Well, ja sam dzedaj i meni je mir u Galaksiji uvek na prvom mestu. 

Sila u tebi je suviše slaba za tako nešto 


Ja se mnogo smejem, uvek me puni optimizmom i dobijam vedar pogled na okolinu
Najviše obožavam kada nasmejem tužne ljude, barem znam da sam im ubacio dašak sreće

Иако обилује мрачном силом јелте  , смех је нешто што сам ја... једноставно не могу без смеха...

odgledah pre neki dan sve epizode brazilske skrivene kamere na jutjubu. ne pamtim kada sam se toliko ismejao. dobio sam upalu misica na vratu, obrazima, grudima...   cak sam se i gusio oko 5 minuta. jos uvek me boli stomak od smejanja.
kazu da je minut smeha kao 45 minuta gimnastike. ja sam se navezbao za ceo zivot. UH!

Kratka istorija smeha

Smeh ima veoma zanimljivu istoriju. Ovde ćemo je predstaviti najkraćim crtama.

U drevnim vremenima u Indiji postojali su mudraci koji su putovali zemljom i umesto uobičajenog propovedanja i podučavanja ljudi oni su se samo smejali. Gledajući i slušajući ih kako se smeju i drugi su se smejali sa njima i tako učili koliko je smeh moćan i važan.

Prema nekim zapisima bolnice u staroj Grčkoj bile su građene u blizini pozorišta zbog toga da bi pacijenti mogli da čuju smeh i vesele povike publike, što im je pomagalo da se brže oporave od bolesti.

Istorija smeha ima i svoje uspone i padove. Iz preterane opreznosti Platon je preporučivao da iz literature koja se objavljuje bude izbrisano da su bogovi i heroji bili pobeđivani smehom. Već u 13 veku neki hirurzi su koristili humor da bi odvratili pažnju pacijenata od bola prilikom intervencije. U 16 veku Puritanci su zabranili izražavanje smeha, čak i osmeha, pa je zabeleženo da je jedan čovek je bio u zatvoru nekoliko dana zato što se smejao baptizmu. U jednom drugom delu sveta Martin Luter je koristio oblik “humor terapije” u tretiranju osoba sa depresijama. Savetovao im je da izbegavaju izolaciju ali da se okruže prijateljima koji se šale i navode ih na smeh.

U vreme najtamnijih dana II svetskog rata, prema izjavi jednog od preživelih u koncentracionim logorima, molitva i humor su bili njihova najbolja odbrana od iskušenja kojima su bili izloženi. On je napisao “Posle svega, sigurniji sam nego ikad da je humor jedan od najvećih darova koje je Bog dao čoveku da može da se izvuče iz beznađa.”

Osamdesetih godina dvadesetog veka dr. Hanter Pač Adams, osnivač Gesudheit Instituta došao je na ideju da leči pacijente koristeći humor, smeh i dobro raspoloženje. On je začetnik ideje o angažovanju klovnova – terapeuta u radu sa bolničkim pacijentima, posebno na dečijim odeljenjima, što je kasnije široko prihvaćeno od mnogih bolnica širom sveta.

Godine 1976. u jednom engleskom medicinskom časopisu objavljen je članak Normana Kazna, novinara koji je detaljno opisao tok svoje bolesti i izlečenja. Kazn je bio oboleo od teškog oblika ankiloznog spondilitisa i toliko ophrvan bolovima, da su mu lekari davali male šanse za izlečenje. Odlučio je da preuzme sudbinu u svoje ruke, napustio bolnicu, iznajmio sobu u hotelu i svakodnevno gledao humorističke filmove kao što su “Skrivena kamera”, “Braća Marks” i sl. koji su ga zasmejavali.Vrlo brzo je ustanovio da mu desetak minuta žustrog smeha omogućava oko dva sata mirnog sna. Ovo mu je prešlo u rutinu nastavio je tako da živi sve dok nije potpuno ozdravio. U knjizi koju je kasnije napisao pod naslovom “Anatomija jedne bolesti” između ostalog je naveo da je, u cilju ozdravljenja, težio da u svoj život unese širok dijapazon pozitivnih emocija kao što su ljubav, nada, vera, želja za životom, radost i odlučnost.

Godine 1995. lansiran je svetski pokret za promovisanje smeha: 13 marta, u četiri sata ujutro dr.Madan Katarija, indijski lekar iz Bombaja došao je na ideju da osnuje Klub smeha. Za svoju ideju zainteresovao je još četiri osobe i oni su narednog dana izašli u lokalni park pričali viceve i smejali se, a postepeno im se priključivalo sve više ljudi. Ubrzo su konstatovali da su se vicevi “potrošili” te da više nisu mogli da izazivaju smeh. Dr. Kataria je obećao da će smisliti način da se do smeha dođe na drugačiji način, što je u početku izazvalo nepoverenje kod ljudi, ali on je ispunio obećanje. Ustanovio je sistem vežbi koji izaziva smeh a koji obuhvata vežbe disanja uzete iz Joge, vežbe istezanja i tehnike za stimulisanje smeha. Ovaj sistem za izazivanje smeha pokazao se kao vrlo delotvoran i veoma brzo postao popularan širom sveta. Danas u svetu ima oko 5500 klubova smeha u blizu 55 zemalja koji se redovno sastaju isključivo da bi se smejali radi unapređenja sopstvenog zdravlja.

Danas smeh već uveliko nalazi svoj put do mnogih profesija koje su usmerene da pomažu drugim ljudima. Mnoge bolnice, domovi za stare i ljude sa posebnim potrebama, rehabilitacioni i antistres centri koriste smeh kao korisno pomoćno terapeutsko sredstvo. Naučna istraživanja sve više potvrđuju koliko je smeh potreban i koristan.

Zašto ne bi i vi bili deo ove istorije i priključili se Klubu smeha, učestvovali na seansama smeha i videli kako ćete se posle toga osećati? Možda ćete biti iznenađeni efektima koje će smeh imati na vaše zdravlje i raspoloženje.

Link

ya obozavam da se smejem .......... ne znam kako to da objasnim ... al svakako pozitivno utice na mene ....