Pamtim,pa vratim! :BoomSmilie_anim:

Imam veliku lepezu reakcija koje ovise o situaciji. Mogu se i okrenuti ali i planuti, no mislim da je to normalno. Više me zabrinjava što ponekad preburno reagiram na nekakvu sitnicu.

Sve zavisi ko me je iznervirao, kad i koliko...mogu da planem, puknem, a bogami i da opsujem, a moze da se desi i da se samo okrenem i odem...

U poslednje vreme našao sam taktiku .. psujem i to 'oralna preporuka' .. pa kad vidim kako se ljudi šize zbog toga ja se brzo opustim .. prođe me nerviranje .. često se i nasmejem .. jeste malo vulgarno ali radi ..  

zavisi ... ako sam u porodicnom okruzenju onda cutim ,progutam u sebi , odem u svoj stan .. upalim komp i to je to ...

ma uglavnom idem po onome pametniji popusta ... iskuliram maximalno ... ne dam da neko vidi da sam nervozan i to je to ... mada u posebnim situacijama najradije bih razbio sve oko sebe .... ali to nije resenje ....

btw , prvi put videh KONZERVATIVNU ovde ... pa da joj pozelim Wellcome ...

Obično sam "potiskivač", ali mi se desi da planem...pošto vidim da većina ima sličan ventil kao i ja, oduzeću vam malo vremena i prostora. Ovo je nastalo kad sam bio baš u bedaku, pročitao sam je par puta nakon što sam je napisao i odmah mi je bilo bolje...

Pesma očaja

Hodam kroz život kao sena
Što sama morem očaja plovi
Život se topi kao pena
Nestaju dečački snovi

Korak po korak život trošim
Svaki je korak stepenik niže
Mizerno zalud popravljam lošim
svakim sam danom ponoru bliže

Ni suza nema da blaže tugu
U prah se drobi usahla duša
Drugima kiša donosi dugu
A meni osta nerod i suša

Gubi se svetlo, nestaju boje
I sve je sivo, sve je tama
Crne se misli oblakom roje
Jutro me gazi, veče me slama

Očaj mi tupi oštricu volje
Rđa nagriza sablju elana
Sudbina ubada žaokom zolje
Svaki je minut nova rana

Ni sunce nema snagu da zrakom
Razbije tminu oko mene
Uzalud pružam ruke ka svakom
Nasukan brod na stene

Kud god da krenem zid me čeka
Svaka je staza ulica slepa
Ko zrno peska nosi me reka
Što moćnim valom obalu cepa

Teške su noge, mutna je glava
Bol mi je stalni sadrug na putu
Ne pruža pomoć ni ljuta trava
Kada je stavim na ranu ljutu

Napolju sunce, u meni zima
Ledeni okov po meni sneži
Nada u bolje, ako ga ima
Ko mrtvo lišće u blatu leži

I šta je život, tek bokal jeda
Iz koga stalno dolivam čašu
Zlokobna slutnja mira mi ne da
Crne mi ptice krilima mašu

Poslednja iskra u oku gasne
Šta osmeh beše ne pamtim više
Sedim u noćne sate kasne
Pero svu moju tugu piše

Hartija trpi što ne bi niko
Njoj mi je najlakše da se jadam
Jer da se mučim već sam sviko
Umesto da se ičemu nadam

Covece, oan je od 26tog novembra ovde.. Nema sanse da se jos javlja...

To je radikalova drugarica bese, javlja se ona kad stigne
Mislim da je najbolje ipak skupiti to u sebi pa jedan dan otici u lov ili na paintball da se ispraznis...

Pobiješ govna, što reče Radovan III, i odmah ti dođe lakše...

Ima istine u tome... treba naci nesto takvu na cemu ces se prazniti redovno.. jedini nacin da ostanes normalan