Božja iskra ljubavi u dubini srca.

I mrsne slave. 

To važi za buduće događaje, ali za prošlost važi da je verovanje prihvatanje koncepta za koji neko kaže da se desio, a za koji trenutno nema i dokaza da se desio. Dakle, ako se nešto nije desilo, nemaš ti tu šta da veruješ ili ne veruješ. Prosto se nije desilo. Ali da li se nije desilo? 

Pa možda će da se desi. Kako da budem siguran da neće da se desi? 

A ko pouzdano zna da nijedna osoba nije mogla da kontrolise svoju smrt? Ja doduše ne znam nijednu takvu osobu, ali ko zna, možda postoji? Međutim, ni ja ne verujem u to. 

Ovo je neko "znanje" koje se kosi sa realnošću koju sam ja upoznao. Vera u Boga nije vera u postojanje Boga. Postojanje Boga se podrazumeva. Vera u Boga je oslanjanje na Boga. Suprotnost od vere u Boga je ne oslanjanje na Boga, tj. traženje alternative (npr: oslanjanje na novac).

Mislim da je to "znate" samo subjektivno shvatanje pisca, tj. njegovog shvatanja Boga. 

Verujem jer to smatram kao ostati na putu ka Istini, s obzirom da sam se uverio da mi svesnost o Istini s vremena na vreme sine ko munja i nestane. Nema niceg loseg u verovanju osim ako se ne svede na pustu nadu i veru, to je bolje odbaciti, jer je samo udaljavanje od Istine. Treba neka akcija onda!

Jer cini mi se da to pusto verovanje nije sredina izmedju neverovanja i prave vere. Treba odbaciti laznu nadu.

za verovanje ne postoji proslost ili buducnost. Sve se uvek desava samo sada i ovde, i covek moze da veruje samo sada i ovde u nesto sto se nije desilo.
Ako se nesto nije desilo, a neko je napisao da jeste, onda recimo imas 2,5 milijarde ljudi koji veruju da jeste, posto da znaju da se tako nesto nije desilo, ne bi mogli u to da veruju.
U uzrocno posledicnoj realnosti, nista se ne desava "mozda", sve ima uzrok zbog kojeg se desilo, i ako se nesto nije desilo, ne postoji racionalna misao o desavanju necega sto se do sada nije desilo.
Nije se jos desilo nista sto se ranije nije desilo. Nije se jos rodio covek koji je ziveo van svojih mogucnosti, i mogucnosti  coveka koje su izlazile van njegovog zivota.
Pa kako je neko ko je umro - mogao da se spasi smrti ? Smrti je spasen samo onaj ko je ziv.

Zar neko moze da se oslanja na nesto sto ne postoji ? Ako Bog ne postoji, na cega se oslanjaju oni sto veruju u Boga.
I opet, kako bi neko mogao da veruje u Boga, kada bi on postojao ?

To zadnje pitanje je bilo za ateiste, koji znaju da Bog u kojeg teisti veruju - ne postoji, posto nema coveka koji to zna.
Kako se verovanjem dolazi do istine ? Istina je sve sto postoji, kako neko moze da veruje u ono sto postoji ?
Nijedan covek nije odvojen od istine, dokle god postoji, osecaj prisutnosti je istina, kako taj osecaj moze da
nestane 's vremena na vreme' ?
Nada i vera su samo pozitivna iscekivanja, nada - racionalno, a vera - emotivno.
Ne vidim nijedan razlog za verom kada bi covek znao da ce biti iskoriscen i ubijen, sve postojece vere su
uspele da ga ubede da nece biti iskoriscen i ubijen.
Sta je "lazna nada" i kako se to odbacuje ?
Sta je prava nada ?

Nisam odvojen od Istine, al sad bas nisam svestan toga, ili bolje svestan sam onoga sto mi pravi iluzije da sam odvojen od Istine. Pun sam problema bratac. Ne daju mi mira, ili bolje, ja si ne dam mira zbog nacina na koji ih gledam.
Lazna nada - cekam da problemi sami od sebe nestanu.
Prava nada - akcija i cvrsta vera u tu akciju.

