama, dok je u odnosu na druge ona i duža i komplikovanija, pa se može reći da smo tu negde na sredini - kaže Vladimir Jovandić, psiholog u Službi za decu i mlade u Centru za socijalni rad opštine Stari grad.

Procedura u centrima za socijalni rad u proseku traje od mesec i po do tri meseca. Na produžavanje rokova mogu, eventualno, uticati zastoji u službi ili sumnja da na strani usvojitelja postoji neka dilema.

Novina koja se u poslednje vreme sprovodi je „trening“, odnosno program pripreme kroz nekoliko seansi koji par prolazi sa stručnim timom Centra kako bi bili spremni za tu novu i lepu dužnost, ali i da bi svoja očekivanja uskladili sa realnošću. Često se kritički govori i o tome da usvojitelji traže dete „kao sa reklame“ i da dolaze sa jasnim stavom da će njihova beba imati, na primer, plave oči. Međutim, psiholozi i socijalni radnici imaju razumevanja za ovakve stavove roditelja, koji su ipak podložni promenama posle ozbiljnih razgovora sa stručnjacima.

- Porodice, naravno, imaju neka očekivanja o uzrastu, pa i o izgledu deteta kakvo žele, kada uđu u proces usvajanja. Naša dužnost je da im kroz program treninga pomognemo da svoje želje usklade sa mogućnostima - objašnjava Vladimir Jovandić.

On kaže da se traže uglavnom zdrava i veoma mala deca, mada bez roditelja raste mnogo mališana koji imaju zdravstvene ili razvojne probleme ili su u uzrastu koji za usvojitelje nije baš poželjan.

- Naravno da ne možemo nikome nametnuti da usvoji dete koje je već tinejdžer ili ono koje će u svom razvoju zahtevati mnogo više od uobičajene pažnje i nege - sa razumevanjem govori Jovandić.

Bira se porodica za dete, a ne obrnuto

Kada „prođu“ nekoliko seansi sa stručnim ljudima iz Centra, parovi počinju da traže dete. Jovandić naglašava da se u tom procesu pre svega traži adekvatna porodica za dete, a ne obrnuto, odnosno da su potrebe mališana najvažnije.

Materijalno stanje i primanja usvojitelja nisu presudna pri izboru. Važno je da je njihovo socijalno stanje bude solidno. Treba da poseduju neku imovinu, odnosno da ne budu podstanari, ali nije presudna veličina ili opremljenost stana.

Psiholog Jovandić naglašava da prednost prilikom izbora roditelja imaju mlađi parovi, zbog čega je važno da, kada shvate da neće moći da postanu biološki roditelji, odluku o usvajanju donesu što pre.

- Naravno da će dete pre biti dodeljeno mlađem paru, jer se sa godinama mogućnost usvojenja smanjuje. Primećujemo, međutim, da se u poslednje vreme sve češće javljaju parovi koji su tek prošli tridesetu - kaže psiholog i objašnjava kako dalje teče tok usvajanja.

Budući roditelji i dete se prvo druže u tzv. nadgledanim kontaktima, odnosno pod nadzorom stručnjaka, kada se posmatraju, pre svega, reakcije mališana, odnosno prati se da li ono poznaje i prihvata svoju moguću porodicu. Ukoliko sve bude u redu, dete ide u novu kuću, a posle šest meseci, dolazi i do usvajanja.

Jovandić kaže da se izuzetno retko dešava da „nešto“ ne funkcioniše i da se ovaj period adaptacije, koji se takođe odvija pod budnim okom stručnih lica, završava uglavnom srećnim događajem, odnosno formalnim usvajanjem.

Jedna od dilema s kojom se suočavaju budući roditelji je i strepnja od suočavanja sa istinom, odnosno da li je i na koji način saopštiti.

- Kao i svaki odnos među ljudima, tako i relacije između dece i roditelja, bez obzira na to da li su oni biološki ili usvojitelji, kvalitetan je samo ako se zasniva na iskrenosti i poverenju - objašnjava psiholog. On kaže da je najbolje da dete istinu o svom rođenju sazna kada je još malo da usvoji tu činjenicu i da raste s njom. U tom slučaju izbegnuta je mogućnost da se kao mladi ljudi, odnosno gotovo odrasle osobe suoče sa usvojiteljima i da tada njihove strepnje i nedoumice proglase lažima - zaključuje Jovandić.

IZUZETNE SLUČAJEVE ODOBRAVA MINISTAR

Prednost prilikom usvojenja dece imaju parovi, ali i samci to mogu učiniti ukoliko za to dobiju dozvolu ministra i ako postoje neki naročito opravdani razlozi.
Ministar mora da opravda i odluku da se dete da osobi koja je 45 godina starija od usvojenika, jer po Porodičnom zakonu razlika između usvojenika i usvojitelja ne može biti veća od 45, ni manja od 18 godina.

ZA STRANCE STROŽE

Mogućnost da usvoje dete iz Srbije imaju i stranci, međutim oni ipak nisu ravnopravni sa našim državljanima i mogu postati roditelji pod nešto strožim uslovima
- Određen broj stranih državljana je podneo Ministarstvu zahtev za usvajanje, ali oni mogu usvojiti dete samo ako se za njega u Srbiji ne mogu naći usvojitelji i ako je ministar nadležan za porodičnu zaštitu dao dozvolu za to - kažu u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.

STREPNJE KAO U TRUDNOĆI

Bračni par lekara je pre više od tri godine usvojio devojčicu. Kroz propisanu proceduru su prošli relativno brzo, i pored toga što su u početku bili skeptični, a pomoć i podršku stručnih službi sada smatraju neophodnom.
- Dok traje taj proces, koliko god da ste sigurni da želite da usvojite dete, prolazite kroz različite dileme i strahove. Međutim, sada znam da je to potpuno normalno. Pa i ljudi koji očekuju biološko dete za vreme trudnoće strepe od toga da li će biti dobri roditelji, da li će moći da pruže svojoj bebi sve što joj treba, da li su spremni za takvu odgovornost, pa sve do toga da li će im potomstvo biti zdravo i lepo... Isto razmišljate dok očekujete susret sa svojim budućim detetom - kaže jedan ponosni tata i dodaje da je usvajanje bebe najlepša i najpametnija odluka koju su on i supruga doneli jer je mala lepotica na najbolji način promenila i upotpunila njihov život.

Izvor: Glas Javnosti