Or at least I think so...

Kako sad to? Čovek veruje sada i ovde, ali veruje da su se neki prošli događaji desili (ako ne može da utvrdi činjenično da su se stvarno desili) ili veruje da se neki sadašnji događaji sada dešavaju (ako čovek nije u njihovoj blizini pa ne može da utvrdi da se i zaista dešavaju) ili veruje da će se neki budući  događaji desiti (ako ne može da utvrdi pouzdano da će se desiti).
Zašto čovek može da veruje samo u nešto što se nije desilo? Otkud znaš da se nije desilo? On veruje da se nešto desilo, jer ne zna da li se to pouzdano desilo. Da zna, ne bi verovao, nego bi znao. Dakle, čovek može da veruje u nešto što se stvarno desilo ako ne zna pouzdano da li se desilo.
 Tako je. Samo koji je to čovek koji će da sagleda sve uzročno posledične veze? Ja za takvog ne znam. Nijedan čovek se nije naučen rodio pa da za sve može da kaže to je sigurno tako i tako i da ne upotrebljava reč možda. Svaki čovek mnogo više ne zna, nego što zna, inače nauka ne bi imala čime da se bavi. Sve bi bilo poznato.
Hidrocentrale na Đerdapu nije bilo dok se nije sagradila pre par decenija.
S ovim se već potpuno slažem.
Nikako.
A otkud to da Bog ne postoji?
Dok sam bio ateista nisam znao da Bog ne postoji, nego sam samo mislio da znam da ne postoji. Onda se desio splet okolnosti, malo me je obuzeo i besmisao života, jer nije sreća samo u jelu, piću, ženama i slično. Počeo sam malo da se bavim prirodnim naukama i tada sam video da se mnoge stvari dešavaju prema prirodnim zakonima. Onda sam se zapitao šta je to što sprovodi prirodne zakone? Nauka mi nije dala odgovor pa sam se malo bacio na čitanje Biblije i Kurana i stekao utisak da je taj Bog, koji se tamo spominje, upravo Neko ko sprovodi te prirodne zakone, jer se On smatra Tvorcem svemira pa prema tome i prirodnih zakona. Tako mi je postalo besmisleno da mislim da Boga nema. Vremenom sam se sve više u realnosti uveravao u neke stvari koje su proroci  pričali o životu, ali pošto nisam sve te stvari mogao da ispitam iz svih mogućih uglova (kojih ima beskonačno), nisam mogao ni da kažem da je to sigurno istina, nego sam još u fazi da verujem da je to istina, ali i dalje ispitujem. Eto, to me je nateralo da verujem, pa bi to bio i odgovor na naslov teme.
Prvo  veruješ (jer se niko nije naučen rodio) da je nešto tako i tako, pa kreneš da proveravaš da li je tako. Kada ispitaš, vidiš da li je tako i dođeš do istine.

Credo ut intelligam- verujem da bih spoznao (razumeo). Ovaj pogled datira još iz srednjeg veka. Vera vodi ka spoznaji, a ona kasniji održava i jača veru. Otud " Veruj da bi spoznao, spoznaj da bi verovao". Nisam baš siguran u ovaj citat. Ako vera vodi spoznaji, spoznaja može biti odraz naših želja, nada, pa i strahova. Kao takva ona je iluzija koju smo sami stvorili.  

U svakom slučaju može da bude realno tačna i realno netačna kao što subjektivno mišljenje može da se poklapa ili ne poklapa sa istinom. Prava vera je realno tačna i poklapa se sa istinom.

Човјеку треба вјера - између осталог и да би испитао своје жеље, наде и страхове. Да би испитао одакле они долазе и зашто су такви какви јесу. Знам људе који су вјером успјели пронаћи одговоре на ова питања у својим прошлим инкарнацијама. 

Stoji sve to, ali napominjem da treba biti svestan zamki u koje možemo upasti. Treba se povremeno čovek preispitati.